Zdravstveno

vaspitawe
radna sveska uz uybenik Priroda i dru{tvo
za tre}i razred osnovne {kole

JA I DRUGI
Moj dobar drug (drugarica) 3
Ja to umem 4
Mi smo tim 5
Drugarska diploma 6

VODI^
zadatak

PUBERTET
[ta je pubertet 7
Prve promene u pubertetu 8
[ta znam o pubertetu 9
Moj dolazak na svet 10-11
Devoj~ice i de~aci 12
Moj uzor 13
Moja ose}awa 14
Saveti za dobro raspolo`ewe 15
JA I MOJE ZDRAVQE
Konac za zube 16
Perem zube 17
Bolesti koje se prenose 18
Da li je zarazno? 19
Vakcina 20
Kada se razboli{ 21
@ivi zdravo 22-23
ISHRANA
Na velikom odmoru 24-25
Zdrava u`ina 26
BOLESTI ZAVISNOSTI
Opasno po zdravqe 27
Moj odgovor 28
[ta zanm o alkoholu 29

VE@BAJMO ZAJEDNO
Takmi~arske igre na livadi 30-31

crtamo i bojimo

pi{emo

razgovaramo

doma}i zadatak

re{avamo

istra`ujemo

smisli i napi{i

DOBAR DRUG
M OJ(DRUGARICA)

J
ID A
RUG
I

Wegovo (weno) ime je:

[ta ti se dopada kod te osobe?

Po ~emu ste sli~ni?

Po ~emu ste razli~iti?

JA I
RUG
D
I

JA TO UMEM

Svako od nas je u ne~emu posebno uspe{an. Neko ume da svira gitaru, neko je ve{t u pravqewu frizura,
neko dobro re{ava ukr{tenicu, a neko je odli~an imitator.
Sve su ovo na{e sposobnosti i svaka od wih je podjednako va`na i vredna.

Pogledaj slike i u prazne kru`i}e upi{i brojeve od 1 do 8.

Pore|aj ih tako {to }e{ po~eti od onoga u ~emu si najboqi.

volim da
~itam i dobro pi{em

dobro igram fudbal

lepo pevam

dobro mi ide matematika

lepo crtam

umem da objasnim
svoje mi{qewe

najboqe radim
u grupi

umem da brinem
o `ivotiwama

Ispri~aj u ~emu je posebno dobar tvoj najboqi drug (drugarica).

4

J
ID A
RUG
I

MI SMO TIM

Na{e sposobnosti su razli~ite i zato mo`emo da budemo uspe{an tim.

Napi{i za{to je va`no da se ~lanovi tima dobro sla`u.

U muzi~kom orkestru

U fudbalskom timu

Navedi svoj primer iz kog se vidi da je korisno ne{to raditi u grupi.

JA I
RUG
D
I

dodequje se
upi{i ime i prezime

za drugarstvo iskazano prema

prilikom

potpis u~iteqa

potpis u~enika

PRIPREMI SE NA VREME

PUB

ERT
E

Pubertet ozna~ava prelazak iz detiwstva u svet odraslih. Kada u|e{ u pubertet

po~e}e{ ubrzano da raste{ i da se mewa{. Promene izazivaju hormoni koje
proizvodi tvoje telo. U jednom trenutku }e{ se ose}ati kao dete, a ve} u slede}em
kao odrasla osoba. Ovo }e da te zbuwuje, ali ni{ta ne brini to je sasvim
normalno. Promene se de{avaju svakome!
Ne postoji pravo vreme za ulazak u pubertet. Svako }e se razvijati sopstvenom
brzinom i na svoj na~in. Devoj~ice ulaze u pubertet izme|u 8. i 13. godine
(naj~e{}e oko 11. godine). De~aci ulaze u pubertet izme|u 10. i 14. godine
(naj~e{}e oko 13. godine).

[ta je to pubertet?

Kada po~iwe
pubertet?

Ne mora{ da `uri{.
Bi}e sasvim dovoqno vremena da odraste{.
Pubertet je tek prvi korak.

PUBERTET

ET
T
R
E
PUB

Mu{ki hormoni kod de~aka i `enski hormoni kod

devoj~ica poma`u im da se razviju u odrasle qude.

pojavquju se bubuqice

pojavquju se bubuqice

mewa se glas
rastu grudi

rastu dla~ice po telu

rastu dla~ice
ispod pazuha
telo postaje zaobqenije

razvijaju se mi{i}i
i pove}ava snaga
dobija menstruaciju

razvija se polni organ

PUB

[TA ZNAM O PUBERTETU

ERT
E

Re{i ukr{tenicu dopuwavawem slede}ih re~enica o pubertetu.

1. Period u kojem prelazi{ iz detiwstva u svet odraslih naziva se

2. U pubertetu se lu~e

i izazivaju promene na telu.

3. @enski hormoni utica}e na to kako se razvijaju

4. Mu{ki hormoni utica}e na to kako se razvijaju

5. U pubertetu svako }e se razvijati na

na~in.

6. U po~etku }e te verovatno zbuwivati tvoje telo i ose}awa odrasle osobe.

Ipak, ni{ta ne brini, sasvim je

da se razlikuje{ od drugih.
2

1
6
5

ET
T
R
E
PUB

MOJ DOLAZAK NA SVET

Pod uticajem hormona `ensko telo proizvodi jajne }elije. Pod uticajem mu{kih hormona mu{ko telo
proizvodi spermatozoide. Kada se jajna }elija i spermatozoid spoje, dok mama i tata vode qubav,
nastaje beba. Beba raste u maj~inom telu, u organu koji se naziva materica, i tu se razvija devet meseci,
sve dok dovoqno ne poraste da mo`e da se rodi.

Ovde nastaje jajna }elija.

10

Ovde nastaju spermatozoidi.

PUB

ERT
E

Kada se beba rodi prili~no je mala i bespomo}na,

pa joj je potrebno mnogo pa`we, nege i qubavi.

Ovo je materica.

Spajawe spermatozoide i jajne }elije.

11

ET
T
R
E
PUB

DEVOJ^ICE I DE^ACI
Ponekad okolina od tebe o~ekuje da se pona{a{ na odre|eni na~in samo zato {to si
de~ak ili devoj~ica. Verovawa da su odre|eni poslovi i uloge predvi|eni samo za
mu{ki odnosno samo za `enski pol su predrasude.

Pro~itaj slede}i tekst o Sa{i i Vawi.

Sa{a i Vawa idu u istu {kolu. Sa{a voli sport i trenira ko{arku. Vawa vi{e voli da
~ita i slu{a muziku. Zajedno su u~estvovali u organizovawu proslave za dan {kole.

Razmisli i napi{i ko je u ovoj pri~i de~ak a ko devoj~ica.Obrazlo`i svoj odgovor.

Napi{i {ta misli{ o podeli ku}nih poslova na mu{ke i `enske.

12

PUB

OJ UZOR

ERT
E

Svako od nas divi se nekoj osobi i `eli da bude poput we. Za takvu osobu ka`emo da je
na{ uzor. Va`no je da na{ uzor ima dobre osobine na koje mo`emo da se ugledamo.

Ispri~aj kako izgleda osoba kojoj se ti divi{.

Napi{i u ~emu je ona uspe{na.

Napi{i koje osobine poseduje osoba kojoj se divi{.

Razmisli i objasni za{to je ta osoba tvoj uzor.

13

TET
R
E
UB

MOJA OSE]AWA

Za sre}an i zdrav `ivot veoma je va`no to kako se ose}a{. Prijatna i neprijatna ose}awa
ne treba skrivati. Dobro je da podeli{ svoja ose}awa s drugima. Vodi ra~una da ih tom
prilikom ne povredi{. Dobro je da osvemu iskreno razgovara{ sa roditeqima ili sa nekom
bliskom osobom u koju ima{ poverewa.

Razmisli kojoj grupi pripadaju navedena ose}awa i upi{i ih u odgovaraju}e kolone.

qutwa; radost; tuga; vedrina; usamqenost; strah; qubav; ne`nost; sre}a; qubomora;
PRIJATNA OSE]AWA

NEPRIJATNA OSE]AWA

Upi{i znak + uz ose}awa koja naj~e{}e do`ivqava{.

Rezultat: moja ose}awa su naj~e{}e

Ako ne mo`e{ da se seti{ osobe sa kojom bi mogao iskreno da

razgovara{ o onome {to te mu~i, uvek mo`e{ da se obrati{ {kolskom
psihologu ili pedagogu. Oni su upravo tu da bi ti pomogli.
14

S
Ako si usamqen

Ako si uznemirena

PUB

AVETI ZA DOBRO
RASPOLO@EWE

pozovi baku ili deku

u {etwu

Ako si neraspolo`en
pozovi dru{tvo

slu{aj omiqenu muziku.

Hrabro se suo~i sa izazovima

Ako si usamqena

ERT
E

Provedi vreme u prirodi

igraj se sa
ku}nim qubimcem

Poka`i da voli{
one do kojih ti je stalo

Ako si uznemiren
radi ve`be

Ne zaboravi da u`iva{
i da se odmori{
15

OJE
M
JA I AVQE
ZDR
Dragi roditeqi,

KONAC ZA ZUBE

Va{e dete je u {koli u~ilo o pravilnoj oralnoj higijeni i kori{}ewu konca za zube.
Potrebna nam je i va{a pomo}, po{to je va`no da deca kod ku}e primene ono
{to su nau~ila. Preporuka stru~waka je da se konac za zube koristi uz pomo} roditeqa.
Zajedno pro~itajte dowe uputstvo i pomozite detetu prilikom prawa zuba
i kori{}ewa konca. Tokom nedeqe pratite navike deteta vezane za oralnu
higijenu i zabele`ite ih u tabeli.

potpis u~iteqa

Uzmi par~e konca za zube duga~ko oko 30 cm.

Jedan kraj konca obavij oko sredweg prsta jedne ruke,
a drugi kraj konca oko sredweg prsta druge ruke, ostavqaju}i razmak.

Palcem i ka`iprstom pa`qivo ubaci konac izme|u zuba.

Savij konac oko zuba i pa`qivo ga povla~i napred-nazad.
Za svaki zub koristi drugi deo konca.
Nemoj da presko~i{ ni jedan zub!

Potrudi se da pere{ zube bar dvaput dnevno: ujutru, posle doru~ka, i uve~e, pred spavawe. Pravilno prawe zuba traje 2 do 3 minuta. Konac slu`i za to da se o~isti prostor izme|u zuba.
Dovoqno je da ga koristi{ jednom nedeqno, uz pomo} roditeqa.
16

JA I
ZDR MOJE
AVQ
E

PEREM ZUBE
Tokom jedne nedeqe uz pomo} roditeqa prati svoje navike u vezi s prawem zuba
i proveri da li pravilno brine{ o wima. Ozna~i sa + ono {to radi{ u toku dana.

Saberi pluseve u svakoj koloni i zabele`i ukupan broj.

Ako ima{ 15 pluseva i vi{e. Bravo! Odli~no vodi{ ra~una o higijeni zuba.
Ako ima{ 7-14 pluseva. Dobro vodi{ ra~una o higijeni svojih zuba.
Ako ima{ mawe od sedam pluseva. Jako lo{e! Potrudi se da ~e{}e pere{ zube i poseti zubara.

potpis u~enika

potpis roditeqa
17

OJE
M
JA I AVQE
ZDR

B OLESTI KOJE SE PRENOSE

Bakterije i virusi su mali organizmi koji se ne vide golim okom. Svi virusi i neke
od bakterija izazivaju bolesti. Tvoje telo ima odbrambeni sistem koji se bori protiv bakterija
i virusa svaki put kada dospeju u organizam. Ako je tvoj odbrambeni sistem oslabqen ili bakterija i virusa ima mnogo, ti }e{ se razboleti. Neke bolesti mogu da se prenesu
sa jednog ~oveka na drugog. To su zarazne bolesti. Bakterije i virusi prenose se ka{qawem,
kijawem i dodirom, ali i preko hrane i zara`ene vode. Tako se bolest {iri.

Kako da za{titi{ sebe od bolesti

Odbrambeni sistem mo`e{ da oja~a{ ako `ivi{ zdravo.
Vakcine te {tite od nekih opasnih bolesti.
Ako je neko bolestan od zarazne bolesti, ne bi trebalo
da s wim razmewuje{ ode}u, ve{ ili ~etkicu za zube.
Va`no je da redovno pere{ ruke.

Kada se razboli{, va`no je da za{titi{ druge tako {to }e{:

da ka`e{ da ti nije dobro ~im po~ne{ da se ose}a{ lo{e
da ostane{ kod ku}e
da pokrije{ usta i nos maramicom kada ka{qe{ ili kija{
da pere{ ruke

Neke bolesti mogu da prenesu krpeqi. Krpeq li~i na malu crnu ta~ku kada se zaka~i
za ko`u ~oveka i mo`e da bude jako opasan. Zato posle boravka u prirodi, uz pomo}
nekog odraslog proveri da se krpeq nije zaka~io negde na tvom telu.
Obavezno se javi lekaru!
18

D A LI JE ZARAZNO?

JA I
ZDR MOJE
AVQ
E

Bakterije i virusi ne izazivaju sve bolesti. Qudi se sa nekim bolestima

ra|aju. Jedan broj bolesti javqa se usled nekog poreme}aja u tvom telu.
Astma, {e}erna bolest i zapaqewe slepog creva nisu zarazne bolesti.
Moj najboqi drug ima bogiwe
Zaokru`i slovo ispred neta~ne tvrdwe.
a. on ne mo`e da dolazi u {kolu
b. mogu da ga posetim
v. to je zarazna bolest
Moja sestra ima kijavicu
a. ta bolest nije zarazna
b. prenosi se ka{qawem i kijawem
v. ne mogu da se igram s wom
Moj drug iz zgrade ima astmu
a. ova bolest se prenosi putem vode
b. mogu da se igram s wim
v. mogu da podelim send~vi~ sa wim
Moja drugarica iz klupe bila je
na operaciji slepog creva
a. mogu da je posetim u bolnici
b. to nije zarazna bolest
v. ova bolest prenosi se dodirom
Moj drug ima `uticu
a. prenosi se prqavim rukama
b. to nije zarazna bolest
v. on ne mo`e da dolazi u {kolu
19

OJE
M
JA I AVQE
ZDR

VAKCINA

U vakcini se nalaze bakterije ili virusi koji prenose bolest, ali su oni u woj toliko oslabqeni
ili umrtvqeni da od wih ne mo`e{ da se razboli{. Na izaziva~e bolesti koje se nalaze u vakcini
reaguje tvoje telo i stvara poseban sistem odbrane. Zato se od te bolesti ne mo`e{ razboleti,
po{to primi{ vakcinu.

Napravi svoje istra`ivawe i otkrij od kojih bolesti te ve} {titi vakcina.

Uz pomo} roditeqa upi{i u tabelu datum vakcinacije.
U tabeli sa strane napi{i da li si na ne{to alergi~an.

datum
vakcinacije

vakcina

datum
vakcinacije

vakcina

BCG

MMR

BCG
DTP

R
V1

MMR
OPV

R
V1

DTP
DTP
DTP

V2
V3
R1

OPV
OPV
OPV

V2
V3
R1

Pertussis

R2

OPV

R2

DT

R3

OPV

R3

Td

R4

TT

R5

V-vakcinacija

R-revakcinacija

BCG-tuberkuloza; DTP-difterija, veliki ka{aq, tetanus; MMR-zau{ke, bogiwe; OPV-de~ja paraliza.

20

KADA SE RAZBOLI[...

JA I
ZDR MOJE
AVQ
E

Ispri~aj kako se ose}a{ kad ima{ kijavicu?

[ta ti tada najvi{e poma`e da ozdravi{?

Kada ide{ u posetu nekome ko

je bolestan, ponesi mu ne{to od hrane koja mo`e
da ga okrepi na primer vo}e, keks ili sok.
Mo`e{ mu doneti i neku kwiga ili strip.
21

E
J
O
M
JA I AVQE
ZDR

@IVI ZDRAVO

Smisli a zatim napravi plakat kojim }e{ poru~iti drugima da je zdrav `ivot veoma va`an.
Pre nego {to po~ne{ sa radom napravi plan, a evo nekoliko predloga koji ti mogu pomo}i.
Izaberi jednu od navedenih tema
a. ~isto}a je pola zdravqa
b. ve`bajmo zajedno
v. pu{ewe je {tetno
Odredi svoju publiku
a. dru{tvo iz odeqewa
b. moji roditeqi
v. svi qudi koje znam
Izaberi na~in koji }e predstaviti
tvoju poruku tako da privu~e pa`wu
a. moja poruka bi}e duhovita
b. moju poruku }e da izgovara
neka slavna osoba
v. moju poruku }e da saop{ti stru~wak

22

JA I
ZDR MOJE
AVQ
E

23

NNAA
A
R
A
IISSHHR

NA VELIKOM ODMORU

Pogledaj sliku i ispri~aj kakva hrana

se prodaje u ovom {kolskom dvori{tu.
Ko na slici jede zdravu hranu?
Koja hrana se prodaje u blizini tvoje {kole?

Napi{i {ta naj~e{}e jede{ za u`inu.

24

Ne zaboravi da pre jela opere{ ruke.

Na velikom odmoru u`inaj i pro{etaj po dvori{tu.

ISH

RAN

25

NA
A
R
SH

ZDRAVA U@INA
U okviru akcije Nedeqa zdrave hrane preporu~ujemo ti slede}i recept za zdravu u`inu.
[ta ti je sve potrebno:
2 jabuke
2 {argarepe
1 ka{ika meda

1. Neka ti neko stariji pomogne da

oqu{ti{ i narenda{ jabuke i {argarepe.

3. Ostavi u`inu pola

sata u fri`ideru.
26

2. Pome{aj jabuke i {argarepe

i dodaj ka{iku meda.

4. U`ina je spremna!
Prijatno!

OPASNO PO ZDRAVQE

BOL
ZAV ESTI
ISN
OST
I

Alkohol, duvani i droga su veoma {tetni po zdravqe ~oveka. Dobro je da zna{ koje su {tetne
posledice wihovog kori{}ewa. Pro~itaj {ta o tome ka`u stru~waci.
Posledice kori{}ewa:
DUVAN: izaziva zavisnost, ubrzava rad srca,
ote`ava rad plu}a i disawe, izaziva ka{aq,
izaziva vrlo te{ka oboqewa koja mogu biti smrtonosna
ALKOHOL: izaziva zavisnost, deluje na rad mozga,
izaziva mu~ninu, vrtoglavicu, glavoboqu, nespretnost
pri pokretima i promene u pona{awu; izaziva te{ka
o{te}ewa u organizmu i oboqewa koja mogu biti smrtonosna
DROGA: izaziva zavisnost, deluje na rad mozga, ubrzava rad
srca, osoba mo`e izgledati pospano, usporeno ili napadno
veselo, o{te}uje ~itav organizam i slabi wegovu otpornost,
izaziva promene u pona{awu i vrlo te{ku zavisnost ~iji je
ishod naj~e{}e smrtonosan

Zablude:
Ko pu{i izgleda starije i ozbiqnije; DUVAN smiruje nervozu
ALKOHOL je lek; alkohol je hranqiv; ko pije izgleda starije;
alkohol zagreva organizam
Narkomani misle da uvek mogu da prestanu sa uzimawem DROGE

Zakon zabrawuje prodaju cigareta

i alkohola osobama mla|im od 18 godina.
Zakon potpuno zabrawuje prodaju
i upotrebu droge.

27

TI
S
E
BOL NOSTI
IS
V
A
Z

MOJ ODGOVOR

Neko iz tvog dru{tva

je doneo cigarete u {kolu.
Nude ti i ka`u:

Ne mo`e{ s nama ako ne proba{!

U prazne obla~i}e upi{i {ta
bi ti odgovorio u takvoj situaciji.

Na proslavi odrasli piju pivo.

Nude ti i ka`u:
Kada si bila kod drugarice
prona{le ste tablete.

Hajde da probamo!

Probaj malo, nisi beba!

28

[TA ZNAM O ALKOHOLU

BOL
ZAV ESTI
ISN
OST
I

Alkohol mewa pona{awe ~oveka.

Kada neko pije, izgleda odraslo
Alkohol deluje mnogo sna`nije
i opasnije na decu nego na odrasle.

Re~enicu za koju misli{ da je

ta~na ozna~i zelenim kru`i}em.
Neta~nu re~enicu ozna~i
crvenim kru`i}em.

Zakonom je zabrawena prodaja

alkohola deci.
Pivo ne sadr`i alkohol.
Alkohol brzo dospeva u krv
i uti~e na rad mozga.
Ako ti alkohol ponudi neko koga
poznaje{ u redu je da proba{.
Malo alkohola mo`e
da bude zdravo.

Napi{i svoje mi{qewe o alkoholu

i obrazlo`i ga.

29

JMO
A
B
VE@ EDNO
ZAJ

TAKMI^ARSKE IGRE NA LIVADI

Podelite se u dve ili tri ekipe s jednakim brojem igra~a.

Tek kada budete odigrali sve igre proglasite pobednika.

Za dva igra~a: Neka jedan igra~

legne potrbu{ke, a drugi stane
iza wega, ~vrsto ga uhvati za
sko~ne zglobove i podigne mu noge.
Igra~ treba da na dlanovima
do|e do ciqa.
Za dva igra~a iz svake
grupe: Okrenite se jedan
drugom le|ima, uhvatite
se za ruke i tr~ite do
ozna~enog ciqa.
(jedan igra~ tr~i unazad)

Za tri igra~a: Stanite jedan

iza drugog. Neka svaki igra~
uhvati onog ispred sebe oko
struka. Tako tr~ite
do ozna~enog ciqa.
Ne pu{tajte ruke!
Za jednog igra~a u svakoj
grupi: Zave`ite maramom
igra~u noge oko zglobova.
Igra~ treba da skaku}u}i
stigne do ciqa.
30

VE@
B
ZAJ AJMO
EDN
O

Za jednog igra~a iz
svake grupe : stavite svakom
igra~u jednak broj latica
u kosu (neka to uradi neko
iz protivni~ke ekipe).
Potrebno je da igra~ {to
pre stigne do ciqa sa {to
ve}im brojem latica u kosi.

Za tri igra~a: Dva igra~a

prepletu ruke kao na
fotografiji. Tre}i neka
sedne na tu stolicu. Tako
treba da zajedno stignu
{to pre do ciqa.

* Preuzeto iz kwige Vedrane Kurjan Manestar VE@BAJMO ZAJEDNO,

priru~nik za fizi~ku kulturu, Kreativni centar, Beograd 2005.

Za dva igra~a iz svake grupe : Svaka ekipa

ima maramu takve veli~ine da mo`ete lako
da je bacate i hvatate. Igra~i tr~e bo~no,
okrenuti jedan prema drugom i dobacuju
se maramom vezanom u klupko. Mo`ete
i da odredite koliko je puta potrebno da je
dobace jedan do drugog dok ne stignu do ciqa.

Za jednog igra~a iz svake grupe :

Hodaju}i u ~u~wu igra~ treba
da {to pre stigne do ciqa.
31

ZDRAVSTVENO VASPITAWE
za tre}i razred osnovne {kole
prvo izdawe
autori

Jelena Ili}
An|elka Ru`i}

ilustrovao

Milan Pavlovi}

recenzenti

Prof. dr Gorica Sbutega Milo{evi}, Medicinski fakultet u Beogradu

Vesna Joci}, profesor fizi~ke kulture, O[ Mladost na Novom Beogradu

lektor
likovni urednik

Violeta Babi}
Jelena Reqi}

izdava~

Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik

Slavica Markovi}

za izdava~a
{tampa

Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum