ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga prva
PSIHOPATOLOGIJA
SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

U R E D N IK : D r H U G O K L A J N
 SIGMUND FROJD

PSIHOPATOLOGIJA
SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Preveo s nemačkog
i predgovor napisao
Dr H u g o K l a j n

MATICA SRPSKA
 Naslov originala
Zur Psychopathologie
des AlUagslebens

(g) 1B4I b y I m a g o P u b lis h in g Co. U d ..

PREDGOVOR
 A. ŽIVOT I DELA

1. Godine učenja i putovanja

Sigmund Frojd (prvobitno Sigismund, je r tako je
glasilo ime koje mu je dao kum a koje je F rojd sam kas­
nije preinačio) rodio se 6. maja 1856. u malom starom
gradiću Pšiboru (Pribor, nem ački Freiberg) u Moravskoj.
U ono vrem e je gradić imao oko pet hiljada stanovnika,
gotovo samih Ceha katolika, sa sasvim neznatnom m a­
njinom Nemaca i Jevreja. Frojd je, samim tim Sto se
rodio, zauzeo neobično mesto u svojoj porodici: mesto
strica jednogodišnjem dečaku. Jer, m ada je bio prvenac
svoje majke, njegov otac, dvadeset godina stariji od nje,
imao je već dva sina iz prvog braka, a stariji od te dvo­
jice imao je sinčića Džona koji je, prem a tome, bio unuk
Sigmundovog oca a Sigmundov sinovac.
Može se pretpostaviti da je i m ali Džon odigrao izve-
snu ulogu u form iranju k arak tera svog joS m anjeg strica:
naročito kad su dvojica prisnih p rijatelja, dorastavši do
drvenih sabalja, postali i lju ti protivnici u svojim vojnič­
kim igrama. N ije isključeno da je izrazitoj Frojdovoj
upornosti i borbenosti, upravo kad m u se suprotstavljao
nadmoćan protivnik, doprinelo to što mališan, kad je
saznao da sinovac stricu duguje bezmalo isto poštovanje
kao i sin ocu, nije mogao dopustiti da ga porazi rođeni
sinovac, m a koliko ovaj bio jači i veći.
Frojdu je bilo jedanaest meseci kad m u se rodio brat,
a devetnaest meseci kad je to drugo dete njegove m ajke
umrlo. U svojoj 41. godini (godini u kojoj je počeo svoju
autoanalizu) F rojd je pisao svom p rijate lju Vilhelmu
8 Dr Hugo K lajn: Predgovor

Flisu (Fliess) da se seća kako je želeo da to dete um re

i kako se kajao i sebi prebacivao pošto m u se ta želja
ispunila.
K ad m u je bilo tri godine, F rojd je sa porodicom n a­
pustio Pšibor i pošao na velik put. Tada je prvi put
video plinske svetiljke, a one su m u ličile na oganj p a­
kleni, njem u poznat iz priča njegove dadilje, jedne stare
Čehinje, koja ga je vodila i u katoličku crkvu na mise
i propovedi. P rv i p u t je tada putovao i vozom. Otišli stj
najpre u Lajpcig, a posle godinu dana se nastanili u
Beču, u kojem će F rojd provesti gotovo osam decenija
svog života. U vezi s tim putovanjem valja napom enuti
da je Frojdu putovanje postalo predm et jedne njegove
velike strasti, ali i izvor nekog čudnog strahovanja, u
kojem je bilo čak i strah a od sm rti.
U Beču je F rojd n ajpre išao u p rivatnu školu. Sa
osam godina je već čitao francuski i engleski, i Šekspira.
Položivši m aturu, on poseti prvi p u t svoje rodno mesto
Pšibor i tu se zaljubi u ćerku jedne prijateljske porodice
(Flus) čiji je gost. Ali to je samo k ratk o traja n mladićki
zanos. Godine 1873. upisuje se na medicinski fakultet. U
svojoj 21. godini počinje da objavljuje naučne radove.
Izučavajući anatom iju i fiziologiju nervnog sistema, on
ne završava studije na vrem e, nego tek tr i godine kas­
nije; u svojoj 25. godini dobija doktorsku titulu, a u 29.
zahvaljujući svojim radovim a iz oblasti neurologije po­
staje docent bečkog U niverziteta.
Frojda nije privlačio poziv praktičnog lekara. Na
medicinu se upisao je r ga je interesovao čovek i njegova
priroda. Kako nije cenio ni novac ni bogatstvo, on bi,
m ada mu je otac sa sedmoro svoje dece u finansijskom
krahu 1873. izgubio imovinu, verovatno nastavio da izu­
čava nervni sistem da se nije zaljubio u pet godina m lađu
M artu B ernajs (Bemays), veoma privlačnu i obrazovanu,
ali siromašnu devojku poreklom iz H amburga. Po foto­
grafijam a se može zaključiti da postoji velika sličnost
Frojdove m ajke sa njegovom budućom suprugom. A ona
je jednom izjavila da njen muž liči na njenog rano um r­
log oca. Upoznali su se u m artu 1882. a sredinom juna
već su bili potajno vereni.
 Frojd: Život i dela 9

Ernest Džouns (Jones), koji je objavio životopis Sig-

munda Frojda u tri knjige (Freud, L ife and Work, 1953—
1957), tačno prim ećuje da se „unutarnji život jednog
čoveka, jezgro njegove ličnosti ne može poznati bez iz-
vesnog poznavanja njegovog stava prem a osnovnoj emo­
ciji ljubavi” i da je malo životnih situacija koje mogu ta­
ko strogo da provere duhovnu harm oniju ličnosti. Veo­
ma živo i uverljivo izlažući strasnu i duboku ljubav Froj-
dovu prem a Marti, Džouns ipak polaže mnogo više na
harmoničnost njihovog odnosa nego na ne m anje upad­
ljive, za čoveka kakav je bio Frojd čak mnogo upadljivije,
disharmonije.
Mesto samopouzdanja, kakvo bi se očekivalo od jed­
ne harm onične ličnosti, u Frojda su se, od njegove 26.
godine, kad se zaljubio, stanja sreće sm enjivala s perio­
dima uznemirenosti i sumnje, sa danim a neverovanja da
je voljen, s nastupim a izrazite i intenzivne ljubomore.
Bio je ljubom oran i na M artinog brata, a svog budućeg
šuraka, i na njenu majku, zamerao svojoj verenici Sto
se pridržavala jevrejskih verskih običaja, što, na prim er,
pred majkom nije smela da piše subotom, Sto je odbijala
da jede šunku; govorio je da ona više ne pripada poro­
dici Bernajsovih, zahtevao da bude sasvim i isključivo
njegova, pa i bezverac kao on.1
Da bi se mogao oženiti devojkom bez miraza, Frojd
je 1882. odlučio da se odrekne daljeg izučavanja teorijskih
predm eta, da rad u laboratoriji zameni radom na klini­
kama kako bi se osposobio za praktičnog lekara koji će

J Najljuća svađa među verenicima izbila je tri meseca

рге venčanja. Marta je deo svog neznatnog miraza, svega
800 forinti (a Frojd je lako mogao da dobije nevestu sa eto
hiljada), predala svom bratu Eliju, poslovnom ćoveku. Na
Martinu obavest da se udaje, Eli je odgovorio da je njen
novac investirao, pa pošto ga ne može odmah poslati, neka
nameštaj, za čiju kupovinu su bili namenili tu sumu, uzmu
na otplatu s njegovim jemstvom. Frojdova reakcija na to
bila je za Martu sasvim neshvatljiva: zbog „nekoliko pišlji­
vih forinata”, kako se izrazila, on je odlučno, pod pretnjom
da 4e inače konačno raskinuti vezu na čije su potpuno ostva­
renje oboje žudno čekali četiri godine, zahtevao od Marte
da brata u pismu nazove lupežom. Marta je to mimo i raz­
borito, ali još odlučnije, odbila.
10 Dr Hugo K lajn: Predgovor

od svoje zarade moći da izdržava ženu i porodicu. M eđu­

tim, želeći da se još više usavrši u svojoj užoj struci
neurologiji, on u m a rtu 1885. konkuriše za stipendiju
kojom se omogućuje šestomesečni boravak u inostran-
stvu. Za F rojda bi to bila prilika da ode u P ariz čuvenom
profesoru Šarkou (Jean-M artin Charcot). Dobivši tu sti­
pendiju, F rojd je u P arizu ostao bezmalo četiri meseca,
u proleće 1886. počeo je da vrši p rivatnu praksu u Beču,
a 14. septem bra te godine je M arta B ernajs najzad po­
stala njegova venčana žena.

2. Od neurologije do psihoanalize

Već 1882. je F rojd saznao za čudni slučaj jedne bo­

lesnice doktora Jozefa B rojera (Втеиет), s kojim se upo­
znao i sprijateljio još dok je radio u Institutu fiziologa
B rikea (Ernst W ilhelm Втпске). Bolesnica, u publikacija­
ma nazvana A na O., bila je veoma privlačna i inteligen­
tna 21-godišnja devojka sa udvojenom ličnošću, pored
uzetosti, neosetljivosti i sličnih histeričnih pojava: jedna
od te dve ličnosti ponašala se normalno, a druga kao
ne valjalo dete. K ad bi ona p rva doktoru Broj eru ispri­
čala sve o kojem od svojih simptoma, taj bi simptom
iščezao. Takvo lečenje razgovorom, uz povrem enu pri-
m enu hipnoze, nazvao je B rojer „čišćenjem dim njaka” a
zatim katartičkim metodom.
Posle skoro dvogodišnjeg lečenja gotovo svi sim pto­
mi bili su odstranjeni i Brojer, čija je supruga postala
ljubomorna, saopšti pacijentkinji, kojoj je dotle bio po­
klanjao toliko vrem ena i tako izuzetnu pažnju, da je le­
čenje pri kraju. Nato se u nje odjednom pojavi izražena
histerična trudnoća s prividnim porađanjem , a kao oca
očekivanog deteta Ana O. označi svoga lekara. Zbunjen
i uplašen, B rojer napušta svoju bolesnicu i sa ženom ot­
putuje u Veneciju. Ana O. se kasnije lečila u jednom sa-
natorijum u, i od morfinomanije, a u svojim tridesetim go­
dinama postala je prvi socijalni radnik u Nemačkoj, osni­
vač stručnog časopisa i instituta i borac za ženska prava.
Po povratku iz Pariza Frojd se najviše bavio svojom
privatnom praksom. Dovršio je i neke ranije započete
 Frojd: 2ivot i dela Ц

neurološke radove, od kojih su najznačajniji knjiga o

afaziji (nesposobnosti govora usled oboljenja mozga) i o
dečjoj uzetosti (objavljene 1891). Uz to je prevodio Sar-
koova predavanja i knjigu B em em a (Hippolyte Bem heim )
0 hipnozi. S obzirom na ono što je video i naučio u šarko-
ovoj S alpetrijeri (pariškoj psihijatrijskoj bolnici) a i na
to što su daleko najbrojniji njegovi pacijenti bili neuro­
tičan, Frojd se služio tada uobičajenim sredstvim a: elek­
troterapijom i hipnozom. Ali pošto tim e nije postigao
trajn ije uspehe, počeo je 1889. da kombinuje hipnozu sa
Đrojerovim katartičkim metodom.
Usamljen sa svojim shvatanjem neuroza i histerija
1 svojim odbacivanjem opšte prihvaćenih načina njiho­
vog „lečenja", Frojd je osećao utoliko veću potrebu za
nečijom podrškom: nju je najpre nalazio u četrnaest go­
dina starijem Brojeru. Frojd uspeva da Вгојега privoli
na saradnju i oni pišu zajedno svoje Studije o histeriji,
objavljene kao knjiga 1895. Ali tada se B rojer već opire
Frojdovom naglašavanju uloge seksualnosti, naročito
detinje, u prouzrokovan ju histerije, i te godine se njihovo
dvadesetogodišnje prijateljstvo prekida. Brojerovo me­
sto zauzima berlinski otorinolaringolog Flis, s kojim se
Frojd upoznao već osam godina ranije.
Flis se umnogome razlikovao od Brojera. Obrazovan
i načitan, b riljan tan kozer i veoma maštovit, on nije p re­
zao od seksualnih problem a, naprotiv. Mada dve godine
stariji, F rojd se predavao njegovom uticaju i mnogo je
polagao na njegov sud, podređivao m u se uprkos tome što
se Flis nije odlikovao kritičnošću, a još m anje samokri-
tičnošću.*

* Koliki je bio Fllsov utlcaj može se videti po tome

8to je Frojd njegovo učenje kako o periodičnosti svih pojava
tako 1 o mogućnosti tačnog predskazivanja datuma važnih
događaja u životu pojedinaca prlhvatao sasvim nekritički i
dugo verovao da će zaista umreti jednog od onih dana koje
je Flis utvrdio kao najverovatniji datum njegove smrti.
Džouns u II knjizi Frojdove biografije veli: „Flisova
izračunavanja perioda davala su Frojdu vek od 51 godine.
Cim je to vreme prošlo, Frojd Je usvojio drugu praznovericu
koja ga je, kako je 1910. godine rekao Ferendju, dugo drža­
la: da mora umreti u februaru 1918.” Kad Je 1914. njegov
polubrat Emanuel umro u 81. godini, kao i njegov otac, Frojd
12 Dr Hugo Klajn: Predgovor

Ne treb a sm etnuti s um a ni to da je Frojd, u doba

svoje najjače vezanosti za Flisa i zavisnosti od njega
(od 1895. do 1901), bio srećno oženjen četrdesetogodišnjak
sa šestoro dece i da je, po Džounsu, tada (od 1897. do 1900)
i njegova psihoneuroza, koja se najviše ispo ja vala kao
putna groznica i stra h od sm rti, bila na vrhuncu, a i on
sam sebe (takođe od 1897, pošto je pronašao metod slo­
bodnog asociranja) podvrgavao mučnoj autoanalizi. Tek
s njenim napredovanjem F rojdova zavisnost od Flisa po­
činje da opada. M islim da je sam F rojd najbolje označio
suštinu tog odnosa u pism u (1. I 1896) u kojem veli da je
Flisov prim er njem u „omogućio da stekne snagu potreb­
nu za verovanje u sopstveni sud”. U stvari je ono što
Frojdovi biografi nazivaju Brojerovim (od 1882. do 1895)
i Flisovim periodom (od 1887. do 1902) istorija njegovog
veoma dugotrajnog i teškog osamostaljivanja kao is tra ­
živača i duhovnog stvaraoca.

3. Decenija autoanalize

Od raskida sa Brojerom, kaže F rojd u svojoj auto­

biografiji, on je deset godina — što bi značilo od 1894.
do 1904. — bio bez sledbenika. Ali već od septem bra 1902.
u njegovom stanu jedanput nedeljno sastajalo se nekoli­
ko bečkih lekara, m eđu kojim a su bili Vilhelm Stekl
(W. Stekel) i A lfred Adler, na „psihološku sredu”; a to je
društvance bilo jezgro kasnijeg Bečkog psihoanalitičkog
udruženja. Decenija između 1896. i 1906, od Frojdove
četrdesete do pedesete godine, svakako se mora sm atrati
najznačajnijom u njegovom životu: ne samo što je u njoj
objavio četiri kapitalna dela (Tumačenje snova 1900,
Psihopatologija svakodnevnog života 1904, Tri rasprave
o teoriji seksualnosti i Dosetka 1905), nego od 1897. os­
tvaruje podvig za koji Džouns s pravom kaže da m u

je verovao da će i on umreti u istim godinama i žalio se

Što mu predstoje јоб 23 godine življenja u svetu koji tada
nije obećavao mnogo spokojstva i radosti. Bila mu je je­
dino strašna pomisao na trenutak kad bi njegova majka
saznala za njegovu smrt.
 Frojd: Zivot i dela 13

„obezbeđuje jedinstveno mesto u istoriji” jer je on „prvo

ljudsko biće koje prodire u najdublje dubine svog nesve-
snog”. Time je, po Džounsu, stekao harm oniju duha, in­
tegritet svoje ličnosti.
A šta ga je na to navelo, šta mu dalo snagu da istraje
i Sta je bio cilj za kojim je težio: da li samo taj duševni
sklad, za koji znamo da je vereniku M arte B ernajs ne­
dostajao, ali sa čijim sticanjem kao posledicom svog po­
duhvata nije mogao računati? Da li isceljenje, po onom
propisu: medice, cura te ipsum? Začelo je svest da svojim
najbrojnijim pacijentim a neće biti od koristi dok sam se­
be ne mogne izlečiti bila jedna od moćnih pobuda. No da
li, ako ne jedina, onda b ar glavna? Setimo se da Frojda
nije privlačio lekarski poziv, nego nauka, i da je izuča­
vanje nervnog sistem a zamenio izučavanjem kliničkih
predm eta samo zato što je voleo devojku bez m iraza i što
je sam bio toliko sirom ašan da je već u prvom mesecu
svog bračnog života morao založiti zlatni sat — svadbeni
poklon svog polubrata Em anuela.
Prem a tome, niti je Frojdov najdublji m otiv bio al-
truistička želja da pomogne neurotičarim a, niti egois­
tična da stekne harm oniju duha. Upravo na izmaku po-
menute decenije, kad je F rojd napunio pedesetu, 1906.
godine, nje.goVe bečke pristalice predale su mu medaljon
na čijoj je jednoj strani bio reljef Frojdovog lika u pro­
filu, a na drugoj, oko Edipa koji odgovara na pitanje
Sfinge, grčki stih iz Sofoklove tragedije K ralj Edip: „zna­
lac zagonetke čudesne i prvi čovek naš”. Pročitavši to,
Frojd je prebledeo i stegnutim glasom upitao ko se toga
setio. Zatim je objasnio svoju čudnu reakciju: dok je, kao
mlad student, razgledao, u velikom dvorištu iza aule
bečkog U niverziteta, biste slavnih ljudi koji su nekad
na njem u predavali, F rojdu se dešavalo da u budnom snu
vidi i svoju bistu, a ispod nje upravo onaj stih koji je bio
i na m edaljonu. Taj san dvadesetogodišnjeg studenta
(koji se, uzgred rečeno, ispunio šesnaest godina posle nje­
gove sm rti, je r je 1955. u dvorištu bečkog U niverziteta
otkrivena Frojdova bista s navedenim stihom Sofoklo-
vim) pogodili su učenici i p rijate lji pedesetogodišnjaka
poklanjajući mu onaj m edaljon: pogodili su da se, već
14 Dr Hugo Klajn: Predgovor

davno p re nego što je i naslutio da postoji, u njem u

i drugim ljudim a, nekakav Edipov kompleks, identifi-
kovao sa herojem koji rešava tajnu o čoveku, biću koje
se rađ a kao četvoronogi infant, um ire kao tronogi inva­
lid, a samo u m eđuvrem enu je i dvonožac različit od ži­
votinje.
Tu tajn u Sfinge: šta je čovek (kako je postao ono
što je i kako će postati ono što još nije), ta jn u koja u prvi
mah kao da nem a veze s ličnošću oceubice i rodoskrvni-
oca a koju ipak samo on može da reši, to odgonetanje ču­
desne zagonetke — to je bio cilj koji je m ladi m edicinar
želeo da postigne, radi toga je n ajp re izučavao nervni si­
stem čoveka a zatim ponirao u neispitane dubine nje­
gove, i u m račna prostranstva njegove i svoje duše.

4. S vetska slava i svetski rat

Frojdovo psihoanalitičko učenje prihvatio je samo

uzan krug lekara, većinom bečkih Jevreja. Ni njegova
knjiga Tumačenje snova, objavljena 1900, veliko i origi­
nalno delo, nije naišla ni na kakav odziv niti ju je ko ku­
povao. Stoga je razum ljivo što se F rojd obradovao kad je
1904. saznao da se šef psihijatrijske klinike u Ciriliu
Eugen B lojler i njegov prvi asistent K arl Jung veoma in-
teresuju za psihoanalizu. Stupio je u pismen a zatim i u
lični kontakt s njima, i bio očaran Jungovom inteligen­
cijom i njegovim oduševljenjem za psihoanalizu.
Tako se udruženju bečkih psihoanalitičara 1907. p ri­
družuje ciriška grupa. Ipak je Frojd, već od ulaska u šes­
tu deceniju svog života, dakle od 1906,' postepeno sticao
sve više međunarodno priznanje, pa ga je 1909. Stenli
Hol (Stanley Hall), osnivač eksperim entalne psihologije
u Americi, predsednik Klarkovog univerziteta u V usteru
(Worcester) u Masačusetsu, pozvao da održi niz preda­
vanja povodom proslave dvadesetogodišnjice toga univer­
ziteta. Frojd je poveo i budim peštanskog psihoanalitičara
Ferencija, a poziv je dobio i Jung. Frojdovim predavanji­
ma, bilo ih je svega pet, na nemačkom, prisustvovao je i
Džouns, koji je od 1908. bio profesor psihijatrije u Toron­
tu (Kanada) i specijalno radi toga došao u Vuster. Kad se,
 Frojd: Život i dela 15

posle završnog predavanja Frojdovog, vraćao u Toronto,

Frojd je došao na stanicu da ga isprati i izrazio mu svoju
usrdnu ie lju za daljom saradnjom , i svoju nadu da ih
Diouns neće napustiti. „Videćete da tru d neće biti uza­
ludan." Slično se F rojd odnosio samo prem a još jednom
svom sledbeniku, prem a K arlu Jungu.
Godine 1910. F rojd traži, i uspeva, da za prvog
predsednika novoosnovanog M eđunarodnog psihoanali­
tičkog udruženja bude izabran Jung, na veliko nezado­
voljstvo Frojdovih ranijih, bečkih pristalica. Među ovima
se naročito ističu A dler, koji 1911. napušta F rojda i osni­
va svoj pravac „individualne psihologije”, i Stekl, koji to
čini 1912. A 1913. dolazi do raskida između F rojda i Jun-
ga. Jungova „analitička psihologija” razlikuje se od Froj-
dove psihoanalize pre svega tim e što je ovu u znatnoj
meri deseksualizovao, a zatim svojim učenjem o kolek­
tivnom nesvesnom, koje se kao sposobnost ili dispozicija
nasleđuje, o arhetipovim a, o psihološkim tipovima: intro-
vertovanim (zatvorenim ) i ekstrovertovanim (otvorenim),
pa i kraćim lečenjem usm erenim više na rešavanje mo­
ralnih konflikata nego na iznalaženje i odstranjivanje
prepreka sam ostalnom razvoju ličnosti.
P re nego što će početi prvi svetski rat, 1914, F rojd je
napisao i objavio svoj obračun sa trojicom disidenata
(pod naslovom „Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta”)
i, anonimno, studiju o M ikelanđelovom Mojsiju, koja je
takođe u dubokoj, m ada skrivenoj, vezi sa Frojdovim od­
nosom prem a psihoanalizi i onim a koji su njoj i njemu
okrenuli leđa.
M eđutim, posle objave rata, F rojd iznenađuje one
koji su ga znali jednim , doduše kratkotrajnim , svega tro-
nedeljnim (do prvih poraza moćne austrougarske vojske)
ratničkim oduševljenjem . Kao što Džouns kaže, mesto da
taj 49-godišnji naučnik objavu ra ta dočeka sa zgraža­
njem, Frojdova p rva reakcija je, naprotiv, bila mladićki
zanos, očevidno „ponovno buđenje ratničkog žara iz deča-
štva”. Govorio je da se p rvi p u t za trideset godina oseća
kao A ustrijanac, da sav njegov libido pripada Austro-U -
garskoj.
U decem bru 1914. F rojd se već sasvim otreznio i sad
opet može da se v rati svom delu, kako bi sačuvao za bolja
16 Dr Hugo K lajn: Predgovor

vrem ena ono „što je od pokreta, posle Junga i A dlera,

ostalo i što sad upropašćuje borba n aroda”. Godine 1916.
Frojd se ponosi tim e što Internacionalni časopis za psiho­
analizu ne samo nije prestao da izlazi nego je i zadržao
kako naziv „internacionalni” tako i Engleza E rnesta Džo-
unsa kao jednog od svojih urednika. Međutim, vrem ena su
teška. U aprilu 1916. i poslednji Frojdov pacijent završava
analizu i F rojd gotovo ništa ne zarađuje; ipak piše svoj
Uvod u psihoanalizu.
Godina 1917. je još gora: nem a ogreva ni hrane, dva
sina su na frontovim a, a sledbenike koji su m u ostali
verni može da izbroji na prstim a jedne ruke. M ada se
kasnije pacijenti opet pojavljuju, krajem 1917. on, stra-
stan pušač, ostaje bez cigara. N ervozan i nezadovoljan,
on uz to prim eti bolno zadebljanje na nepou koje se po­
goršava. Ali kad m u jedan pacijent donese pedeset ci­
gara i kad je prvu zapalio, raspoloži se i svi simptomi
brzo iščezavaju. Za punih — šest godina.
Uza sve to je u septem bru 1918. održan u Budim pešti
peti „m eđunarodni” psihoanalitički kongres, posvećen
ratnim neurozama. P ored austrijskih i nem ačkih psiho­
analitičara, na njem u su dvojica iz (neutralne) H olandije
i jedan iz Poljske. Po završetku rata prilike u A ustriji
se još više pogoršavaju. F rojda pozivaju da se nastani
u M ađarskoj (Ferenci), Švajcarskoj (Saks, Pfister), Engle­
skoj (Džouns), ali on sve to odbija, sm atrajući da je njego­
vo mesto u Beču. I zaista, ne samo što pacijenti opet do­
laze Frojdu nego i interesovanje za psihoanalizu naglo
oživljava u Nemačkoj, Engleskoj, Americi.

5. Bolovanje i um iranje
U februaru 1923. Frojd ponovo otkriva beličasto za­
debljanje (leukoplakiju) na sluzokoži nepca i desne vilice.
Posle dva meseca, ne rekavši nikome ništa, odlazi na kli­
niku gde mu to odstrane. Tog večera, mesto da im se v ra­
ti kući, njegovu ženu i najm lađu ćerku Anu iznenadi te­
lefonski poziv: da mu se na kliniku donese što je potreb­
no za noć. Došavši tamo, one nađu Frojda na stolici u
am bulanti sa iskrvavljenim odelom: odjednom je nastu­
pilo jako krvarenje i bol. Ana ostaje celu noć pored oca,
histološki pregled isečenog tkiva pokazuje da je to rak.
 Froid: Život i dela 17

U septem bru je izvrSena druga, radikalna operacija:

moralo se, pod lokalnom anestezijom, odstraniti toliko
obolelog tkiva da su se usna i nosna duplja spojile. Frojd
ne može ni da govori ni da jede. H rani se veStački, a zatim
dobija veliku m etalnu protezu koja te dve Šupljine raz­
dvaja, koja pritiskuje i boli i koju F rojd naziva „mon­
strum", SudoviSte. Ali kad je bez tog (udoviSta, onda
se tkivo ožiljka toliko skupi da viSe ne može da otvori
usta ni koliko je potrebno da u njih stavi cigaru. PuSenje,
koje mu je opet dozvoljeno i kojeg F rojd ne nam erava
da se odrekne, mogućno je samo pomoću Stipaljke koja
razdvaja obe vilice. Uz to Frojd na desno uvo ne čuje,
pa kad, posle Sestomesečnog prekida, ponovo počne s
analizama, m ora da prom eni svoje mesto pored kauča na
kojem leži p a c ije n t
Proteza se stalno m ora popravljati, men jati, hirurzi
moraju intervenisati. F rojd nikad nije sasvim bez bolova.
Uza sve to nije pesim ist. JoS 1026. izjavljuje da mu je
proteza odvratna, ali da ,,joS uvek pretpostavlja egzisten­
ciju nepostojanju”. N ajzad 1928. u B erlinu dobija novu
protezu, koja je „za 70*/« bolja”.
Za sve vrem e Frojdove bolesti, a to je trajalo pu­
nih Šesnaest godina, od 1923. do sm rti 1939, njegova kći
Ana, budući nastavljač Frojdovog dela i direktor jednog
londonskog lečiliSta za decu, bila m u je i lični lekar, i se­
kretar, i bolničarka i družbenica, i njegov čuvar od svih
spoljnih n eprijatnosti i najbliži saradnik; a Frojd naj-
strpljiviji bolesnik, duboko zahvalan za negu, ali bez
trunke sentim entalnosti. Na Frojdov zahtev i po uzajam ­
nom dogovoru u odnosu m eđu njim a nije smelo biti ni
traga obm anjivanja ni bolećivosti.
Godine 1930. desila su se dva značajna događaja:
Frojd je dobio G eteovu nagradu, priznanje koje je za­
ista cenio. Iste godine um rla m u je i m ajka, u svojoj 95.
godini, Sto je za F rojda u stv ari predstavljalo olakSanje:
sad se vile nije m orao bojati da će ona biti potresena
veiću o njegovoj sm rti, sad je i on smeo da um re. Iduće
godine, u svojoj sedam deset i petoj, F rojd je svestan da
mu predstoje stalni bolovi i nove operacije: zaista ih je
bilo pet samo u 1932, dok su od 1923. do k raja izvrSene
trideset i dve intervencije.

t rrojd. Odabrana dela. I

IQ Dr Hugo K lajn: Predgovor

Dolaskom H itlera n a vlast, 1933, psihoanaliza je

ugrožena, ne samo u Nemačkoj. Ipak je F rojd optim ista
i nikako ne pristaje da ode iz Beča. I u javnom spaljiva­
n ju svojih knjiga u Berlinu, u m aju te godine, on vidi
napredak u poređenju s ranijim vrem enim a, jer: ,,u sred­
njem veku spalili bi moje telo”. Ni ta j poznavalac i razot-
krivač anim alnog u čoveku nije verovao da današnji kul­
tu rn i potomci pitekantropusa mogu do tog stepena regre-
dirati. Nemačko udruženje za psihoterapiju preuređivao
je M. H. Gering, b ra t od strica rajhsm aršala H erm ans
Geringa. Pošto je objasnio da se sm em ice budućeg rada
udruženja, koje će mesto dotadašnje jevrejske negovati
arijevsku psihologiju, m oraju tra žiti u H itlerovoj knjizi
Majn K am pf, i pošto su i svi jevrejski psihoanalitičari
prestali b iti njegovi članovi, a kada je i dotadašnji pred-
sednik dao ostavku, novi predsednik je postao K arl Gu­
stav Jung.
Poslednje četiri godine koje je proveo u Beču, od
1935. do 1938, Frojd se s otežanim govorom i bolovima,
ne mogući svoje vrem e da ispunjava analizam a kao ne­
kad kad ih je imao i preko deset dnevno, vraća nem edi­
cinskim problemim a. Svojoj autobiografiji iz 1924. on
1935 (u svojoj sedam deset i devetoj godini) dodaje post-
skriptum , u kojem kaže: „Pošto sam čitav jedan vek pro­
veo n a zaobilaznom p utu prirodnih nauka, medicine i psi­
hoterapije, moje interesovanje se vratilo kulturnim pro­
blemim a koji su m e opčinjavali dok sam još bio m la­
dić jedva dorastao da mislim.” U stvari, Frojdovo bav­
ljenje psihoterapijom ne može se sm atrati zaobilaženjem,
što b i značilo udaljavanje od pravog puta, niti su za
njega ku ltu rni problem i bili predm et mladićkog zanosa
kojem se, posle čitavog veka lutanja, opet vratio u sta­
rosti. Frojdov sasvim osobeni doprinos izučavanju pro­
blema ku ltu re ne bi bio mogućan bez iskustava stečenih
na potanko i iscrpno analiziranim živim pojedincima.
Ali on je uvek nalazio vrem ena i za svoje vanmedicinske
radove. O tome svedoči čitav niz dela, od knjige o doset-
ki (1905) pa do one o nelagodnosti u ku ltu ri (1930), dakle
u vrem e kad je popriličan deo životnog puta već bio iza
njega, ali i gotovo čitava decenija stvaralačkog rada joS
pred njim.
 Seksualne nastranosti ig

Iz gore citirane rečenice o Frojdovom odnosu prem a

problemima psihoterapije i k ulture u postskriptum u
autobiografije Džouns zaključuje da je F rojd pod ге-
čima „ku lturni problem i" verovatno podrazum evao „zna­
čaj i postanak civilizacije, uslove života u zajednici i od­
nos čoveka prem a društvu". Međutim, m i tačno znamo
kojim se k ulturnim problemom, kojim problemom druš­
tva i civilizacije F rojd bavio godinu dana pre i preostale
četiri posle tog postskriptum a. Već 1934. on, u pism u p ri­
jatelju, književniku A rnoldu Cvajgu (Zweig) veli: „Ne
znajući Sta bih sa svojim slobodnim vremenom, počeo
sam neSto da pišem i to me je, protivno mojoj prvobitnoj
nameri, tako obuzelo da sam sve drugo ostavio." To što
ga je tako uhvatilo i što ga sve do kraja neće pustiti bila
je rasprava „Covek M ojsije i m onoteistička religija".
Svakako, podatrek za bavljenje tom temom bila je okol­
nost što su upravo tad a Jev reji u mnogim zem ljam a sveta
opet bili izloženi teškim pogromima, zbog čega se Frojdu
ponovo nam etalo pitan je kako je Jev rejin postao i zašto
je na sebe navukao toliku m ržnju; ali to što je F rojd na­
pisao bilo je sve drugo pre nego apologija jevrejstva ili
sredstvo za ublažavanje nevolja koje su zadesile njegove
saplemenike.
Takva sredstva ni on sam nije uzimao. Ni kad je, već
teško bolestan, 1938. najzad pristao da se iz nacističkog
Beča preseli u Englesku, ni kad se njegov svet, kako se
izrazio, sveo na „m alo ostrvo bola u m oru ravnodušno­
sti", ni onda F rojd nije upotrebljavao nikakvih droga
osim aspirina. T ek 21. septem bra 1939. rekao je svom
lekaru d a je ,»ovo sad sam o m učenje koje više nem a n i­
kakvog sm isla". 22. septem bra prim io je m alu dozu mor-
fijuma. A 23. je bio m rtav.

B. FROJDOVI KOM PLEKSI

б. A h atver

U „Prilogu istoriji psihoanalitičkog pokreta", 1914,

Frojd je rekao da je reč kom pleks ,,u psihoanalizi stekla
pravo g rađanstva" kao pogodan i k rajn je popularan, ,,če­
20 Dr Hugo K la jn : Predgovor

sto neophodan term in za deskriptivno sažim anje psiho­

loških činjenica”, ali da je isto tako m alo koji naziv „to­
liko zloupotrebljavan n a štetu preciznijeg određivanja
pojm ova”. M eđutim, i sam F rojd služi se tim term inom ,
i u navedenom radu, i kasnije, i to ne samo u vezi sa Edi-
povim kompleksom i kompleksom kastracije, gde zaista
ne vidim kako bi se on mogao mimoići. U engleskom
R e in ik u psiholoških i psihoanalitičkih term ina „kom­
pleks” označava sistem emocionalno obojenih ideja koje
ne m oraju uvek biti potisnute a podstiču određene, i ne­
zdrave postupke.
Za ljude upućene u psihonalizu nije čudno tvrđenje
da i psihoanalitičari, pa i sam F rojd, im aju komplekse.
Sam F rojd je, pre šest decenija, rekao da im a kompleksa
i da ni on ni psihoanalitičari uopšte ne treb a da budu
bez njih. Godine 1910. napisao je svom sledbeniku i pa­
cijentu, psihoanalitičaru Ferenciju: „Nisam ja onaj psiho-
analitičarski natčovek koga ste vi izgradili u svojoj m a­
šti” ; a 1911. je tome dodao: „čovek se ne m ora upinjati
da iskoreni svoje komplekse, nego treb a da se s njim a
nagodi; oni su s pravom sile koje usm eravaju naše pona­
šanje u svetu”. N avedene izjave p redstavljaju ovlašćenje
s najm erodavnijeg m esta i da „kom pleks” ne odbacimo
kao reč koja samo popunjuje prazninu zbog nedostatka
pojma, i da o tim, pretežno nesvesnim, smernicam a našeg
držanja i delanja govorimo i u vezi s tvorcem psiho­
analize.
U potrazi za njegovim kompleksima moramo najpre
navesti njegov „Reisefieber", njegovu putnu groznicu,
koja ga je hvatala naročito pred putovanje vozom. To
uzbuđenje, strepnja da ne zakasni na voz, strah od napu­
štanja doma i odlaska u neizvesnost — čitava ta „fobija”,
kako su je neki nazvali, — najizraženija je od Frojdove
22. do 34. godine i ide uporedo sa strasnom željom da
upozna nove krajeve. Bio je nenasit u razgledanju stra ­
nih gradova i predela, u upoznavanju zemalja u kojima
još nije bio. 1898. to pada u oči i njegovoj svastici Mini
Bernajs i ona piše sestri da je Frojdov ideal da „svake
noći spava negde drugde".
 Frojdovi kompleksi 21

Kolika je bila i koliko ga je dugo držala ta strast

vidi se najbolje po tom e Sto 1923, kad se pokazalo da
je zbog njegovog oboljenja nepca i vilice neophodna ra ­
dikalna operacija, F rojd nipoSto nije hteo da odustane
od joS jedne, poslednje posete „večnom gradu” Rimu, ko­
ju je bio dogovorio s Anom. U vozu se onda desilo ono
čega su se Frojdovi lekari plaSili. Za vrem e doručka je
odjednom po kuljala k rv — očigledno se odvojilo jedno
parče karcinomatoznog tkiva. Ipak su nastavili put, ostali
preko tr i nedelje u Rimu, i F rojd se po povratku hvalio
da je sve bilo divno, da je A na sve razum ela i da se on
veoma ponosi njom.
Mislim da je Džouns u pravu kada taj Frojdov „гај-
refiber” ne sm atra fobijom, je r u njem u nije bilo izra­
zitih opsesivnih sim ptom a; m islim da je to bio kompleks
i da bi se on mogao nazvati ahasverovskim , je r 1938, dok
u Beču čeka na dozvolu za Iseljenje iz A ustrije u Engle­
sku, F rojd u pism u sinu Ernstu, koji živi kao arhitekt
u Londonu, kaže: „Vreme je da se A hasver negde sm iri.”

7. Hanibal

Među F rojdovim putovanjim a posebno mesto zauzi­

maju ona u Rim. A jedan od kompleksa koji su usmera-
vali njegove postupke jeste hanibalovski. On verovatno
vuče koren јоб od onih n ajranijih dana malog Sigis-
munda, od njegovog odnosa prem a sinovcu Džonu.
Drugi, nepoeredniji izvor tog hanibalovskog komplek­
sa je uočljiviji i pouzdaniji. Frojdu je bilo dvanaest godi­
na kad m u je otac u njegovom prisustvu pričao kako
mu je nekakav prostak dohvatio krznenu kapu, bacio
je u blato i doviknuo m u: „Siđi s pločnika, čivutine")
A kad je Sigi — tako ga je od m ilja zvala njegova m aj­
ka: „mein goldener Sigi” — uzbuđeno upitao kako je
otac reagovao n a tako u v red ljiv izazov, ovaj je rezigni­
rano odgovorio da je siiao, podigao kapu i produžio put.
U to doba Je F rojd počeo da san ja ri kako će postati veliki
vojskovođa k akav je bio k artaglnski H anibal, koga je
njegov otac zakleo d a se bori pro tiv Rim a, neprijatelja
K artaglne, i da osveti svoj g ra d 1 narod.
22 Dr Hugo K lojn: Predgovor

Frojdove posete Rim u im aju i ahasverovsko i hani-

balovsko obeležje. Teško je reći kad je on p rv i p u t zaže-
leo da ode u taj grad. Znamo da je tu želju izražavao
devedesetih godina u pism u Flisu, da je 1808. izučavao
topografiju Rim a i da je bio van sebe od oduševljenja
kad mu se 1901 (u njegovoj 45. godini) ta želja ispunila.
Samom F rojdu bilo je čudno što do toga nije došlo mnogo
ranije. M eđutim, m ada je dosta putovao, i po Italiji,
severnoj i srednjoj, ipak se Rim u približio samo do m esta
Trazim ena (1897), tačno do onog m esta, oko stotinu
k ilom etara severno od Rima, do kojeg je nekada dopro
i H anibal u svojim uzaludnim pokušajim a da osvoji taj
grad. I Džouns prim ećuje uz to: „ ,Dotle, i dalje ne’, govorio
je u n u ta rn ji glas upravo tako kako je govorio H anibalu
dve hiljade godina ranije.” Snagu da u sebi savlada onaj
u n u tarn ji otpor protiv posete Rim u F rojd je, po Džounsu,
stekao tek posle četvorogodišnje nepoštedne autoanalize,
započete 1897.
Ali to nije bio kraj hanibalovskog kompleksa. Seti-
mo se njegovog ponovnog buđenja, kada se 58-godišnji
Frojd oduševljeno opredeljuje za pohod A ustro-Ugarske
protiv „drskih S rba”.

8. Mojsije

P rva poseta Rimu, za koju je F rojd izjavio da pred­

stavlja vrhunac njegovog života, bila je ujedno prvi nje­
gov susret sa statuom koja je njega, nestručnjaka, više
uzbudila i opčinila nego m a koje drugo umetničko delo.
Bio je to M ikelanđelov Mojsije. Za ilustraciju koliko je
postojana bila Frojdova opčinjenost dovoljno je reći da
je i prilikom svojih kasnijih boravaka u Rimu stalno obi­
lazio statuu, 1913. tri nedelje svakodnevno, posm atrao je,
izučavao, merio, zapisivao, pravio skice, i naposletku je
1914. svoje novo i osobeno m išljenje o tome šta ta statua
predstavlja objavio, ali anonimno. N avaljivanja njegovih
učenika i prijatelja, A braham a (iz Berlina), Ferencija
(iz Budimpešte) i Džounsa (iz Londona), da članak pot­
piše bila su uzaludna. To uporno odbijanje je utoliko
čudnije što Frojd inače nije nimalo prezao da otvoreno
 Frojdovi kom pleksi 23

zastupa i najSokantnija svoja uverenja. Tek deset godina

kasnije pristao je da tu svoju studiju potpiže, da to „ne­
zakonito čedo ljubavi” javno prizna za svoje.
Već bi to bilo dovoljno opravdanje da se govori i o
mojsijevskom kompleksu Frojdovom. Јоб veću potvrdu
za to daje sadržaj spisa. Sasvim kratko rečeno, Frojd
odstupa i od opisa događaja o Mojsiju i „tablicam a zako­
na” u Bibliji i od uobičajenog tum ačenja M ikelanđelove
statue. OpSte je prihvaćeno da statua prikazuje trenutak
kad Mojsije, sižavSi sa brda Sinaja i nam eravajući da
okupljenom narodu objavi božje zapovesti, ugleda otpad­
nike pd vere kako pevaju i igraju oko zlatnog teleta,
tren u tak p re nego Sto će razgnevljen da skoči i da razbije
tablice. Po Frojdu, m eđutim , M ikelanđelov Mojsije se u
poslednjem tren u tk u setio svoje misije, savlađuje se i
sačuvače tablice koje je prim io od boga.
Bez obzira na tačnost ili pogreSnost Frojdovog tu ­
mačenja, nemogućno je u njem u prevideti, pre svega,
njegov dijalektički način posm atranja, u kretanju, čak
i jedne po svojoj prirodi statične vajarske rukotvorine; a
zatim, udeo njegove identifikacije s Mojsijem. Ali s Moj-
sijem .koji je prem a otpadnicima, prem a ljudim a uopSte
i njihovim nedostacima, mnogo uviđavniji, čiji je lik tako
retu&iran da liči viže na zrelog Šezdesetogodišnjeg Frojda
nego na napraši tog i neum itnog jevrejskog patrijarha.
Znamo da su samog Frojda, upravo u godinama koje su
prethodile pisanju i objavljivanju te studije, napustili
njegovi bivSi prijatelji: 1911. Adler, 1912. Stekl a 1913.
Jung.
Iste godine kad i ogled o Mojsiju, F rojd je u „Prilogu
istoriji psihoanalitičkog pokreta" objektivno izložio svoj
kritički stav prem a tezam a i pretenzijam a te trojice
disidenata. U eseju o M ikelanđelovom M ojsiju on je,
cum ira et studio, pokazao kako postupa ličnost čija je
snažna pojava „samo telesni izraz za najviSi psihički
podvig dostupan čoveku, za savlađivanje sopstvene s tra ­
sti radi m isije kojoj se posvetio”.
Takva ličnost F rojd i sam hoće i od sebe traži da
bude. Govoreći o M ojsiju, on je govorio o sebi, o svojim
otvorenim ranam a, o svojim naporim a da se isceli a ne
24 Dr Hugo K lajn: Predgovor

izneveri ono čemu se posvetio: verovatno se zato i u stru ­

čavao da nešto toliko lično potpiše.
Dok je ahasverovsko nespokojstvo Frojdovo u kasni­
jim godinam a ustupalo mesto želji da ostane gde je,
a hanibalovska borbenost rezigniranom m irenju sa sud­
binom, dotle mojsijevsko poglavlje n i do k ra ja Frojdovog
života nije bilo završeno. K ad u Nemačkoj, po dolasku
H itlera n a vlast, počinju da proganjaju Jevreje, Frojd
piše ono što se prvobitno zove „Covek Mojsije, istorijski
rom an” a što će posle biti njegova knjiga o M ojsiju i mo-
noteizmu. Već u prvoj raspravi te svoje poslednje knjige
(objavljenoj u časopisu Imago 1927) F rojd dokazuje da
Mojsije uopšte nije bio Jevrejin, nego Egipćanin. Ne
osvrćući se na molbe onih koji ga, kao jedan m ladi ame­
rički Jevrejin, preklinju da „ne lišava nesrećne Jevreje
jedine utehe koja im je ostala”, F rojd 1938. objavi knjigu
na nemačkom, a u godini sm rti, 1939, ona izlazi i u en­
gleskom prevodu.
Sadržaj te knjige naišao je na oštru kritiku, naročito
Jevreja. J er Frojd tu tvrdi da ni jevrejska vera u jednog
jedinog boga nije jevrejska, nego preuzeta od Egipćana,
kao i obrezivanje; i da su Jev reji „izabrani narod” samo
po tome što je Egipćanin Mojsije izabrao njih da bi, za­
jedno s njim, van Egipta ispovedali njegovu egipatsku
veru*
Još jedno Frojdovo tvrđenje porazilo je i povredilo
Jevreje: tvrđenje da su se njihovi preci pobunili protiv
te produhovljene monoteističke religije i ubili svog oslo­
bodioca Mojsija. Zatim su se, po F rojdu, u pustinji sje­
dinili sa m idijanićanskim obožavaocima vulkanskog bo-

' Po pretpostavci koja i nije Frojdova, nego preuzeta

od drugih istraživača, tu monoteističku veru osnovao Je vla­
dar 18. dinastije egipatske Amenhotep IV, zavevšl, mesto
kulta vrhovnog božanstva Amona, kult jedinog boga Atona.
Pošto su Amenhotepa zbacili sveštenicl i obožavaoci Amona
i pošto Je njegov zet Tut-ank-Aton, koji ga je nasledio, mo­
rao da obnovi raniju veru i da promeni svoje ime u Tut-ank-
-Amon, Mojsiju, koji je verovatno bio velikodostojnik fana­
tično privržen novoj vferi, ostalo Je ili da se odrekne vere
ili da ode u dobrovoljno Izgnanstvo. Opredelio se za ovo
dnigo i poveo sa sobom Jevreje da bi tako postao 1 njihov
oslobodilac i osnivač jevrejske jednobožačke vere.
 Frojdovi kom pleksi 25

ga Jahvea, i od ta dva naroda nastao je jevrejski, od te

dve vere ona koja se i danas naziva M ojsijevom i jevrej-
skim monoteizmom. Mojsijevo učenje, koje je n a kraju
ipak ovladalo i potisnule k u lt Jahvea, propovedalo je ve­
ru u nevidljivog boga istine i pravde, boga o kome se ne
■me g raditi ni lik rezan ni slika, u jedan sasvim produ­
hovljeni, gotovo bi se moglo reći: više etički princip nego
živo božanstvo. A hasverovsko traženje i hanibalovsko os­
vajanje novog zavičaja zam enjeno je m ojsijevskim poho­
dom na joS neispitanu, daleku „obećanu zemlju".

9. A n tej

Svim navedenim kompleksima, ahasverovskom, hani-

balovskom i mojsijevskom, zajednička je njihova veza s
nekim m estom , gradom ili krajem , bilo zavičajnim ili
tuđim. Suština mojsijevskog kompleksa je u zadatku da
svoj narod izvede iz ropstva u „obećanu zem lju”, koja je
zemlja slobode iako je narod došljak u njoj; dok haniba-
lovsld kom pleks goni čoveka da, pobedivši neprijatelje
svoga grada, osvoji njihov, a ahasverovski da, lutajući od
mesta do m esta, uzalud traga za onim na kojem bi mogao
da se skrasi.
Setimo se traum atičnog doživljaja trogodišnjeg de-
čaka čija je porodica m orala da napusti gradić u, tada
austrijskoj, M oravskoj. Kažem „m orala”, je r Frojdovi
nisu rado i laka srca otišli iz malog idiličnog Pšibora.
Ubrzo posle Sigmundovog rođenja nastala su teška vre­
mena za njegovog oca, trgovca tekstilnom m anufaktu­
rom. N ajpre su m ašine počele da potiskuju ručni rad, za­
tim je pro radila Severna železnica kod Beča, koja je mi-
moišla Pšibor, a 1859. je počeo i italijansko-austrijski rat.
Sve je to dovelo do nezaposlenosti, privrednih teškoća i
nezadovoljstva u tom k raju , naročito m eđu Cesima. N ji­
hov nacionalizam , koji je od 1848. sve više jačao, ras­
pirivao je neprijateljstvo prem a im ućnijoj nem ačkoj m a­
njini, a pogađao i Jevreje, koji su m ahom govorili ne-
mačld. I tako Frojdovom ocu n ije ostalo drugo do da
potraži bolje okolnosti za življenje i zarađivanje u ne­
kom drugom m estu. A rekao sam d a Je ta j događaj
26 Đr Hugo K lajn: Predgovor

bio »traum atičan«, je r je mališan, m akar i ne shvatao

Sta gubi ili dobija prinudnim odlaskom iz rodnog kraja,
morao osetiti nem ir i zabrinutost svojih roditelja n a tom
putu u n eizvesnost
N astanivši se najzad u Beču, m ališan je začelo čez-
nuo za svojim rodnim mestom. To se može zaključiti po
tome što je kad je, u šesnaestoj godini, provodio nekoliko
dana školskog raspusta kod tam ošnjih p rijate lja njihove
porodice, zaljubivši se sm esta u njihovu ćerku, gorko ža­
lio što je ikad otišao odande. A kad je, povodom njegovog
79. rođendana, na njegovu rodnu kuću stavljena spo-
men-ploča, F rojd je u pism u gradonačelniku Pšibora
rekao: „Pod nanosim a duboko u meni još uvek živi sreć-
no frajberško (pšiborsko) dete, prvorođeni sin jedne m la­
đane majke, koji je iz onog vazduha, od onog tla prim io
prve neizbrisive utiske.”
Znamo da je F rojd prem a Beču, kako je sam rekao u
jednom pism u 1900, osećao „gotovo ličnu m ržnju”. Već to
„gotovo" sadrži jednu ogradu, ukazuje na složenost nje­
govog osećanja. U stvari, njegov odnos prem a tom gradu
bio je am bivalentan. D a ga je n a nekakav način i voleo,
pokazalo se kad ni posle nacističke najezde u A ustriju nije
hteo da ga napusti, nego je u njem u ostao sve do 1938.
godine. A kad je najzad, bolestan i opljačkan, stigao
<6. VII) u London, gde ga ljubazno dočekuju, on u pismu
doktoru A jtingonu otvoreno priznaje: „Osećanje likova­
nja što sam oslobođen pomešano je s mnogo tuge jer
sam uvek mnogo voleo tam nicu iz koje sam pušten.”
Sasvim sličan je bio i njegov odnos prem a Rimu. I
njega se F rojd isto toliko plašio koliko je čeznuo za
njim (tako je i pisao ženi sa svoje prve posete: „Kad
pomislim da sam se godinama plašio da dođem u Rim”).
Pšibor, Beč, Rim — u Frojdovom odnosu prem a svim tim
mestima ima nečeg antejevskog, im a onog osećanja da
jedino u njim a može naći onu snagu bez koje, kao ni
džinovski sin boginje Gee, neće odoleti svojim protivni­
cima.
A onda, u svojoj 44. godini, u već spomenutom pis­
mu u kojem govori o svojoj m ržnji prem a Beču, F rojd na­
stavlja: „ ... protivno džinovskom A nteju, ja dobijam no­
vu snagu čim se moja noga odvoji od tla mog rodnog
 Psihoanaliza i dogm atizm i 27

grada”. U tom tre n u tk u F rojd otkriva da nije A ntej, nego

antiantej. Ali sve dotad, pa i kasnije, njegova privrženost
mestu u kojem živi, njegova vezanost za ljude s kojima
sarađuje, njegova potreba za podrškom okoline je neo­
bično jak a i nikad tra jn ije zadovoljena.

C. PSIHOANALIZA I DOGMATIZMI

10. Psihoanaliza i jevrejstvo

Kao sam Frojd, tako su i ljudi njegove okoline za

koje se osećao vezan bili, s retkim izuzecima, Jevreji. J e ­
dan od tih m alobrojnih nejevreja koji su ne samo p ri­
padali njegovom užem krugu nego m u i do kraja ostali
verni, E rn est Džouns, kaže da su ga često pitali od
kolikog je značaja bilo F rojdovo jevrejstvo za razvoj
njegovih ideja i za njegovo delo, a na konkretno pita­
nje da li je samo Jev rejin mogao izmisliti psihoanalizu,
odgovara: „Može se s jedne stran e reći da je samo jedan
Jevrejin to stvarno učinio, ali sa druge strane i da mnogi
tnilioni Jev reja nisu.”
Mada je to tačno, m ora se ipak dodati da se za jol
jednog Jev rejin a može sm atrati da je b ar jedna vrsta
preteče pronalazača psihoanalize. Reč je o nemačkom
književniku Ludvigu B em eu (Borne), pokršteniku čije
je pravo im e bilo B aruh i koji je 1923. u kratkom napisu
„VeStina da se za tri dana postane originalan pisac” dao
sledeći recept: N a nekoliko tabaka h artije tri dana uza­
stopce zapisivati, bez obm anjivanja i licem erstva, sve 5to
ti prođe kroz glavu, sve Sto m isliš o sebi, svojoj ženi, o
ratu s Turcim a, Geteu, svom pretp o stav ljen o m . . .
Kao Sto se vidi, B erne preporučuje takozvane slo­
bodne asocijacije kojim a će se služiti i psihoanaliza ili
autom atske tekstove kakve će, pods ta k n u ti psihoanali­
zom, pisati nadrealisti. A F rojd je Bem ea, koji je uz H aj-
nea bio jed an od vođa pokreta m ladih Nemaca („Junges
Deutschland”), naročito voleo i cenio. K ad m u Je bilo
četrnaest godina, F rojd je dobio n a poklon dela Bem eova
28 Dr Hugo K lajn: Predgovor

i on je bio p rvi književnik u čija se dela F rojd istinski

zadubljivao.
Sam F rojd je (9. X 1918) u pism u švajcarskom pa­
storu i psihoanalitičaru O skaru P fisteru odbacio njegovo
unošenje religije u psihoanalizu i dodao: „Sasvim uzgred:
kako to da niko od bogougodnika ne pronađe psihoana­
lizu, nego se m oralo čekati n a jednog bezbožnog Jevre-
jina? „Frojd nije sm atrao da na to retoričko pitanje
treba odgovoriti, a P fister je odgovorio da F rojd nije
ni Jev rejin ni bezbožan i da, kad bi F rojd samo malo
odstupio od nekih svojih k ru tih postavki (kad bi psiho­
analizu uskladio s velikom harm onijom sveta), on
bi za njega rekao da „nikad nije bilo boljeg hrišćanina".
Na pitanje o vezi između psihoanalize i jevrejstva ni
do danas još nije d at određen odgovor, niti se o njemu
mnogo raspravljalo. N ejevreje m eđu psihoanalitičarim a,
kojih danas im a velik broj u svim zem ljam a zapadne
Evrope i Amerike, ono verovatno nije naročito intere-
sovalo, a Jevreji su, poučeni posledicam a koje je za njih
imalo nacističko povezivanje m arksizm a s jevrejstvom ,
možda sm atrali da je pam etnije ako to tugaljivo pitanje
ne potržu. Ipak je sam F rojd u više mahova, m ada
nerado, priznavao da postoji izvestan afinitet između
psihoanalize i intelektualne konstitucije Jevreja. Tako je,
kad je 1911. došlo do zategnutih odnosa između dvojice
njegovih saradnika, Jevrejina K arla A braham a i neje-
vrejina K arla Junga, Frojd opomenuo A braham a da je
njemu, po njegovoj urođenoj intelektualnoj konstituciji,
psihoanalitičko učenje bliže nego Jungu, koji je sin
jednog pastora i koji m ora savladati mnogo veći otpor
da bi to učenje shvatio.
Frojd nije nigde jasno rekao u čemu je ta srodnost
Jevreja sa psihoanalizom. Ali nju, bolje od svega drugog,
potvrđuje činjenica da su ne samo prvi nego dugo i
jedini psihoanalitičari bili Jevreji, da su i u tajnom Ko­
m itetu, u koji su ušli najpouzdaniji i provereni psihoana­
litičari, i pre prvog svetskog rata kad je (1912) osnovan, i
posle njega (1922), od sedam članova šestorica bili Jevreji
(pored Frojda, K arl Abraham, Maks Ajtingon, Sandor
Ferenci — čije je prezime prvobitno glasilo Frenkl —,
Oto Rank — s prvobitnim prezimenom Rozenfeld —
 P sihoanaliza i dogm atizm i 29

i Hans Saks), a samo jedan, Džouns, nejevrejin; da su i u

Jugoslaviji tri lekara koja su se pre drugog svetskog
rata i praktično bavila psihoanalizom (Stjepan Betlhajm
u Zagrebu, Nikola Sugar u Subotici i Hugo Klajn u
Beogradu) bili Jevreji.

11. Psihoanaliza i religija

Sta je to bilo zajedničko tim Jevrejim a a nedosta­

jalo nejevrejim a što je upravo Frojdu omogućilo da pro­
nađe a njim a da pre i lakše od ostalih shvate i prihvate
psihoanalizu? To začelo nije bila superiorna inteligencija
— u tome nejevreji nisu zaostajali za Jevrejim a — ni
domišljatost stečena tum ačenjem Talmuda — i u tome
su ih stizali i prestizali egzegeti Jevanđelja; ona posebna
intelektualna konstitucija Jevreja stečena je na drugi
način. Setimo se u čemu se nisu mogli složiti Frojd i
njemu inače verni Pfister koga je Frojd voleo i cenio
— u tome što Frojd nije prihvatao unošenje religioznih
ideja u psihoanalizu, dok je Pfister, da ne bi izneverio
svoju religiju, morao svoje shvatanje psihoanalize prila­
goditi svojoj veri, pa čak i Frojda načiniti dobrim
hrišćaninom, što Frojd nikako nije bio. Nepomirljivost
psihoanalize i religije je u tome što nema veroispovesti
bez svoga vjeruju, bez kreda, koje ide do credo quia
absurdum, što religija ne može bez dogme, a dogma ne
može sa psihoanalizom.
Možda će neko upitati: zašto psihoanaliza ne bi
mogla da se pomiri s nekom dogmom? Pogotovu kad
se zna da danas i komunisti, dakle marksisti, traže za­
jednički jezik sa hrišćanim a, sa Crkvom i Papom? Ali
zamislimo psihoanalizu jednog istinskog hrišćanina: može
li on da nam donosi slobodne asocijacije? Može li on
slobodno davati maha svojim mislima? mislima koje su
većinom grešne i koje nisu samo misli, nego i osećanja,
i želje, i impulsi? Srne li on, ma i u mislima, ma i u snu,
poželeti m ajku rođenu, ženu oca svog, kad mu božja
zapovest zabranjuje da poželi i ženu bližnjeg svog? Ne
mora li istinski hrišćanin posum njati da ga to možda đavo
kuša, ne mora li se upitati da li se ta psihoanalitička
30 Dr Hugo K lajn: Predgovor

rabota, te m isli koje se slobodno pojavljuju, sviđa d ra ­

gom bogu? Dogma i slobodno m išljenje su suprotnosti
koje se uzajam no isključuju, dogm atska vera traži za­
b ran u slobodnog m išljenja, D enkverbot, traži cenzuru,
i to onaj najpogubniji vid: autocenzuru, ne samo za reči
i dela nego i za misli.
P redsednik francuskog psihoanalitičkog udruženja
Enar (A. Hesnard) u svojoj knjizi o značaju Frojdovog
dela za savrem eni svet (U oeuvre de Freud et son im por­
tance pour le m onde moderne, 1960) navodi da je papa
Pije XII, u govoru hrišćanskim psiholozima i psihotera­
peutim a 1952. i 1953, rekao da oni čoveka m oraju po-
sm atrati kao „jedinstvo transcendentno, što će reći usme-
reno prem a bogu”. „Da bi se oslobodio potiskivanja,
inhibicija od psihičkih kompleksa, čovek ne srne u sebi
da budi, radi terapeutskih ciljeva, sve one prohteve iz
seksualne oblasti koji v itlaju ili su uzvitlani u njegovom
biću i koji valjaju nečiste talase njegovog nesvesnog ih
njegove p o d sv esti. . . On ne može od tih prohteva načiniti
predm et svojih predstava i svojih sasvim svesnih želja,
sa svima potresim a i posledicam a koje taj predm et povlači
za sobom."
P rotivno Frojdovom doslednom protivljenju da se
psihoanaliza nekako udruži s religijom, mnogi savremeni
psihoanalitičari, slično Jungu i Pfisteru, drukčije gledaju
na taj odnos. I V ladeta Jerotić (u članku Psihoanaliza i
religija, Filozofija 1969, br. 1) pozdravlja današnje to­
lerantne dijaloge i pom irenje psihoanalize i religije.
„Danas više ne iznenađuje bliska saradnja katoličkih
teologa sa psihoanalitičarim a, niti je retkost da se neki
visoko školovani jezuita sam podvrgne psihoanalizi.” Ne
sumnjam u to, ali bih se rado upoznao s verodostojniro
podacima o tom e koliko su još slobodne asocijacije tih
analitičara kad se povede reč o religiji — i koliko je ne-
uzdrm ana vera tog jezuite u dogme svoje religije. Uprkos
značajnim razlikam a, stav d r Jerotića me podseća na
optužbu d r Nikole Popovića (u Psihoanaliza, Beograd
1935) da psihoanalitičari „zabranjuju razm išljanje o reli­
gioznom životu”, da „naivno objašnjavaju dušu i njenu
besm rtnost na osnovu teorije o m ateriji” i da time ,,ugu-
 Psihoanaliza i dogmatizm i 31

guju inteligenciju".4 Za Jerotića je „ruka pom irenja (psi­

hoanalize s religijom) bila znak da se jedno razumelo:
„da bog kao i čovek im a iednu levu i jednu desnu ruku",
a za F rojda je čovek upućen samo na svoje dve ruke,
i svoj razum i svoju dušu, dok je religija kolektivna
prinudna neuroza i kolektivna iluzija, proizišla iz dugo­
trajn e bespomoćnosti i potrebitosti deteta, i onog odra­
slog i omatorelog, iz duboko usađenog strah a k o ji već no­
vorođenče pokazuje kad ostane bez uporišta.

12. T vrde kule

N ije teško razum eti zašto se ljudi kao pastor Pfister

i pasto rov sin Ju n g više odupiru slobodnim m islima nego
verakim dogmama i autocenzuri. Zato što religija i njene
dogme p redstavljaju jednu vrstu obezbeđenja kojeg se
ljudi, o k ru ieni tolikim opasnostim a u životu, teško odriču.
Kako osnivač antifeudalnog protestantizm a M artin Luter
kaže u svojoj pesmi: Eine fešte Burg ist unser G ott (Tvrda
kula je naš bog); a u nesigurnim i nem irnim vrem enim a,
kakva su bila i u vrem e Luterovo i kakva su ponovo
već od početka ovog veka, takva se kula lako ne napu­
šta — b a r dotle dok se ne nađe druga, sigurnija.
T akvu noviju, naoko tv rđ u krilu predstavlja, otkad
je pouzdanje u religiju počelo osetno da slabi, naciona­
lizam (a još noviji: rasizam), sa svojim novim, drukčijim
dogmama i zabranam a m išljenja, svojim predrasudam a
I zapovestima, kao što je, n a prim er, ona: R ight or wrong
— my country (Bila u p rav u ili ne, kad je u pitanju
moja zemlja, ja sam n a njenoj strani).
Kao religioznim a v era u boga, tako je nacionalistim a
veza sa svojom zem ljom i svojim narodom izvor snage
I jemstvo za njihovu nepobedivost. Zato nim alo ne začu­
đuje što Džouns, koji čak i u višenacionalnoj zemlji kakva
)е Svajcaraka ističe „izraženu uzajam nu povezanost Svaj-
caraca”, ne može da se otm e utisku da je Jungov sud

4 Vidi o tome: H. Klajn, O рингшпапи, uvodna studija

Ptevođu Frojdove Psihopatologije svakodnevnog života. Ma­
tica srpska, I960.
32 Dr Hugo K lajn: Predgovor

0 bečkim psihoanalitičarim a „bio obojen izvesnom nacio­

nalnom predrasudom ”, što i sam S vajcarac A. Meder
(Alphonse M aeder), u pism u Ferenciju 1913, tv rd i da
„naučna razm im oilaženja” između B ečlija i Svajcaraca
potiču otuda što su oni Jevreji, a ovi arijevci; i što je
po Frojdu (u „Prilogu istoriji psihoanalitičkog pokreta”)
„teološki p redistorijat tolikih Svajcaraca bio za njihov
stav prem a psihoanalizi isto tako značajan kao i soci­
jalistički Adlerov za razvoj njegove psihologije”.
Jer, posto ji i socijalistička tv rd a kula, sa svojim dog­
matizmom, svojim postulatim a i prohibicijam a, svojom
cenzurom i autocenzurom , svojim denkferbotim a. Znamo
da je A lfred A dler (čija je žena drugovala sa Trockim
1 drugim ruskim revolucionarim a) kao i Ju n g poricao
postojanje Edipovog kompleksa i potcenjivao značaj nes-
vesnog, i to u vrem e pre prvog i pre drugog svetskog
rata. U to vrem e je osnovni zadatak radničke klase bio
borba p ro letarijata za vlast, što je zahtevalo strogu
disciplinu i snažno uticanje na svest ljudi, čiju bi svesnu
odluku mračne, u mnogome još neispitane i nekontroli-
sane duševne pojave mogle samo ugroziti i pokolebati.
Pa i odmah posle revolucije, u fazi oštre d iktature pro­
letarijata i borbe s njegovim protivnicima, i dan-danas,
kod pristalica staljinističkog dogmatizma zahtevi za cen­
zurom i suzbijanjem slobodnog m išljenja idu uporedo sa
odbacivanjem psihoanalize kao pseudonaučne buržoaske
doktrine.
Učenje individualnog mislioca ili socijalni pokret, ma
sa koje strane dolazili, zdesna ili sleva, i ma kako obojeni
bili, crno ili crveno, dok još nisu stali čvrsto na svoje
noge, dok su još nejaki i ranljivi, dok još bauljaju ili se
već poštapaju, dotle se grčevito drže svojih dogmi, ne
upuštaju se u avanture duha, nego zaziru od slobodnog
m išljenja i slobodnih m islilaca.'

• Ako se to ima u vidu, onda postaje razumljivije Froj­

dovo zaziranje od političkog opredeljivanja za pokrete i po­
duhvate zasnovane, po njegovom uverenju, na dogmama i
Iluzijama. Kad su mu jednom prebacili Sto nije „ni crven
ni cm", Frojd Je odgovorio: „Nisam, jer ljudi treba da su
boje mesa." Vidimo, na primer u „Nelagodnosti u kulturi”, da
 Ante) i Edip 33

D. ANTEJ I EDIP

13. Frojdov odnos prema veri i naciji

Videli smo da je Frojd bio veoma nesiguran, bez
samopouzdanja, da su m u dugo bili potrebni snažni
oslonci i jaka uporišta. Može izgledati čudno Frojdovo
tvrđenje da nikad, ni kao dete, nije imao nikakvih verskih
problema, nego se uvek čudio što ljudi veru ju u neko
natprirodno biće, u nekog boga. Tome je začelo doprinelo,
s jedne strane, što ni njegovi roditelji nisu držali do
molitava i jevrejskih verskih obreda i što su mogućni
uticaji stare dadilje, koja je detetu govorila o paklu i
vodila ga na mise i propovedi u katoličkoj crkvi, obesna-
iivani podsmehom kad je mališan, po povratku iz crkve,
pričao i prikazivao šta je tamo čuo i video.
Izvesno je da se F rojd nije zavlačio u „tvrdu kulu”
religije. N aprotiv, proglašavao je sebe za bezvernika, i u
navedenom pismu O skaru P fisteru 1918. i 1931, kad je,
čuvši da u loži B’ne B’rita,* povodom njegovog 76. rođen­

on nije za ukidanje lične svojine. Ali ne zbog protivljenja

pravednijem socijalnom poretku, nego zato što psihološku
pretpostavku za to ukidanje, tvrđenje komunista da Je čovek
„nedvosmisleno dobar” i da je samo „poredak privatne svo­
jine iskvario njegovu prirodu” smatra „neodrživom iluzijom”,
a agresivnost oduvek posto.ećom osobinom čijeg se zadovo­
ljavanja ljudi lako ne odriču.
Sasvim je prirodno da je Frojdovo (ne)opredeljivanje
determinisano, pored nedovoljnog poznavanja marksizma (što
Frojd sam priznaje), i klasno-ideološkim tokovima. Na pita­
nje da li je vera u izmenljivost ljudske „prirode” u izmenje-
nim društvenim uslovima utopistična ili dogmatska, ili pak
naučno fundirano prognoziranje na osriovu istorijskih i so­
cijalnih činjenica, odgovara ostvarivanje socijalizma i komu­
nizma. A psihoanalizi svojstveno nepoverenje prema nasto­
janjima onih koji čoveka ne vide u njegovoj pravoj boji,
nego onakvog kakav im se privida u njihovim snovima ili
'J njihovom strahu — može pre da potpomogne to ostvari­
vanje nego da ga uspori ili omete.
• B'ne B’rit (sinovi Saveza) je red koji su 1843. osnovali
američki Jevreji nemačkog porekla („aškenazi”) i čiji je cilj
kulturno uzdizanje, osnivanje dobrotvornih ustanova i uza­
jamno pomaganje. Imao je svoje „lože” u zemljama svih kon­
tinenata.
J Frojd. O d a b ra n a d ela. I
34 Dr Hugo K lajn: Predgovor

dana, jedan broj svoga časopisa posvećuju njem u, izjavio

kako ti ljudi njega sm atraju za nekog svog nacionalnog
heroja, a ne znaju da je on notorni protivnik svake vere.
A članovi jevrejskog naroda, bez zajedničkog zavičaja,
raštrk an i po ćelom svetu, govoreći razne jezike i vaspi-
tani u raznim kulturam a, bili su uzajam no povezani
jedino još zajedničkom m ojsijevskom verom.
Znači li to da je taj „bezbožni Jev rejin ” i u nacio­
nalnom pogledu bio isto tako slobodan? Ali on se nikad
nije odrekao svog jevrejstva; a uz to se tako dugo i
intenzivno bavio M ojsijem, najpre, od 1901. do 1914,
Mikelanđelovom statuom Mojsija, a zatim, od 1934. do
1939, Mojsijem kao glavnim likom svoje poslednje knjige
o mojsijevskom monoteizmu.7 Setimo se, međutim , koliko

7 David Bakan, profesor univerziteta u Čikagu, u knjizi

„Sigmund Freud and the ewish mystical tradition”, 1958, do­
kazuje da se psihoanaliza uklapa u tradiciju jevrejskog
misticizma, čiji je izraziti predstavnik u XVIII veku bio
lažni mesija Sabataj C’vi, pobunjenik protiv pravover-
nog učenja jevrejskih rabina, koji je naposletku prešao u
islam. Po Bakanu se Frojd sabatajevski buni protiv Mojsija
kao tvorca prestrogog zakona pravovemih, zato i Mojsijevu
statuu tumači kao lik jednog ,.goja” (nejevrejina) koji, sedeći
okamenjen u jednoj katoličkoj crkvi, ukrašava grob jednog
pape; a u Mojsiju i monoteizmu obezvređuje Mojsijev za­
kon, koji je glavni 'razlog antisemitizmu hrišćana, poričući
Mojsijevo jevrejsko poreklo i prihvatajući pretpostavku da
su Jevreji ubili Mojsija.
Tobožnju podudarnost Frojdovog stava sa stavom jev­
rejskih mističara Bakan objašnjava time što su Frojdovi ro­
ditelji poreklom iz Galicije, u kojoj je bilo pristalica saba-
tajevske mističarske struje, a potvrdu te podudarnosti nalazi
i u velikoj sličnosti između mističarskog metoda meditacije
i tumačenja Tore, s jedne strane, i psihoanalitičkog metode
slobodnog asociranja i tumačenja (snova, omaški i sličnog)
sa druge strane.
Međutim, Frojdove roditelje venčao je rabin (N. Manhaj-
mer) koji je bio poznat pristalica jevrejskog pokreta reforme.,
za liberalna (nasuprot ortodoksnim) religiozna shvatanja. I to
što su mu dali ime Sigismund, kako su se zvala tri poljska
kralja koji su bili zaštitnici Jevreja; to što su dopuštali da­
dilji da dete vodi u katoličku crkvu — sve to pokazuje da
Frojdovi roditelji nisu manje težili da se asimiliraju, pri-
lagođavajući se kulturi i običajima svoje okoline, nego da
 A ntej i Edip 35

se taj Frojdov Mojsije, u članku o Mikelanđelovoj statui,

razlikovao od biblijskog; i koliko se ono što je po
Egipćaninu M ojsiju i egipatskom monoteizmu Jevreja
rekao i svojim savrem enicima i potomcima protivi onome
što su njegovi saplemenici očekivali i u šta su verovali.
Mislim da je srž onoga što ta knjiga kazuje: Jevreji
su ljudi kao i ostali, ne bolji, a svakako ni gori od njih.
A svodeći M ojsijev monoteizam na veru u jedan gotovo
apstraktni moralno-etički princip, a boga na nevidljivo
za većinu i u suštini bezlično biće (o kome se i po De-
kalogu ne srne graditi ni lik ni slika), Frojd je i od naj­
većeg jevrejskog proroka načinio izgnanika egipatskog
i tako ga pretvorio u nekakvog ateističkog apatrida. A zar
takav bezbožan apatrid nije bio i sam Frojd, nesputavan
bilo kakvim vezama, ni religijskim (ne zaboravimo da
religare znači — vezati) ni nacionalnim, bilo jevrejskim
ili nemačkim?

14. Odnos prem a građanskom moralu i licencijama

genijalnih

Svoju nevezanost za religiju i naciju, i nemačku i

jevrejsku — m ada se nikad nije odricao svog jevrejstva,
naprotiv: moglo bi se reći da ga je čak isticao — Frojd,
s pravom, nije sm atrao svojom zaslugom, je r ona nije
bila toliko posledica njegovog izuzetnog karaktera ili nje­
govog svesnog napora koliko okolnosti nezavisnih od
njegove volje. Možda mu pre valja odati priznanje za
to što je bio lišen i onih građanskih i m alograđanskih
kočnica koje su Đ rojera sprečile da svoj metod „čišćenja
dim njaka" sam razvije u metod „slobodnog asociranja",
ili da bar do k raja ostane Frojdov saradnik na tom putu.
Može se reći da to B rojer nije mogao zato što je
bio odviše pristojan građanin. Inteligentan i darovit, Bro-
jt r je izabran za univerzitetskog docenta već u svojoj 24.

sačuvaju svoju osobenost kao Jevreji, bilo kao „pravovemi"

ili kao pristalice pobunjenih mlstičara. Najzad, Frojd se ne
buni protiv strogog zakona Mojsijevog, nego ga, protlvećJ
mu se samo kao religiji, uzdiže nad ostale.
36 Dr Hugo K lajn: Predgovor

godini, ran ije nego četrnaest godina m lađi Frojd, a posle

i za dopisnog člana A kadem ije nauka. Ali B rojer se vrle
rano odrekao univerzitetske i naučničke k arijere radi
svoje p riv atne lekarske prakse, i zaista je uspeo da po­
stane jedan od najuglednijih lekara opšte medicine, do­
maći lekar mnogih profesora bečkog m edicinskog fakul­
teta. I kao što je toj praksi žrtvovao izglede na blistavu
naučničku karijeru, tako nije hteo, ni smeo, dopustiti
da njegov dobar glas i društveni položaj, da njegovu tvrdu
kulu ugrozi eventualna av an tu ra sa pacijentkinjom koja
se očigledno bila zaljubila u njega a prem a čijim dražima
začelo ni on nije bio ravnodušan.
Frojd, međutim , uvek pristojan na jedan savršeno
prirodan način, nije se ni najm anje ustručavao da, isto
tako prirodno i neposredno, prekrši sva pravila građan­
skog m orala kad je to bilo u interesu pacijenta ili nauke
i kad se taj m oral sukobljavao sa istinom i humanošću.
P fisteru je F rojd (1910) pisao da je odviše pristojan,
m eđutim , ,,u psihoanalizi čovek m ora da bude hulja,
krim inalac, izdajnik, da se ponaša kao slikar koji za
novac neophodan ženi za domaćinstvo kupuje boje ili
loži nam eštaj da njegovom modelu ne bi bilo hladno”.
Kao što vidimo, ni dogmi građanske pristojnosti Frojd
nije robovao.
Sa druge strane, ni sa Flisom, koji je u tom pogledu
bio oprečnost Brojeru, Frojd se nije mogao trajno složiti.
S vrem enom mu je postalo nepodnošljivo njegovo samo-
uvereno neobaziranje na realnost, i njegova nekritičnost.
Do raskida, u stvari, došlo je 1900, kad je Flis za Frojda
rekao da je on samo čitač misli, i to tuđih, misli svojih
bolesnika. Flis se ponašao kao genije kome veličanstvene
ideje dolaze spontano, ne kao zaključak na osnovu
istraživanja i savesnog proveravanja onoga što je za­
pazio.
Frojd sebe nije sm atrao ni izuzetnim talentom, a
pogotovu ne genijem. U pismu Džemsu Patnem u (James
Putnam), profesoru neurologije Harvardovog univerziteta
u Kembridžu (u Masačusetsu) i osnivaču američkog psiho­
analitičkog udruženja, Frojd (1915) piše da bi boga, ako
bi se s njim sreo, upitao zašto ga nije snabdeo boljim
intelektom, jer je uvek bio nezadovoljan svojom obdare-
 A ntej i Edip 37

nošću; da prem a seksualnom m oralu koji društvo traži

i prim enjuje oseća prezir, ali da se ponosi time što nikad
nije učinio, ni dolazio u iskušenje da učini, neku podlost
ili pakost. Međutim, Flisa je, dok je bio pod njegovim
uticajem, začelo sm atrao genijalnim. Ali to ne samo što
nije sprečilo, nego je možda još ubrzalo raskid s njim.
Kao što kod učenog i čestitog Broj era, kome je toliko
dugovao, nije mogao podneti njegov kukavički odnos
prema Frojdu mrskom građanskom moralu, tako talen-
tovanom Flisu, koji ga je takođe zadužio, i svojom podr­
škom i nekim term inim a („period latencije”, „sublima­
cija”), nije mogao oprostiti neodgovoran i sujetan odnos
prema onome što bi naslutio i „otkrio”. G enijalnost po
Frojdu nije mogla opravdati nedostatak kritičnosti, samo-
kritičnosti i istinoljubivosti, i Frojd se ne ustručava da
1906 (u pismu književniku K arlu Krausu) svog bivšeg
prijatelja Flisa nazove prepotentnom i brutalnom lično­
šću čije sitničarsko lično slavoljublje treba da bude iz­
gnano iz hram a nauke.

15. Zatvoreni putevi

Vratimo se još jednom na Frojdov odnos prem a

naciji. Znamo da Frojd nije mogao zadugo ostati hani-
balovski p atriot je r je njegovo jevrejstvo bilo više dekla­
rativan protest protiv ponižavajućeg antisem itizm a nego
nedvosmislen odgovor na pitanje o njegovoj narodnosti.
Možda je najodređenije u Frojdovom jevrejstvu to što
je on sam rekao u predgovoru hebrejskom izdanju svoga
dela Totem i tabu, 1930: da „ne razum e hebrejski jezik,
da mu je očinska religija — kao i sve druge — postala
tuđa, da ne može učestvovati u nacionalističkim idealim a”,
a da ipak nikad nije poricao pripadnost svom narodu, da
svoju osobenost oseća kao jevrejsku i da ne želi da ona
bude drukčija, ali da je ne bi umeq form ulisati. Frojdovo
isticanje svoje vem osti i jevrejskoj veroispovesti i jevrej-
skom narodu, uprkos svojoj antireligioznosti i antinacio-
nalnosti, jasno ukazuje na reaktivnu i protestnu prirodu
tog njegovog jevrejstva.
38 Dr-Hugo K lajn: Predgovor

Odnos prem a naciji, tačnije prem a jednoj od nacija

višenacionalne države u kojoj je rođen i vaspitan, bio
je u mnogo čemu obratan. On nije n^ogao reći da su
mu nem ački jezik i k u ltu ra tuđi. A ako je osećao da
treba da ostane veran jevrejskoj naciji uprkos svemu
što ga je odvajalo od nje, od nem ačke je hteo da se
otrgne iako je tolikim sponam a bio vezan za nju. Znamo
da je u nekim izuzetnim trenucim a (1914, kad je izbio
prvi svetski rat) izjavljivao da je A ustrijanac; ali i da
je njegovo osećanje pripadnosti H abzburškoj monarhiji
(Austriji, odnosno A ustro-U garskoj od 1867. do 1918) i
narodu zemlje u kojoj je rastao i živeo pretrpelo težak
udar već u njegovoj trećoj godini, i da ni u Beču nije
mogao u h v atiti koren. Evo šta on o tom e veli u svojoj
autobiografiji (1925): „Kao dete od četiri godine došao
sam u Beč, gde sam i sve škole završio. U gim naziji sam
sedam godina bio prvi đak, imao sam povlašćen položaj,
gotovo me nikada nisu ispitivali ( . . . ) U niverzitet, na koji
sam se upisao 1873, doneo mi je najpre osetno razoča­
ranje. Bio sam, pre svega, pogođen očekivanjem da se,
zato što sam Jevrejin, osećam m anje vrednim i kao neko
ko ne pripada naciji. Ono prvo sam najodlučnije odbio.
Nikad nisam shvatio zašto bi trebalo da se stidim svoga
porekla ili, kako se počelo govoriti, svoje rase. A meni
uskraćene pripadnosti naciji odrekao sam se bez mnogo
žaljenja.”
Da li je zaista bilo tako? Dok hanibalovski odlučno
odbijanje da se zbog svog jevrejskog porekla sm atra
inferiornim — zvuči autentično, dotle je tvrđenje o lakom
prihvatanju nepripadanja naciji i m anje oštro i manje
ubedljivo. Došavši u Beč, Frojdov otac se s porodicom
najpre nastanio u II kvartu, zvanom Leopoldštat, obita-
valištu Jevreja. Za ophođenje ostalog stanovništva prem a
njim a karakteristično je i to što je 1868. otac dvanaesto­
godišnjeg Frojda doživeo kao nešto svakodnevno i neot-
klonjivo. A 1875. opštinski odbornik postao je dr K arl Lu-
eger, kasniji član Parlam enta i gradonačelnik Beča, čuven
kao antisem it i kao' veoma uticajna politička ličnost, „go­
spodar Beča”, kako ga je Frojd nazvao (u jednom pismu
1898), — ličnost koju je i mladi H itler sm atrao svojim
učiteljem.
 A ntej i Ed ip 3g

Sta je za Frojda značilo živeti i raditi u Beču krajem

prošlog i početkom ovog veka možda najbolje ilustruje
istorijat njegovog im enovanja.za profesora. Godine 1897.
on je bio već dvanaest godina docent a po svojim neuro­
loškim radovim a poznat u Evropi, pa su ga, u grupi s
nekolicinom drugih docenata, trojica najslavnijih čla­
nova medicinskog fakulteta (profesori Notnagl, Kraft-
-Ebing i F rankl-H orvat) predložili za profesora. Ali an­
tisemitska većina u kolegijum u odbacila je predlog i te
i idućih godina. Najzad 1900. predlog je u profesorskom
kolegijumu prihvaćen, i m inistar prosvete (Wilhelm von
Hartel, filolog) odobrio je izbor — svih osim jednoga:
Sigmunda Frojda. K ad je za to čula jedna Frojdova
bolesnica, koja je poznavala m inistra, intervenisala je;
ali m inistar je tvrdio da o tome ništa ne zna i da on
ništa nem a protiv Frojda. Ipak se i 1901. ponovilo to
da je kolegijum izglasao F rojda za profesora, ali m inistar
odbio da to potpiše. Sad se um ešala druga dama, takođe
bivša pacijentkinja Frojdova, baronica i supruga diplo­
mate. Ona nije poznavala m inistra, ali je saznala da je
ovaj uzalud pokušavao da od njene tetke za novoosno­
vanu m odernu galeriju otkupi jednu Beklinovu sliku
do koje mu je bilo veom a mnogo stalo. Baronica je otišla
m inistru i obećala mu da će tetk u nagovoriti da mu tu
sliku ustupi — pod uslovom da m inistar potvrdi Frojdov
izbor. I tako je 1902. F rojd postao vanredni profesor —
zahvaljujući više vezi i protekciji ili baroničinoj veštini
u podmićivanju nego svojim naučnim dostignućima.
Zato je razum ljivo što je F rojd osećao „gotovo ličnu
mržnju” prem a Beču; ili što je pred prvi svetski rat
(1913), kad je, već čuven u svetu, na zvanično pismo
poreske uprave u kojem se izražava čuđenje zbog nje­
govih niskih dohodaka, „kad je opšte poznato da njegov
renome daleko prelazi granice A ustrije”, odgovorio da
je veoma počašćen tom prvom potvrdom da je jedna
državna ustanova obaveštena o njegovom postojanju; ali
da se ne može složiti s konstatacijom da njegov renome
prelazi granice A ustrije: on od te granice počinje.
Bilo bi dakle prirodno da je F rojd ulučio prvu p ri­
liku i napustio ta j ne rodni i „rođeni”, nego maćehinski,
nemili grad, i tu nem ilu zem lju. D a se pridruži cionistič­
40 Dr Hugo K lajn: Predgovor

kom p okretu — nije mogao. Iako se sa osnivačem cio-

nizma Teodorom H erclom upoznao, iako je sa zadovolj­
stvom prim io vest o Balfurovoj deklaraciji a kasnije
postao i član uprave H ebrejskog univerziteta u Jerusa-
limu, F rojd je bio svestan da je njegovom delu potrebno
mnogo šire poprište. N jem u je bio potreban svet, kao
i on svetu. Ali F rojd nije hteo da ode ni u bilo koju
drugu od zem alja u koje su ga pozivali, ni u Englesku
gde mu je do 1914. bio polubrat Em anuel, a kasnije sin
Ernst. Svi ti putevi, i cionizma i potpune asimilacije,
bili su za F rojda isto tako zatvoreni kao i Brojerov ili
Flisov, A dlerov ili Jungov.

16. A n teje vsk i i Edipov kom pleks

Svoje odbijanje, čak i posle 1933, kada su mnogi

bečki Jev reji počeli da se sklanjaju iz Beča, i posle
nacističke najezde u A ustriju, 1938, da se odazove pozi­
vima da pređe u Švajcarsku, Englesku, Ameriku, Frojd
je obrazlagao tim e što hoće, kao neki kapetan broda, da
do kraja ostane na njem u. Tek na Džounsov argum ent
da on ne napušta brod, nego da je brod već odavno
napustio njega, Frojd je pristao da se preduzm u koraci
za njegovo preseljenje u London.
A kad je najzad stigao u London, on je, u poslednjem
pismu A rnoldu Cvajgu, savetovao tom svom prijatelju
da radije em igrira u Ameriku, jer se u tom „anti-raju”
čovek, zbog njegove prostranosti, naposletku „oseća kao
da tamo pripada” (podvukao K.) i jer je A jnštajn rekao
da se tamo sad već oseća „kao kod kuće”. Iz čega ne­
dvosmisleno proizlazi da se Frojd i u Engleskoj (za koju
je Džouns u svom posmrtnom govoru s pravom rekao
da mu je ukazala više naklonosti i poštovanja nego ma
koja druga zemlja i koju je Frojd cenio više nego sve
druge) — da se Frojd i tu osećao kao dobrodošao gost,
ali nikako kao čovek koji je u svom domu, u svojoj
domovini.
Nije Frojd „bez mnogo žaljenja” odustao od pripad­
nosti jednom gradu, jednoj zemlji, jednoj nacionalnoj
zajednici. On je stalno žudeo za tim da bude njen, od
 A ntej i Edip 41

nje prihvaćen i priznat. To u nekim trenucim a neočeki­

vano izbija na videlo — kad (1914), „sav njegov libido
pripada A ustriji" ili kad (1938), na slobodi u gostoljubivoj
Engleskoj, tu g u je za voljenom tamnicom u Beču; a
ponekad se ta nostalgija nazire između redova: kad se
žali što ga, poznatog i cenjenog na strani, u „rođenoj”
zemlji uvažavaju samo kao poreskog obveznika; ili kad
jednom svom pristalici, mladom Jevrejinu, kome je 1913.
na njegovo pismeno objašnjenje zašto je oduševljen ne-
mački nacionalista — savetovao da se okani i Nemaca
i ludosti nacionalizma, 1936. na njegovo zahvaljivanje
iz Amerike i njegovo uviđanje koliko je Frojd bio u pia-
vu — odgovara: „Voleo bih da nisam .”
Njegova živa i žarka želja da u Beču nađe zamenu
za Pšibor a u Rim u za Beč, njegov uporni, a uzaludni,
ljubavni i osvajački tru d oko tih gradova ima izrazito
antejevsko obeležje: kao što mu je neophodna podrška
Brojera i Flisa, tako m u je potrebna i veza s tim grado­
vima da bi se održao i potvrdio u sredini koja mu nije
prijateljska. Ni pošto je, 1900, u video da mu „rodni grad”
ne daje snagu, nego da, naprotiv, dobija snagu kad mu
se noga odvoji od njegovog tla, ni onda njegove ante-
jevske težnje nisu prestale da traju, da tinjaju i da se
povremeno razbuktavaju. I njegovo uporno pretpostav-
Ijanje nejevrejskih privrženika i pobornika psihoanalize,
to kako saleće Junga i Džounsa, i to je još, koliko hani-
balovsko osvajanje, toliko i antejevsko grabljenje za
novo, šire, pouzdanije uporište. A ovaj antejevski kom­
pleks, opet, sastavni je deo Edipovog, tačnije: jedna faza
u procesu njegovog ukidanja.
Jedna od dve kom ponente Edipovog kompleksa, lju ­
bav deteta prem a m ajci i, naročito, m ajke prem a detetu,
ima trajn e posledice za čovekovu „sudbinu”. Svoj kratki
članak o jednoj Geteovoj uspomeni iz detinjstva Frojd
završava sledećim rečenicam a: ..Ako je čovek bio neospo­
ran ljubim ac svoje m ajke, onda on za život zadržava
ono osvajačko osećanje, ono pouzdanje u uspeh koje često
zaista i dovodi do uspeha. G ete je ispred svoje autobio­
grafije mogao s pravom da stavi otprilike ovakvu na­
pomenu: Koren moje snage je u mom odnosu prem a
42 Dr Hugo K lajn: Predgovor

m ajci.” E rnest Džouns je sklon da nešto sasvim slično

kaže i za Frojda.
M eđutim, i upravo navedeni Frojdov članak me na­
vodi na to da posum njam kako u njegovu nepom ućenu
sreću kao majčinog ljubim ca (što je on prvih deset
meseci svoga života svakako bio), tako i u njegovo trajno
pouzdanje u uspeh. U tom članku on zaključuje da malo
dete, kome je m anje od četiri godine, ali koje ipak već
hoda, dohvata zem ljane sudove i izbacuje ih kroz pro­
zor — ne može da bude ljubom orno na svega petnaest
meseci mlađeg brata ili sestru. A sam F rojd je, dvadeset
godina ranije, pisao Flisu da je želeo sm rt svom svega
jedanaest meseci m lađem bratu, koji se zyao Julius
i koji je živeo svega osam meseci, što znači da Frojd
još nije bio napunio dve godine kad je prem a toj bebi
osećao tako žestoku ljubom oru da to ni kao četrdeseto-
godišnjak još nije zaboravio, ni sebi oprostio. Iz članka
napisanog u Frojdovoj 61. godini proizlazi da je on taj
svoj doživljaj iz druge polovine života tako potisnuo da
ga ni sasvim srodni Geteov nije mogao dozvati u svest.
Pokušavajući da sagledamo Frojdovo savladavanje
svog Edipovog kompleksa, ne smemo izgubiti iz vida ni
tu ljubom oru prem a malom b ratu u drugoj, ni njegovo
prinudno napuštanje rodnog m esta u trećoj, pa ni njegovu
posetu Pšiboru u šesnaestoj godini, kada je, zaljubljen
u Gizelu Flus, osetio žal za rodnim mestom, koje je
morao tako brzo zam eniti drugim , daleko m anje volje­
nim i gde su i njega m anje voleli. U članku „Nestanak
Edipovog kompleksa” (1924) F rojd kaže da se pri tome
„libidinozna strem ljenja toga kompleksa delimično de-
seksualiziraju i sublim iraju”. U svojoj šesnaestoj godini
Frojd je svoju potisnutu infantilnu (i incestouznu) ljubav
prema „m lađanoj m ajci”, u mestu u kojem je nekad
s njom bio tako srećan, delimično preneo na Gizelu (s
kojom nije ni reči izmenio) a delimično pretvorio u de-
seksualizovanu i sublim iranu ljubav prema rodnoj grudi,
prema „majci zemlji” (čiji opštiji naziv otadžbina, patria,
Vaterland možda nije uslovljen samo patrijarhatom nego
i potrebom da se bar tu prikrije, kad se već ne može
poreći, genetična povezanost „patriotizm a”, koji je važan
sastavni deo našeg Nad-ja, s potisnutom ljubavlju prema
 O tkriće i urednost psihoanalize 43

majci). A to je već antejevski vid sublimacije, )er je

rodna gruda zamena za m ajčinu grud, od nje se Antej,
čija m ajka i jeste Gea, to jest Zemlja, napaja snagom kao
dete iz majčine dojke.
I taj proces sublim acije se nastavlja. U svojim dva­
desetim godinama nesuđeni A ntej Frojd nalazi drugu
zamenu Gei, sublim niju: boginju nauke, alma mater.
A kasnije i sam predm et njegovog izučavanja postaje sve
uzvišeniji, produhovljeniji: od mikroskopskog ispitivanja
nerava i mozga iz leševa F rojd prelazi na otkrivanje
neispitanih oblasti one „daleke zemlje” koja se zove ljud­
ska duša. Protivno Edipu, koji najpre savlada Sfingu
a zatim postaje oceubica i rodoskvm ilac, Frojd, savladavši
incestuozne i paricidalne težnje svog Edipovog kompleksa,
pronašavši psihoanalizu, postaje „znalac zagonetke ču­
desne”.

E. OTKRIĆE I VREDNOST PSIHOANALIZE

17. Suština psihoanalize

Da li je uopšte mogućno u nekoliko reči sažeti su­

štinu onoga čime je F rojd obogatio ne samo medicinu i
psihoterapiju nego i druge nauke: pored biologije i an­
tropologije, seksologiju i pedagogiju, etnologiju i socio­
logiju, krim inalogiju i filozofiju, nauku o literarnom
i umetničkom stv ara n ju ; suštinu onoga čime je toliko
uticao na čitav k u ltu rn i i svakodnevni život savremenog
čoveka? S ta je to čime se Frojdova psihoanaliza odlikuje
i razlikuje od sličnih učenja, kako onih koji su mu
prethodili tako i onih koji su njegovo delo nastavili,
i onih koji su, otpavši od njega, krenuli sopstvenim sta­
zama?
Mislim da se u bogatom Frojdovom delu, kao jezgro
koje je sadržano u svem u što je stvorio: u studijam a
o histeriji i tum ačenju snova, u analizam a om ašaka i
raspravam a o seksualnoj teoriji, o dosetki ili delim a knji­
ževnosti i um etnosti, o problem im a m itologije i religije
— da se u svem u tom e nalazi jedan trik, jedan način
da se izigra cenzura, d a strogo čuvani zatvorenici na
44 Dr Hugo K lajn: Predgovor

tren u tak provire između rešetaka kako bi se otkrilo ko

i zašto čami u toj tam nici; iz svake njegove knjige, ras­
prave, saopštenja mogao bi se izvući kao srž metod iz
kojeg je sve proizišlo: metod slobodnog asociranja.
A u čemu se sastoji taj metod? U kratko i uprošćeno,
bez ulaženja u njegovu tehniku: u tome da se bez straha
uđe u m račne, zagušljive ćelije mem ljivog kazam ata, da
se čudovišni zatočenici razm otre bez užasavan ja i gnu­
šanja, da im se savršeno ništa ne brani, ništa ne zamera,
da se ni pred čim ne zatvore oči, nego da se i prem a
„najanim alnijem ” sačuva i pokaže ljudsko razum evanje
za sve što je ljudsko.
Kako je F rojd došao do tog metoda? Nešto malo
pomogla su mu dva putokaza: Berne, onaj nem ački knji­
ževnik jevrejskog porekla čiji je grob, pored Hajneovog,
bio jedini koji Frojd, kad je bio u Parizu, nije propustio
da potraži u čuvenom počivalištu tolikih velikana, u P er
Lašezu, i B rojer. Ali u onoj Flisovoj prim edbi da je
F rojd čitač misli svojih pacijenata im a pokrupno zrno
istine: uglavnom su sami pacijenti Frojdu pokazivali, pa
i izrekom kazali koji je pravi pu t do onog za čim su
tragali. Znamo da je F rojd najpre prim enjivao metod
„čišćenja dim njaka” uz hipnozu. Odustavši od hipnoze,
on je- puštao pacijente da pričaju. Kad bi zastali, on bi
ih nagovarao, podsticao, zapitkivao, usmeravao njihove
misli na trag koji je nazreo. No kad je jedna bolesnica
sasvim spontano rekla nešto važno a dotad prećutano,
objasnila mu je da je to njoj već više puta bilo palo
na pamet, ali je ona uvek im ala utisak da to nije ono
što on od nje hoće da sazna. Drugom prilikom mu je
rekla da on svojim pitanjim a i urgiranjem samo ometa
naviranje njenih pomisli.
Tako je Frojd svoj metod nalazio i usavršavao vođen
od svojih bolesnika. Razume se da ni on nije bio sasvim
pasivan. Njegovo oštro i tačno zapažanje otkrilo mu je
da neometano, prividno stihijno nizanje pomisli u stvari
ima sasvim određen pravac i cilj, da se nijedna pomisao
ne pojavljuje slučajno, nego je svaka strogo determini-
sana. Te determ inante je lovio Frojd. I kad mu se jedna
bolesnica odjednom obisnula oko vrata, on se niie ni
 O tkrite i vrednost psihoanalize 45

uplašio kao B rojer niti zbunio, nego se dao u potragu

za uzrokom te ničim neizazvane ljubavi, i otkrio pojavu
transfera ili prenosa.*

18. Slobodni, bezboini apatrid

Vratimo se na Frojdovo pitanje u Džounsovoj vari­

janti: zašto ni pobožni nejevreji ni milioni bogobojaznih
ili bezvernih Jev reja nisu pronašli psihoanalizu, nego
se moralo čekati na bezbožnog Jevrejina Sigmunda Froj­
da? Kako to da je upravo on mogao da uradi ono što
miri jade drugih nisu?
Mogao je zato što je bio i Jevrejin i bezbožan i slo­
bodan; što je kao Jevrejin, poput ogromne većine J e ­
vreja svoga vrem ena, bio apatrid. Ne apatrid u smislu
„raseljenog” lica, em igranta koji je, privrem eno ili trajno,
dobrovoljno ili prinudno, van svoje domovine — takvih
je bilo dosta i među nejevrejim a — nego apatrid u smi­
slu: čovek bez patrije, čovek kome je priznato državljan­
stvo, ali koji otadžbinu nikad nije ni imao.
I kao što je samo u izuzetnim stanjim a (a to je M arks
utvrdio i za proletere u buržoaskoj državi) mogao osećati
patriotizam, tako nije mogao nalaziti okrepi jenja i izvor
snage ni u obraćanju bilo kakvoj natprirodnoj sili jer je,
opet slično M arksu, svaku religiju sm atrao iluzijom, sred­

• David Bakan (Frojd i jevrejska mistična tradicija) na­

lazi da je metod meditiranja u Spaniji u XIV veku rođenog
mističara Abrahama Abulafije, koji je u svojoj 31. godini
otkrio da je prorok, „frapantno sličan metodu slobodnog
asociranja”. Pogledajmo u čemu je ta frapantna sličnost.
Abulaflja traži da Jevrejin belom odećom, stavljanjem talesa
(molitvenog šala) i t ’filina (remenja i kocki sa citatima iz
Starog zaveta) — uspostavi vezu sa božanskom silom, da
.srce uputi na strah od boga i ljubav prema bogu”, da bi
onda. žonglirajući slovima alfabeta, u novim, prividno pro­
izvoljnim kombinacijama, otkrio prirodu božanskog. Frojd,
naprotiv, traži da se analizirani oslobodi svih takvih veza i
da mu asocijacije zaista budu slobodne. Na osnovu takve
..sličnosti" smatrati (kao što to čini Bakan) Abulafiju pre­
tečom Frojda znači isto što i Hrista proglasiti za preteču
antihrista Ili Eugena Dirlnga za preteču Fridriha Engelsa.
46 Dr Hugo K lajn: Predgovor

stvom za sam oom am ljivanje i sam oobm anjivanje. Videli

smo da se isto tako strogo odnosio i prem a obzirim a lice-
mernog građanskog m orala i prem a nekritičnom samo­
zadovoljstvu „genijalaca”. M ada nije bio antialkoholičar,
a u pušenju je bio čak k rajn je neum eren, ipak je sebe
vaspitao u duhovnom spartanstvu, odričući se svega što
bi moglo da um anji oštrinu njegovog razm atranja i rasu­
đivanja.
Na taj način, više sticajem okolnosti i usled nepre-
dusretljivosti svoje okoline nego po sopstvenoj volji i
svojim svesnim naporom , postigao je jedinstven stepen
nezavisnosti i slobode. A to je bilo neophodno za prona­
lazak m etoda slobodnog asociranja. Svakako je tome do-
prinela i njegova natprosečna duhovna smelost i neu-
strašivost. Ne zaboravim o izuzetnost njegovog položaja
i neponovljivost njegovog podviga: da bi mogao da vrši
psihoanalizu, čovek m ora sam da bude analiziran. Setimo
se onog skotoma (slepog mesta) u duhovnom polju vida
samog šezdesetogodišnjeg F rojda dok je raščlanjavao
G eteovu uspomenu iz detinjstva: koliko takvih skotoma
onemogućuje neanalizovanom čoveku da vidi potisnute
motive koji se podudaraju sa onim što je i u njega samog
potisnuto! Tu neophodnu prethodnu analizu F rojda nije
mogao da izvrši niko do sam Frojd. Kad B rojer nije
imao hrabrosti da se suoči s iskušenjem kakvo je pred­
stavljala zaljubljenost Ane O., koliko je više hrabrosti
trebalo Frojdu da ne ustukne kad se u toku svoje auto-
analize, odmah posle sm rti svog oca (1897), suočio s kom­
ponentama sopstvenog Edipovog kompleksa! Je li čudo
što ni toliki bezbožni jevrejski apatridi to nisu mogli?

19. Žalac

To što je dosad navedeno samo nam kazuje zašto

je Frojd mogao da otkrije psihoanalizu; ali ne i zašto je to
učinio; zašto je smeo, ali ne i zašto je to morao i htea
Ako se upitamo šta je to Frojd „m orao”, šta je za
njega predstavljalo neodoljivo iskušenje, onda nam, po­
red putovanja, naročito u Rim. pada na pam et ona bez­
razložna svađa s verenicom, i njegovo još nerazboritije,
 Otkriće i urednost psihoanalize 47

strasno, preterano pušenje. Sam Frojd se o tome gotovo

ne izjainjava, osim Sto u jednom pismu K arlu Abrahamu
(1916) dopuSta da ga ta njegova strast možda zadržava
da do kraja ne reSava izvesne psihoneurotične probleme.
Ali jasno je da ona ukazuje na pojačanu oralnu erotičnosi
Frojdovu i na veliki značaj koji je za Frojda moralo
im ati dojenje i, naročito, odbijanje od sise. Sam Frojd
u Tri rasprave o seksualnoj teoriji kaže da ljudi u kojih
usne i kasnije zadržavaju svoju izrazito erogenu funkciju
naginju strasnom ljubljenju, piću ili pušenju. Na žalost,
nedostaju podaci o Frojdovom ponašanju u prvim mese-
cima, o njegovom sisanju prsta, o eventualnim teSkoćama
pri odbijanju od sise. Zato se ovde moram zadovoljiti
podsećanjem da on, u pomenutom spisu, čin dojenja
naziva obrascem za kasnije ljubavne odnose i najvažnijim
činom u životu odojčeta, a dojku najvažnijim objektom,
i da već odojče odnos prem a tom objektu prenosi na
njegove zamene: prst ili cuclu. O staje nam samo da
dodamo: i na cigaru. A da je to za Frojda zaista bila
nesavladijiva strast vidi se po tome što je ne samo
povremeno pušio 28 havana dnevno nego se tog zadovolj­
stva nije odrekao ni onda kad je i sam znao da je neiz-
lečivi rak od kojeg toliko pati i um ire posledica njegovog
preteranog pušenja.
Iako nije pripadao tipu takozvane „večite odojčadi”,
koja čitavog života očekuje da je neko hrani, ipak se
Frojd, za prvih jedanaest meseci svoga života, „neosporni
ljubimac" svoje m ajke, stalno ponašao kao neko čije je
mesto kod „m ajke-hraniteljke" ugroženo i koji za njega
mora da nađe zamenu. Uoči odluke kome od prijavljenih
kandidata, a među njim a je bio i jedan sa mnogo uti-
cajnijim vezama, treba dati stipendiju za boravak u ino-
stranstvu, Frojd je (18. VI 1885) sanjao kako mu Brike,
njegov protektor, saopštava da ne može dobiti stipendiju
jer ima joS sedam kandidata koji svi im aju više izgleda.
A sutradan je F rojd obavestio svoju verenicu da je iza­
bran on i da će, kad se v rati iz Pariza, biti veliki i slavan
naučnik a da će se, dok on bude izlečivao sve neizlečive
nervne bolesnike, ona „starati o tome da on ostane zdrav,
a on će nju ljubiti dok ne bude snažna, vedra i srećna —
i ako nisu um rli, onda su i danas još u životu."
48 Dr Hugo Klajn: Predgovor

Frojdovi sledbenici su taj san protum ačili kao ispu­

njenje i infantilne i aktuelne želje njegove, je r je upravo
Brikeovo zalaganje odlučilo u Frojdovu korist, a latentna
misao sna je bila: Ne boj se, i u tvojoj porodici je bilo
sedmoro braće i sestara, pa si ipak ti bio najvoljeniji
i najviše si postigao.®
M arta je čekala na tu odluku od koje je zavisilo
hoće li opet duže vrem e biti razdvojeni. Tačno je da se
budući „slavni naučnik” ni u snu ne plaši Brikeove pesi-
mističke prognoze. Ali ironično uveravanje, u pismu
M arti (20. VI), o „izlečivanju svih neizlečivih” i sledeća
rečenica iz bajke za decu — odaje da on to u budnom
stanju sm atra iluzijom, da o tome sanjari je r to želi,
a ne što je zaista ostvarljivo. To važi i za njegovo očeki­
vanje da će se M arta stara ti o njegovom zdravlju. I to
i njegovo obećanje da će je ljubiti, kao i završna rečenica:
,,Sa 100.000 poljubaca, koji će svi m orati biti isporučeni”
-potvrđuje najpre pretpostavku o njegovoj oralnoj erotici,
a zatim takođe, sudeći po ironičnom tonu, da on oseća
kako je to sve suviše lepo da bi moglo biti istinito.
Tako je začelo i bilo. Ona isključivost na kojoj je
Frojd toliko insistirao, to da M arta bude potpuno i jedino
njegova, nije mogla dugo da potraje — već 1887. ona
nije bila samo supruga koja će se brinuti isključivo o
njemu, nego i m ajka njihove ćerke, a 1895. m ajka šestoro
njihove dece, koja su sva s pravom tražila njenu ljubav,
njeno staranje o njihovom zdravlju, o tome da budu siti
i zadovoljni.
Koliko je nežni otac (a F rojd je to neosporno bio)
ipak ostao surevnjiv, koliko se nije mirio ni s najmanjim

• Prihvatajući to tumačenje u osnovi, mislim da mu se

ipak može primetiti ovo: Frojd se nije uvek osećao najvo-
ljenijim, nego već od rođenja malog Juliusa zapostavljenim.
Ni to što se suparnici protekcionaši izjednačuju sa braćom
i sestrama ne potvrđuje da on sebe već smatra izabranim;
a Brike, koji mu u snu kaže da nema izgleda, rekao mu je
to i kad je Frojd, pre tri gpdine, tražio njegov savet u vezi
s namerom da se oženi devojkom bez miraza. Frojd je tada
odlučio da se ne odrekne ni voljene devojke ni nauke, pa
začelo i sada, u snu, veruje da će i jedno i drugo postići, čak
i ako ne dobije stipendiju.
 Otkriće i vrednost psihoanalize 49
Martinim interesovanjem za druge, vidi se iz njegovog
sna koji je uzeo za prim er analize u svom radu O snu
(iz 1921). Taj san je interesantan upravo zato Sto Frojd
sam ističe da ga ne analizira do kraja, i to ne iz nekih
naučnih obzira, nego privatnih, zbog toga Sto bi ga dalja
analiza prim orala da „odviše oda o nečemu Sto je bolje
da ostane njegova ta jn a ”. To je san o tabl d’otu i dami
koja se „potpuno obrće njem u". A asocijacije i latentne
misli sna ukazuju na suprotno ponaSanje Frojdove su­
pruge, koja za zajedničkom trpezom u jednom tirolskom
letovalištu „nije bila dovoljno rezervisana prem a nekim
susedima”, pa ju je on zamolio da se viSe bavi njime
nego onim stranim ljudim a. I ono malo Sto Frojd pristaje
da nam o tkrije o svom intim nom životu navodi na zaklju­
čak da, i u njegovim odm aklim godinama, „duboko u
njemu joS živi” ne samo onaj „srećni prvorođeni sin
svoje m lađane m ajke” nego i onaj ljubomorni brat drugo-
rođenog d eteta koje je tu sreću tako neočekivano i bolno
narušilo.
Slična je bila i sudbina sublim iranih vidova Frojdove
antejevske žudnje za zam enom „m ajke hraniteljke”, za
krajem koji bi zaista smeo sm atrati svojim zavičajem,
za pripadnošću jednoj nacionalnoj zajednici. Ni Geteova
nagrada, koja je, uostalom, došla tek u njegovoj 74. godini,
priznanje da je njegova „stvaralačka delatnost dostojna
počasti posvećene uspomeni G eteovoj”, nije mogla da
potre uspomenu na to kako m u je bila uskraćivana pri­
padnost naciji velikog nemačkog pesnika i mislioca, ,,uni-
verzalca”, kako ga je Frojd nazvao. Stalno nezadovoljena,
ta antejevska žudnja predstavljala je onu žaoku, onu
neprekidnu bodlju, koja ga je gonila na dalje, nove sub­
limacije, na to da, ne nalazeći tie na kojem bi mogao
čvrsto stajati, svoje tra g an je za „obećanom zemljom”
usmeri na one dubine u koje ne može da dopre, na visine
u koje ne m ože da se vine noga vezana za čvrsto tie.
I zato je upravo F rojd ne samo mogao nego i morao da
otkrije psihoanalizu, ono Što nisu mogli ni ahasvcrovski
tražioci trajnog boravišta, ni hanibalovski osvajači tu ­
đeg, ni m ojsijevski vodiči u zemlje kojim a „mleko i
med teče”, što nije mogao nijedan od antejevskih dži-
nova vezanih za svoju m ajku zemlju, pa ni.njihov pobe-

i Frojd, Odabrana dela, I

50 Dr Hugo K lajn: Predgovor

dilac H erakle, koji je samo jedna v rsta superanteja, zato

što se Frojd, prošavši sve te faze, ali i dalje podbadan
žalcem neostvarene želje, nije sm irio sve dok nije, ostavši
bez svih spoljnih izvora snage, oslobođen od svega što
vezuje i sputava, potrebnu snagu potražio i našao u
samom sebi, sve dok nije od Antej a bez Gee postao
antiantej.

20. A ntiantejevski podvig

Pronalazač i izgradivač psihoanalize Sigm und Frojd

bio je, pored svih svojih ostalih kompleksa, u tim trenu­
cima pravi antiantej. Osećajući svoju snagu i u jednoj
vrsti bestežinskog stanja duha, ne priznajući bilo kakvu
cenzuru i ne osvrćući se ni na kakve sankcije, neustrašivo
je istraživao pojave i utvrđivao zakone mračnog carstva
koje je rasvetljavao svojim psihoanalitičkim metodom.
Izvlačeći fantom e na svetlost svesnog razm atranja, on
je ljudim a omogućavao da se s njim a uhvate u koštac
i da njim a ovladaju ili se b ar s njim a nagode.
S obzirom na m nogostranu i raznovrsnu prim enu
psihoanalize nemogućno je dati jedan opšti sud o njenom
značaju. Ali najbolje svedočanstvo o njenoj vrednosti kao
terapijskog m etoda mislim da je izdao bečki rendgenolog
Gvido Holckneht, koji je u ranijim godinama bio Frojdov
pacijent. Godine 1931. on je, posle am putacije desne
ruke, um irao od raka prouzrokovanog rendgenskim zra­
cima kojima je on, obavljajući svoj poziv, stalno bio izlo­
žen. K ada ga je sedam desetpetogodišnji Frojd posetio u
bolnici i divio se načinu na koji je Holckneht podnosio
svoju sudbinu, ovaj mu je odgovorio: „Vi znate da to
imam da zahvalim samo vam a”.
Mada je jasno da takve rezultate psihoanaliza ne daje
u svima slučajevima, da to zavisi i od analitičara i od
analizanda, koji mnogo toga dobija ne samo od metoda
nego i od ličnosti analitičareve, ipak se o metodu može
reći da on pomaže čoveku u njegovom osamostaljivanju,
ne um anjujući njegovu potrebu za drugim ljudima, ali
učeći ga da ne nalazi m anje zadovoljstva u onom što
njim a daje nego u onom što od njih dobija ili uzima.
 Otkriće i vrednost psihoanalize 51

A o Frojdovoj ličnosti hoću na kraju da dodam samo to

da je vrhovna i poslednja strast toga strasnika — jer je
bio to — bila da živi i doživljava, ne vegetirajući, ne
animalno, nego ljudski, otvorenih čula i bistra uma,
svesno. To je i razlog zašto je, i pored bolova, odbijao
narkotike. „Znalcu zagonetke čudesne” najslađe voće je
bilo ono sa drveta znanja. U tome je Frojd-antiantej bio
i antiedip. Dok je tebanski kralj, saznavši ’da on, „prvi
čovek”, nije ništa bolji od najgoreg, sebe oslepio, Frojd
je, bez osećanja krivice i svestan svoga prava na vid,
i spoljni i unutarnji, do poslednjeg daha gledao u oči
životu sa divljenjem , a sm rti bez straha.

Načiniti izbor iz dela jednog značajnog stvaraoca

uvek je posao tugaljiv, odgovoran i nezahvalan. I Ernest
Džouns se našao u nedoumici kad mu je, 1929, jedan
profesor filozofije H arvardovog univerziteta zatražio da
sačini jednu knjigu izvadaka (jednu devetinu) iz Froj-
dovih spisa, sa svojim predgovorom. Ne znajući da li da
to prihvati ili odbije, upitao je Frojda za savet. A Frojd
je, pre svega, izrazio svoje zadovoljstvo što on, ne mora­
jući da donese odluku o tom, njem u lično „veoma ne­
simpatičnom, tipično am eričkom” poduhvatu, može da se
ograniči na izlaganje razloga pro i kontra. K ontra: kad
bude postojao takav kompendijum, nijedan A merikanac
više neće uzeti u ruke neku Frojdovu knjigu. Pro: možda
će neko od tih koji ionako ne bi čitali originalno Frojdovo
delo iz ovog Džounsovog kompendijum a ipak nešto do­
znati o njemu. K ontra: s obzirom na to da je sastavljanje
takve knjige m ukotrpan i nezahvalan posao, F rojd mu,
kao Džounsov prijatelj, savetuje da ga odbije. Pro: ako
izdavač veruje da će takva knjiga im ati dobru prođu,
on ce, posle Džounsovog odbijanja, taj zadatak poveriti
drugome koji će to začelo uraditi gore nego Džouns. 1
zaključak: Frojdu neće biti krivo ako Džouns odbije
ponudu.

4*
52 Dr Hugo K lajn: Predgovor

Moj položaj bio je drukčiji kad sam prihvatio-pred­

log M atice srpske da budem redaktor odabranih dela Froj-
dovih u srpskohrvatskom prevodu. N ije bila reč o nekom
dajdžestu, nego o sedam do osam knjiga. Kako Frojdova
sabrana dela u originalu (Sigm und Freud, G esammelte
W erke) obuhvataju sedam naest knjiga, to je bezmalo
polovina celokupnog opusa njegovog. I tu je bilo teže
odlučiti šta da otpadne nego šta da uđe u ovu ediciju.
K riterijum je pre svega zavisio od njene namene.
S m atrali smo da je Frojdovo delo na našem jeziku
potrebno kako stručnjacim a, psiholozima i psihoterape­
utim a (koji su dosad raspolagali samo trim a njegovim
prevedenim knjigam a: Uvodom u psihoanalizu, Psihopa­
tologijom svakodnevnog života i Trim a raspravama o teo­
riji seksualnosti), tako i obrazovanim ljudim a svih ostalih
stru k a i oblasti u kojima je uticaj psihoanalize neosporan,
katkad čak i ostentativan, a katkad takav da većina ljudi
i ne sluti koliko je ogromna uloga Frojdova u nastalim
promenama. P rim er za ostentativno isticanje Frojdovog
imena je članak u P ari Maču (broj 1040 od 12. IV 1969J
u kojem se pod naslovom „Frojd pomaže japanskim
autobusim a” (Freud au secours des autocars japonais)
iznose rezultati prim ene „teorije o životnom ritm u, koja
u stvari potiče od Frojda, pronalazača psihoanalize”.* U
stvari to niti je Frojdova teorija, nego Flisova, niti je
Frojd do kraja bio njen pristalica, nego je tu njegovo ime
zloupotrebljeno zbog njegove atraktivnosti.
A kao prim er previđanja Frojdovog udela u m enjanju
načina življenja neka posluži nepom injanje njegovih ot­
krića (o infaltilnom seksualitetu, suštini perverzija i
ulozi seksualnosti u psihoneurozama) i pjihovog značaja
za pojavu i razvoj takozvane seksualne revolucije: razum ­
nijeg i otvorenijeg, u osnovi i poštenijeg stava u pitanju
seksualnog obrazovanja i vaspitanja, u odbacivanju lice-
mernog seksualnog morala.

* U članku se navodi kako je jedno japansko autobusko

prcduzeće u julu prošle godine utvrdilo za svojih 460 vozača
grafikone po kojima će svaki od njih znati kojeg dana je
naročito u opasnosti da postane uzročnik i žrtva nekog sao­
braćajnog udesa.
 Otkriće i urednost psihoanalize 53

S obzirom na nam enu edicije, izhor se nije mogao

svesti na nekakav „dajdžest”, na neku unapred sažvakanu
hranu za intelektualnu odojčad. A kako to ipak nisu
celokupna dela, bilo je logičnije da ni redosled ne bude
hronološki, po vrem enu objavljivanja, nego postupno
napredovanje od opšteg i osnovnog ka posebnom i slo­
ženijem.
Zato su i prve dve knjige u stvari uvođenje u F roj­
dovo delo, u psihoanalizu, lako su Predavanja za uvo­
đenje u psihoanalizu održana 1915—1917, ipak ona donose
ono Sto ni danas još nije zastarelo, glavninu psihoanali­
tičkog učenja na jedan, za neupućenog, pristupačan i
zanimljiv način; dok je Psihopatologija svakodnevnog
života, prvi pu t objavljena kao knjiga 1904, ostala njegovo
najpopularnije delo, s velikim brojem prim era kakvi se
svakom čoveku mogu desiti svakog dana, raščlanjenih
i objašnjenih na jedan sasvim nov i osoben način i pri­
kazanih tako da obrazovan čitalac lako može Frojdov
metod prim eniti i proveriti na sebi i ljudim a svoje
najbliže okoline.
Proširenje onoga što je u te dve knjige izloženo naći
će čitalac u delu Dosetka i njen odnos prema ne-
svesnom, objavljenom 1905. To delo predstavlja prvi
prim er Frojdove prim ene psihoanalitičkih tekovina na
vanmedicinske oblasti ili, kako je autor rekao, „analitič­
kog m išljenja na estetske tem e”.
Iz istog vrem ena (1905) su Tri rasprave o seksualnoj
teoriji, malo delo koje je sam Frojd, pored Tumačenja
snova, ubrajao u svoj najznačajniji doprinos nauci o po­
znavanju čoveka i njegovog duševnog života. Totem i
tabu, u istoj knjizi, objavljen kao knjiga 1913, Frojd je
označio kao „pokušaj da pomoću psihoanalize obradi pro­
bleme psihologije naroda koji vode neposredno do naših
najvažnijih k u lturnih institucija, državnih uređenja, mo­
rala, religije, ali i do zabrane incesta i do savesti”.
U petoj knjizi skupljeni su Frojdovi značajni radovi
u kojima psihoanalizu prim enjuje na problem e kn jižev­
nosti i um etnosti. Na prvom e m estu je izvrsna, upravo
klasična analiza ’(iz 1907) novele „G radiva” nemačkog
književnika V ilhelm a Jensena, koja je bila podstrek mno­
gim sličnim pokušajim a u.raznim literaturam a, pa i, mada
54 Dr Hugo K lajn: Predgovor

s velikim zakašnjenjem , u našoj.* Zatim , iz 1910, ne m anje

zanim ljiva studija kojoj je polazište jedna slika Leonarda
da Vinčija, studija o M ikelanđelovom Mojsiju, o kojoj
je bilo reći u ovom predgovoru, i ona o Dostojevskom
i njegovom rom anu Braća Karamazovi, iz 1928. Kao još
jedan prim er koliko se, zahvaljujući naročito Frojdu,
prom enio odnos prem a seksualnom m oralu, nije naodm et
pom enuti da se 1922. engleski prevod studije o Leonardu,
zbog svog „skarednog” sadržaja, smeo prodavati samo
lekarim a, dok je za sve ostale, čak i za um etnike, bio
zabranjen. Na k raju te knjige nalazi se Frojdova rasprava
0 Nelagodnosti u kulturi, koja je kao knjiga izišla 1930.
1 koja je, m ada je njen autor njom bio nezadovoljan, iza­
zvala toliko interesovanje da je za godinu dana svih
dvanaest hiljada p rim eraka bilo rasprodato. To delo i
danas još izaziva čitaoca na mnoga razm im oilaženja, od
kojih sam neka već naveo (vidi napom enu na str. 32
predgovora). Ovde želim da upozorim na završni odlo­
mak, koji govori o tome da čovečanstvo danas (to je
napisano p re četiri decenije!) raspolaže sredstvim a za
svoje potpuno istrebljenje. Poslednja rečenica glasi: „I
sada treba očekivati da će ona prva od dve „nebeske
sile”, večni Eros, učiniti napor kako bi se u borbi sa
svojim isto tako besm rtnim protivnikom (to jest nagonom
za agresijom i sam ouništenjem . — K.) održao.”
U stvari, tako je glasila završna rečenica teksta ob­
javljenog 1930. Ali u izdanju 1934, posle dolaska H itlera
na vlast, F rojd je tom relativno optimističkom završetku
dodao još ovu rečenicu: „Ali ko može da predskaže uspeh
i ishod?” Ko bi i danas, posle još jednog „poslednjeg"
rata i Velikog oktobra, smeo pouzdano tvrditi da oni u
čijim je rukam a još uvek ne samo vlast nego i oružje
neće izvršiti taj ubilački i samoubilački čin pre nego
što im ono bude oteto? Dokle god kultura ne bude zaista

* Kod nas su takve analize književnih dela objavili: H

Klajn, „Gospoda Glembajevi” u svetlu dubinske psihologije
(Forum, januar 1968) i Vladeta Jerotić, O nekim metamor­
fozama „individuacionog procesa” u romanu „Derviš i smrt”
Meše Selimovića (Književne novine, 1. II 1969), gde doduše
nije primenjen Frojdov, nego Jungov metod.
 O tkriće i u re d n o s t p sih o a n a lize 55

ljudska, nego zasnovana na ugnjetavanju ljudi, čovek

će se u njoj osećati nelagodno, pa će biti osnovan i skep­
tičan odnos prem a njoj.
Verovatno će neko sm atrati čudnim, a možda i nao-
pakim, što tek šesta i sedma knjiga donose (uz raspravu
0 snu iz 1901) Tum ačenje snova, knjigu objavljenu već
krajem 1899, nastalu gotovo na početku Frojdovog bav­
ljenja psihoanalizom, prvi zreli plod njegove autoanalize,
sa mnogo autobiografskog m aterijala. Bilo bi, međutim,
pogrešno pretpostavljati da je taj plod lako dostupan
1 svarljiv. Poslednji odeljak Tum ačenja snova štaviše,
po izjavi samog Frojda, ide u najteže razum ljive tek­
stove koje je on napisao. Ali i čitavo delo je toliko novo,
jer Frojd tu otkriva red, smisao i zakonitost u nečemu
što je dotle (i još dugo posle pojave tog dela, čije je
2. izdanje izišlo tek posle deset godina) važilo kao naj-
očigledniji prim er besmislenog, haotičnog i stihijnog, da
mi se čini opravdanim da se taj pokrupni, a za pozna­
vanje dubinske psihologije neophodni zalogaj, ta via
regia, taj carski drum za nesvesno, kako je s pravom
nazvan, ostavi za one koji su već navikli na težu hranu.
Na kraju zbirke se, pored Frojdove autobiografije
iz 1924, nalaze, kao i na početku, predavanja, ovog puta
„nova p redavanja”, za uvođenje u psihoanalizu. Za raz­
liku od prvih, ova nisu nikad održana, već i zato šta je
Frojdu, posle radikalne operacije 1923, govor bio otežan.
Objavljena su 1932. i sadrže izmene i dopune ranije
utvrđenog, i rekapitulaciju onoga što je u međuvremenu
otkrio. Tako bi se gotovo moglo reći da ova odabrana
dela Frojdova predstavljaju jedno, dovoljno iscrpno uvo­
đenje u psihoanalizu, kako nam ga je dao sam Frojd.
Ono što je od značajnijih Frojdovih dela izostavljeno —
na prime. P sih ologija m asa i analiza ega, Ja i ono —
nrći će se, sažetije i popularnije izloženo, u N o vim p r e ­
davanjim a. A o onom što je Frojd posle njih napisao
pokušao sam ono najpotrebnije reći u svom » odgov u.
I u Novim p re d a va n jim a neki će se čitao-i o ponešto
spotaći: u drugom (tridesetom) predavanju o Frojdovo ve-
ruvanje da u fantastičnim pričam a o okultnim pojava.na
može biti i istinito jezgro, a to je mogućno postojanje
telepatije; i u poslednjem predavanju, pod naslovom
56 Dr Hugo K lajn: Predgovor

„Jedno gledanje na svet”, o Frojdovu diskusiju sa m ark­

sizmom. Mislim da su Frojdove izjave kao: da živo žali
što je nedovoljno obavešten, da možda postavke M ark-
sove teorije nije tačno shvatio, da se „gotovo stidi što
0 tako važnoj i složenoj tem i raspravlja sa tako malo
nedovoljnih napom ena”, njegovo priznanje da ne bi umeo
da nađe nikakvo bolje rešenje i da je, pored svih nepri­
jatn ih pojedinosti, p rev rat u Rusiji veličanstven poku­
šaj novog uređenja, koji deluje kao objavljivanje jedne
bolje budućnosti — mislim da su to dovoljna ograđivanja
1 izvinjenja za zaključak da je ,,i teoretski marksizam,
ostvaren u ruskom boljševizm u. . . m ada je zasnovan na
nauci i tehnici, ipak stvorio zabranu m išljenja, isto tako
neum oljivu kao što je nekad bila ona religiozna”.*
Dr H u g o Klajn

* Mada bi dalji istorijat psihoanalize u raznim zemlja­

ma sveta, a pre svega u n ašo\ ovde van svake sumnje bio
na mestu, on bi ovaj, ionako dugi predgovor još znatno pro­
dužio. Zato se ograničavam na kratak spisak nekih značajnijih
radova naših autora o tom predmetu.
Stjepan Betlheim i Duška Blažević, Neuroze i njihovo
liječenje, Beograd — Zagreb 1963.
Dr Vasilije Bunić, Psihoanaliza i marksizam (u „Kri­
tički osvrti”), Beograd 1934.
August Cesarec, Psihoanaliza i individualna psihologija,
Zagreb 1932.
Dr Jovan Đorđević, Psihologija i sociologija, Beo­
grad 1937.
Vladeta Jerotić, Psihoanaliza i religija, Beograd, 1969.
Hugo Klajn, Abnormalnosti normalnih, Beograd 1936
Hugo Klajn. Vaspitanje, Beograd 1939.
Vladislav Klajn, Neuroze, Beograd 1962.
Viktor Komarecki, Prodor u podsvest, Beograd, 1958.
Vojin Matić. Deč;e neuroze, Beograd 1957.
Dr Nikola Popović, Psihoanaliza, Beograd 1936.
Zvonko Richtmann, Sigmund Fjeud, Zagreb 1937.
Dr Mirko Svrakić, Sta su neuroze, Beograd 1962.
 PSIH O PA TO LO G IJA
S V A K O D N E V N O G 2IV O T A
„Nun ist die Luft von solchem Spuk so voll,
Dass niemand weiss, w ie er ihn m eiden soli."
Goethe, Faust, II Teil, 5 Akt

(A sad se vazduh utvarama tako napunio

da niko ne zna kako bi se njima uklonio.)
Prevod dr Ilije Ma mužića
 ZABOR A V LJA N JE L IČ N IH IM E N A

G la v a I

G odine 1898. objav io sam u M o n a tssch rift fiir

P sychiatrie und. N eu ro lo g ie1 član ak pod naslovom
„P rilog psihičkom m e h an izm u z a b o ra v n o sti” . S adr-
žinu toga član k a izneću ovde ponovo i ona će nam
poslužiti kao po lazn a ta č k a za d a lja razlag an ja. U
tom član k u p o d v rg n u o sam psihološkoj an alizi česti
slučaj p o v rem en o g z a b o ra v lja n ja ličnih im ena, i to
na jed n o m iz razito m p rim e ru koji sam zapazio kod
sam og sebe; došao sam do z a k lju č k a da ta j obični,
prak tičn o n e n aro čito zn a čajn i p o je d in ačn i događaj,
u kom e n as je d n a p sih ič k a fu n k c ija — sećan je — iz-
neverava, m ože d a se o b ja sn i i isk o risti daleko više
nego što se obično isk o rišću je ta pojava.
M islim da n eću p o g rešiti ako tv rd im d a bi se
psiholog, u p ita n zašto n am ta k o često ne p ad a na
pam et im e za k o je sm o ip a k u v e re n i d a ga znam o,
zadovoljio odgovorom : d a se ličn a im en a lakše za­
b o rav ljaju nego sa d rž in e p a m ć e n ja d ru g e v rste. On
bi za tu č in jen icu n av eo lako p rih v a tljiv e razloge, a
ne bi p o m išljao n a to d a lislovi toga procesa mogu
biti d ru g e p riro d e .

1 „Mesečnik za psihijatriju i neurologiju” (duševne i

nervne bolesti). Primedba prevodioca (Primedbe prevodio­
čeve obeležene su u ovom delu arapskim brojevima, a pri­
medbe autorove zvezdicom).
60 Psihopatologija svakodnevnog života

P o v o d d a se p o d ro b n ije po zab av im p ojavom po­

vrem en o g z a b o ra v lja n ja im en a b ile su izvesne p o je­
dinosti, k o je se m ogu dovo ljn o ja sn o zapaziti, istin a
ne u svim , ali u p o je d in im slu ča jev im a. U ta k v im
slu ča jev im a p o sto ji n e sam o za b o ra v lja n je, nego i
p ogrešno sećanje. C oveku k o ji p o k u šav a da se seti
zab o ra v lje n o g im en a p a d a ju n a p a m e t d ru g a im ena
kao za m e n a (E rsatzn am en ); ta im en a staln o m u se i
veom a u p o rn o n am eću iako on o dm ah pozna d a su
n etačn a. U pro cesu k o ji tre b a d a dovede do re p ro ­
d u k c ije tra ž e n o g im en a n a stu p ilo je ta k o reći po-
m era n je, p a je n a ta j n ač in došlo do n e ta č n e za-
m ene. M oja je p re tp o sta v k a d a to p o m e ra n je n ije
p ro izvoljno, nego d a ide p u te v im a k o je p ro p isu ju od­
ređ en i zakoni, p u te v im a ko ji se m ogu u tv rd iti. D ru ­
gim rečim a: ja p re tp o sta v lja m d a izm eđu zam ena i
tra žen o g im ena postoji veza k o ju je m oguće pronaći,
i ja se n ad a m d a ću, ako uspem tu vezu d a o tk rijem ,
m oći d a o sv etlim i to k z a b o ra v lja n ja .

U p rim e ru k o ji sam godine 1898. p o d vrgnuo a n a ­

lizi u za lu d sam pokušao d a se setim im ena m a jsto ra
koji je stv o rio v eličan stv en e fre sk e o „poslednjim
stv a rim a ” u crk v i u O rv ije tu . M esto tra žen o g im ena
S in jo re li (S ignorelli) n a m e ta la su m i se d ru g a dva
im ena slik a ra — B otičeli (B otticelli) i B oltrafio (Bol-
traffio) — k o ja sam sm esta i odlučno odbacio kao
netačn a. K ad m i je saopšteno p rav o im e, poznao sam
ga od m ah i bez k o le b an ja. Is p itiv a n je pod kakvim
u ticajem i ko jim a so cijativ n im p u te v im a se re p ro ­
d u k cija p o m erila n a ta k a v način — sa S injoreli na
Botičeli i B o ltrafio — dovela je do sledećih rezu ltata:
a) U zrok z a b o ra v lja n ju im ena S injoreli ne tr e ­
ba tra ž iti ni u nekoj osobitosti sam og tog im ena ni
u nekom psihološkom k a ra k te ru celine za koju je to
im e vezano. Z a b oravljeno im e bilo m i je isto tako
prisno kao i je d n a od zam ena (Botičeli), a daleko
p risn ije nego d ru g a zam ena (Boltrafio), o čijem bih
 Z a b o r a v l j a n j e ličnih imena 61

nosiocu je d v a znao da kažem što drugo osim da p ri­

pada m ilanskoj školi. A celina s kojom je u vezi za­
bo ravljeno im e izgleda mi b ezn ačajn a i ne vodi d a­
ljem o b ja šn jen ju . S n ekim stra n im čovekom putovao
sam kolim a od D u brovnika u D alm aciji ka jednoj
stanici u H ercegovini. Poveo se razgovor o p utovanju
po . aliji, i ja u p itah svoga sap u tn ik a da li je već
bio u O rv ije tu i da li je onde razgledao čuvene fre ­
ske od . ..
b) Z a b o rav lja n je im ena po staje jasno tek kada
se setim tem e k o ja je u onom razgovoru neposredno
p reth o d ila ovoj; i sad a se pokazuje da to zaborav­
ljan je p re d s ta v lja rem ećen je nove tem e od strane
prethodne. P re no što sam svog sap u tn ik a upitao da
li je već bio u O rv ije tu , mi sm o razgovarali o ob. a-
jim a T u ra k a U B osni i H ercegovini. J a sam ispričao
šta sam doznao od jednog kolege koji je m eđu tim
ljudim a vršio svoju le k arsk u prak su : da većinom im a­
ju po tp u n o p o v eren je u le k ara i da se potpuno p re ­
daju su d b ini. A ko im m o ra te saopštiti da bolesniku
nem a spasa, oni od g o v araju : „Gospodine (H err), šta
ćeš! Da se m ože spasti, znam da bi ga ti spasao!” —
Tek u ovim rečen icam a nalaze se reči i im ena: Bosna,
H ercegovina, H err (gospodine), koje se m ogu u klo­
piti u aso cijativ n i niz izm eđu S in jo re li1 s jedne, Bo­
tičeli i B o ltrafio s d ru g e stran e .
c) P re tp o s ta v lja m d a je niz m isli o običajim a
T uraka u Bosni itd. m ogao da p o rem eti sledeću m i­
sao zbog toga što sam o d v ratio svoju pažn ju od njega
pre nego što je bio dovršen. S ećam se da sam hteo
da ispričam d ru g u anegdotu, čije je m esto u m om se-
ćanju bilo tik do prve. Ti T urci cene seksualno uži­
vanje iznad svega i se k su aln i porem ećaji bacaju ih
u očajanje, koje čudno o d u d ara od n jihove rezig n a­
cije u sm rtn o j opasnosti. J e d a n od bolesnika moga
kolege rek ao m u je jednom : „Z naš, gospodine (H err),
kad se ono više ne može, onda život više ne v red i.”
Ja sam se uzdržao i nisam saopštio ovu k a ra k te ri-

' Italijanski signore nemafki Herr • gospodin.

62 Psihopatologija svakodnevnog života

s lič n u c rtu je r n isam h te o d a tu š k a k ljiv u te m u do­

d irn e m u ra zg o v o ru sa s tra n im čovekom . No ja sam
učinio jo š i više: o d v ra tio sam sv o ju p a ž n ju od d a­
ljih m isli k o je bi se u m e n i m ogle n ad o v e zati na
te m u ,,sm rt i sek s u a ln o s t” . Bio sam ta d a pod u tiskom
v esti k o ju sam n ekoliko n e d e lja p re toga prim io, za
v rem e k ra tk o g b o ra k v a u T ra fo i3. J e d a n p ac ijen t, oko
koga sam se m nogo tru d io , izvršio je sam oubistvo
zbog neizlečivog sek su aln o g po rem ećen ja. Z nam iz-
vesno d a se n a onom p u tu u H ercegovinu nisam sve-
sno setio toga žalosnog d o g ađ a ja i svega što je s n jim
u vezi. A li p o d u d a rn o st T ra fo i — B o ltra fio p rim o ra ­
va m e d a p re tp o sta v im d a je ta d a ova rem in iscen cija
u m e n i im ala d e jstv a , iako sam n am ern o odvraćao
p a ž n ju od n je.
d) S ad z a b o ra v lja n je im en a S in jo re li više ne
m ogu d a s m a tra m kao s lu ča jn o st. M oram da priznam
da je u to m pro cesu postojao u tic a j je d n o g m otiva.
M otivi su m e p o d stak li d a p re k in e m sao p štav a n je
sv o jih m isli (o o b ič ajim a T u ra k a itd.); m otivi su me
zatim n av e li d a m islim a k o je bi se n a n jih n adove­
zale i k o je bi dovele do v esti p rim lje n e u T rafoi ne
d am da p o stan u svesne. N ešto sam d ak le hteo da za­
boravim , n ešto sam bio potisnuo. Istina, hteo sam da
zab o rav im nešto drugo, a n e im e m a js to ra iz O rvije-
ta; ali to dru g o uspelo je d a se stav i u asocijativnu
vezu s tim im enom , ta k o d a je m oj voljni a k t pro ­
mašio cilj i da sam ja p ro tiv svoje volje zaboravio
ovo, dok sam nam eravao d a zab o rav im ono drugo.
A verzija p re m a sećan ju b ila je u p eren a na jednu
sad ržin u ; nesposobnost sećan ja izrazila se na d ru ­
goj sad ržini. Bilo bi očigledno jed n o stav n ije kad bi
se av e rz ija i nesposobnost sećan ja odnosile n a istu
sad ržin u . — Ni zam ene im en a n e čine m i se više
tako n eo p rav d a n e kao p re ovog o b ja šn jen ja ; one me
(kao n ek a v rs ta kom prom isa) op om inju isto toliko na
ono što sam h te o d a zaboravim koliko i na ono čega
sam h teo d a se setim , i p okazuju m i da m oja nam era

Trafoi. m esto u Južnom Tirolu.

 Z a b o r a v lja n je ličn ih im ena 63

da nešto zaboravim n ije n iti potpuno usp ela n iti po t­

puno prom ašila.
e) V eom a uočljiva je v rs ta veze ko ja se stvorila
između traženog im en a i p o tisn u te tem e (o sm rti i
seksualnosti itd., te m e u kojoj se p o ja v lju ju im ena
Bosna, H ercegovina, T rafoi). O vde u m e tn u ta shem a,
iz rasp rav e o b ja v lje n e godine 1898, pokušava da tu
vezu p rik aže očigledno (v. s tra n u 64):

Im e S in jo re li je p rito m ra s ta v lje n o u d va dela.

Dva sloga toga im en a (eli) p o ja v lju ju se n eprom e-
n jen a u jednoj od zam ena, d ru g a d va sloga (Sinjor)
stekla su prevodom na n em ački (S in jo r — H err) m no­
g o struke i razn o lik e veze sa im enim a sad ržan im u
potisnutoj tem i; ali baš zato su ta d va sloga propala
za re p ro d u k ciju . N jihova zam ena izv ršen a je tako
kao da je u čin jen o p o m e ra n je duž veze im ena „H er­
cegovina i B osna”, bez o bzira n a sm isao i akustično
razg ran ičenje slogova. S a im en im a se, dakle, desilo
nešto slično kao sa slovim a rečenice k o ja tre b a da
se p retv o ri u slikovnu za g o n etk u (rebus). O ćelom
ovom procesu, koji je ta k v im p u te v im a nam esto im e­
na S in jo reli stv o rio zam ene, sv est n ije doznala n i­
šta. V eza izm eđu te m e u kojoj se p o ja v lju je im e S i­
njoreli i p o tisn u te te m e k o ja je onoj v rem en sk i p r e t­
hodila iz ražav a se u p o n a v lja n ju je d n a k ih slogova (ili
tačnije niza slogova); zasada se čini d a se veza ko ja
bi prelazila g ra n ic e tog ponovnog p o ja v ljiv a n ja je d ­
nakih slogova n e m ože pronaći.
M ožda n ije izlišno p rim e titi d a g o rn je o b ja šn je ­
nje ne p ro tiv reči s h v a ta n ju psihologa o u slovim a r e ­
produkcije i za b o ra v lja n ja , koji se tra ž e u izvesnim
relacijam a i d ispozicijam a. Mi sm o sam o, za izvesne
slučajeve, svim a već o davno p riz n a tim m o m en tim a
koji mogu da p ro u z ro k u ju z a b o ra v lja n je im en a do­
dali m o tiv i uz to ra z ja s n ili m e h an iza m pogrešnog
sećanja. I za n aš slu ča j su n eo p h o d n e one dispozicije
kako bi se stv o rila m og u ćn o st d a se p o tisn u ti elem en t
asocijativnim p u te m dočepa tra žen o g im en a i d a ga
povuče sa sobom u o b la st po tisn u to g . S a im enom čiji
su uslovi re p ro d u k c ije p o v o ljn iji to se m ožda n e bi
64 Psihopatologija svakodnevnog života

desilo. V ero v atn o je d a su zb ijen i e lem en a t u vek teži

da n a n ek o m d ru g o m m estu dođe do izražaja, ali
to postiže sam o o nde gde postoje povoljni uslovi. U
d ru g im slu ča jev im a to su z b ija n je uspeva bez pore-
m ećen ja fu n k c ija ili, kao što s p rav o m m ožem o reći,
bez siM ptom a.
U slove za b o ra v lja n ja im en a sa pogrešnim seća-
n je m možem o, dakle, ovako rezim ira ti: 1. izvesna
dispozicija za njihovo z a b o ra v lja n je; 2. proces suzbi­
ja n ja k oji se k ra tk o v rem e p re toga odigrao; 3. m o­
gu ćn o st d a se izm eđu dotičnog im ena i p re toga suz­
b ijen o g elem en ta s tv o ri spoljna (površna) asocija­
cija. O vom poslednjem uslovu vero v atn o ne m oram o
p rid a v ati n aro čito veliki značaj, je r će ta k v a asoci­
jacija, s obzirom n a n je n e sk rom ne zahteve, biti
o stv arljiv a u velikoj većini slučajeva. D rugo pitanje,
koje d u b lje zadire, je ste: da li ta k v a sp o ljn a asocija­
 Z a b o ra v lja n je ličn ih im en a 65

cija odista m ože biti dovoljan uslov da potisnuti

elem enat p orem eti rep ro d u k ciju traženog im ena, da
li ipak n ije p o tre b n a in tim n ija veza izm eđu obeju
tema. P ri površnom p o sm a tra n ju reklo bi se da je
ovaj p o slednji zah tev neosnovan i d a je dovoljna jed -
novrem enost (vrem enski dodir), i k ad a je sadržina
potpuno d isp ara tn a. No, p o d ro b n ije isp itiv an je sve
češće p o k azuje da oba ova elem en ta (potisnuti i novi),
povezani izm eđu sebe spoljnom asocijacijom , povrh
toga im aju još i s a d rž a jn u vezu; a i u p rim eru S injo­
reli ta k v a veza može se o tk riti.
V rednost sazn an ja koje sm o dobili analizom p ri-
m era S in joreli zavisi, n aravno, od toga da li će se
taj slučaj pro g la siti tip ičn im ili izuzetnim . M oram
da kažem da se za b o ra v lja n je im ena sa pogrešnim
sećanjem neobično često o d ig ra v a ovako kako sm o mi
to raščlan ili u slu ča ju S in jo re li. G otovo svaki p u t
kada sam tu po jav u m ogao da p o sm atram kod sebe
samog, bio sam u m ogućnosti d a je razjasn im n a go-
repom enuti način kao m o tiv isan u potiskivanjem . I
još jed n o d ru g o g le d ište m o ra m n av e sti u prilog
tipičnoj p riro d i n aše analize. M islim da je neo p rav ­
dano načelo o d v ajati slu ča jev e za b o ra v lja n ja im ena
sa pogrešnim sećan jem od slu ča jev a u kojim a se nisu
pojavile n etačn e zam ene. T e zam ene u izvesnom b ro ­
ju slu čajev a n a v iru sp o n tan o ; u d ru g im slučajevim a,
gde nisu sp ontane, m ože se n jih o v o p o ja v ljiv an je iza­
zvati n ap rez an je m p až n je; i one ta d a pokazuju iste
odnose p rem a p o tisn u to m e le m e n tu i p rem a tra ž e ­
nom im enu kao d a su došle spontano. Cini se d a su
dva m om enta m e ro d av n a d a bi zam ene im ena po­
stale svesne: prvo, n a p o r p ažn je, drugo, je d a n u n u ­
trašn ji uslov, vezan za p sih ič k i m a te rija l. O vaj po­
slednji uslov m ogao bih d a tra ž im u većoj ili m a­
njoj lakoći kojom se s tv a ra p o tre b n a sp o ljn a asoci­
jacija izm eđu oba e lem en ta. T ako se d o b ar deo s lu ­
čajeva z a b o ra v lja n ja im en a b ez pogrešnog sećanja
p rid ru ž u je s lu ča jev im a u k o jim a se s tv a ra zam ena
traženog im ena i za k o je važi m ehanizam p rim era
S injoreli. No ja n ik a k o n e m islim da tv rd im da ove
5 f r o j d . O d a b r a n i d o la . I
66 Psihopatologija svakodnevnog života

slu ča jev e z a b o ra v lja n ja im en a tre b a u v rs titi u istu

g ru p u . Bez su m n je , im a s lu č a je v a u k o jim a je p ro ­
ces m nogo je d n o sta v n iji. M islim d a sm o dovoljno
o prezno p rik a z a li s ta n je s tv a ri ako kažem o: pored
je d n o sta vn o g za b o ra v lja n ja ličn ih im ena, p o sto ji i za­
b o ra vlja n je k o je je m o tiv isa n o p o tisk iv a n je m .
 ZABORAVLJANJE ST R A N IH RECI

G l a v a II
Jezičk o blago n ašeg sopstvenog je zik a k o je se
obično u p o tre b lja v a čini se d a je, u g ran icam a n o r­
m alne fu n k cije, zaštićeno od za b o ra v lja n ja. D ru k ­
čije je, kao što je poznato, sa rečim a nekog stran o g
jezika. S k lonost k a z a b o ra v lja n ju tih reči postoji za
sve elem en te govora i p rv i s tep e n porem ećene fu n k ­
cije p o k azuje se u n e rav n o m ern o sti kojom rasp o la­
žemo stra n im je zičk im blagom , već p rem a našem op-
štem rasp o lo žen ju i ste p e n u naše zam orenosti. U nizu
slučajeva se ovo z a b o ra v lja n je o d igrava po istom
m ehanizm u k o ji n am je o tk rio p rim e r S injoreli. Kao
dokaz sao pštiću ovde je d n u je d in u analizu, ko ja se
odlikuje d rag o ce n im osobitim crtam a, a odnosi se na
slučaj z a b o ra v lja n ja reči k o ja n ije im enica, iz jednog
latinskog c ita ta . N eka m i b u d e dopušteno d a ta j m ali
događaj izložim n aširo k o i reljefn o .
P rošlog le ta — o p et n a fe rija ln o m p u to v a n ju —
obnovio sam p o zn a n stv o sa je d n im akadem ski o b ra ­
zovanim m lad im čovekom , k o ji je , kao što sam u sko­
ro zapazio, bio u p o zn a t sa n ekoliko m o jih psiholoških
publikacija. U razg o v o ru došli sm o — ne znam više
kako — n a so cijaln i položaj n a ro d a kom e obojica
pripadam o: on, am biciozan, počeo je n adugačko i n a ­
široko d a se žali što je n je g o v a gen e ra cija, kao što
se izrazio, o su đ en a d a za k rž lja , što n e m ože d a ra z ­
vija sv o je ta le n te ni d a z a d o v o ljav a sv o je p o treb e.
68 Psihopatologija svakodnevnog života

Svoj p a te tič n i g o vor zav ršio je p o zn a tim V erg ilije -

vim stih o m , u k o m e n e s re ć n a D idona p ren o si n a p o ­
to m stv o sv o ju ž e lju d a se o sv eti E n e ju : E xo ria re . . . ;
u p rav o , on je sam o h te o ta k o d a završi, je r n ije uspeo
d a izgovori citat, p a je p o k u šav ao d a očig led n u p ra z ­
n in u se ć a n ja p rik rije , p re m e š ta n je m reči: E xoriar(e)
ex n o s tris ossibus u lto r 4! N ajz ad reče srd ito :
— M olim vas, n e g le d a jte m e ta k o -p o d ru g ljiv o ,
kao d a u ž iv a te u m ojoj nezgodi; b o lje m i pom ognite.
Ovom s tih u n ešto n ed o sta je. K ako u s tv a ri glasi p o t­
pu n i stih ?
— D rag e volje, odgovorili i n av e d o h ta čan te k st:
Exoriar(e) aliquis nostris ex ossibus ultor!*
— B aš je to g lupo za b o ra v iti ta k v u reč. U o sta­
lom, po v am a se n iš ta n e z a b o ra v lja bez razloga. Baš
bih želeo d a d o znam k ak o je došlo do to g a d a sam
zab o rav io tu n eo d re đ e n u zam enicu.
P rih v a tio sam sa n ajv ećo m gotovošću ovo izazi­
van je, je r sam se n ad a o d a ću d o b iti p rilo g za svoju
zb irk u . R ekao sam d ak le:
— To m ožem o o d m a h p r o n a ć i. . . Sam o vas m o­
ram m o liti da m i iskren o i bez k ritik e sao p štite sve
što v am p a d a n a p a m e t k a d a bez o d ređ en e n am ere
o b ra tite sv o ju p a ž n ju n a z a b o ra v lje n u reč.*
— D obro. E to sa d a m i dolazi sm ešn a pom isao
da tu reč po d elim ovako: a i liquis.
— S ta to tre b a d a znači?
— N e znam .
— S ta v am uz to još p a d a n a pam et?
— To se n a s ta v lja ovako: r e lik v ije — likvidacija
— tečn o st (F liissigkeit) — flu id . D a li sad već nešto
znate.
— Ne, još n i izdaleka. A li produžite.
— J a m islim — pro d u ži on, sm eju ći se p o d ru g lji­
vo — n a S im ona T rid en tsko g , čije sam re lik v ije pre

4 Neka se rodi iz naših kostiju osvetnik.

* Neka se rodi nekakav osvetnik iz naših kostiju.
* To je opšti put i način da bi se predstave koje se kriju
privele u svest. Poredi moje „Tumačenje snpva” (Traumdeu-
tung), Ges. Schr., knj. II, str. 104.
 Zaboravljanje stranih reći 69

dve godine video u je d n o j crkvi u T re n tu 8. M islim

na to da baš sada opet J e v re je o p tu ž u ju za proliva-
nje h rišćanske k rv i i n a spis Kleinpaul-Si koji u svim
ovim tobožnjim žrtv a m a vidi in k a rn acije, tako reći
nova iz d an ja S p asite lja .
— T a pom isao n ije bez ik a k v e veze sa tem om o
kojoj sm o ra zg o v a rali p re no što ste zaboravili la ­
tinsku reč.
— Tačno. Z a tim m islim n a član ak u jednom
italijanskom d n ev n ik u k o ji sam nedavno čitao. M i­
slim d a je naslov glasio: S ta sv. A v g u stin veli o že­
nam a. S ta će te s tim ?
— C ekaću.
— E sad dolazi n ešto što je sasvim sig u rn o bez
veze sa našom tem om .
— Izvolite se u zd rža ti sv ak e k ritik e i . . .
— Znam , znam . S ećam se jed n o g divnog starog
gospodina koga sam sreo p ro šle n ed e lje n a p u tu . P r a ­
vi original. Izgleda kao v elik a p tica g rab ljiv ica. Zove
se, ako ž e lite d a zn ate, B e n ed ikt.
— Ip ak b a r n eko r e đ a n je sv eta ca i c rk v en ih o ta­
ca: sv. S im o n , sv. A v g u stin , sv. B e n e d ik t. J e d a n se
crkveni otac, m islim , zvao O rigines. U ostalom , od
ovih im en a tr i su i ličn a im en a kao i Paul u p rezi­
menu K la jnpaul.
— S ada m i p ad a na p a m e t sv. Januarius i čudo
sa njegovom k rv lju . . . čini m i se d a se to ta k o m e­
hanički n a sta v lja .
— O stav ite to. Sv. J a n u a riu s i sv. A v g u stin im a­
ju obojica veze s k alen d aro m . N e b iste li m e h te li
podsetiti na čudo s k rv lju ?
— P a to v a ljd a znate! U je d n o j crk v i u N ap u lju
čuva se u bočici k rv sv. J a n u a riu sa , k o ja n ek im ču ­
dom jed n o g o d ređ en o g p ra z n ik a o p et p o staje tečna.
Narod m nogo d rž i do to g ču d a i veom a se uzbudi
kad ono zakasni, k ao što se desilo je d n o m za v rem e
francuske o k u p ac ije. T a d a je g e n e ra l k o m a n d an t —

• Trento — mesto u južnom Tirolu, u kome je održan

tuveni Tridentiki sabor.
70 Psihopatologija svakodnevnog života

ili je to, m ožda, bio G arib ald i? — pozvao n a s tra n u

go sp o d in a s v e š te n ik a i n ag lasio m u, po k azav ši veom a
ra z u m ljiv im p o k re to m ru k e n a v o jn ik e k o ji su bili
n a p o lju p o stro je n i, d a se n ada d a će se čudo u n a j­
sk o rije v re m e dogoditi. I o d ista se dogodilo . . .
— P a d alje? S to s te zapeli?
— S ad m i je o d ista n ešto p alo n a p a m e t . . . ali
to je o dviše in tim n e p riro d e . . . U ostalom , ja n e v i­
dim n ik a k v e veze i n ik a k v e p o tre b e d a to ispričam .
— Z a v ezu bih se već ja p o b rin u o . J a vas, n a ­
rav n o , n e m ogu p ris iliti d a is p rič a te ono što v am je
n e p rija tn o . A li o n d a n e m o jte n i v i tr a ž iti od m ene
d a d o zn a te n a k o ji n a č in s te za b o ra v ili re č „a liq u is” .
— Z aista? D akle, ja sam odjed n o m pom islio n a
je d n u d am u ; od n je b ih m ogao d o b iti v est k o ja bi
n am b ila v eom a n e p rija tn a .
— D a jo j je iz o stala perioda?
— K ako v i to pogađate?
— To sad Već n ije teško. V i ste m e n a to dov o lj­
no p rip re m ili. P o m islite n a svece kalendara, na to
da k r v p o sta je tečna je d n o g određenog dana, na u z ­
b u đ en je ako se to n e desi, na ja sn u p r e tn ju da se
čudo m o ra dogoditi, in a č e . . . P a vi s te čudo svetog
J a n u a riu s a p re ra d ili i p re tv o rili u iz v an red n u a lu ­
ziju n a p erio d u žene.
— A d a to n i sam n isam znao. I vi odista sm a­
tr a te d a zato što sam to sa zebnjom iščekivao nisam
mogao d a re p ro d u k u je m rečcu „ a liq u is” ?
— Tp m i izgleda n esu m n jiv o . S e tite se kako ste
reč ra s ta v ili u a — liquis; s e tite se asocijacija: r e li­
k v ije , likvid a cija , tečnost. D a li da s tim povežem i
sv eto g a S im ona, n a koga su vas podsetile relikvije,
a ko ji je kao d ete p rin esen na žrtvu ?
— B olje nem ojte. N adam se d a ove m isli, ako
sam ih od ista im ao, n eć ete sh v a titi ozbiljno. Zato ću
vam p riz n ati da je d am a Ita lija n k a i da sam zajedno
s n jo m posetio N apulj. No d a li sve to n e m ože da
bude slu čajnost?
— M oram da p rep u stim vašem sopstvenom sudu
da li sve ove veze m ožete da o b ja sn ite ako p retp o ­
stav ite da su slučajne. Ali vam kažem da će vas sv a­
 Zaboravljanje stranih reći 71

ki slični p rim er, koji b u d ete h te li da analizirate, do­

vesti do isto tako čudne „ slu č ajn o sti”*.
Svom ta d a n je m s a p u tn ik u du g u jem zahvalnost
što mi je dopustio da u p o tre b im ovu m alu analizu.
Imam više razloga d a je cenim . P rvo, što m i je u
ovom slu ča ju dopušteno da crp em sa izvora koji mi
je inače n edostupan. V ećinom sam p rim o ran da p ri-
mere p o rem ećenja psihičke fu n k cije u svakidašnjem
životu, koje ovde sk u p lja m , uzim am iz p o sm atranja
samoga sebe. D aleko b o g atiji m a te rija l koji m i d aju
moji n eu ro tičn i bolesnici tru d im se da izbegavam je r
se m oram b o ja ti za m erk e da su dotične pojave sam o
posledica i izraz neuroze. Z a m oje ciljeve p red sta v lja
naročitu v red n o st ako neko n erv n o zdravo stran o lice
pristane d a b u d e o b je k t ta k v o g isp itiv an ja. S druge
strane, ova a n a liza m i je zn a č a jn a je r o sv etljav a s lu ­
čaj za b o ra v lja n ja im en a bez p ojave zam ena i tako
p o tvrđuje m oju g ore p o sta v lje n u tezu da p o ja v ljiv a­
nje ili izo stanak n e ta č n ih zam ena n e p re d s ta v lja b it­
nu razliku**.

• Ova mala analiza izazvala je mnogo pažnje u litera­

turi i žive diskusije. E. Bleuler pokušao je baš na toj analizi
Ja matematički pokaže verodostojnost psihoanalitičkih tuma-
:< nja i došao je do zaključka da je ona verovatnija nego hi-
■-if neosporavanih medicinskih „saznanja” i da samo po
me zauzima zasebno mesto što još nismo navikli da u nauci
■'m a m o sa psihološkim verovatnoćama. (Das autistisch-un-
/iphnierte Denken in der Medizin und seine Uberwindung
H-Tlin. 1919).
•• Pažljivim posmatranjem smanjuje se, donekle, su-
• < t između analize primera Sinjoreli i primera aliquis
' tiče zamena; jer. čini se da je i ovde zaboravljanje pro-
■r.'j pojavom zamene. Kada sam naknadno upitao svoga
• :ika da li mu. dok je pokušavao da se setl reči koja mu
Ostajala, nije palo na pamet nešto drugo kao zamena.
и j mi je da ga je najpre kopkalo da u stih umetne ab :
'!.s ab ossibus (možda nepovezani deo u a-liquis); a da
• zatim osobito jasno i uporno nametalo exoriare. Dodao
L skeptik: očevidno zato što je to prva reč u stihu. Kada
.;a umolio da obrati pažnju na asocijacije uz exoriare,
<■■> je eksorcizam. Prema tome, mogu zamisliti da je poja-
.■ reči exoriare u reprodukciji u stvari imalo značaj jedne
•• zamene. Ona bi došla putem asocijacije eksorcizam, po­
72 Psihopatologija svakodnevnog života

No g la v n a v re d n o st p rim e ra aliquis je u jednom

d ru g o m m o m en tu , k o jim se on ta k o đ e ra z lik u je od
slu čaja S in jo re li. U p rim e ru S in jo re li rep ro d u k ciju
im en a om eo je niz m isli k o ji je k ra tk o v rem e p re toga
p očet i p re k in u t; ali n je g o v a sa d rž in a n ije bila ni u
kak v o j ja sn o j vezi sa novom te m o m u kojoj je bilo
sad ržan o im e S in jo re li. Izm eđu p o tisn u te te m e i tem e
sa za b o ra v lje n im im enom postojao je sam o odnos
v rem en sk o g do d ira ; to je bilo dovoljno da se obe
te m e sta v e u m e đ u so b n u vezu p u te m je d n e spoljne
asocijacije*. N ap ro tiv , u p rim e ru aliquis nem a trag a
tak v o j nezavisnoj p o tisn u to j te m i k o ja bi n ep o sred ­
no p re to g a o b u zim ala svesno m išlje n je pa z a tim još
d elo v ala kao sm e tn ja . O m e ta n je rep ro d u k c ije ovde
potiče iz sam e a k tu e ln e te m e tim e što se pom alja
p ro tiv lje n je p re m a že lji izloženoj u citatu . Tok ovog

lazeći od imena svetaca. To su, međutim, finese kojima ne

treba pridavati važnost. (P. Wilson: The imperceptible Ob­
vious, Revista de Psiquiatria, Lima, januar 1922, naprotiv na­
glašava da je pojačanje toga exoriare od velike vrednosti za
objašnjenje, jer je eksorcizam najbolja simbolična zamena po­
tisnute misli o odstranjivanju, abortusom, deteta koga se
plaši. Tu’ korekciju, koja nije na štetu tačnosti analize mogu
prihvatiti sa zahvalnošću). Ali moglo bi biti da pojava u se-
ćanju kakve bilo zamene predstavlja konstantan, ili možda
samo karakterističan i izdajnički znak tendencioznog zabo­
ravljanja, motivisanog potiskivanjem. Takva zamena bi po­
stojala i onde gde se netačna imena ne pojavljuju i sastojala
bi se u pojačanju elementa koji je blizak zaboravljenom.
Tako je u slučaju Sinjoreli, sve dok mi je ime slikara bilo
nedostupno, vizuelno sećanje na ciklus fresaka i na njegov au­
toportret u uglu jedne slike bilo naročito jasno, svakako mno­
go intenzivnije nego što su inače kod mene vizuelne uspo­
mene. U jednom drugom slučaju, koji je takođe saopšten u
članku iz 1898. godine, bio sam potpuno i beznadno zabora­
vio ime ulice u stranom gradu; lice koje je tu stanovalo tre­
balo je da posetim, što mi je bilo neprijatno; ali sam broj
kuće kao za inat prekomerno jasno upamtio, dok mi inače
pamćenje brojeva pada naročito teško.
* Za nepostojanje unutrašnje veze između oba kruga
misli u slučaju Sinjoreli ne bih hteo da se založim sa pot­
punim uverenjem. Ako se brižljivo prate potisnute misli o
temi smrt i seksualnost, nailazi se ipak na jednu pomisao koja
se tesno dodiruje sa temom fresaka u Orvijetu.
 Zaboravljanje stranih reći 73

zbivanja m oram o sebi k o n stru isati n a sledeći način:

G ovornik je izrazio ža lje n je što se sadanjoj gen e ra­
ciji njegovog n aro d a oduzim aju n je n a prava; kao
Didona, on pro rič e da će nova g en e ra cija osvetiti po­
tlačene. Iskazao je d ak le ž e lju za potom stvom . U tom
tre n u tk u m u sin u s u p ro tn a pom isao: „Ž eliš li ti odista
tako žark o d a im aš potom stva? To n ije istina. U k a k ­
voj li bi se n ep rilic i našao k ad a bi sada prim io izve-
štaj da se, sa je d n e te b i poznate stran e , m ožeš n a ­
dati potom stvu? Ne, n ik a k v ih potom aka — iako su
nam p o tre b n i za o sv etu .” To p ro tiv lje n je dolazi do
izražaja n a ta j n ačin što, isto tako kao i u p rim eru
Sinjoreli, s tv a ra s p o ljn u asocijaciju izm eđu jednog
elem enta svojih p re d sta v a i jednog elem en ta ospo­
rene želje, i to ovoga p u ta n a silu, zaobilaznim , naoko
izveštačenim a so cijativ n im p utem . D ruga b itn a po­
d udarnost sa p rim ero m S in jo re li proizlazi o tu d a što
p ro tiv lje n je potiče iz p o tisn u tih izv o ra i polazi od
misli ko je bi izazvale o d v raća n je pažnje. — Toliko o
razlici i u n u tra šn jo j sro d n o sti izm eđu oba ova obrasca
za za b o ra v lja n je im ena. U poznali sm o se sa drugim
jednim m ehanizm om za b o ra v lja n ja : om e tan jem jedne
misli u n u tra šn jo m su p ro tn o šću k o ja potiče iz oblasti
potisnutog. T aj proces, k o ji se la k še m ože razum eti,
mi ćemo u to k u ovih iz lag an ja češće sre ta ti.
 ZABOR A V LJA N JE IM E N A I DELOVA
R E C E N IC E

Glava III

Po što su n as isk u stv a kao što je ono koje sm o

u p rav o saopštili poučila k ako se o d ig rav a zaborav-,
lja n je jed noga d ela iz n iza s tra n ih reči, želim o da
doznam o i to da li za b o ra v lja n je tak v o g niza reči u
m a te rn je m je zik u iz isk u je neko b itn o d ru k č ije ob ja­
šn jen je. D oduše, m i se obično n e čudim o ako fo rm u lu
ili p esm u k o ju sm o naučili n a p a m e t posle nekog v re ­
m ena m ožem o d a re p ro d u k u jem o sam o nedovoljno
verno, sa izm enam a i p razn in am a . No, kako to za­
b o rav ljan je n au č en u celinu n e pogađa ravnom erno,
nego iz n je kao d a lom i p o je d in e kom ade, m ožda neće
biti uzalu d no da a n a litičk i ispitam o p o jedine p rim e-
ге ta k v e rep ro d u k cije k o ja je po stala pogrešna.
Neki m lađi kolega, koji je u razgovoru sa m nom
izrazio m isao da bi za b o ra v lja n je pesam a n a m a te r­
njem jezik u moglo b iti m otivisano slično kao i zabo­
ra v lja n je po je d in ih elem en a ta u nekom nizu stran ih
reči, p onudio se u isto v rem e za o b je k t istra živ a­
nja. U pitao sam ga s kojom pesm om želi d a učinim o
opit; izabrao je „N evestu iz K o rin ta ”, je r je tu pesm u
veom a voleo i verovao da b a r pojedine stro fe iz n je
zna n ap am et. U početku rep ro d u k cije bio je nesigu­
ran, tak o da je to već donekle padalo u oči. U pitao
je: „Da li stih glasi „Von K o rin th u s nach A then ge-
zogen” (Pošao iz K orinta u A tinu) ili „Nach K orinthus
 Zaboravljanje imena i delova rečenice 75

von A th e n gezogen” (Pošao iz A tin e u K o rin t)?” I ja

sam se za tre n u ta k kolebao, a zatim , sm ejući se, p ri-
m etio d a n aslo v pesm e „N evesta iz K o rin ta ” n e do­
pušta n ik a k v u s u m n ju o tom e kojim p u te m m ladić
ide. R ep ro d u k c ija p rv e s tro fe išla je zatim g latko ili
b ar bez u p ad ljiv o g izopačen ja . P osle p rvog stih a d ru ­
ge stro fe k olega kao d a je za tre n u ta k tražio u p am ­
ćenju; u sk oro je n asta v io i recitovao ovako:

Aber toird er auch willkom men scheinen,

Jetzt, wo jeder Tag was Neues brinpt?
Denn er tst noch Heide mit den Setnen
Und sie sind Christen und — getauft.

(No da li će on biti dobrodošao — Sada, kad svaki dan

donosi nešto novo? — Jer on i njegovi još su neznabošci —
A oni su hrišćani i — kršteni).

J a sam već p re toga osluhivao, začuđen; po za­

v ršetk u p o sled n jeg s tih a bili sm o saglasni da je tu
nešto izopačeno. No, pošto nism o uspeli to d a po­
pravim o, p o h ita li sm o b ib lio te ci d a uzm em o G eteove
pesme,' i n a n a še iz n e n a đ e n je nađosm o da d ru g i stih
te stro fe g lasi sasv im d ru k č ije i d a ga je kolega tako
reći izbacio iz svog s e ć a n ja i zam enio nečim tuđim .

Aber w ird er auch w illkom m en scheinen

W enn er teuer ntcht die Gunst erkauft.

(No da li će on biti dobrodošao — Ako tu naklonost

ekupo ne plati).

N a e r k a u ft s lik je bio g e ta u ft, i m eni se učinilo

čudno d a m u je k o n stelacija: n eznabožac, h rišća n i i
kršten b ila ta k o m a lo od pom oći p ri rep ro d u k ciji
teksta.
,,M ožete li vi sebi o b ja s n iti” , u p ita h kolegu, „k a­
ko ste u pesm i k o ju , po vašem tv rđ e n ju , odlično po­
znajete, m ogli ta k o p o tp u n o iz b risa ti ta j stih ; i d a li
im ate pojma iz k o g a sk lo p a s te m ogli d a u zm ete za
m enu?”
76 Psihopatologija svakodnevnog života

M ogao je d a d a tra ž e n o o b ja šn je n je , m a d a to
o čigledno n ije činio rad o : „S tih : Sada ka d s v a k i dan
donosi n ešto n o vo — čini m i se po zn at; m o ra b iti da
sam te reči u p o tre b io n ed a v n o , govoreći o svojoj
p rak si, čijim sam razv o jem , k a o .š to zn ate, sad a v rlo
zad o v o ljan . A k a k v e veze ta reče n ica im a sa ovom
pesm om ? J e d n u ta k v u vezu m ogao .bih d a navedem .
S tih : A k o tu n a k lo n o st sk u p o n e p la ti — m eni, oči­
gledno, n ije bio p rija ta n . To je u vezi sa p roševinom
u ko jo j sam p rv i p u t bio o d b ijen , a k o ju sad, s obzi­
ro m n a m oj veom a p o b o ljša n i m a te rija ln i položaj,
n a m e ra v a m d a ponovim . V iše v am n e m ogu reći, ali
m eni, ako sa d a d o b ijem p ris ta n a k , sv ak ak o n e m ože
biti m ilo d a se setim k ak o je ta d a kao i sad b ila p re ­
su d n a je d n a v r s ta ra č u n a .”
To m i se činilo razu m ljiv o , i bez p o zn a v an ja b li­
žih okolnosti. No, ja sam d a lje p itao : „K ako vi uopšte
dolazite n a to d a seb e i sv o je p riv a tn e p rilik e m e-
šate u te k s t N e v e s te iz K orinta? P o sto je li, m ožda,
u vašem s lu č a ju ta k v e k o n fesio n a ln e razlik e kao što
su o ne u pesm i?”
(Keimt ein Glaube neu,
wird oft Lieb’ und Treu
wie ein boses Unkraut ausgerauft).
(Klija li nova vera — često ljubav i vernost — bivaju
iščupani kao gadan korov).
N isam pogodio; ali bilo je in te re s a n tn o kako je
ovo je d n o tačno u p eren o p ita n je odjednom toga čo­
veka u čin ilo vidovitim , ta k o d a m i je m ogao odgovo­
riti n ešto što je d o tle sig u rn o i n je m u sam om ostalo
nepoznato. P ogledao m e je p atn ičk i, p a i negodujući,
p ro m rm lja o je d a n k a sn iji s ta v te pesm e:
Sieh sie an genau!*
Morgen ist sie grau
(Pogledaj je tačno! — Sutra biće seda).

• Kolega je, uostalom, donekle izmenio lepi stav te

pesme, kako što se tiče samoga teksta tako i što se tiče nje­
gove primene. Tajanstvena devojka kaže svom vereniku:
 Zaboravljanje imena i delova rečenice 77

i dodao k ratk o : „O na je nešto s ta rija od m ene.” Da

mu n e b ih pričin io još više bola, p resta o sam sa
daljim rasp itiv an jem . O b jašn je n je m i se učinilo do­
voljno. A li bilo je svakako n eo č ek iv an a da smo, po­
k u šavajući da pro n ađ em o u zro k je d n e beznačajne
om aške u sećanju, m o ra li d a dodirnem o tako u d a­
ljene, in tim n e i m učnim afek to m p raćen e okolnosti
ispitanikove.
D rugi p rim e r za b o ra v lja n ja, k o je se odnosi na
reči je d n e po zn ate pesm e, saopštiću po K. G. Jungu*,
i to rečim a au to ro v im :
„N eki gospodin hoće da re c itu je poznatu pesm u:
Ein F ich te n b a u m s te h t ein sa m itd . (O m orika stoji
usam ljena). U stih u : Ih n sch ld fert (S pava joj se) za­
stane bespom oćno, reči: m it w eisser D ečke (belim po­
krivačem ) p o tp u n o je zaboravio. To m i se zaborav­
ljan je u ta k o poznatom s tih u učinilo čudno, p a sam
tražio da re p ro d u k u je što m u p a d a n a p a m e t uz reči:
belim p o kriv a čem . D obili sm o sledeći niz: „Вео po­
krivač p odseća n a m rtv a č k i po k ro v — ča ršav kojim
se p o k riv a m rtv a c — (pauza) — sad m i p ade n a p a­
m et b lizak p rija te lj — n je g o v b r a t je nedavno um ro
sasvim iz n en ad n o — , k až u d a je u m ro od srčan e kapi
—, on je ta k o đ e bio v eom a k o rp u le n ta n — m oj p ri­
jatelj je ta ko đ e k o rp u le n ta n , i ja sam već pom išljao
da bi se n je m u ta k o đ e m oglo d esiti to isto — on se
verovatno n e k re ć e dovo ljn o — , k a d a sam saznao za
taj sm rtn i slu ča j, o d je d n o m m e je obuzeo s tra h da
bi se to m oglo d esiti i m eni, je r u našoj porodici

Melne Kette hab’ lch dlr gegeben;

Drine Lockc nehm ' lch mit mir fort.
Sleh ale an genau!
Morgen blat du grau.
Und nur braun en c h ein st du wleder dort.

(Svoj sam lanac tebi dala; — tvoj uvojak uzimam sa so­

bom. — Pogledaj ga tačno! — sutra bićeš sed — a samo smeđ
pojavićei se opet onde).
• C. G. Jung, Uber die Psychologie der dementia prae-
сох. 1907. S. 64. (O psihologiji bolesti dementia ргаесох).
78 Psihopqlologija svakodnevnog života

Ionako n ag in jem o d e b ljin i i m oj d ed je ta k o đ e um ro

od srč a n e k ap i; ja n alazim d a sam i sam odviše k o r­
p u le n ta n i zato sam o v ih d a n a počeo k u r u za m rš a v ­
lje n je .”
J u n g n ap o m in je : „T aj gospodin se d ak le odm ah
id e n tifik o v ao sa om orikom , k o ju o b av ija b eli m rtv a č ­
ki p o k ro v .”
S led eći p rim e r z a b o ra v lja n ja n iz a reči, do koga
sam došao z a h v a lju ju ć i m om p r ija te lju S. F e re n c iju
(F erenczi) u B u d im p ešti, odnosi se, za ra z lik u od рге-
đ ašn jih , n a so p stv en i govor, n e n a reče n icu p reu ze tu
od p esn ik a. T aj p rim e r n e k a n a m u je d n o p rik a že ne
sasvim ob ičan slu ča j u ko m e se z a b o ra v lja n je sta v lja
u slu žb u n aše p rise b n o sti k a d a z a p re ti opasnost da je
p o tisn e n ek i tr e n u tn i p ro h te v . O m ašk a n a ta j način
stiče k o risn u fu n k c iju . P ošto se o p et otreznim o, d a­
jem o za p rav o onoj u n u tra š n jo j s tr u ji k o ja se p re
toga m o g la iz ra z iti sam o u iz n e v e ra v a n ju , u za b o ra v ­
lja n ju , u je d n o j psihičkoj im p o ten ciji:
,,U je d n o m d ru š tv u n ek o će reći: T o u t com -
pren d re c’est to u t p a rd o n n er (Sve ra z u m e ti znači sve
o prostiti). N ašto ja p rim e tim d a je d ovoljan p rv i deo
rečen ice; „ p a rd o n ira n je ” je zn a k p rep o ten tn o sti, je r
to tre b a p re p u s titi bogu i sveštenicim a. N eko od p ri­
su tn ih re č e d a je ta p rim e d b a v rlo d o b ra; to m e osm e-
li i — v ero v atn o d a b ih u čv rstio dobro m išljen je
m eni n ak lo n jen o g k ritič a ra — ja saopštim d a m i je
nedavno p alo n a -p a m e t n ešto bolje. A li k ad a sam
hteo d a to isp rip o v e d im — n isam m ogao da ga se se-
tim . O d m ah se p o v ukoh i n ap isa h što m i je m esto
toga pad alo n a p am et. — N a jp re se pojavilo im e p ri­
ja te lja k o ji je bio p ris u ta n k ad a se ro d ila id e ja koju
sam sad a tražio; za tim im e one ulice u B udim pešti
gde se to desilo; onda im e dru g o g jed n o g p rija te lja ,
M aksa, koga obično nazivam o M aksi. To m e dovede
do reči m a ksim a i do toga d a je i ta d a (kao u n ap red
p om enutom slučaju) b ila posredi izm ena je d n e po­
zn a te m aksim e. Z ačudo m i uz ovo n e pade n a pam et
n ek a m aksim a, nego ovo: „Bog je stvorio čoveka po
svo m o b ličju ” i iz m en jen a fo rm ulacija: „C ovek je
 Zaboravljanje imena i delova rečenice 79

stvorio boga po sv o je m u ”. N ato sam se odm ah setio

onoga što sam tražio.
„M oj p rija te lj rek ao m i je ta d a u ulici A ndra-
šije v o j: „Ništa što je čovečansko m e n i n ije tu đ e ”; n a-
što ja, a lu d ira ju ć i n a isk u stv a psihoanalize, odgovo-
rih: „Trebalo bi da p odeš ko ra k dalje i da priznaš da
ti ništa ž iv o tin js k o n ije t u đ e ”
„No, k ad a sam so n ajzad setio onoga što sam tra ­
žio, ta d a te k nisam m ogao d a to ispričam u d ru štv u
u kom sam se baš nalazio. M eđu p risu tn im a bila je
i m lada s u p ru g a p rija te lja koga sam bio podsetio na
anim alnost nesvesnog i m eni je m oralo b iti poznato
da ona nim alo n ije p rip re m lje n a za ta k v a n e p rija tn a
saznanja. Z a b o ra v lja n je m bio m i je u šteđ e n čitav niz
nezgodnih p ita n ja s n je n e s tra n e i ja lo v a d iskusija, a
baš to je i m orao b iti m o tiv m o je „tem p o rern e am ­
nezije.”7
„ In te re sa n tn o je d a se kao zam ena p ojavila re ­
čenica u kojoj božanstvo b iv a d e g rad iran o na ljudski
pronalazak, dok se u tra žen o j rečenici u k az u je n a ži­
votinjsko u čoveku. Z a jed n ičk a je d a k le capitis di-
m inutio8. S ve zajed n o je, očigledno, sam o nastavak
toka m isli p o d stak n u to g razgov orom o razu m e van ju
i p rašta n ju .
„Za to što se u ovom slu č a ju ono što sam tražio
pojavilo ta k o brzo im am m ožda da zahvalim i toj
okolnosti što sam se iz d ru š tv a u kom e je to bilo cen-
zurisano o dm ah p o v u k ao u sobu u kojoj n ije bilo
nikoga.”
O tad a sam izvršio m n o g o b ro jn e d ru g e analize u
slučajevim a z a b o ra v lja n ja ili pogrešnog rep ro d u k o -
vanja niza reči; i, s obzirom n a p o d u d arn o st u rezu l­
tatim a tih is tra ž iv a n ja , sklon sam v e ro v an ju d a m e­
hanizam z a b o ra v lja n ja po k azan u p rim e rim a „ a li­
quis” i „N ev esta iz k o r in ta ” im a gotovo op štu važ­

7 Amnezija (od grčkog a = bez, mnesis = pamćenje)

— praznina u sećanju; temporema atanezija je povremena,
prolazna praznina u sećanju.
• Capitis diminutio (lat., doslovno: smanjenje glave) —
gubitak ili ograničenje građansKtti i drugih prava.
80 Psihopatologija svakodnevnog života

nost. V ećinom n ije b aš p rija tn o sa o p šta v a ti ta k v e a n a ­

lize, je r one, kao n a p re d nav e d en e, u v e k vode ka
in tim n im i za an alizo v an o g m u č n im p ita n jim a ; zato
neću d a lje p o v eć av ati b roj ta k v ih p rim e ra . S vim
ovim slu ča jev im a, bez o b zira n a različitost m a te rija la ,
o staje za jed n ič k o to d a se, k o jim bilo asocijativnim
pu tem , s tv a ra veza izm eđ u z a b o ra v lje n o g ili izopa­
čenog i n ek e n esv esn e sad ržin e m isli od k o je polazi
d ejstv o izraženo u tom za b o ra v lja n ju .
V raćam se sada ponovo n a za b o ra v lja n je im ena;
do sad a n ism o iscrp n o ra z m o trili n i n je g o v u k az u isti­
ku n i n je g o v e m otive. K ako sad a im am obilno p r i­
like d a baš tu v rs tu om aški zapažam kod sebe, n e n e ­
d o staju m i p rim e ri za n jih . L ak e m ig ren e od kojih
još i sad b o lu jem obično se sa tim a ra n ije nagovešta-
v aju za b o ra v lja n je m im ena; a kad je to stan je, koje
m e ip a k n e p rim o ra v a d a n a p u stim posao, n a v rh u n ­
cu, često ne m ogu d a se setim n ijed n o g ličnog im e­
na. M ožda bi baš slu ča jev i kao što je m oj m ogli dati
povoda za nač eln u za m erk u p ro tiv n aših an a litičk ih
n asto jan ja . Z a r se iz ta k v ih za p ažan ja ne m o ra za­
k lju č iti d a je u zrok zaboravnosti, a naro čito zaborav­
lja n ju im ena, u po rem ećajim a cirk u lacije i opštim
p o rem ećajim a fu n k cije velikog mozga, i d a su, p re ­
m a tom e, izlišni p o k u šaji da se te po jav e psihološki
objasne? M islim da nipošto n ije tako; to bi značilo
b rk ati u svim slu ča jev im a isto v rsn i m ehanizam je d ­
nog p ro cesa sa p ro m e n ljiv im i zato n e bezuslovno
p o treb n im pom oćnim okolnostim a. N am esto ra s p ra v ­
ljan ja, ja ću, da bih tu za m erk u pobio, n av e sti jedno
p oređenje.
P retp o sta v im o da sam bio toliko neoprezan da
noću šeta m u nekom pustom k ra ju v elegrada; d a sam
bio n ap a d n u t i da su m i odneli sat i novčanik. P ri­
ja v lju je m slučaj najbližoj policijskoj straži ovim ге-
čim a: „Bio sam u toj i toj ulici, tam o su m i u sa m lje­
nost i p om rčina oteli sat i novčanik.” M ada tim ге-
čim a ne bih izgovorio n išta netačno, ipak bih bio u
opasnosti da m e zbog ta k v e m oje p rijav e sm atraju
za čoveka koji n ije p ri potpuno zdravoj pam eti.
S tv arn i događaj može se pravilno opisati sam o tako
 Zaboravljanje imena i del ova rečenice 81

da su me, p o tp o m o g n u ti u sam ljenošću m esta, pod

okriljem pom rčine, nepoznata lica opljačkala i otela
mi m oje dragocenosti. Elem , n i p ri zaboravljanju
im ena n e m o ra s ta n je stv a ri d a b u d e d ru k čije; po t­
pom ognuta um orom , p o rem ećajem cirk u lacije i in ­
toksikacijom , n e k a n ep o z n ata p sihička sila oduzim a
mi sposobnost d a rasp o lažem ličnim im enim a iz moga
sećanja, ista ona sila k o ja u d ru g im slučajevim a m o­
že da p roizvede isto iz n ev erav a n je pam ćen ja pri
savršenom z d ra v lju i potp u n o j sposobnosti za rad.
A n alizujući slu ča jev e za b o ra v lja n ja im ena koje
sam zapazio kod sam og sebe, n alazim gotovo redov­
no da iščezlo im e im a veze sa tem om k o ja se veom a
tiče m o je ličnosti i k o ja u m eni m ože d a izazove sn a­
žne, često m u č n e afek te. Z godna je i prep o ru čljiv a
i fo rm u lacija cirišk e škole (B leu le r, Jung, Riklin):
Iščezlo im e d o d im u lo je u m en i „ličan kom pleks” .
Veza tog im en a sa m ojom ličnošću je sasvim neoče­
kivana, većinom n a s ta la posred stv o m n eke površne
asocijacije (dvosm islenosti ili je d n ak o g zv u č an ja re­
či): ta veza m ože se u o p šte označiti kao sporedna
veza. N ekoliko je d n o sta v n ih p rim e ra n ajb o lje će
objasniti n je n u p riro d u :
1. N eki bo le sn ik m oli m e d a m u p rep o ru čim le-
čilište n a R iv ijeri. J a zn a m ta k v o m esto sasvim b li­
zu Đ enove, sećam se i im e n a nem ačkog kolege koji
tamo p ra k tik u je , ali im e sam oga m e sta n e m ogu da
kažem, m a d a sam u v e re n d a g a veom a dobro znam .
Ne p reo sta je m i n iš ta d ru g o nego da p ac ijen ta o sta­
vim d a če k a i d a se b rzo o b ra tim že n am a m oje po­
rodice. „K ako li se zove ono m esto b lizu Đ enove gde
d r N. im a svoj m a li zavod u kom e je toliko dugo
bila n a le čen ju ta i ta ž e n a?” — „N aravno, baš si ti
morao d a za b o ra v iš to im e. Z ove se N e r v i”. S a n e r v i­
ma ja o d ista im am d o sta posla.
2. N eki d ru g i bo le sn ik govori o je d n o m letova-
lištu u b lizin i i tv rd i d a tam o, p o red dve poznate,
postoji i je d n a tre ć a gostionica, za k o ju m u se ve­
zuje o d ređ en a u sp o m en a ; n je n o im e će m i sm esta
kazati. J a p o rič em p o s to ja n je te tre ć e gostionice, po­
zivajući se n a to d a sam sed am le ta proveo u tom
* frojd. Odabrana dela. 1
82 Psihopatologija svakodnevnog života

m estu i d a ga, p re m a tom e, m o ra m b o lje po zn av ati

nego on. N o on, p o d s ta k n u t m o jim p ro tiv rečen jem ,
već se setio im en a. G ostionica se zove: d e r H och-
w a r tn e r 9. N arav n o , m orao sam d a poppstim , š ta više
da p riz n a m d a sam sed am le ta stan o v a o u n ajb ližo j
blizini te g ostionice čije sam p o s to ja n je poricao. Z a­
što li sam za boravio im e i p re d m e t? M islim zbog toga
što to im e isu v iše ja sn o podseća n a im e je d n o g m og
bečkog kolege po s tru c i i u m e n i o p et d o d iru je „p ro ­
fesio n a ln i” kom pleks.
3. D ru g i p u t, n a m e ra v a ju ć i d a k u p im železničku
k a rtu n a stan ici u R a jh en h alu , n e m ogu d a se setim
m eni in ače v rlo d o bro poznatog im en a iduće velike
stan ice, k roz k o ju sam već toliko p u ta prošao. M oram
n ajzad d a ga tra ž im u voznom red u . O no glasi: Ro-
z e n h ajm (R osenheim ). A li ta d m i sm esta bi jasno
zbog k o je aso cijacije m i se to im e izgubilo. S at r a ­
n ije posetio sam sv o ju s e s tru u n je n o m p reb iv alištu
sasv im blizu R a jh en h ala; m ojoj se stri je im e Roza,
d ak le i to je je d n a v rs ta R o sen h e im -a 10. To im e m i je
oduzeo po rodični kom pleks.
4. U p ravo razb o jn ičk o d ejstv o tog „porodičnog
k o m p lek sa” m ogu d a p ra tim u čitavom nizu p rim era.
Jed n o g a d an a u m o ju o rd in a ciju došao je neki
m ladić, m lađ i b r a t bolesnice k o ju sam bezbroj p u ta
video; bio sam n av ik ao d a ga, govoreći o njem u, n a­
zivam njegovim ličnim im enom . A k ad a sam zatim
hteo da p rip o v ed am o njegovoj poseti, to im e sam
zaboravio, iako ono, kao što sam znao, n ije bilo n i­
malo neobično, i n ik a k v im sred stv im a nisam uspevao
da ga se p risetim . N ato sam pošao n a ulicu da bih
čitao firm e, i čim sam se p rv i p u t nam erio n a to ime,
odm ah sam ga poznao. A naliza m i je pokazala da
sam povukao p a ralelu izm eđu posetioca i svoga ro­
đenog b rata, p a ralelu k o ja bi dostigla v rh u n ac u po­
tisn u to m p ita n ju : da li bi m oj b ra t u sličnom slu ­

• Stražar na visokoj ošmatračnici. Kolega na koga Frojd

aludira jeste bečki profesor Frankl R. v. Hochwart.
10 Rosenheim znači Ružin (Rozin) dom.
 Zaboravljanje im ena i del ova rečenice

čaju po stupio slično ili p a k ob rn u to ? S poljnu vezu

m eđu m islim a o tu đ o j i o sopstvenoj porodici omo­
gućila je slu ča jn o st d a m a jk e ovde i tam o im aju isto
ime: A m ali ja . S ad a sam , nakn adno, razum eo i za­
m ene: D an ijel i F ran c, k o je su m i se nam etale, ne
dajući m i ra z ja š n je n je . To su, kao i A m alija, im ena
iz S ilero v ih R azb o jn ika , n a k o je se nadovezuje je d ­
na šala bečkog „ š etača” D aniela S p ic era 11’.
5. D ru g i p u t o p et n e m ogu d a pro n ađ em im e
bolesnika koji je je d n o od m o jih pozn an stav a iz m la­
dosti. A naliza, p re nego što će m i d a ti tra žen o im e,
vodi du g im zaobilaznim p u te m . Taj bolesnik je iz­
razio s tra h d a n e izgubi vid; to je izazvalo sećanje
na jednog m ladića k o ji je oslepeo od m e tk a; n a to se
opet nad o vezala slik a dru g o g m ladića, koji se ranio
pucajući n a sebe, a ovaj se zvao isto tako kao i p rv i
bolesnik, m a d a s n jim n ije bio u srodstvu. No im e
sam pro n ašao te k o n d a k ad a sam postao sv estan da
sam izvesnu s tre p n ju sa ove dvojice m lad ih lju d i
preneo n a je d n o Lice iz svoje so pstvene porodice.
T ako k roz m o je m išlje n je p ro tiče sta ln a s tru ja
„dovođenja u vezu sa sopstvenom ličnošću”, s tru ja o
kojoj obično n e d o zn a jem ništa, ali k o ja se odaje
takvim za b o ra v lja n je m im ena. To je ta k o kao da sam
prim oran' d a sve što ču jem o s tra n im licim a роге-
đ ujem sa sop stv en o m ličnošću, kao - d a m oji lični
kom pleksi oživi ju ju čim sa z n a ju za tu đ e . To nipošto
ne m ože b iti in d iv id u a ln a o sobitost m o je ličnosti,
nego u to m e m o ra b iti n ešto što p o k az u je n a k o ji n a ­
čin m i u o pšte razu m ev am o ono „ d ru g o ”, tuđe. Im am
razloga za p re tp o sta v k u d a je to kod d ru g ih in d iv i­
dua sasvim slično kao i kod m ene.
N ajlepši p rim e r te v rs te saopštio m i je kao svoj
sopstveni d o živ ljaj n ek i gospodin L ederer. N a svom
svadbenom p u to v a n ju sreo se u V eneciji sa nekim
gospodinom , s k o jim se po v ršn o poznavao i s kojim
je m orao da u p o zn a sv o ju m lad u ženu. No, k ako je

" Feljtonista, napisao „Bečke Šetnje” (Wiener Spazler-

gSnge).
84 Psihopatologija svakodnevnog života

im e to g a s tra n c a zaboravio, p ro m rm lja o je p rv i p u t

n ešto n e ra z u m ljiv o . K ad a g a je zatim , što je u V ene­
ciji n eizbežno, sreo d ru g i p u t, pošao je s n jim u s tr a ­
n u i zam olio g a d a m u pom ogne u n ep rilic i i d a m u
kaže sv o je im e, k o je je on, n a žalost, zaboravio. O d­
govor s tra n č e v odavao je v eliko p o zn a v an je čoveka:
„V e ru je m v am d a m o je im e n is te u p a m tili. Zovem
se k ao i vi: L ed erer!” — Č ovek n e m ože d a se o tre ­
se m alo n e p rija tn o g o sećan ja k a d a n aiđ e n a svoje
so p stv en o im e i kod n ek o g drugog. J a sam to n e d a v ­
no osetio veom a ja sn o k a d a m i se, za v re m e le k a r-
ske o rd in a cije, p re d sta v io n e k i gospodin S. F reu d .
U ostalom , b eležim ovde d a je d a n od m o jih k ritič a ra
u v e ra v a d a je u ta k v o m s lu č a ju njegovo p o n ašan je
su p ro tn o m ojem .
6. D ejstv o d o v o đ en ja u vezu sa sam im sobom
vidi se i iz sledećeg p rim e ra k o ji je saopštio Jung*:
„G ospodin Y zalju b io se n esrećn o u d am u koja
se usk o ro za tim u d a la za gospodina X . M ada gospo­
din Y p o zn a je gospodina X već d o sta dugo i čak je
s n jim u poslovnoj vezi, on sta ln o z a b o ra v lja njegovo
ime, ta k o d a se, k ad a je h te o s n jim d a k orespondira,
više p u ta m orao kod d ru g ih ra s p itiv a ti k ako se go­
spodin X zove.”
M eđutim , m o tiv a c ija z a b o ra v lja n ja u ovom slu ­
čaju je p ro vid n i ja nego u p re đ a š n jim a koji su pod
u ticajem d ov o đ en ja u vezu sa sam im sobom . Zabo­
ra v lja n je se ovde p o ja v lju je kao d ire k tn a posledica
av e rz ije g ospodina Y p re m a njegovom srećn ijem su ­
p arn ik u ; on neće d a zna za n jeg a: „n e pom enuo se!”
7. M otiv z a b o ra v lja n ja im en a m ože b iti i finiji,
može se sa sto ja ti u ta k o reći „ su b lim isan o j” srdžbi
prem a nosiocu tog im ena. T ako piše gospođica I. v. K.
iz B u d im p ešte:
„ Ј а sam sebi iz g rad ila m alu te o riju . Z apazila sam
da lju d i k oji im a ju d a ra za slik a rstv o n em aju sm isla
za m uziku, i obrn u to . P r e izvesnog v rem en a govorila
sam s nek im o tom e i rek la: „M oje zapažanje se do­
sada uvek potvrdilo, izuzevši u jednom s lu ča ju .” K a­

* Dementia ргаесох, str. 52.

 Zaboravljanje imena i delova rečenice 85

da sam h te la d a se setim im en a te ličnosti, b ila sam

ga savršeno zaboravila, m ada sam znala da je nosilac
toga im en a je d n a od m o jih n a jin tim n ijih poznanica.
„K ada sam nekoliko d an a k asn ije slučajno čula
to ime, zn a la sam n a ra v n o odm ah d a je reč o rušiocu
moje teo rije. S rd žb a k o ju sam nesvesno g a jila prem a
njoj izrazila se u za b o ra v lja n ju njen o g im ena, koje
mi je inače ta k o dobro p oznato.”
8. D ovođenje u vezu sa sopstvenom ličnošću pro­
izvelo je, m alo d ru k č ijim p u te m , za b o ra v lja n je im e­
na u sledećem slu ča ju , k o ji je saopštio F erenci: an a­
liza toga slu č a ja je p o u čn a n aro čito zbog ra z ja šn je ­
nja zam ena (kao B otičeli — B oltrafio nam esto S i­
njoreli).
„N eka dam a, k o ja je ču la nešto o psihoanalizi, ne
može d a se seti im en a p s ih ija tra Junga.
„M esto toga p a d a joj n a p a m e t ovo: K l. (ime) —
Vajld (W ilde) — N iče (N ietzsche) — H auptm an.
„ Ј а jo j n e sao p štav a m im e, nego je pozivam da
uz sve to što jo j je palo n a p am et d a slobodne aso­
cijacije.
„Uz K l. ona od m ah m isli n a gospođu K l., n a to
da je ona n e p riro d n a, a fe k tira n a , ali da za svoje go­
dine (za sv o ju starost) izgleda v rlo dobro. „O na ne
stari.” K ao z a jed n ič k i v iši p o ja m za V ajlda i Niče a
ona navodi „ d u šev n u b o le st” . Z a tim veli p o d ru g lji­
vo: ,,Vi fro jd o v c i d o tle će te tr a g a ti za uzrocim a d u ­
ševnih bo lesti dok i sam i n e p o sta n e te duševn o bo­
lesni.” Z atim : „N e podnosim V a jld a i Ničea. N e га-
zum em ih. Č u la sam d a su obojica hom oseksualci;
V ajld se m otao sa m la d im lju d im a .” (M ada je u ovoj
rečenici već ta čn o izgovorila tra žen o im e12 — istina,
na m ađ arskom — ip a k još n e m ože d a ga se seti).
,,Uz H a u p tm a n p a d a jo j n a p a m e t H albe1*, zatim
M ladost, i te k sada, pošto sam jo j o b ratio p až n ju na
reč m ladost, o na zn a d a je tra ž ila im e Jung.

11 TJ. ime Jung, Sto znači mlad.

'* Max Halbe, nemački književnik (kao i Hauptmann i
Nietzsche) napisao Je, između ostalog, dramu „Jugend” (Mla­
dost).
86 Psihopatologija svakodnevnog života

„Is tin a je d a ta d am a, k o ja je u 39. godini iz g u ­

bila m u ž a i k o ja n e m a iz g led a d a se ponovo uda, im a
d o v o ljn o razlo g a d a iz b eg av a se ć a n je n a sv e što opo­
m in je n a m la d o st ili starost. P a d a u oči a s o ciran je za­
m en a za tra ž e n o im e sam o po sa d rž a ju i odsustvo
aso cijacija po z v u k u .”
9. Jo š d ru k č iji i v rlo fino m o tiv isan p rim e r za­
b o ra v lja n ja im en a ra z ja sn io je sebi sam onaj koji
ga je doživeo:
„K ad a sam polagao is p it iz filozofije kao spo­
red n o g p re d m e ta , dao m i je isp itiv ač p ita n je o nauci
E p ik u ro v o j, a za tim : d a li zn a m ko je n je g o v u n a u k u
ponovo p rih v a tio u k a s n ijim stolećim a. N aveo sam
im e P jera G asandija (P ič rre G assendi) k o je sam .Jpaš
dva d an a ra n ije u k a fa n i čuo k a d a su ga pom injali
kao u č e n ik a E p iku ro va . N a začuđeno p ita n je o tk u d a
to znam , o dgovorio sam sm elo d a sam se već odavno
in tereso v ao za G asandija. Iz to g a je rezu lto v alo za
sv ed o čan stvo m a g n a cum la u d e 14, ali n a žalost, i za
b u d u ćn o st u p o rn a sk lo n o st da za b o ra v lja m im e G a-
sandi. M islim d a je m o ja n eč ista sav est k riv a što
sada, u p rk o s svim nap o rim a, n e m ogu d a up am tim
to im e. T re b alo je d a ga n e znam n i ta d a .”
D a b i se m ogla p ra v iln o oceniti in ten ziv n o st a v e r­
zije p ro tiv s ećan ja n a tu epizodu sa ispita, tre b a znati
koliko visoko ta j čovek ceni svoju d o k to rsk u titu lu
i koliko to g a ona m o ra d a m u n adoknadi.
10. G vde u m ećem još je d a n p rim e r z a b o ra v lja ­
nja, k o ji se odnosi n a im e je d n e varoši; on m ožda
n ije ta k o je d n o sta v a n kao ra n ije navedeni, ali ko god
je b o lje u p o zn a t s ta k v im istra ž iv a n jim a p riznaće m u
v ero d o sto jnost i poučnost. T u se im e ita lija n sk e v a­
roši izm iče sećan ju zbog toga što je po zvuku veom a
slično ženskom im en u za koje se v ezuju raznovrsne
u zb u d ljiv e uspom ene, u sa o p šten ju v ero v atn o n e s a ­
svim iscrpno navedene. S. F erenci, koji je ta j slučaj
za b o ra v lja n ja p osm atrao kod sam og sebe, analizovao
ga je kao što se analizu je san ili n eu ro tičn a ideja, i
to sv ak ak o s pravom :

м Sa velikom pohvalom — ocena: vrlo dobar.

 Z a b o r a v l j a n j e i m e n a i li r lo e a r e č e n ic e Ц7

„В>о sam danas u poseti kod porodice s kojom

sam u p rija te ljs tv u ; povela se reč o varošim a u gor­
njoj Italiji. Neko p rim eti da se u njim a još poznaje
austrijski uticaj. N avode se im ena nekih od tih va­
roši; i ja hoću da kažem jedno takvo ime, ali mi ono
ne pada na p am et iako znam da sam tam o proveo
dva vrlo p rija tn a dana; sve se to ne slaže sa F rojdo-
vom teorijom za b o ra v lja n ja. — M esto traženog im e­
na nam eće mi se: Kapua — Breša (Brescia) — Lav i:
Breše.
„Toga .la v a’ vidim pred sobom plastično kao
m ram ornu statuu; ali odm ah p rim etim da je on m a­
nje sličan lavu na spom eniku slobode u Đreši (koji
sam video sam o na slici) nego onom m ram ornom lavu
koga sam video u L ucernu na nadgrobnom spom eni­
ku švajcarske garde pale u T iljerija m a i čija m ini­
jatu rn a re p ro d u k cija sto ji na m ojoj biblioteci. Najzad
se ipak setim traženog im ena: Verona.
„Znam odm ah i ko je k riv za tu am neziju. Niko
drugi već bivša služavka te porodice čiji sam gost
baš bio. Zvala se V eronika, m ađarski Verona, a meni
je bila veom a a n tip a tič n a zbog svoje o d v ratn e fizio­
nomije, kao i zbog svog prom uklog, kreštavog glasa
i svoje nesnosne p o v erljiv o sti (sm atrala je da je na
nju stek la p rav a svojim dugim službovanjem ). I ti­
ranski način njenog p o stu p an ja sa decom te kuće bio
mi je nepodnošljiv. S ada sam takođe znao šta znače
zamene koje su mi pale na pam et.
„Uz K apua sm esta asociram caput m o rtu u m 1'.
Vrlo često sam glavu V eronikinu poredivao sa m r t­
vačkom glavom . — M ađarska reč kapzsi (gram ziv)
sigurno je d o p rin e la p o m e ran ju . N alazim , naravno,
i one m nogo n ep o sred n ije asocijativne puteve koji
vezuju K apuu i V eronu kao geografske pojm ove i kao
■talijanske reći sa istim ritm om .'*

'• Mrtva glava.

" U »tvari: Kapua im a n a g la sa k na prvom , V erona n.'
drugom »logu: m ožda Ferenrl ov d e m isli na m a đ a rs k i Izgovoi
38 Psihopatologija svakodnevnog života

„Isto važi i za B rešu ; no i ovde p o sto je is p re ­

p le te n i p obočni p u te v i v e z iv a n ja ideja.
„M o ja a n tip a tija je u sv o je v rem e b ila ta k o jak a
d a m i je V ero n ik a b ila n a p ro sto g ad n a i d a sam u
više m a h o v a izrazio sv o je č u đ e n je što o na ip a k može
da im a lju b a v n i živ o t i d a b u d e v o ljen a. „ N ju lju b iti
— govorio sam — m o ra d a b u d i nag o n n a p o v raća­
n je (B r e c h r e iz )” P a ipak, o n a je začelo m ogla već
o d avno d a se d o v ed e u vezu sa id e jo m o paloj šv aj-
carsk o j g ard i.
„B re ša se, b a r ovde u M ađarskoj, v rlo često po-
m in je, n e za jed n o sa lavom , nego, za jed n o sa drugom
je d n o m zv e ri. N a jo m rz n u tije im e u ovoj zem lji kao
i u g o rn jo j Ita liji je im e g e n e ra la H ajnaua (H aynau),
k oga n a z iv a ju n a p ro sto H ije n a B re š e 17. O d om rznutog
tiranina H a jn a u a vodi d ak le je d n a n it m isli preko
B reše k a g ra d u V eroni, d ru g a p rek o pom isli o živ o ­
tin ji ko ja raskopava grobove i koja im a prom ukao
glas (što je d o p rin e lo a so c ira n ju nadgrobnog sp o m e­
nika) k a m rtv ačk o j glav i i k a n e p rija tn o m organu
V eronikinom , k o ju je m o je nesvesno tako grdno o cr­
nilo i k o ja je u sv o je v re m e u toj kući v la d ala go­
tovo isto ta k o tira n s k i kao a u s trijs k i g en e ra l posle
m a đ arsk ih i ita lija n s k ih b o rb i za oslobođenje.
„.Na L u c e rn se nado vezu je pom isao n a leto koje
je V ero n ik a sa sv o jim gospodarim a pro v ela n a F ir-
v ald štetsk o m je z e ru blizu L ucerna; a n a švajcarsku
gardu sećan je da je ona um ela da tira n iše n e samo
decu nego i o d rasle članove porodice i da je rado
ig ra la ulo gu g arde-dam e.
„Izričito n ap o m in je m d a je ta m oja an tip atija
p rem a V eroniki — svesno — davno prošla i sav la­
dana. U m e đ u v rem en u se ona, kako u svojoj spolja-
šn jo sti tak o i u svojim m an irim a, prom enila znatno
u sv o ju k o rist i ja m ogu (m ada m i se za to retk o u k a ­
zuje p rilik a) d a je susrećem sa iskrenom ljubaznošću.
M oje nesvesno, kao obično, drži se žilavije n e ­
k ad a šn jih u tisak a, ono je zlopam tilo.

17 Austrijski general fon Hajnau svirepo je kaznio grad

Brešu kada se on 1849. pobunio protiv Austrije.
 Zaboravljanje im ena i delova rečenice 89

„ T iljerije su alu z ija n a d ru g u ličnost, n a jednu

s ta n ju dam u, F ra n c u sk in ju , k o ja je u m nogim p r i­
likam a stv a rn o gardirala ženam a te kuće i p rem a ko­
joj je s ta ro i m lado osećalo poštovanje — verovatno
i pom alo s tra h a . J a sam je d n o v rem e bio n je n eleve
(učenik) u fran cu sk o j konverzaciji. Uz reč ćlćve
još m i p ad a n a p a m e t d a sam se, k ad a sam bio u po-
seti kod ze ta m oga d an a šn je g dom aćina u severnoj
Češkoj, m orao m nogo srne ja ti tom e što je tam ošnje
seosko stan o v n ištv o „e lev e” ta m o šn je šu m arsk e ak a­
dem ije nazivalo la fo vim a (Low en). V erovatno je i ta
vesela u spom ena im a la učešća u p o m e ran ju sa h i­
jene n a la v a .”
11. I sledeći prim er* m ože d a pokaže kako lični
kom pleks koji u p ra v o obuzim a čoveka m ože da iza­
zove z a b o ra v lja n je im en a n a sasvim udaljenom
mestu:
D va čoveka, je d a n s ta r iji i je d a n m lađi, koji su
šest m eseci ra n ije p u to v a li po Siciliji, izm enjuju
uspom ene n a o ne le p e i sa d rž a jn e dane. „K ako li se
zvaše ono m e sto ” . u p ita m lađi, ,,u kom sm o prenoćili
da bism o o d an d e n ač in ili iz let za S elin u n t? K alata-
fim i, za r n e ? ” — S ta riji to poriče: „T ako začelo ne,
ali ja sam ta k o đ e za b o ra v io im e m a d a se v rlo dobro
sećam svih p o je d in o sti n ašeg ta m o šn jeg boravka. Za
mene je d ovoljno d a opazim k ako je nešto zaboravio
neko d ru g i: o dm ah to z a b o ra v lja n je zarazi i m ene.
Da potražim o to im e? No m en i n e p ad a n a p am et n i­
jedno d ru g o osim K a lta n izeta (C altanisetta), k o je si­
gurno n ije ta čn o .” — „N e” , veli m lađi, „im e počinje
sa io ili se w n alazi u n je m u .” ,,W n e postoji u itali-
janskom je z ik u ” , u pozori s ta riji. — „Р а ja sam m i­
slio na v, a kazao sam w sam o zato što sam tako n a ­
vikao n a svom m a te m je m je z ik u .” — S ta riji se buni
protiv v: „R ekao b ih da sam u o p šte zaboravio već
mnoga sicilijan sk a im en a; tre b a lo bi da to p roverim
na nekoliko p rim e ra . K ak o se, n a p rim er, zove ono
mesto n a b reg u k o je se u sta ro m v eku zvalo Enna?

• Zentralblatt ftir Psychoanalyse, I, 9, 1911.

90 Psihopatologija svakodnevnog života

— A ha, zn am već: K a stro đ o va n i (C astrogiovanni).” —

U id u ćem tr e n u tk u već je m lađ i našao i izgubljeno
im e: ,,K a ste lv e tra n o (C aste lv etra n o )” , u z v ik u je on i
ra d u je se što m ože d a uk až e n a v za k o je je tv rd io
da m o ra b iti u n je m u . S ta riji još k ra tk o v rem e nem a
osećan je d a m u je im e poznato, no pošto g a je p r i­
hv atio , tre b a d a d a o b a v e šte n je o to m zbog čega ga
je bio zab oravio. O n kaže: „O čigledno zato što d ru ­
ga po lo v in a ve tra n o podseća n a v e tera n a (starog, islu ­
ženog borca). Z n am da n era d o m islim n a sta ren je i
da n a ču d an n ač in re a g u je m k ad a m e nešto podseti
na n j. T ako sam n ed a v n o je d n o m veom a cenjenom
p rija te lju , n a u v ije n i n eobičan način, pred<?čio d a je
„odavno p rev alio godine m la d o sti”, zato što je on
ra n ije jed n om , baš kad se o m en i izražavao n a jla s k a -
vije, ta k o đ e tv rd io d a ja n isam v iše m lad čovek.” D a
je o tp o r u m eni bio u p e re n p ro tiv d ru g e polovine im e­
na K a stelvetra n o proizlazi iz toga što su se početni
glasovi toga im en a p o ja v ili u zam eni K a lta n izeta ". —
,,A sam o im e K a lta n iz e ta ? ” u p ita m lađi. — „O no mi
se u v ek činilo kao te p a n je m ladoj že n i”, p riznade
stariji.
Malo do cn ije dodade: „Р а i im e E nna bilo je za­
m ena. A sad m i p ad a u oči d a ono im e koje se n a ­
m etn u lo p u te m racionalizacije, K astrođovani, isto
tako podseća n a đovane (giovane), što znači m lad, kao
i iščezlo im e K a stelvetra n o n a ve tera n — s ta r .”
S ta riji je m išlje n ja d a je n a ta j način razjasnio
uzroke svom z a b o ra v lja n ju im ena. Iz kog je m otiva
m lađi došao do istog pro m ašiv an ja, n ije ispitivano.
Po red m otiva za b o ra v lja n ja im ena, i njegov m e­
hanizam zaslu žu je naše in tereso v an je . U velikom bro ­
ju slu čajev a im e se n e za b o ra v lja zato što ono sam o
izaziva ta k v e m otive, već zato što ono po svom zvuku
i sličnosti slova podseća na drugo im e p ro tiv koga
su u p eren i ti m otivi. R azum ljivo je da su tako širo­
ke g ran ice uslova izvanredno pogodne za postanak
te pojave. Tako u sledećim p rim erim a:
12. D r Ed. H ičm an (Ed. H itschm ann):
„G ospodin H. hoće nekom e da saopšti im e k n ji­
žarske firm e G ilhofer i Ranšburg. Ali uprkos svem u
 Zaboravljanje im ena i delova rečenice

razm išljanju, n je m u p a d a n a p am et sam o im e Ranš-

burg, m ad a m u je firm a inače sasvim dobro poznata.
Pomalo n ez adovoljan zbog toga slučaja, on se vraća
kući; n em aju ći m ira, u p ita svoga b rata, koji je, kako
se činilo, već spavao, za p rv u polovinu im ena te fir ­
me. O vaj je reče bez u stez an ja. N ato gospodinu H.
uz „G ilh o fer” od m ah p ad e n a p a m e t reč G alhoj
(Gallhof). K a „ G alh o fu ” vo d ila ga je nekoliko m e­
seci ran ije, u d ru š tv u je d n e p riv la č n e devojke, š e t­
nja n a k o ju je sačuvao o b ilje uspom ena. D evojka m u
je za u sp om enu p o k lo n ila p re d m e t n a kom e piše:
„Za sećan je n a lep e časove u G a lh o fu .” N ekoliko dana
pred z a b o ra v lja n je to g im en a gospodin H. je, naoko
slučajno, ta j p re d m e t ja k o o štetio k ad a je brzo za­
tvorio n ek u fijo k u ; k o n s ta tu ju ć i to, on — pošto m u
je poznat sm isao sim p to m sk ih ra d n ji — n ije mogao
da se oslobodi izvesnog o sećan ja krivice. T ih d an a on
je prem a toj d am i bio n ešto a m b iv a le n tn o 18 raspolo­
žen, je r ju je d o d u še voleo, ali je oklevao da udovolji
njenoj želji za v e n č a n je m .” (D va slučaja zaboravlja­
nja im ena u In te rn a tio n a le Z e itsc h rift fiir P sycho­
analyse, I, 1913).
13. D r H ans S a k s (H an n s Sachs):
,,U razg o v o ru o Đ enovi i n je n o j najbližoj okolini
neki m ladić hoće d a p o m e n e i m esto P e lji (Pegli), ali
samo s v elik im tru d o m , posle n ap o rn o g razm išljan ja,
uspe da se se ti to g a im en a. V raćaju ći se kući, on sa
osećanjem n e p rija tn o s ti m isli k ak o m u se to, njem u
inače veom a d o b ro p o zn a to im e izm aklo iz svesti; te
misli ga n av e d u n a reč P eli, k o ja zvuči sasvim slično.
Znao je d a se ta k o zove o strv o u Ju žn o m m oru i da
su njegovi stan o v n ici s aču v ali n ekoliko ču d n ih obi­
čaja. N edavno je o to m e čitao u je d n o m etnološkom
delu i ta d a je odlučio d a ta sa o p šte n ja isk o risti za
sopstvenu h ip o tezu . Z a tim m u p ad e n a p a m e t da se
u Peli o d ig ra v a i ro m a n k o ji je čitao sa in tereso v a-
njem i zad ovoljstvom , a to je V a n Z a n ten o v o n ajsreć-

'* Od ambus - oboje i valens - od vrednosti, ono Sto

*e odnosi na istovremena suprotna osećanja, na primer: lju­
bav i mržnju.
92 Psihopatologija svakodnevnog života

n ije doba od L a u rid s a B ru n a . — T oga d a n a su ga go­

tovo n e p re k id n o o b u zim ale m isli u vezi sa pism om
k o je je isto g a ju t r a p rim io od je d n e n je m u veom a
d ra g e d am e; zbog to g p ism a je strah o v a o d a će m o­
r a ti d a se o d re k n e u g o v orenog s astan k a . P ošto je ceo
d an p ro v eo u n a jg o re m rasp o lo ž en ju , izišao je uveče
sa n am ero m da se više n e m uči s to m n e p rija tn o m
m išlju , nego d a se, koliko god uzm ogne, oda nep o m u ­
ćenom u ž iv a n ju u d ru š tv u k o je ga je očekivalo i koje
je on neo b ično visoko cenio. Ja s n o je d a je reč P elji
m ogla d a u grozi n je g o v u n a m e ru je r je o na glasovno
u ta k o tesn o j vezi sa P eli; a P eli, pošto je, z a h v a lju ­
ju ći svom etnološkom zna čaju , stek lo vezu sa n je g o ­
vom ličnošću, o v ap lo ću je n e sam o V an Z antenovo
nego i n jegovo n a jsre ć n ije doba, p a su o tu d a i p o ti­
cala s tra h o v a n ja i b rig e k o je su g a p rek o d an a m o­
rile. K a ra k te ris tič n o je d a se do ovog jed in stv en o g
tu m a č e n ja m oglo doći te k pošto je dru g o pism o p r e t­
vorilo su m n je u ra d o sn u izvesnost skorog v iđ e n ja .”
A ko se povodom ovog s lu č a ja setim o onog koji
je iz njeg ovog ta k o reći su se d stv a a u kom e se n i­
sam m ogao s e titi m e sta N e r v i (p rim er 1), vidim o kako
sličn o st po zv u k u izm eđu d v e reči m ože da zam eni
dv o jak i sm isao je d n e reči.
14. K ad a je 1915. izbio r a t sa Italijo m , m ogao sam
zap aziti da u m om s ećan ju o djednom n ed o sta je čitav
niz im en a ita lija n s k ih m e sta k o jim a sam inače r a ­
spolagao bez teškoća. K ao to lik im d ru g im N em cim a,
i m eni je p rešlo u n av ik u d a je d an deo p razn ik a p ro ­
vodim n a italijan sk o m tlu, i za m ene n ije moglo biti
s u m n je da je to m asovno z a b o ra v lja n je im ena izraz
sh v atljiv o g n e p rija te ljs k o g raspoloženja p rem a Ita ­
liji, k o je je sada stu p ilo n a m esto ra n ije naklonosti.
No po red ovog d ire k tn o ' m otivisanog za b o ra v lja n ja
im ena pojavilo se i in d irek tn o , k o je se m oralo sm a­
tra ti kao posledica istog u ticaja. N aginjao sam i zabo­
ra v lja n ju n e ita lija n sk ih im ena, a istra živ an jem tih
slu čajev a došao sam do toga da su i ta im ena, po n e­
koj dalekoj sličnosti, bila u vezi sa prokaženim n e p ri­
ja teljsk im . Tako sam se jednoga d an a dugo upinjao
da se setim im ena m oravskog grad a Bisenz (češki
 Zaboravljanje imena i del ova rečenice 93

Bzenec). K ad sam ga se n ajzad setio, znao sam od­

mah da se to z a b o ra v lja n je m o ra sta v iti na račun
palate B izenci (B iserni) u O rv ije tu . U toj p alati se
nalazi h o tel B elle A rti, u kom sam stanovao kad god
sam boravio u O rv ije tu . N ajm ilije uspom ene su, n a­
ravno, n a jja č e stra d a le zbog pro m en jen o g osećajnog
stava.
Biće ta k o đ e korisno d a nas nekoliko p rim era
podseti n a to kako razn o lik im n am eram a može da
posluži z a b o ra v lja n je im ena.
15. A . J. S to r fe r („ Z aboravljanje im ena k o jim se
osigurava za b o ra v lja n je n a m era ”):
„N ek a d am a u B azelu d o b ije jednog d an a oba-
veštenje d a je n je n a p rija te ljic a iz m ladosti S elm a X .
iz B erlina, k o ja je baš n a svadbenom p utovanju,
stigla u B azel. P rija te ljic a iz B erlin a tre b a da osta­
ne u B azelu sv eg a je d a n d an. Z ato B azelka odm ah
pohita u hotel. P r i ra s ta n k u su se p rija te ljic e dogovo­
rile d a se posle p o d n e ponovo sa sta n u i d a do polaska
B erlinke o sta n u zajedno.
„Poele po d n e B azelk a zaboravi n a sastan ak . D e­
term in acija to g a z a b o ra v lja n ja n ije m i poznata, ali
baš u to j situ a c iji (su sre t sa p r ija te ljic ć m iz m la d o ­
sti k oja se ta m a n udala) m ože d a b u d e nekoliko ti­
pičnih k o n stelacija k o je m ogu d a spreče ponovni sa­
stanak. U ovom s lu č a ju in te re s a n tn a je dalja jedna
omaška, k o ja p re d s ta v lja nesvesno o sig u rav a n je prve.
U v rem e k a d a je o p et tre b a lo d a se sastan e sa p rija ­
teljicom iz B erlin a, B az elk a se nalazila u d ru štv u
na nekom d ru g o m m e stu . P oveo se razgovor o n e ­
davnom v e n č a n ju b ečk e o p ersk e pevačice K ure
(Kurz). D am a iz B azela iz razila se k ritič k i (!) o tom
braku, ali k a d a je h te la d a izgovori im e pevačice,
našla se u n ajv ećo j n e p rilic i: n je n o g ličnog im ena nije
mogla d a se seti. (K ao što je poznato, baš kod jedno-
složnih p o ro d ič n ih im en a n aro čito sm o skloni d a k a ­
žemo u je d n o i lično im e). D am a iz B azela se utoliko
više lju tila zbog slab o sti svoga p am ćen ja što je če­
sto slu šala p ev ačicu K u r e i što jo j je im e (celo) inače
bilo vrlo d o b ro poznato. P ra v a c razg o v o ra se prom e-
94 Psihopatologija svakodnevnog života

n io a d a n ik o d ru g i n ije p re to g a sp om enuo za b o ra v ­
ljen o lično im e pevačice.
„U veče istog d a n a n a ša d a m a iz B azela nalazila
se u d ru š tv u k o je je delim ičn o bilo isto v e tn o sa po­
p o d n ev n im . S lu ča jn o se o p e t p o vede razg o v o r o b ra ­
ku p ev ačice i ta dam a, bez ik a k v e teškoće, izgovori
im e S elm a K ure. O vom e je od m ah sledio uzvik: „Ah
sad se sećam : p o tp u n o sam s m e tn u la s u m a d a sam
za d an a s posle p o d n e u g o v o rila s a s ta n a k sa svojom
p rija te ljic o m S e l m o m ” P o g led av ši n a sat, u v id e da
joj je p rija te ljic a sv ak ak o već o tp u to v a la .” (In te rn a ­
tional e Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, II, 1914).
M ožda još nism o d ovoljno p rip re m lje n i d a bism o
m ogli p rav iln o ce n iti sve s tra n e tog lepog p rim era.
Idući je je d n o sta v n iji; u n je m u se, iz m o tiv a k o ji su
u vezi sa izvesnom situ a cijo m , za b o ra v lja n e im e,
nego je d n a s tra n a reč. M i već vidim o da su procesi
koje o b rađ u jem o u v ek isti, bez o bzira n a to da li se
oni odnose n a im ena, ličn a im ena, s tra n e reči ili n i­
zove reči. U sledećem p rim e ru je d a n m ladić zabo­
ra v lja en g lesk u reč za zlato, k o ja je is to v e tn a sa n e-
m ačkom reči G old, d a bi im ao povoda za izvršenje
željen e ra d n je .
16. D r H ans Saks:
„N eki m ladić upozna se u zajedničkom pansionu
sa E ng lesk injom , k o ja m u se svidi. Z a b av ljaju ći se
s njom , p rv og v ečera njih o v o g poznanstva, n a njenom
m a te rn je m je zik u ko jim on p riličn o vlada, i hoteći
p rito m d a u p o tre b i eng lesk u reč za zlato, opazi da
u prkos n ap o rn o m tra ž e n ju n e m ože da je se seti. N a-
m esto n je u p orno m u se nam eću' kao zam ene fra n ­
cusko or, la tin sk o a u ru m i grčko hrisos, tako da jedva
uspe d a ih odagna, m ad a izvesno zna d a te reči ne­
m aju sro d nosti sa traženom . N ajzad ne nađe drugog
načina da objasni š ta hoće, nego da dodirne zlatni
p rsten koji dam a nosi na ruci; veom a postiđen, dozna
od n je d a dugo tra žen a reč za zlato glasi isto tako
kao i n em ačka, tj. gold. V elika vrednost takvog do­
dira, ostv arenog pom oću zab o rav ljan ja, n ije sam o u
tom e što on om ogućuje d a se n a nim alo nepriličan
način zadovolji nagon za h v a ta n je m i dodirivanjem
 Zaboravljanje imena i del ova rečenice 95

— to za d o v o ljav a n je je m ogućno i u d ru g im p rili­

kama, k o je z a lju b lje n i revnosno iskorišćuju — nego
još m nogo v iše u to m e što se pom oću n je g a može
razjasn iti k ak v i su izgledi za prosidbu. N esvesno te
dame, n aro čito ako je ono sim patično raspoloženo
prem a p a rtn e ru , pogodiće k ak a v se ero tičk i cilj k ri­
je iza b ezazlene m a sk e tog za b o ra v lja n ja; to kako će
ona p rim iti ta j d o d ir i n je g o v u m o tiv ac iju m ože tako
postati za oba d ela nesvesno, ali veom a značajno
sredstvo sp o razu m e v an ja o šan sam a u p rav o započe­
tog f le rta .”
17. S ao p štav a m jo š in te re s a n tn o zapažanje o za­
b o rav ljan ju i ponovnom n a la ž e n ju jed n o g ličnog im e­
na po J. S te r k e u (S tarcke); slučaj se o d lik u je tim e
što je sa z a b o ra v lja n je m im en a vezano iz v rta n je niza
reči iz je d n e pesm e, kao u p rim e ru N ev este iz K o ­
rinta:
„ S ta ri p ra v n ik i filolog Z. p rip o v e d a u d ru štv u
da je u doba svoga stu d e n to v a n ja u N em ačkoj po­
znavao s tu d e n ta k o ji je bio iz v an red n o g lu p i o čijoj
gluposti on u m e d a isp rič a m nogo anegdota. No, on
ne može d a se se ti im en a tog stu d e n ta , m isli d a to
ime p o čin je sa w , ali d o cn ije to o p et porekne. Seća
se d a je ta j g lu p i s tu d e n t k a sn ije postao trgovac v i­
nom (W ein h ln d ler). Z a tim o p et isp rič a aneg d o tu 0
njegovoj g luposti, čudeći se jo š je d n o m što ne može
da m u se seti im ena, p a o n d a reče: „Bio je ta k a v m a­
garac d a n e s h v a ta m k ako sam m ogao d a m u, stalnim
ponav ljan jem , u lije m u g la v u la tin sk i je zik .” T re n u ­
tak k asn ije on se do seti d a se tra žen o im e završava
na . . . m an. N a n aše p ita n je d a li m u p ad a n a pam et
neko d ru g o im e k o je se za v ršav a n a m an, on odgovo­
ri: „ E rdm an.” — „К о je to ? ” — „I to je bio stu d en t
onog v re m e n a .” — No n je g o v a kći p rim e ti d a postoji
i pro feso r E rdm an. T a čn ije is p itiv a n je pokazalo je da
je ta j p ro feso r E rd m a n u časopisu ko ji on u re đ u je p ri­
mio rad p o slat od Z -a sam o u sk raćen o m obliku, da se
s njim d elim ično n ije slagao itd., i d a je to Z -u bilo
prilično n e p rija tn o . (P o v rh to g a saznao sam kasn ije
da je Z. u ra n ijim g o d in a m a im ao izgleda d a postane
profesor u istoj s tru c i k o ju sad a p re d a je p ro feso r Erd-
96 Psihopatologija svakodnevnog života

m an, d a d a k le m ožda i zbog to g a E rd m a n d ira u oset-

ljiv u žicu).
,,S ada se Z. o d je d a re d p ris e ti d a je im e glupog
s tu d e n ta : L in d e m a n . T oga d a se im e sv rša v a na
. . .m a n setio se već r a n ije ; p re m a to m e je L in d e osta­
lo d u že p o tisn u to . N a p ita n je n a šta g a podseća L inde,
on kaže n a jp re : „N i n a š ta .” N a m o je n a v a ljiv a n je da
će m u, uz to, v a ljd a ip a k n ešto p a s ti n a p a m e t reče,
g le d aju ći uvis i u činivši ru k o m p o k re t u vazduhu:
,.P a da, lip a (L inde), to je lepo d rv o .” D rugog ničega
ne m ože d a se seti. Svi ućute, svako se u d u b i u svoju
le k tiru ili nek i d ru g i posao, kada, nekoliko tre n u ta k a
kasn ije, Z. s ta d e u san ja lačk o m to n u d a recitu je:

Steht er mit festen

Gefugigen Knochen
Auf der Erde,
So reicht er nicht auf
Nur mit der Linde
Oder der Rebe
Sich zu vergleichen.

(Kada čvrstim, gipkim kostima

stoji na zemlji,
ne dopire dotle da bi se mogao uporediti
ma samo sa lipom ili sa lozom).

,,Ja u zv ik n em lik u ju ći: „E to n am Erdm ana. Taj

čovek ko ji sto ji n a zem lji, to je s t ta j E rde-M ann ili
E rdm ann, n e d o p ire toliko visoko d a bi se m ogao upo­
red iti m a i sa lipom (L in d em a n n -om) ili sa lozom (tr ­
g ovcem vinom ). D rugim rečim a: onaj L indem an, glu ­
pi s tu d e n t koji je k asn ije postao trg o v ac vinom , već
je bio m agarac, ali E rdm an je još m nogo veći m aga­
rac, ta j tek ne m ože d a se u p oredi ni sa tim L indem a-
nom .” T ak av p o d ru g ljiv ili pogrdan govor u nesve-
snom n ije ništa neobično, zato mi se činilo da je sada
pro n ađ en glavni uzrok zab o ra v lja n ju im ena.
„U pitao sam iz koje pesm e potiču citiran i stihovi.
Z. reče da je to pesm a od G etea, koja, kako misli,
počinje ovako:
 Zaboravljanje imena i delova rečenice 97
Edel sei der Mensch,
Hilfreich und gut!

(Covek neka bude plemenit, gotov da pomaže 1 dobar!).

i da se u njoj n alaze i ovi stihovi:

Und hebt er sich aufwfirts,-

So spielen mit ihm die Winde.

(A uzdigne li sc — igraju se s njim vetrovi).

„S u tra d a n p o tra žio sam tu pesm u od G etea, pa

sc pokazalo d a je ta j slu ča j još lepši (ali i kom pliko-
vaniji) nego što se činilo u p rv i m ah.
,,a) P rv i c itira n i stih o v i (vidi gore) glase tačno:

Steht er mit festen

Markigen Knochen

(Kada stoji čvrstim — snažnim [punim srži] kostima).

„G ipke (gefiigige) kosti bile bi dosta neobična

kom binacija. A li u to neću bliže d a ulazim .
,,b). Sledeći stih o v i te s tro fe glase (v. gore):

Auf der wohlgegriindeten

D auem den Erde,
Reicht er nicht auf,
Nur mit der Eiche
Oder der Rebe
Sich zu vergleichen.

(Na čvrsto postavljenoj, trajnoj zemlji, on ne postiže da

bude uporedivan ni sa hrastom ni sa lozom).

„ P rem a tom e, u celoj pesm i n e posto ji lipa

(Linde)! O n je nesvesno zam enio h r a s t (Eicbe) lipom
(Linde) sam o zato d a bi om ogućio ig ru reči Erde
Linde — R ebe (zem lja, lipa, loza).
' * O d a b ra n a dela. I
98 Psihopatologija svakodnevnog života

,,c) T a p esm a se zove G ranice čo v ečstva i s ad rži

p o re đ e n je izm eđ u svem oći bogova i n e z n a tn e sile čo-
vekove. A p esm a čiji p o č e ta k glasi:

Edel sei der Mensch,

Hilfreich und gut

d ru g a je p esm a n a n ek o lik o stra n ic a d alje. Zove se:

Das G o ttlich e (Božansko) i sad rži isto ta k o m isli o
bogovim a i lju d im a . K ako u to nism o d a lje ulazili,
m ogu sam o n a s lu ć iv a ti d a su p ri p o stan k u ovoga slu ­
ča ja im ale učešća i m isli o životu i u m ira n ju , o v re ­
m en sk o m i večnom , o sop stv en o m slabom životu i o
b udućoj sm rti* ” .
U n ek im od ovih p rim e ra isk o rišćen e su sve fi­
nese p sih o an a litičk e te h n ik e d a b i se razjasn ilo zabo­
ra v lja n je im ena. K o želi d a sazn a v iše o ta k v o m rad u ,
toga u p u ć u je m n a sa o p šte n je E. D žonsa (Jones, L on­
don)**.
18. F erenci je zapazio d a za b o ra v lja n je im en a
m ože d a se p o ja v i kao h is te rič a n sim ptom . O nda ono
p o k azu je m e h an iza m k o ji se m nogo u d a lju je od m e­
h an izm a om aške. K ako on za m išlja tu razlik u , videće
se iz njeg o vog sao p šten ja:
„S ad a lečim p o s ta riju gospođicu kojoj n e p ad a ju
na p a m e t ni n a jv iše u p o tre b lja v a n a i njoj n ajb o lje
pozn ata lična im ena, m a d a in a če im a dobro pam ćenje.
A naliza je pokazala da ona tim sim ptom om želi da
d o k u m e n tu je svoje n ez n an je. A to d em onstrativno
istican je n je n e ig n o ra n cije u s tv a ri je za m eran je rodi­
teljim a, koji joj nisu om ogućili više školsko obrazo­
v anje. I to što ona im a nagon da staln o čisti i u ređ u je
kuću („psihozu dom aćica”) potiče delim ice iz istog

* Iz holandskog izdanja ove knjige pod naslovom: De

Involed van ons onbewuste in ons dagelijksche leven, Am­
sterdam 1916, odštampano na nemaCkom u Internationale
Zeitschrift fiir firztliche Psychoanalyse, IV, 1916.
•• „Analiza jednog sluCaja zaboravljanja imena”. Pre­
vedeno na nemački u Zentralblatt fiir Psychoanalyse, II, 2,
1911.
 Zaboravljanje im ena i delova rečenice 99
izvora. T im e o na želi d a kaže o tp rilik e : V i s te od
mene načinili slu ža v k u .”
Mogao bih ovde n av e sti još m nogo p rim e ra za­
b o rav ljan ja im en a i d a d isk u siju o n jim a povedeno
mnogo d alje, ali n e b ih želeo d a gotovo sva gledišta
koja dolaze u o b zir za k a sn ije te m e p re tre se m već
ovde, p ri prv o j tem i. Z ato n e k a m i se dopusti d a u
nekoliko reče n ica iznesem re z u lta te ovde saopštenih
analiza:
M ehanizam z a b o ra v lja n ja im en a (tačnije: sm eta-
nja s um a, p riv re m en o g zab o ra v lja n ja) sasto ji se u
tome da n eki d ru g i i u to v re m e n e svesni niz m isli
om eta n a m e ra v a n u re p ro d u k c iju . Izm eđu porem eće­
nog im ena i rem etilačk o g kom pleksa postoji veza, bilo
a priori, bilo d a se ona ob razo v ala po v ršn im (spolj-
nim) aso cijacijam a, p u te v im a ko ji se često čine u silje ­
ni, izveštačeni.
M eđu re m e tila č k im k o m pleksim a n a jja č e dejstvo
pokazuju kom pleksi u vezi sa sam im sobom (lični, po­
rodični, p rofesionalni).
Im e k o je m ože im ati više zn a čen ja p rip a d a neko­
likim sk u p o v im a m isli (kom pleksim a); ta k v o im e i
njegovoj vezi s je d n im sk upom m isli često porem e
njegova p rip a d n o st dru g o m , ja čem kom pleksu.
M eđu m o tiv im a tih p o rem ećaja naro čito se isti''
nam era d a se izbegne n e p rija tn o s t k o ja bi m ogla bi.
izazvana sećanjem .
U glavnom , m ogu se ra z lik o v a ti d v a osnovna slu ­
čaja za b o ra v lja n ja im ena: k a d a to im e sam o podseća
na nešto n e p rija tn o , ili k a d a je ono dovedeno u vezu
sa nečim d ru g im što bi m oglo im ati ta k v o dejstvo;
prem a tom e, im en a m ogu b iti o m e ta n a u rep ro d u k ciji
zbog sebe sam ih, ili zbog sv o jih bližih ili d a ljih asoci­
jativ n ih odnosa.
P reg led am o li ove o p šte za k lju čk e , postaće n am
razum ljivo zašto m e đ u n ašim o m ašk am a najčešće s u ­
srećem o p riv re m e n o z a b o ra v lja n je im ena.
19. Mi, m e đ u tim , nism o ni iz d alek a zabeležili sve
osobitosti te po jav e. H oću jo š d a u k ažem n a to da
je za b o ra v lja n je im en a u velikoj m e ri zarazno. U ra z ­
govoru izm eđu d v a lica često je dovoljno d a je d n o
100 Psihopatologija svakodnevnog života

k aže k ak o je ovo ili ono im e zaboravilo, p a d a g a se

ni d ru g o lice n e m ože s e titi. No ta m o gde je Z aborav­
lja n je ov ako in d u k č v an o , zab o ra v lje n o im e se la k še
p o ja v lju je ponovo. O vo „k o lek tiv n o ” za b o ra v lja n je,
stro g o u zevši p o ja v a psih o lo g ije m asa, još n ije postalo
p re d m e to m a n a litič k o g is tra ž iv a n ja . U je d n o m je d i­
nom , ali osobito lepom , p rim e ru m ogao je T. R a jk
(Th. R eik) d a d a d o bro o b ja šn je n je te čudne pojave*.
,,U m a lo m d ru š tv u s tu d e n a ta , u kom su џе n a la ­
zile i d v e s tu d e n tk in je filozofije govorilo se o m no­
g o b ro jn im p ita n jim a k o ja p o sta n a k h rišć a n stv a po­
s ta v lja k u ltu rn o j is to riji i n au c i o relig iji. J e d n a od
m lad ih dam a, k o ja je uče stv o v ala u razgovoru, setila
se d a je u engleskom ro m a n u što g a je nedavno či­
ta la n ašla p riv la č n u slik u m nogih v e rsk ih s tr u ja n ja
k o ja su u z b u đ iv a la lju d e onog doba. D odala je d a je u
ro m a n u p rik a z a n ceo H risto v život od njegovog ro ­
đ e n ja do sm rti, ali im en a toga dela n ije m ogla d a se
seti (vizuelno sećan je n a om ot k n jig e i n a tipografsku
slik u n aslo v a bilo je više nego jasno). I tro jica od p ri­
su tn e gospode tv r d ila su d a po zn a ju ta j rom an, ali
začudo n i oni n isu m ogli d a k ažu njegovo i m e . . .
„S am o se m lad a d am a p o d v rg la analizi ra d i ra z ­
ja šn je n ja toga za b o ra v lja n ja. N aslov k n jig e glasi: B en
H u r — od L u isa V olesa (Lew is W allace). P ale su joj
na p am et ove zam ene: Ecce hom o — hom o su m —
quo va d iš? 19 D evojka je sam a razu m ela da je to im e
zab o rav ila „ je r sad rži izraz koji n ije d n a m lada d e v o j­
ka — uz to još u d ru š tv u m lad ih lju d i — neće rado
u p o tre b iti.”20 Ovo o b ja šn je n je p ro d u b ljen o je veom a
in teresan tn o m analizom . U vezi k o ja je ovde d o d ir­
n u ta, i p rev o d reči hom o na n em ački (M ensch)21 im a

• Th. Reik, Uber kollektives Vergessen, Internat. Zeit-

schrift fiir Psychoanalyse, VI, 1920. (Sadržano i u Reik, Der
eigene und der fremde Gott, 1923).
*• Latinski, znači: Evo čoveka (reči Pilata o Hristu) —
čovek sam — kuda ćeš? (Petrove reči Hristu, ujedno naslov
romana Sjenkjevičevog).
10 Nemačka reč die Hure znači kurva.
21 I reč Mensch (u srednjem rodu) ima isto značenje
kao i Hure.
 Zaboravljanje imena i delova rečenice 101

nepristojno značenje. R a jk za k lju ču je: M lada dam a

tre tira reč tako kao d a b i izgovaranjem tog sum njivog
naslova p red m lad im lju d im a p riz n ala da im a te že­
lje, koje je ona u s tv a ri odbacila kao n e p rija tn e i
kao želje koje n e o d g o v araju njenoj ličnosti. K raće
rečeno: nesvesno, o na iz jed n ač u je izgovaranje reči
„Веп H u r" sa sek su aln o m ponudom , i njeno zaborav­
ljanje, p rem a tom e, znači o d b ran u od nesvesnog isku­
šenja te v rste. Im am o razloga za p retp o stav k u da su
slični nesvesni procesi b ili u zro k zab o ra v lja n ju i kod4
m ladih lju di. N jihovo nesvesno sh v atilo je zab o rav lja­
n je dev o jk e u njegovom prav o m značenju pa ga je . . .
tako reći p ro tu m a č ilo . . . Z a b o rav lja n je kod m u šk a­
raca p re d sta v lja obzir p re m a ta k v o m d ržan ju . . . To
je kao d a im je n jih o v a sabesednica svojom iznenad­
nom slabošću p am ćen ja d ala ja sa n m ig, koji su m u ­
škarci nesvesno dobro razu m eli.”
D ešava se i p roduženo z a b o ra v lja n je im ena, p ri
čemu čitavi nizovi im en a iščezavaju iz sećanja. Ako
čovek, d a bi ponovo n ašao iščezlo im e, lovi d ru g a sa
kojim a je. oho u č v rsto j vezi, onda često u m a k n u i ta
nova im ena pom oću k o jih je h te o d a dođe do tra ž e ­
nog. Z a b o rav lja n je ta k o presk ače s jednog im ena na
drugo, kao d a bi h te lo d o k azati d a tu postoji p re p re ­
ka ko ja se n e m ože lako o d stra n iti.
 0 U SP O M E N A M A IZ D E T IN J S T V A
1 U SP O M E N A M A PO K RIVALICAM A

Glava IV

U d ru g o j ra s p ra v i (ob ja v lje n o j 1899. u M onat-

ss c h r ift fiir P syc h ia trie u n d N eurologie) m ogao sam
da p o k ažem te n d en cio z n o st n ašeg s ećan ja onde gde
se to n e b i očekivalo. Pošao sam od u p a d ljiv e čin je­
n ice d a su n a jra n ije u sp o m en e iz d e tin js tv a često sa^
ču v a le ono što je in d ife re n tn o i sporedno, dok se u
se ć a n ju o d raslih (često, iako n e uvek!) od važnih, iz­
ra z itih , sn ažn im a fe k tim a p ro p ra ć e n ih u tisa k a toga
v re m e n a n e n alazi n i tra g a.
K ak o znam o d a p am ćen je v rši izbor m eđu u tisc i­
m a ko ji n a v iru , m o ra li bism o p re tp o sta v iti da ono taj
izb o r u. d e tin js tv u v rši po sasvim d ru g im principim a
nego u do ba in te le k tu a ln e zrelosti. M eđutim , podrob­
no isp itiv a n je p o k az u je d a je ta p re tp o sta v k a izlišna.
I n d ife re n tn e uspom ene iz d e tin js tv a postoje sam o za­
h v a lju ju ć i je d n o m procesu p o m e ran ja; one su zam e­
n a u re p ro d u k c iji za d ru g e, od ista zn a čajn e utiske;
sećan je n a te u tisk e m ože se postići psihičkom an a li­
zom o n ih in d ife re n tn ih uspom ena, dok n jih o v u nepo­
s re d n u re p ro d u k c iju sp rečav a neki otpor. K ako su se
te in d ife re n tn e u spom ene sačuvale zah v alju ju ći ne
sop stv en o j sadržini, nego asocijativnoj vezi svoje sa-
d ržin e sa je d n o m drugom , potisn u to m (zaklonjenom
ili p okrivenom ) sadržinom , op rav d an je naziv koji
sam im dao: „u sp o m ene-pokrivalice” (D eckerinner-
ungen)
 O uspomena mo Iz detinjstva н )3

U sp om enutom članku, sam o sam dodirnuo, a n i­

pošto iscrpeo, razn o v rsn e odnose i m nogostruka zna­
čenja u spom ena pokrivalica. N a p rim e ru koji je tam o
podrobno analizovan, n aro čito sam istakao je d n u oso­
bitost u v r e m e n s k o j re la c iji izm eđu uspom ene pokri-
valice i n jom p o k riv e n e sadržine. S adržina uspom ene
pokrivalice u to m p rim e ru b ila je iz je d n e od p rvih
godina d etin jstv a , dok je ono što je ona u sećanju
zastupala i što je ostalo gotovo nesvesno to lice doži-
velo u k a sn ijim godinam a. T a v rs ta p o m e ran ja bila bi
povratna, unazadna ili retrogradna. M ožda još češće
susrećem o s u p ro tn i odnos: da se in d ife re n ta n utisak
iz nedavno m in u lo g doba u č v rsti u sećan ju kao uspo­
mena p o k rivalica, a d a za to im a da zahvali samo
svojoj v ezanosti za je d a n ra n iji doživljaj p ro tiv čije
neposredne re p ro d u k c ije postoji otpor. To bi bila
unapredna ili anterogradna uspom ena pokrivalica.
Ono b itn o što je od v ažnosti za p am ćen je ovde v re­
menski leži iza usp o m en e pokrivalice. N ajzad postoji
i treći još m ogućni s lu ča j: da je uspom ena pokrivalica
vezana sa u tisk o m koji o na p o k riv a n e sam o svojom
sadržinom nego i v rem en sk im dodirom , d ak le isto v re­
mena ili sim u lta n a u sp o m en a pokrivalica.
K oliki deo n ašeg s e ćan ja p rip a d a k ateg o riji uspo­
mena p o k riv a lic a i k o lik a je n jih o v a uloga u raznim
n eurotičkim p o ja v am a, to su pro b le m i u čije se tr e ti­
ran je n isam ni ta m o u p u štao n iti ću ovde d a ulazim
u to. S talo m i je sam o do toga da ista k n em d a su za­
b o rav ljan je ličn ih im en a s po g rešn im sećanjem i o b ra­
zovanje u sp o m en a p o k riv a lic a p o ja v e iste v rste.
R azlike izm eđu tih p o ja v a n a p rv i pogled su
mnogo u p a d ljiv ije nego n jih o v e e v e n tu a ln e analogije.
Tamo su posredi ličn a im ena, ovde k o m p letn i utisci,
nešto što je doživljeno, bilo u s tv a rn o s ti bilo u m isli­
ma; tam o p o sto ji očevidno iz n e v e ra v a n je fu n k cije se­
ćanja, ov d e n a m izgleda ču d a n ra d pam ćen ja ; tam o
je tre n u ta n p o rem ećaj — je r sad a za b o ra v lje n o im e
m ogle je p re to g a d a b u d e rep ro d u k o v an o p rav iln o
sto p u ta, i m ože to od s u tr a o p et d a b u d e — ovde
blago ko jim tra jn o rasp o la žem o bez m a n jk a, je r izgle­
da da n as te in d ife re n tn e u sp o m en e iz d e tin jstv a
104 Psihopatologija svakodnevnog života

m o g u p r a titi k ro z d u ži deo n ašeg života. C ini se d a je

z a g o n etk a u o ba s lu č a ja sasv im različito usm ere n a.
T am o je to što p o b u đ u je n ašu n a u č n u ra d o zn a lo st za­
b o ra v lja n je , ovde z a d rž a v a n je u sećan ju . No k a d a se
m alo u d u b im o u stv a r, zapažam o da, u p rk o s razlici u
psih ičk o m m a te rija lu i u v rem en sk o m tr a ja n ju oba
fen o m en a, z n a tn o p re o v la đ u ju p o d u d arn o sti. O vde
kao i ta m o u p ita n ju je p ro m a šiv a n je .s e ć a n ja ; p am ­
će n je n e re p ro d u k u je ono što b i m oralo d a rep ro d u -
k u je , neg o n ešto d ru g o k ao zam enu. U slu ča ju zabo­
ra v lja n ja im en a n e n e d o sta je ra d p am ćen ja : on se
og led a u za m en i im ena; a s tv a ra n je u sp o m en a p o k ri­
valica za sn iv a se n a z a b o ra v lja n ju d ru g ih , v až n ijih
u tisa k a. O to m e d a je tu n ešto porem ećeno ob av ešta-
va n as u oba s lu č a ja je d n o in te le k tu a ln o osećanje,
sam o sv ak i p u t u d ru g o m obliku. P ri za b o ra v lja n ju
im en a zn a m o d a su za m en e pogrešne; p ri uspom ena­
m a p o k riv a lic am a čudim o se što ih uo p šte im am o.
P sih o lo šk a an a liza d o k az u je d a je do s tv a ra n ja zam e­
n a u o ba s lu č a ja došlo n a isti način, p o m e ran jem duž
je d n e p o v ršn e asocijacije; zato baš razlik e u m a te ri­
ja lu , u v rem en sk o m tr a ja n ju i u c e n trira n ju oba fe ­
n o m en a p o ja č a v a ju n aše o če k iv an je d a je ono do čega
sm o došli n ešto zn ačajn o i od opšte važnosti. Taj opšti
p rin c ip glasio bi: iz n e v e ra v a n je i z a stra n jiv a n je r e ­
p ro d u k tiv n e fu n k c ije u k az u je, m nogo češće nego što
naslu ću jem o, d a se tu upliće n ek i p ris tra sa n činilac,
n e k a te n d en cija , k o ja je d n o sećan je podupire, dok
d ru g o n a s to ji d a suzbije.
T em a o usp o m en a m a iz d e tin js tv a čini m i se ta k o
z n a č a jn a i in te re s a n tn a d a b ih joj hteo p osvetiti još
n ek o lik o n ap o m en a k o je prelaze g ran ice dosadašnjih
g le d išta.
K oliko unazad, u d etin jstv o , d opiru sećanja? Po«
z n a to m i je nekoliko is tra ž iv a n ja o tom p itan ju , ta k o
od A n r ija (V. e t C. Henri)* i od P otvina (Potwin)**; iz

* Enquete sur les premiers souvenirs de l’enfance.

L’annće psychologique, III, 1897.
** Study of early memories. Psychological Review, 1901
 O uspomenama iz d e tin js tv a iq 5

njih proizlazi da postoje velike in dividualne razlike

kod ispitanika, uto lik o što pojedini m eđu n jim a tv rd e
da se sećaju d o živ lja ja iz šestog m eseca života, dok
drugi iz svoga života n e z n a ju n išta do nav ršen e šeste,
pa čak i osm e godine. A li od čega zavise te razlik e u
uspom enam a iz d e tin js tv a i k ak a v je njih o v značaj?
O čigledno n ije dovoljno a n k e ta m a p rik u p iti m a te ri­
jal koji se odnosi n a ta p ita n ja ; potreb n o je još i o bra­
dili taj m a te rija l a u tom e m o ra učestvovati i lice
koje nam je dalo o b av e šten ja u an k eti.
M islim d a odviše olako p rim am o činjenicu in ­
fantilne am nezije, n e m a n ja uspom ena n a p rv e godine
našeg života, m esto da u n jo j nalazim o čudnu zago­
netku. Z ab o rav ljam o za koliko visoka in tele k tu aln a
postignuća i za kako složena osećanja je sposobno dete
od o tp rilik e če tiri godine; tre b alo bi da se čudim o
što je p am ćenje k a sn ijih godina, po p rav ilu , sačuvalo
tako m alo od tih d u šev n ih procesa; d a se čudim o u to ­
liko p re što im am o m nogo razloga za p retp o stav k u da
ta ista d e tin ja d e la tn o st n ije p ro šla ne ostavivši trag a
u razvitku ličnosti, nego da je b ila od p resudnog uti-
caja za sva do cn ija v rem en a. A up rk o s tom neupore-
divom d ejstv u , ona je za b o ra v lje n a! To pokazuje da
tu postoje sasvim n a ro č iti uslovi sećan ja (u sm islu
svesne rep ro d u k cije), uslovi ko je dosad nism o bili
pronašli. V rlo je m ogućno da će n am z a b o ra v lja n je
našeg d e tin js tv a d a ti k lju č za ra z u m e v a n je onih am ­
nezija k oje su, p re m a n ašim n o v ijim saznanjim a,
osnova za s tv a ra n je sv ih n e u ro tič k ih sim ptom a.
Od saču v an ih u sp o m en a iz d e tin js tv a n ek e nam
se čine dobro s h v a tljiv e , d ru g e ču d n e ili n erazum ljive.
Nije teško is p ra v iti n ekoliko z a b lu d a koje se odnose
na obe ove v rste . A ko se usp o m en e jed n o g čoveka
koje su se o d ržale p o d v rg n u an a litičk o m isp itiv an ju ,
može se lako u tv rd iti da nem a je m s tv a za njihovu
tačnost. N eke od slik a se ć a n ja su neosporno izopače­
ne, nepotpune, ili v re m e n sk i ili p ro sto rn o pom erene.
Tvrđenja isp ita n ih lica, kao to d a n jihovo prvo seća-
nje potiče o tp rilik e iz d ru g e godine života, očigledno
su nepouzdana. U skoro u spevam o d a p ronađem o i m o­
tive koji n am o b ja šn ja v a ju izo p ačav an je doživljenog
106 Psihopatologija svakodnevnog života

ali k o ji ta k o đ e d o k a z u ju d a u z ro k tim g re š k a m a u s e ­
ć a n ju n e m ože b iti n a p ro s to n ep o u z d an o st p am ćen ja .
J a k e sile u k a s n ije m ž iv o tu m e n ja le su sposobnost se­
ć a n ja n a d o ž iv lja je iz d e tin js tv a , v e ro v a tn o one iste
sile do k o jih je k riv ic a što sm o se u o p šte toliko u d a ­
ljili od r a z u m e v a n ja za n aše d e tin jstv o .
K ao što je poznato, p sih ič k i m a te rija l s e ćan ja kod
o d ra s lih je ra z lič it. J e d n i se s e ć a ju u v id u gledanih
slik a, n jih o v e u sp o m en e im a ju v iz u elan k a ra k te r.
D ru g i je d v a m ogu u s e ć a n ju d a re p ro d u k u ju n a j-
o s k u d n ije k o n tu re d oživljenog; ta k v a lica zovu se, po
p re d lo g u S ark o o v o m (C harkot), „a u d itifs ” i „тпо-
te u r s ”, za ra z lik u od „ visu els"22.
U s n o v im a te ra z lik e išče zav aju ; svi m i san ja m o
p re te ž n o u g le d an im slik a m a. A li ta j razv o j (ka r a ­
zn o lik o m k a ra k te ru sećanja) p o n ište n je i u uspom e­
n a m a iz d e tin js tv a ; one su p la stičn o v iz u eln e i kod
o n ih lica čijem k a sn ije m se ć a n ju n e d o sta je vizuelni
elem en t. U v iz u eln o m se ć a n ju je , p re m a tom e, saču­
v a n tip in fa n tiln o g sećan ja. K od m e n e su n a jra n ije
u sp o m en e iz d e tin js tv a je d in e usp o m en e sa vizuelnim
k a ra k te ro m ; to su n a p ro sto p la stičn o ra z ra đ e n e scene
k o je se m o gu p o re d iti sam o sa p rik a zim a n a pozorni­
ci. U tim scen am a iz d e tin js tv a , b ile one is tin ite ili
falsifik o v ane, red o v n o viđam o i svoju sop stv en u lič­
n o st u n je n im k o n tu ra m a i u n je n o m odelu. T a okol­
n o st m o ra d a izazove ču đ e n je; o d rasli sa vizuelnim
tip o m se ć a n ja u sv o jim usp o m en am a n a k asn ije do­
ž iv lja je v iše n e vid e sv o ju ličnost*. O sim toga, b ila bi
p ro tiv n a svim n ašim isk u stv im a p re tp o sta v k a d a dete
u s v o jim d o živ lja jim a u s re d s re đ u je p a ž n ju n a sebe,
a n e isk lju čiv o n a sp o lin e u tisk e. T ako sa ra z n ih s tra ­
n a dolazim o do pom isli d a u tak o zv an im n a jra n ijim

“ Charcot, francuski lekar za nervne bolesti, jedan od

učitelja Frojdovih. Auditif (oditif) — slušni, koji se odnosi
na sluh, moteur (moter) — na pokret, visuel (viziel) — na
vid.
• To tvrdim pošto sam se na nekoliko strana o tom ras­
pitao.
 O uspomenam a iz detinjstva ig 7

uspom enam a iz d e tin js tv a nem am o p ra v e trag o v e do­

življenog, nego n jih o v u k asn u obradu, koja je vero­
vatno n astala pod u tic a je m razn o v rsn ih kasn ijih psi­
hičkih sila. T ako se „uspom ene iz d e tin js tv a ” raznih
individua uopšte iz jed n ač u ju sa „uspom enam a pokri-
valicam a” i p rito m stič u zn a čajn u analogiju sa uspo­
m enama iz d e tin js tv a n aro d a, sačuvanim u legenda­
ma i m itim a.
Ko god je više lju d i isp itiv ao psihičkim m etodom
psihoanalize, sku p io je u tom ra d u o b ilje p rim e ra za
uspomene p o k riv a lic e sv ak e v rste. A li saopštavanje
tih p rim era iz v an red n o je otežano baš zbog nap ređ
izloženog odnosa tih usp o m en a iz d e tin js tv a prem a
kasnijem životu; d a b i se n e k a u spom ena iz d etin jstv a
mogla oceniti kao usp o m en a p okrivalica, bilo bi često
potrebno p rik a z a ti ce lo k u p n u is to ri ju života dotičnog
lica. Sam o je re tk o m ogućno d a se, kao u sledećem
lepom p rim eru , izvuče iz sv o je celine i saopšti jedna
jedina u sp om ena iz d e tin js tv a .
N eki 24-godišnji m u šk a ra c sačuvao je ovu sliku
iz svoje p ete godine života. O n sedi u b ašti nekog
letnjikovca na stolici p o red te tk e, k o ja se tru d i da
ga nauči p o zn a v an ju slova. N jem u p ad a teško da r a ­
zlikuje m od n, i on m oli te tk u d a m u kaže, po čem u
se poznaje š ta je je d n o a šta dru g o . T e tk a ga upozori
da m im a čitav je d a n kom ad, tre ć u crtu , više nego n.
— N ije bilo razlo g a d a se s u m n ja u pouzdanost te
uspomene iz d e tin js tv a ; ali svoj značaj ona je stekla
tek kasnije, k ad a se pokazalo d a je ona podesna za
simboličko p rik a z iv a n je d ru g e je d n e radoznalosti de-
čakove. J e r kao što je ta d a želeo d a dozna razlik u iz­
među m i n, ta k o se k a s n ije tru d io da dozna razlik u
između d ečaka i devojčica; a bio bi se začelo saglasio
i s tim d a m u baš ta te tk a b u d e učiteljica . K asn ije je
pronašao d a je i ta ra z lik a slična, d a d ečak im a čitav
jedan kom ad više nego devojčica; i u doba k ad a je to
doznao, p ro b u d ila se u n je m u u sp o m en a n a an a lo g n u
detinju rad o zn alo st.
Evo d ru g o g p rim e ra iz k a s n ijih god in a d etin jstv a :
Covek k om e je s a d a p re k o 40 g odina i k o ji im a
teških u n u tra š n jih p re p re k a u svom lju b a v n o m ži­
108 Psihopatologija svakodnevnog života

v o tu — n a js ta r iji je od d ev e to ro dece. K ad se rodilo

n ajm la đ e, n je m u je bilo 15 godina, p a ip a k on uporno
tv r d i d a n ik a d n ije opazio tru d n o ć u sv o je m a jk e. Pod-
s ta k n u t m o jim n e v e ro v a n je m , on se d o seti d a je je d ­
nom , u je d a n a e s to j ili d v an a esto j godini, video kako
m a jk a p re d o gledalom u ž u rb i o d v e zu je su k n ju . Z a­
tim n e sm e ta n o d o p u n i to sećan je: m a jk a je došla sa
ulice i n eo ček iv an o je do b ila p o ro đ a jn e bolove. A od-
ve ziv a n je (A u fb in d e n ) s u k n je je u sp o m en a p o k riv a li­
ca za po rađan je (E n tb in d u n g ). P rim e n u ta k v ih reči
ko je, k ao n e k i m ost, s p a ja ju d v a p o jm a („Vort-
b r u c k e n ”) srešćem o jo š u d ru g im slu ča jev im a.
N a je d n o m je d in o m p rim e ru h te o b ih još da po­
kažem k a k a v sm isao m ože a n a litičk o m o bradom da
stek n e u sp o m en a iz d e tin js tv a k o ja je p re toga izgle­
dala liše n a svak o g sm isla. K ad a sam se, u svojoj č e tr­
d eset i tre ćo j godini, počeo d a in te re s u je m za ostatke
sećan ja n a sopstveno d etin jstv o , m o ju p a ž n ju je p ri­
v u k la scen a k o ja m i se odavno — m islio sam , o d v aj­
kada, — s v re m e n a n a v re m e p o ja v ljiv a la u svesti i
ko ja se, p re m a p o u zd a n im znacim a, m ogla desiti u
doba p re m o je n a v rš e n e tre ć e godine. V ideo sam sebe
kako, k u k a ju ć i i n ešto za h tev aju ći, sto jim p re d orm a-
nom č i j a j e v ra ta d ržao o tv o re n a m oj p o lu b ra t, stariji
od m e n e 20 godina; o nda je odjednom ušla u sobu,
kao v ra ć a ju ć i se sa ulice, m o ja m a jk a, lepa i vitka.
Tim rečim a sam opisao scenu k o ju sam gledao p la­
stično, a za k o ju inače n isam znao š ta tre b a da znači.
Da li je m oj b r a t hteo o rm a n — u p rvoj form ulaciji
u p o treb io sam izraz „S c h r a n k ” — d a otvori ili da za­
tvori, zašto sam p rito m p lakao i k ak v e je veze s tim
im ao d o lazak m o je m a jk e, sve m i je to bilo nejasno;
bio sam u isk u šen ju d a to o bjasnim kao d a je posredi
usp o m en a n a neko z a d irk iv a n je od stra n e starijeg
b ra ta i d a je m a jk a to p rek in u la.
N ije nim alo re tk o d a se scena iz d e tin jstv a koja
se o d ržala u sećan ju sh v ati ovako pogrešno; čovek se
seća je d n e situ acije, ali ona nem a svog središta, i on
ne zna n a koji elem en t te situ a cije tre b a da stavi psi­
hički ak cent. A nalitički n ap o ri doveli su m e do sa­
 O uspom enam a iz detinjstva 109

svim neočekivanog s h v a ta n ja te slike. J a sam opazio

da m ajke nem a, posu m n jao sam da je ona zak lju ča­
na u tom o rm a n u i zato sam zahtevao od b ra ta d a ог-
man otvori. K ad m i je učinio po volji i k ad sam se
uverio d a m a jk a n ije u orm a n u , počeo sam d a vičem ;
to je tre n u ta k koji je m o je sećan je sačuvalo i posle
koga se uskoro p o ja v ila m a jk a ; n je n a po jav a stišala
je m oju zab rin u to st ili čežnju.
Ali kako je d e te došlo n a pom isao d a odsutnu
m ajku tra ži u o rm a n u ? Istodobni snovi u kazivali su
maglovito n a je d n u d a d ilju : n a n ju su se sačuvale još
i druge rem iniscencije, n p r. d a m e je revnosno nago­
nila da jo j p re d a je m s itn i novac koji bih dobivao na
poklon — d e ta lj ko ji i sam o p et im a p ra v a d a bude
smatran kao usp o m en a p o k riv a lic a za k asn ije doživ­
ljaje. O dlučih d a sebi to g a p u ta olakšam posao tu m a ­
čenja i da se kod sv o je sad a o sta re le m a jk e rasp itam
o onoj dad ilji. S aznao sam m nogo štošta, izm eđu osta­
log da je ta m u d ra , ali n e sasv im p o šten a osoba za
vreme b ab in ja m o je m a jk e iz v ršila velike k ra đ e u
kući i d a je, n a n a v a ljiv a n je m oga p o lu b ra ta, bila
predata su du. Z a h v a lju ju ć i to m o b av e šten ju , puklo
mi je p red očim a i razu m eo sam onu d ečju scenu. Iz­
nenadni n esta n ak te d a d ilje n ije m i bio in d iferen ta n ;
ja sam se u p rav o o b ra tio b ra tu s p ita n je m : gde je ona
— verovatno zato što sam opazio d a je on u njenom
iščezavanju igrao n e k u ulogu — a on m i je odgovorio
uvijeno i igrom reči kao što m u je b ila nav ik a: S ie ist
„eingekastelt” (tj. ona je z a tv o re n a u o rm an u , odno­
sno uhapšena). T aj odgovor sam sh v atio n a d e tin jsk i
način, ali sam p re s ta o s p ita n jim a pošto se n išta više
nije moglo doznati. K ad a sam , u b rzo posle toga, opa­
zio da n em a m a jk e, p odozrevao sam da je zli b ra t
s njom učinio isto što i sa d ad iljo m , nagnao sam ga
da mi otv o ri o rm a n . S ad m i je razu m ljiv o i to zašto
je u fo rm u lisan ju te v iz u eln e scene iz d e tin js tv a n a ­
glašena m a jčin a v itk o st: ta v itk o st m i je m o ra la pasti
u oči kao n ešto što je m a jk a ponovo stek la. J a sam
110 Psihopatologija svakodnevnog života

d v e i p o g o d in e s ta r iji nego s e s tra k o ja se ta d a rodila,

a sa p o lu b ra to m sam živeo z a jed n o sam o do n a v rš e t-
k a sv o je tre ć e godine*.

* Ko se interesuje za duševni život u tim godinama

detinjstva, lako će pogoditi dublju uslovljenost zahteva po­
stavljenog starijem bratu. Dete, koje još nije navršilo tri go­
dine, razumelo je da je sestrica, koja je nedavno stigla, rasla
u trbuhu majćinom. Ono nije nimalo saglasno sa tim prira­
štajem i nepoverljivo strahuje da bi majčina utroba mogla
da krije još dete. Orman mu je simbol majčine utrobe; ono
dakle zahteva da gleda u taj orman i radi toga se obraća
velikom bratu, koji je, kao što proizlazi iz drugog materijala,
postao suparnik mališanov namesto oca. Protiv toga brata
uperena je, pored osnovne sumnje da je dao da se uhapsi
(„Einkasteln”) iščezla dadilja, i sumnja da je on, na neki
način, stavio u majčinu utrobu dete koje se nedavno rodilo.
Afekt razočaranja zbog toga što je orman prazan polazi od
površne motivacije detinjeg zahteva. S obzirom na dublju
težnju, taj afekt je na pogrešnom mestu. Naprotiv, veliko za­
dovoljstvo zbog vitkosti majke koja se vraća postaje sasvim
razumljivo tek iz ovog dubljeg sloja.
 O M A ŠK E U GOVORU

Glava V

Ako n am se i čini d a je je zičk i m a te rija l kojim

se obično služim o k ad govorim o m a te rn j im jezikom
obezbeđen od z a b o ra v lja n ja , u to lik o češće nailazim o,
prim en ju ju ći ta j m a te rija l, n a d ru g i p o rem ećaj koji
je poznat kao o m aška u govoru. T a om aška kod n o r­
malnog čoveka o s ta v lja u tisa k n eraz v ije n o g step e n a
takozvanih „ p a ra fa z ija ”23, k o je se p o ja v lju ju pod p a­
tološkim uslovim a.
O vde sam izu zetn o u m ogućnosti d a zabeležim je ­
dan ran iji ra d o to m p ita n ju . G o dine 1895. ob ja v ili su
Меттдет i Мајет (C. М ауег) s tu d iju o „o m aškam a u
govoru i č ita n ju ” ; g le d išta toga ra d a veom a se ra z li­
kuju od m ojih. J e d a n od a u to ra , k o ji u te k stu vodi
glavnu reč, po stru c i je lin g v ista i lin g v istič k i su ga
interesi p o d stak li d a is tra ž u je p ra v ila po ko jim a čo­
vek čini o m aške u govoru. O n se n ad ao da će iz tih
pravila moći d a z a k lju č i d a p o sto ji „d u h o v n i m e h a­
nizam k ojim su, n a sasv im osoben način, povezani
glasovi je d n e re č i ili rečen ice, p a i reči izm eđu seb e”
(str. 10).
P rim e re o m a ša k a u govoru, k o je su sakupili, a u ­
tori gru p išu n a jp re po čisto d e s k rip tiv n im g ledištim a
kao za m e n jiv a n ja ili p re m e š ta n ja (n p r. M ilona v en e r-

** Parafazija (od grčkog para što označava promenu i

e reč, govor) — menjanje, brkanje ilova ili reči.
П2 Psihopatologija svakodnevnog života

sk a m esto V e n era m ilonska), an ticip a cije (npr. bilo

m i je n a te šk im a . . . n a g ru d im a ta k o teško), postpo-
zicije (npr. ,,Ich fo rd e re Sie auf, au f das sW ohl unseres
C h efs a u /z u s to s se n ” m esto „a n zu sto ssen ” — pozivam
vas d a u z d ra v lje n ašeg šefa p o d rig n e te um esto „da
se . . . k u c n e te ”), k o n ta m in a c ije ili sažim an ja (npr.
„Е г s e tz t sich a u f d en H in te rk o p f”, sastav ljen o iz:
„Е г s e tz t sich ein en K opf a u f” i „Е г s te llt sich au f die
H in te rb e in e ”24), s u p stitu c ije (npr. „Ich gebe die P ra -
p a ra te in d en B rie fk a s te n ” m esto B riitk a ste n — „sta-
viću p r e p a ra te u san d u če za p ism a ” m esto: u term o-
stat); uz te g la v n e k a te g o rije n avode se još n ek e m a­
n je v až n e (ili za naše cilje v e m a n je značajne). P ri
ovom g ru p is a n ju je svejed n o da li se prem eštan je ,
u n ak a žen je , s ta p a n je itd . odnosi n a p o je d in e glasove,
reči, n a slogove ili čitav e reči n am e ra v a n e rečenice.
D a b i objasnio te ra z n e v rs te om ašaka k o je je za­
pazio, M erin g e r p re tp o sta v lja d a glasovi u govoru
im aju ra z lič itu v red n o st. K ad a in e rv ira m o 25 p rv i glas
je d n e reči, ili p rv u reč je d n e rečenice, n a d ra ž a jn i p ro ­
ces se već u p ra v lja i teče p re m a k asn ijim glasovim a,
sled ećim rečim a; kako su te in e rv a c ije donekle isto­
vrem en e, one m ogu u tic a ti je d n a n a d ru g u , m enjajući
se m eđusobno. T im e što ra n ije z a tre p e ri ili se duže
održava, n ad raž aj glasa sa većim psihičkim in ten zite­
tom o m eta proces in e rv acije m a n jeg značaja. P o tre b ­
no je, p rem a tom e, da se u tv rd i koji glasovi jedne
reči im aju n ajv išu v rednost. M erin g e r m isli: „Ako
hoćem o da znam o kojem glasu n eke reči p rip a d a n a j­
viši in ten zitet, tre b a da sebe p o sm atram o dok tra ži­
mo n ek u zab o ra v lje n u reč, n p r. jedno im e. Ono što
se n a jp re opet pojavi u svesti im alo je svakako n a j­
veći in te n z ite t p re za b o ra v lja n ja (str. 160). Glasovi
visoke v red n o sti jesu, p rem a tom e, početni glas sloga

24 „On seda na potiljak", sastavljeno iz „on sebi nasa-

đuje glavu” i „on staje na zadnje noge”, što i jedno i drugo,
u figurativnom smislu, znači svojeglav je, propinje se, opi­
re se.
25 Inervacija je nadraživanje putem nerava.
 Omaške u govoru 113

ko ji sad rži koren, zatim početni glasovi reči i n agla­

šen i sam oglasnik ili sam oglasnici (str. 162).”
Ne m ogu a da ovde n e pro tiv rečim . P rip ad ao po­
če tn i glas im ena e lem en tim a n ajv iše v rednosti ili ne,
n etačno je svakako da se ta j glas, ako je reč zaborav­
ljena, kao p rv i opet p o ja v lju je u svesti; g o rn je p ra ­
vilo je d ak le bezvredno. Covek koji posm ati sebe
d ok tra ži neko za b oravljeno im e dosta često v eru je
i tv rd i da ono počinje ovim ili onim određenim slo­
vom. To u v e re n je je isto tako često neosnovano kao i
osnovano. S taviše, ja bih rek ao da je, u većini slu ča­
jeva, p o četni glas koji čovek tako navodi pogrešan.
I u našem p rim e ru „ S in jo re li” izgubili su se u zam eni
početni glas i b itn i slogovi, a baš p a r slogova koji je
od m a n je vrednosti, elli, v ratio se u sv est u zam eni
Botičeli. K ako m alo zam ene re s p e k tu ju početni glas
iščezlog im ena, n ek a pokaže n p r. ovaj slučaj: Jednog
d a n a n e m ogu d a se setim im ena m ale zem lje čiji je
glavni g rad M onte Karlo. Z am ene za to im e glase:
P ijem o n t, A lb a n ija , M ontevideo, K oliko (Colico).
Na m esto A lb an ije uskoro s tu p a M ontenegro, a
zatim m i p ad n e u oči da je sada slog M ont (izgovore­
no m on) zajednički svim zam en am a osim poslednje.
Na ta j način m i je olakšano da, polazeći od im ena
kneza A lb erta, n ađ e m za b o ra v lje n o M onako. K oliko
podražava, p rib ližn o sled slogova i ritm ik u za b o ra v ­
ljen o g im ena.
A ko d opustim o m ogućnost da m ehanizam sličan
onom ko ji sm o o tk rili p ri za b o ra v lja n ju im ena im a
u d ela u o m aškam a u govoru, doći ćem o do osnovar.i-
je g su d a o tim -slučajevim a. P o rem e ćaj u govoru koji
se izražav a u om ašci m ože b iti p rouzrokovan: prvo,
u ticajem nekog dru g o g sastav n o g d ela istog govora,
d ak le a n tic ip a tiv n im ili re tro a k tiv n im , po v ratn im
dejstv o m , ili d ru g o m nekom fo rm u lacijo m u istoj re ­
čenici ili sklopu koji n am erav am o izgovoriti — ova­
m o sp a d a ju svi g o ren av e d en i p rim e ri p o za jm ljen i od
M erin g e ra i М ајега; — i drugo, po rem ećaj bi mogao
n a sta ti, an alogno s lu č a ju S in jo re li, u tic a jim a v a n te
reči, te rečen ice ili toga sklopa, od e lem en a ta koje ne
n am erav am o da izgovorim o i za ko je te k po sam om
> Frojd. Odabrana dela, I
114 Psihopatologija svakodnevnog života

to m p o rem ećaju m ožem o z a k lju č iti d a su u o p šte n a -

d raže n i. Is to v rem en o st n a d ra ž a ja b ila bi ono što je
zajed n ičk o , položaj u n u ta r ili izvan is te rečenice ili
isto g sklopa, ono čim e se ra z lik u ju oba ova načina
p o sto ja n ja om aške u govoru. U p rv i m a h se ta razlik a
n e čini to liko velik a; o na je, m e đ u tim , zn a čajn a za
izvesne za k lju čk e koji se m ogu izvesti iz sim ptom ato-
lo g ije om ašaka u govoru. J a sn o je da bi se sam o u p r ­
vom slu ča ju iz tih p o ja v a m oglo za k lju č iti d a postoji
m eh an izam koji p o vezuje glasove i reči tako da u za­
ja m n o u tiču n a sv o ju a rtik u la c iju ; ta k v im za k lju čc i­
m a se, kao re z u lta tim a stu d ije om ašaka u govoru, n a ­
dao lin g v ista. U slu č a ju po rem ećen ja usled u tic a ja
izvan iste rečenice ili sklopa bilo bi p re svega p o tre b ­
no da se o tk riju re m e tila č k i elem en ti; a za tim bi se
p o stav ljalo p ita n je da li i m eh an izam toga porem eća­
ja m ože d a oda zakone s tv a ra n ja govora, čije se po­
s to ja n je m o ra p re tp o sta v iti.
Ne m ože se tv rd iti da su M eringer i M aje r рге-
viđeli da govor m ogu p o rem etiti „kom plikovani psi­
hički u tic a ji” , elem en ti izvan iste reči, iste rečenice
ili istog govornog sklopa. O ni su m o rali zapaziti da
te o rija o p sihički n ejed n ak o j v red n o sti glasova, s tro ­
go uzevši, m ože da o bjasni sam o glasovne p orem eća­
je, zatim an ticip acije i postpozicije. G de se porem e­
ćaji reči n e m ogu svesti n a glasovne porem ećaje, npr.
kod su p stitu c ija i k o n ta m in a cija reči, tu su i oni bez
o k le v an ja tra žili u zro k om ašci izva n celine ko ja se
n a m erav ala reći, i za to su naveli lepe p rim ere. C iti­
ra m ova m esta:
(S tr. 62) ,,Ru. p rič a o događajim a koje on u sebi
pro g lašav a za .s v in ja rije ’ (S chw einereien). No, želeći
da to kaže u blagoj form i, on počne: ,D ann ab e r sind
T atsach en zum V o rsch w ein gekom m en26 . . . ’ M ajer i
ja bili sm o p ris u tn i i Ru. je potvrdio da je m islio na

** Ru. mesto „no, onda su se pojavile takve činjeni­

ce . . . ”, kaže otprilike ,,no, onda, su se pojavile takve svinje-
ni c e . . „Zum Vorschein kommen” znači pojaviti se, a „Vor­
schwein” je nastalo kontaminacijom iz „Vorschein” i „Schwei-
nerei” (svinjarija).
 Om aike u govoru 115
»svinjarije’. To Sto se ta zam išljen a reč odala kod reči
V orschein’ i iznenada stu p ila u dejstv o dovoljno je
o b jašn jen o sličnošću tih reči.”
(S tr. 73) „K ao u k o n tam in acijam a, vero v atn o još
u m nogo većem step en u , govorne p red sta v e koje .leb­
d e ’ ili .lu ta ju ’ ig ra ju važnu ulogu i u su p stitu c ija m a.
O ne su, doduše, ispod p ra g a svesti, no ipak još u ta ­
kvoj blizini da im aju d ejstv a; p riv u č en e sličnošću
k om pleksa koji tre b a izgovoriti, one lako m ogu dove­
sti do sk re ta n ja ili iskliznuća, ili sledu reči p rep re-
čiti p u t. T e govorne p red sta v e k o je .lebde’ ili .lu ta ju ’
često su, kao što rekosm o, zaostali e lem en ti (odjeci)
govornih procesa koji su se m a lo p re od ig ra li.”
(S tr. 97) „Iskliznuće je m ogućno usled sličnosti
k ada se u blizini, ispod p ra g a svesti, nalazi d ru g a slič­
n a reč k o ju n ism o n a m era va li da izgovorim o. To se
dešava u su p stitu c ija m a. — J a se n ad a m da će se p ra ­
vila k o ja sam postavio m o ra ti p o tv rd iti k ad a se рго-
v ere. A li za to je p o tre b n o d a n am p ostane jasno na
šta je sve m islilo lice k o je govori*. Evo je d n o g pouč­
nog slu čaja. R azredni s ta re šin a Li. reče u našem d ru ­
štv u : ,D ie F ra u w iird e m ir F u rc h t e in la g e n ’ (m esto:
D ie F ra u w iird e m ir F u rc h t e in ja g e n — T a žena bi m i
u te ra la s tr a h u kosti). O b ratio sam p a ž n ju je r m i se
to I činilo n eo b jašn jiv o . D opustio sam sebi d a govor­
n ik a up o zorim n a n je g o v u g rešk u ein lag en m esto
e in jag en ; on sm esta odgovori: Da, to dolazi o tu d a što
sam m islio: ich w a re n ic h t in d e r L age (ja n e b ih bio
u m ogućnosti) itd .”
„D ru g i slu ča j. P ita m R. v. S ch id -a kako je njego­
vom b olesnom k o n ju . O n odgovori: ,Ja, das d r a u t . . .
d a u e rt v ie lle ich t noch ein M o n at’ (Da, to će [draut) . . .
p o tra ja ti m ožda još č ita v m esec). To ,d r a u t’ sa r bilo
m i je n e raz u m ljiv o , je r r iz d a u e rt nipošto n ije moglo
im ati ta k v o d ejstv o . U pozorio sam d ak le R. v. S .-a na
om ašku, n ašto on reče d a je m islio: ,Das ist ein e trau-

• Kurziv Je moj.
»•
116 Psihopatologija svakodnevnog života

rige G esch ich te’ (to je tu ž n a isto rija )27. Im ao je d ak le

na u m u d va odgovora i oni su se izm ešali.”
Ja sn o je koliko se okolnostim a u n ašim „a n aliz a­
m a” p rib liž u je to u zim an je u o b z ir 1lu ta la č k ih govor­
n ih p re d s ta v a ko je su ispod p ra g a sv esti i n e tre b a da
b u d u izgovorene, i za h te v d a se ra s p itiv a n je m o tk rije
na š ta je sve lice ko je govori m islilo. I m i tražim o ne-
sv estan m a te rija l, i to n a isti način, sam o što m i m o­
ram o d a p rev alim o duži p u t, k roz složeniji niz asoci­
jacija, od onoga što je u p itan o m palb n a p am et p a do
p ro n alask a rem etilačk o g elem enta.
Z ad ržaću se n a još je d n o m in teresan tn o m m o­
m e n tu o kom e svedoče p rim e ri M eringerovi. K ako
sam a u to r uviđa, reč k o ja n ije određenai za izgovor,
p ro u zro k u ju ći izopačen je, m ešav in u ili kom prom isnu
tv o re v in u (kontam inaciju), m ože d a osvoji m esto u
sv esti z a h v a lju ju ć i bilo kakvoj sličnosti s nekom reči
u n a m erav an o j rečenici:
jagen, dauert, Vorschein.
lagen, traurig, . . . Schwein.

U svojoj k n jizi T u m a č en je snova* izložio sam k a ­

kav udeo u postanku takozvane m an ifestn e sadržine
sna iz la te n tn ih m isli sna im a sažim anje. T u neka, bilo
kak v a sličnost, u stv a ri ili u p red sta v i o reči, izm eđu
d va elem en ta nesvesnog m a te rija la postaje povod za
s tv a ra n je nečeg trećeg; to tre ć e je m ešana ili kom ­
p rom isna p red sta v a, ko ja u sadržini sna zastupa obe
svoje ko m ponente i čija su pojedina obeležja tako če­
sto p ro tiv rečn a usled toga njeno g porekla. P rem a to ­
me, o b razovanje su p stitu c ija i kontam inacija u om a­
škam a u govoru početak je onog sažim anja koje n aj-
rev n o sn ije u če stv u je u izg rađ iv an ju sna.
U m alom Članku, nam enjen om širim krugovim a
(N eue Freie Presse, od 23. avg. 1900: „W ie m an sich

17 Otprilike kao da je rekao: „То će tužat . . . trajati

možda јоб Čitav mesec.
• Die Traumdeutung. Leipzig und Wien, 1900, V izd.
1919. Ges. Schriften, knj. II i III.
 Omaške u govoru 117

versp rech en k a n n ” — K ako se m ogu desiti om aške u

govoru), M eringer je tv rd io d a izvesni slu čajev i zam e-
n jiv a n ja (supstitucija) reči im aju n aro čit p rak tičan
značaj, i to oni u k o jim a se je d n a reč za m en ju je d ru ­
gom, su p rotnom po sm islu. „V erovatno je još u seća­
n ju lju d i kako je, p re nekog v rem en a p red sed n ik au ­
s trijsk e sk u p štin e otvorio sednicu: „V isoki dom el
K o n statu jem da je p ris u tn o toliko i toliko gospode i
o b ja v lju jem d a je sednica ovim za klju čen a !” T ek op-
šta veselost ga je upozorila n a g rešk u i on ju je po­
pravio. O vaj se slučaj v ero v atn o o b ja šn jav a ovako:
p red sed n ik je želeo d a sednicu, od ko je se teško m o­
glo o čekivati nešto dobro, m ože već d a zaključi; ali —
što je česta p ojava — sp o red n a m isao je, b a r delim ič­
no, p ro d rla i r e z u lta t je bio .z a k lju če n a’ m esto .otvo­
r e n a ’, d ak le su p ro tn o od onoga što je n am erav ao reći.
Ali m n o g obrojna za p ažan ja poučila su m e d a se su ­
p ro tn e reči uo p šte v rlo često m eđusobno za m en ju ju ;
one su već u našoj jezičkoj sv esti asocirane, n alaze se
je d n a tik do d ru g e i lako se desi d a m esto je d n e bude
pogrešno p riz v an a d ru g a .”
N ije u svim slu ča jev im a ta k o lako kao u p rim eru
p red sed n ik a p okazati d a do za m e n jiv a n ja su p ro tn ih
reči dolazi usled p ro tiv lje n ja k o je se ja v lja u u n u tra ­
šn jo sti dotičnog lica p ro tiv iz g o v aran ja rečenice. A n a­
logan m eh anizam našli sm o u analizi p rim e ra aliquis;
tam o se u n u tra š n ja su p ro tn o st iz razila u z a b o ra v lja ­
n ju reči m esto u n je n o m z a m e n jiv a n ju su p ro tn o m . Ali
zato m oram o n a p o m en u ti da u stv a ri nem a izraza
koji bi bio ta k o s u p ro ta n rečci aliquis kao što je „za­
k lju č iti” su p ro tn o reči „ o tv o riti” , i d a je „ o tv o riti”
toliko u o b ičajen sastav n i deo n ašeg jezičkog blaga
da se i n e m ože za b o ra v iti.
P o sled n ji p rim e ri M erin g e ra i M aje ra po k azu ju
nam da p o rem ećaj u govoru m ože d a n a s ta n e kako na
taj način što u istoj reče n ici glasovi i reči k o je n a m e ­
rav am o izgovoriti d e lu ju u n a p re d ili unazad, ta k o i
pod u ticajem reči izvan te rečenice, reči čije se b u ­
đ en je inače (da nem a om aške) n ič im n e bi odalo; sto­
ga bism o h te li n a jp re d a saznam o d a li se te d v e k a te ­
go rije o m aški u gov o ru m ogu stro g o d e liti je d n a od
118 Psihopatologija svakodnevnog života

d ru g e i k ak o se p rim e r iz je d n e k a te g o rije m ože r a ­

z lik o v ati od s lu č a ja iz d ru g e . N a ovom m e stu izlag a­
n ja m o ram o s p o m e n u ti š ta o to m p ita n ju veli V u n t
(W undt), k o ji iscrp n o o b ra đ u je zakone o razv o ju go­
v o ra (u V o lkerp sych o lo g ie, I k n j., I deo, s tr. 371 i
d alje, 1900), p a tu p iše i o o m a šk a m a u govoru. Ono
što u ov im i d ru g im , n jim a sro d n im p o ja v am a nik a d
n e n ed o sta je, to su, po V u n tu , izvesni p sihički u ticaji.
„M eđu te u tic a je sp ad a, p r e svega, kao p o zitiv an uslov
to d a iz g o vorenim g lasovim a iz azv an e asocijacije gla­
sova i reči te k u n esm e tan o . K ao n e g a tiv a n m om ent
p rid ru ž u je se p re s ta n a k ili p o p u š ta n je v o lje k o ja ta j
to k koči, i paž n je, k o ja i o vde d e lu je kao fu n k cija
volje. T a ig ra aso cijacija m ože se p o k az ati u tom e što
glas k o ji te k tre b a d a dođe b u d e izgovoren u n ap red ;
ili u to m e što ra n iji glasovi b u d u pono v ljen i; ili što
glas k o ji je čestom u p o tre b o m ušao u običaj b ude
u m e tn u t m e đ u d ru g e; ili, n ajzad , u tom e što sasvim
d ru g e reči, izm eđ u k o jih i izgovorenih glasova postoji
aso cijativ n a veza, d e lu ju n a te glasove; no sve to
o zn ačav a sam o ra z lik e u p ra v c u i m ožda još u obim u
tih asocijacija, a nipošto u njih o v o j opštoj p riro d i. U
nek im slu ča jev im a o staje otv o ren o p ita n je u k o ji bi
oblik tre b a lo s v rsta ti iz v estan porem ećaj, i d a li ne
bi bilo p ra v iln ije s m a tra ti d a je izazvan stic aje m v e­
ćeg b ro ja m o tiv a po p rin cip u ko m p lika cije u zro k a *”
(str. 380 i 331).
M islim da su te nap o m en e V untove potpuno
o p rav d an e i veom a in s tru k tiv n e . M ožda bi se moglo
nag lasiti, sa v iše odlučnosti nego što to čini V unt, da
pozitivni, p o d strek a čk i m o m en t grešak a u govoru —
tj. n eo m etan i to k asocijacija — i n eg a tiv n i — tj. po­
p u štan je p až n je k o ja g a koči — redovno d e lu ju zajed­
no, tak o d a oba ta m o m en ta p o staju sam o različiti
uslovi istog procesa. P o p u štan je m in h ib ito m e pažnje
— ili još o d ređ en ije rečeno: usled tog p o p u štan ja —
stu p a u d ejstv o n eo m etan i to k asocijacija.

• Kurziv je moj.
 OmaSke u govoru 119

M eđu p rim erim a om ašaka u govoru k o je sam ja

sam sak u pio je d v a nalazim poneki u kom e bih m orao
porem ećaj govora svesti isključivo n a ono što V unt
naziva „d ejstvo k o n ta k ta glasova” . P o v rh toga, goto­
vo redovno o tk riv am rem etilačk i uticaj nečega što je
izva n n am erav an o g govora; a rem etilac je ili pojedi­
na m isao koja je ostala nesvesna, k o ja om aškom o tk ri­
va sebe i k oju često te k p o d robna analiza m ože da
načini svesnom ; ili je to n ek i op štiji psihički m otiv,
u p eren p ro tiv celoga govora.
1. Svojoj kćeri, k o ja je, zagrizavši ja b u k u , nači­
nila ru žn u g rim asu, hoću d a citira m :

Der A ffe gar possierlich 1st,

Zumal tren u er von Apfel frisst.

(Majmun je vrlo zabavan — Naročito kad jede jabuku).

No, ja počinjem : D er A p f e . . . To izgleda kao

k o n ta m in a cija od „ A f fe ” i „ A p fe l” (kom prom isna tv o ­
revina) ili bi m oglo b iti shvaćeno kao an ticip acija p ri­
p rem ljen o g „A p fel” . M eđutim , ta č n ije s ta n je s tv a ri je
ovo: Taj c ita t sam već je d a n p u t počeo i p rv i p u t n i­
sam učinio om ašku. O na m i se desila p ri p o n av ljan ju ,
k oje je p o stalo p o tre b n o zato što je o slovljena osoba
bila zau zeta n a d ru g o j s tra n i p a n ije slušala. Ovo po­
n av ljan je, kao i s n jo m povezano n e s trp lje n je d a r e ­
čenicu d ovršim , m o ra m ta k o đ e u ra č u n a ti u m o tiv a­
ciju te g rešk e u govoru k o ja p re d s ta v lja re z u lta t sa­
žim anja.
2. M oja kći veli: P išem gosppđi S rezin g er (S chre-
s in g e r ) . . . G ospođa se zove S lezinger. O va pogreška
u govoru v ero v atn o je u vezi s te žn jo m d a se olakša
a rtik u la c ija 2*, je r se 1 posle p o n av ljan o g r teško izgo­
vara. Ali, m o ra m d odati d a se ta om aška desila m ojoj
kćeri pošto sam ja , n ekoliko m in u ta ra n ije , p re d njom
rek ao „A p fe” m esto ^ A ife” . A om aška u govoru je u

■ Artikulacija — Jasno, razgovetno izgovaranje. „Po­

navljano r” koje Frojd pominje nalazi se u nemačkom ori­
ginalu prethodne rečenice: „Ich schreibe der Frau Schl.
12 0 Psihopatologija svakodnevnog života

velikoj m e ri za razn a, slično kao i z a b o ra v lja n je im e­

na, kod koga su tu osobinu zapazili M erin g e r i M ajer.
U zrok te p sihičke za ra zn o sti n e um em da objasnim .
3. „Ich k la p p e zu sam m en w ie ein T assenm escher
— T a sc h en m esse r” (skljokam se kao p ero rez29), kaže
je d n a b o lesnica n a po če tk u časa lečenja, za m enjujući
glasove, za što op et m ože d a posluži kao iz v in je n je
teškoća u a rtik u la c iji („W iener W e ib e r W ascherinnen
w asch en w eisse W asche” — „F ischflosse”, i slične
pro b n e re č i30). U pozorena n a grešku, ona sm esta odgo­
v ara: „D a, to je sam o zato što ste vi danas rek li
„E rn sc h t”. J a sam je stv a rn o dočekao recim a: „H eute
w ird es also E rn s t” („D anas d akle s tv a r postaje
o z b iljn a ” — je r je ovo tre b a lo da b u d e poslednji čas
p re odsustva), p a sam u šali „ E rn st” proširio u
„ E rn sc h t”31. U to k u časa njo j se staln o d ešav aju sve
nove i nove om aške, i n a k ra ju vidim da m e ona ne
sam o p o d raža v a nego d a im a i n aro čit razlog da se
u n esv esn om za d rž av a n a im enu Ernst*.
4. „Ich bin so v ersch n u p ft, ich k a n n n ic h t durch
die A se natrnen — N ase a tm e n " — Im am ta k v u k ija-
vicu da n e m ogu d a dišem n a nos32 — desi se istoj bo­
lesnici d ru g i p u t. O na zna sm esta kako je došla do te

29 U reči Taschenmesser — perorez — bolesnica je za-

menila, ispremeštala glasove, otprilike kao kad bi ko rekao
reporez mesto perorez. Zusammenklappen — u prenosnom
smislu: skljokati se, doslovno znači: zaklopiti, zatvoriti.
30 Bečke žene pralje peru belo rublje — Peraja. Slične
probne reči i rečenice sa gomilanjem istih glasova na našem
jeziku jesu npr.: Raskiseliše li ti se opanci? Ili: Popadija Pe-
lagija pisala popu pismo: Poštovani popo, Petre Pavloviću,
pošalji mi pet pilića po pošti požarevačkoj.
31 U nekim dijalektima se mesto „ernst” kaže „emšt”.
* Ona je, kao što se pokazalo, bila pod uticajem nesve-
snih misli o trudnoći i sprečavanju rađanja. Rečima ,.skljo-
kana kao perorez”, koje je navela svesno kao žalbu, htela je
da opiše položaj deteta u majčinoj utrobi. Reč „ernst”, kojom
sam je dočekao, podsetila ju je na ime (S. Ernst), poznate
bečke firme u Karntnerstrasse koja često sebe reklamiše kao
prodavnicu sredstava za sprečavanje trudnoće.
39 Otprilike kao kad bi se na našem jeziku reklo: „Imam
takvu kijavicu da ne mogu da nišem na dos.”
 Omaške u govoru 121

greške. „ Ј а se svakog d an a p en jem u tra m v a j u Ha-

senauerstrasse; ju tro s, dok sam čekala tra m v ajsk a
kola, palo m i je n a p am et da bih, da sam F ran cu sk i­
nja, izgovara A senauer, je r F rancuzi u vek izostavlja­
ju H u po četku re č i” . Z atim ona iznosi čitav niz r e ­
m iniscencija n a F ran cu ze sa kojim a se upoznala, i
posle d alek ih zaobilaženja dolazi do uspom ene da je
kao 14-godišnja devojčica ig ra la P ik a rd u u m alom ko­
m adu K u rm d rk e r und. Picarde i da je ta d a govorila
lošim n em ačkim jezikom . S lu ča jn o st da je u kuću u
kojoj ona s ta n u je stigao gost iz P ariz a izazvala je celi
taj niz uspom ena. Z am ena glasova, dakle, dolazi od
p o rem ećaja koje je pro u zro k o v ala nesvesna m isao iz
sasvim d rugog sklopa.
5. Sličan je m e hanizam om aške u govoru jed n e
d ru g e bolesnice koju pam ćen je iz n e v e ri.u sre d re p ro ­
d u k cije je d n e d avno za b o ra v lje n e uspom ene iz d e tin j­
stv a. N ikako da se seti k o je je m esto te la p ip n u la n e ­
čija d rsk a i p o h o tljiv a ru k a. N eposredno posle toga
ona poseti p rija te ljic u : s njo m se zab av lja, pričajući
o letn jik o v cim a. U p ita n a gde se nalazi n je n a kućica
u M., ona odgovori: A n der B erglende m esto B erg-
lebne33.
6. D ru g a je d n a bolesnica, k o ju posle završenog
časa u p itam kako je nje n o m u ja k u , veli: „N e znam ,
sada ga v iđam sam o in fla g ra n ti (zatečena n a delu).”
Idućeg d an a ona poče „V eom a sam se s tid e la što sam
vam ta k o glupo odgovorila. Vi m e, narav n o , m o ra te
sm a tra ti za sasvim n eo b razovanu osobu, ko ja stalno
z a m en ju je s tra n e reči. H tela sam reći: en passant (u
prolazu).” O nda još nism o znali odakle je uzela po­
grešno p rim e n je n e s tra n e reči. No. u istoj sednici iz-
nela je. kao n a sta v a k te m e od p re đ a šn je g dana, re m i­
n iscenciju u kojoj je g la v n u ulogu igralo to što je
neko bio u h v ać en in fla g ra n ti. P re m a tom e, g rešk a u
govoru k o ja jo j se desila d a n ra n ije an ticip o v ala je
u spom enu k o je ta d a još n ije b ila p o stala svesna.

** Berglende značilo bi gorski but, Berglebne znači pa­

dina brda.
122 Psihopatologija svakodnevnog života

7. D rugoj je d n o j bolesnici m o ra m n a izvesnom

m estu an a lize d a k až em k ak o n a slu ć u je m d a se ona,
u v re m e o kom e je b aš reč, s tid e la svoje porodice i
svom e ocu u č in ila n e k u n am a još n ep o z n atu za m erk u .
O na se to g a n e seća i iz ja v lju je , uostalom , d a je to
n ev e ro v a tn o . A li razg o v o r n a s ta v lja nap o m en am a o
svojoj po rodici: „ Jed n o im čovek m o ra p riz n ati: ipak
su oni n a ro č iti lju d i, sie h a b e n alle G eiz — ich w o llte
sag en G eist (svi su oni tv rd ic e — h te d o h reći: du h o ­
v iti).” To je i bio p rig o v o r k o ji je ona b ila p otisnula
iz svoga sećan ja. C esto se d ešav a d a u om ašci sebi
p ro k rči p u t b aš o na id e ja k o ju želim o d a zad ržim o
ili su zb ijem o (poredi slučaj M eringerov: z u m V or-
sch w ein g ek o m m en ). R azlika je sam o u tom e što kod
M erin g era to lice hoće d a su zb ije n ešto čega je sv e-
sno, dok m o ja bolesnica n e zn a šta je suzbijeno ili,
kako se ta k o đ e m ože reći, n e zn a n i d a uopšte n ešto
s u zb ija n i š ta suzbija.
8. N a n a m e m o su z b ija n je svodi se i sledeći p ri­
m er om aške u govoru. U D olom itim a jed n o m sretn e m
dve d am e p re ru š e n e u tu ristk in je . P ra tim ih je d an
deo p u ta ; p retresa m o u živ an ja, ali i teškoće tu ristič ­
kog n ač in a života. J e d n a od d am a p riz n a je d a on im a
po neku nezgodu. Is tin a je, veli, d a n ije nim alo p rija t­
no k ad a ste ta k o ceo d a n hodali po suncu pa su vam
bluza i k o šu lja m o k ri od znoja. U toj rečenici ona
m o ra n a jed n o m m e stu m alo d a zastane. Z atim n a s ta ­
vi: „W enn m a n d an n a b e r n ach H ose kom m t un d sich
um k leid en k a n n . . . ” (Ali kad onda dođete nach H ose
— m esto n ach H ause, kući — i m ožete d a se p resv u -
čete . . ,34. M islim d a n ije potreb n o ,n ik ak v o isp itiv an je
da bi se razjasn ila ova om aška. D am a je, očigledno,
h te la da jo j n a b ra ja n je bude p o tp u n ije i da kaže: b lu ­
za, k o šu lja i gaće. Od nav o đ en ja ovog trećeg kom ada
ru b lja u zd ržala se zatim , iz razloga pristojnosti. A li
u idućoj, po sad ržaju nezavisnoj rečenici, suzbijena

u Dama Je mesto reči Hause (kuća) rekla: Hose (gaće)

— otprilike kao kad bi se na naSem jeziku reklo: ali kad
onda dođete gaći. . . mesto kući.
 Oma&ke u govoru 123

reč je seb i p ro k rčila p u t i p o ja v ila se, p ro tiv n je n e

volje, k ao u n ak a žen je slične reči „n ach H ause” .
9. „A ko hoćete d a k u p ite ćilim e, id ite sam o K auf-
m a n n -u u M atthausgasse. M islim d a vas m ogu tam o
p rep o ru čiti”, kaže m i je d n a dam a. J a ponovim : „D a­
k le kod M a tth d u s- а . . . hoću d a kažem kod K a u f-
тпапп-а.” To liči n a posledicu rasejan o sti, k ad a n am e-
sto jed n o g im en a ponovim drugo. G ovor te dam e odi­
sta m e je učinio rasejan im , je r je ona o b ra tila m oju
p ažn ju n a n ešto d ru g o što m i je daleko v až n ije nego
ćilim . U M atth au sg asse se n alazi k u ća u kojoj je, kao
n evesta, stan o v a la m o ja žena. U laz te k u će bio je u
d ru g o j ulici, a im e te ulice, kao što sad vidim , zabo­
rav io sam i te k zaobilaznim p u te m m ogu da ga se p ri-
setim . Im e M atth au s, n a kom e sam se zadržao, z a
m ene je d a k le za m en a za za b o ra v lje n o im e te ulice.
Ono je za to p o d esn ije nego im e K au fm an n , je r M att­
h au s je isk lju čiv o lično im e, što K au fm an n n ije, a i
za b o ra v lje n a ulica zove se im enom lica: R adetzky.
10. S ledeći p rim e r m ogao b ih isto ta k o d a pod-
vedem pod „g re šk e ”, o k o jim a će do cn ije b iti govora,
ali ga n av odim ovde je r su odnosi izm eđu glasova, n a
osnovu k o jih dolazi do za m en e reči, n aro čito ja sn i.
J e d n a bolesnica m i p rič a svoj san: N eko je d ete
o dlučilo d a izv rši sam o u b istv o pom oću u je d a zm ije.
Ono o s tv a ru je odlu k u . S nevačica g le d a k ako se d ete
p re v ija u grčev im a itd . S ad a o na tre b a d a pro n ađ e
n a ko ji se d o živ ljaj to g a d a n a san nad o v ezu je. O d­
m ah se se ti oa je sinoć slu ša la p o p u la rn o p re d a v a n je
0 p rv o j pom oći p ri u je d u zm ije. A ko su isto v re m en o
ujed en i o d rasta o čovek i dete, o n d a tre b a p rv o le č iti
ran u d e te ta . O na se, takođe, seća k ak v e je p ro p ise za
lečen je d ao p red av a č. R ekao je d a m nogo zavisi od
toga od k o je v rs te zm ija potiče u je d . T u je p rek in em
1 u p itam : Z a r on n ije rek ao d a u n ašem k ra ju im a sam o
vrlo m alo o tro v n ih v r s ta i k o je su te k o jih se tre b a
b o ja ti? „D a, je d n u je n aro čito istak ao : K la p p er-
sch lan g e (zm iju zv e čark u ).” P o m om sm eh u ona o pa­
zi d a je r e k la n ešto n etačn o . No, m esto d a k o rig u je
ime, o n a sad a povuče sv o ju iz jav u . „A h da, ta k v ih i
nem a kod nas, on je govorio o g u ji. K ako sam o do la­
124 Psihopatologija svakodnevnog života

zim do z v e č a rk e ? ” P om islio sam : n a ta j n ač in što su

se tu u p le le m isli k o je se k riju iza n je n o g sna. Sam o-
u b istv o u je d o m z m ije te šk o d a m ože b iti nešto drugo
nego a lu z ija n a le p u K le o p a tr u . N em ogućno je p rev i-
d e ti v elik u slič n o st g lasova u obe reči, p o d u d arn o st u
slovim a K l . . p . . r . . k o ja id u istim redom , i u n a g la ­
šen o m a. T aj bliski odnos izm eđu im en a K lapper-
s c h la n g e i K le o p a tra tre n u tn o u m a n ju je n je n u moć
ra su đ iv a n ja , p a ona i n e opaža d a je pogrešila, tv r ­
d eći d a je p re d a v a č sv o ju p u b lik u u B eču upućivao
k ak o će le čiti u je d e zm ije zvečarke. Inače, ona zna
isto ta k o d obro kao i ja d a ta z m ija n e p rip a d a fau n i
n aše dom ovine. N ećem o joj z a m e riti n i to što je, sa
isto ta k o m alo u s tru č a v a n ja , zv e čark u p rem estila u
E gipat, je r sm o m i n av ik li d a sve vanevropsko, egzo­
tično, p o b rk am o i ja sam sam m orao tre n u ta k da ra z ­
m islim p re nego što sam m ogao tv rd iti d a zvečarka
p rip a d a sam o N ovom svetu.
D alje p o tv rd e donosi n a sta v a k analize. S nevačica
j e ju č e p rv i p u t zagledala g ru p u A n to n ije od S tras-
ser-a, k o ja je p o stav ljen a u blizini njen o g sta n a 35. To
je, d akle, bio d ru g i povod nje n o m sn u (prvi je p re d a ­
v an je o u je d im a zm ija). U n a sta v k u svoga sna lju lja ­
la je d ete n a svojim ru k am a, a ta scena je podseća na
G reth en . Ono što joj p ad a n a p am et sadrži rem in i­
s cencije' n a „Arria u n d M essalina”30. P o jav ljiv a n je
tolik ih im ena iz pozorišnih kom ada u m islim a sna već
d aje povoda su m n ji da je snevačica u ra n ijim godina­
m a im ala p o ta jn u nak lo n o st za poziv glum ice. Poče­
ta k sna: ,,neko d ete odlučilo je da učini k ra j svom
životu pom oću u je d a zm ije” — odista ne znači ništa
d ru g o do: ona je kao d ete odlučila da jednom postane
ria v n a glum ica. Od im ena M esalina, najzad, odvaja se
lanac m isli koji vodi ka bitn o j sadržini ovoga sna. Iz-
vesni d o g ađaji poslednjeg v rem en a izazvali su u njoj

ss Vajarsko delo Artura Strasera koje prikazuje trijumf

Antonijev. Stoji pred zgradom Sezession u Beču.
и Drama od Wilbrandt-a. Arria je žena Rimljanina koga
je car Klaudije osudio na smrt. Affessalina je žena Klaudijeva,
čuvena sa svoje razuzdanosti i svireposti.
 OmaSke u govoru 125

s trah o v a n je da bi n je n je d in i b ra t mogao da stu p i u

b rak koji ne bi odgovarao njegovom dru štv en o m polo­
žaju, u b rak sa ne-a rijevko m , d a bi m ogao da načini
m esalliance37.
11. Sledeći, sasvim bezazlen a po svojim m otivi­
m a m ožda nedovoljno razjašn jen , p rim e r hoću ovde
da n avedem zato što pokazuje pro v id a n m ehanizam :
N em cu koji p u tu je u Ita liju p o tre b an je kajiš da
bi n jim opasao svoj k ofer koji se pokvario. U rečniku
nalazi za k ajiš ita lija n sk u reč сотеддха (koređa). Tu
ću reč lako u p am titi, m isli on, n a ta j način što ću se
setiti slik a ra (Coreggio). D ošavši u trgovinu, zatraži:
una ribera38.
O čevidno, on n ije uspeo d a u svom p am ćen ju ne-
m ačku reč zam eni italijan sk o m ; ali njegov tru d ipak
n ije ostao potpuno bez uspeha. O n je znao da se m ora
držati im ena jednog slik a ra, i tako je došao do im ena
ne onog slik a ra n a kog podseća ita lija n sk a reč, nego
jednog drugog, čije se im e p rib ližu je nem ačkoj reči za
kajiš: R iem en. T aj p rim e r m ogao sam , n aravno, isto
tako da podvedem i pod za b o ra v lja n je im ena, kao i
ovde pod om aške u govoru.
K ada sam sk u p lja o m a te rija l za om aške u govoru
za p rvo izdanje ove k njige, postupao sam tako da sam
podvrgavao an alizi sve slu ča jev e ko je sam m ogao po-
sm atrati, m eđu n jim a i m a n je efek tn e. O tad a su se
mnogi d ru gi la tili zabavnog posla d a sk u p lja ju i ana-
lizuju om aške u govoru i tako su m i d ali m ogućnost
da v ršim izbor iz b o g atije g m a te rija la .
12. N eki m ladić kaže svojoj sestri: S a D -ovim a
sam sad p otp u n o rask in u o , ne p o zd rav ljam ih više.
O na odgovori: U b e rh a u p t ein e s au b ere L ip p sch a ft (To
je u o p šte fina .. . ) . H tela je reći S ip p sc h a ft (porodica,
banda), ali je u tu om ašku govora u trp a la još dvoje,
prvo, da je n je n b r a t n ek ad sAm počeo fle rt sa će r-
kom te porodice i, drugo, d a se o njoj govorilo da u

n Mćsalliance (mezalijans) — brak sa licem nižeg dru­

štvenog položaja.
*• Ribera je ipanski slikar XVII veka.
126 Psihopatologija svakodnevnog života

p o s le d n je v re m e im a o zb ilja n n e d o p u šte n i lju b av n i

odnos (L ieb sch a ft).
13. N eki m lad ić oslovi n a u lici je d n u d am u r e ­
c im a : „W enn S ie g e s ta tte n , m e in F ra u le in , m o ch te ich
.Sie b e g le it-d ig e n (A ko d o p u stite, gospođice, ja bih
v a s o tp re d io [sažeto iz .o tp ra tio ’ i .u v red io ’]).” O či­
gled n o je m islio d a b i je ra d o otpratio, ali se bojao da
j e sv o jo m p o n u d o m n e u v re d i. To što su oba ova p ro -
tiv r e č n a o sećan ja n a š la iz raza u je d n o j reči — baš u
to j om ašci — p o k az u je d a s tv a rn e n a m e re to g m lad i­
c a sv ak ak o n isu b ile n a jč istije , p a se i n je m u sam om
m o ra lo u č in iti d a su za tu d am u u v red ljiv e . No, dok
se on tr u d i d a baš te sv o je m isli p re d n jo m sak rije,
njeg o v o n esvesno m u n ap a k o sti i oda njeg o v u p rav u
n a m e ru ; a tim e je on već, ta k o reći, sam u n a p re d iz­
rek ao k o n v en c io n aln i odgovor te dam e: „S ta vi m isli­
l e o m eni, kako s m ete ta k o d a m e u v r e d ite !” (S aop-
štio O. R a nk.)
N ekoliko p rim e ra u zim am iz član k a V . S te kla
fW . S te k e l) u B e rlin er T a g b la tt-u od 4. ja n u a ra 1904,
pod n aslovom „N esvesna p riz n a n ja ” .
14. „ N e p rija tn u o b la st m o jih n esvesnih m isli o t­
k r iv a sledeći p rim e r. N apom injem u n a p re d da, kao
lek ar, n ik a d n e m islim n a za ra d u , nego u v ek im am u
v id u sam o in te re s e bolesnika, što je uostalom razu m ­
ljiv o sam o po sebi. N alazim se kod je d n e bolesnice
k o jo j u s ta n ju o p o rav ljan ja posle te šk e bolesti u k a ­
z u je m le k a rsk u pom oć. D oživeli sm o tešk e d an e i no-
•ći. S rećan sam što n alazim d a joj je bolje; opisujem
joj u živ an ja k o ja donosi b o rav ak u O p atiji i p ritom
u p o tre b im sledeću z a v ršn u rečenicu: ,ako vi, čem u
s e n ad am , p o stelju uskoro n e n a p u s tite ’. — Očigledno
je ovo po teklo iz egoističnog m otiva m og nesvesnog
■da tu im u ćn u bolesnicu m ogu još duže da lečim , iz
ž e lje k o ja je potp u n o tu đ a m ojoj budnoj svesti i koju
b ih odbacio s n egodovanjem .”
15. D rugi p rim e r (V. S tekl): „M oja žena je pogo­
dila F ra n c u sk in ju za posle podne i, pošto su se sagla-
s ile o uslovim a, hoće d a zadrži n je n e svedodžbe.
F ra n c u s k in ja m oli d a joj ih opet da, s m otivacijom :
J e ch erch e encore p o u r les aprćs-m idis, pardon, pour
 Omaške u govoru 127

les av an t-m idis. (Ja još tra ž im zapošljenje za posle

podne, op rostite, za p re podne). O čevidno, im ala je
n am eru d a još n a d rugom m estu tra ž i bolje uslove —
a tu je n am e ru i o stv a rila .”
16. D r S tek l: „T reb a d a očitam le k ciju jednoj
ženi; n je n m už, n a čiju m olbu to činim , sto ji iza v ra ­
ta i p rislu šk u je . N a k ra ju m oje p rid ik e, k o ja je ostav i­
la vid an u tisak, kažem : .L ju b im ru k u , m ilostivi gospo­
d in e !’ Z nalcu sam tim e odao d a su one reči bile n am e-
n je n e gospodinu, d a sam ih govorio n je m u za v o lju .”
17. D r S tek l p rič a o sam om sebi d a je jedno v re ­
m e lečio d va bolesnika iz T rsta , koje je u v ek oslovlja­
vao o b rn u to : „D obro ju tro , gospodine P elo n i”, govo­
rio je A skoliju, — „D obro ju tro , gospodine A skoli”
— P elo n i ju . — Isp rv a je bio sklon d a to zam en jiv a-
n je n e p rip isu je n ik a k v im d u b ljim pobudam a, nego
d a ga o b jasni m nogim za jed n ič k im osobinam a obojice
gospode. A li bilo je lako u v e riti ga d a je to zam enji-
v an je p re d sta v lja lo je d n u v rs tu h v alisan ja : tom om a­
škom stav ljao je do z n a n ja svakom od sv o jih ita lija n -
skih p a c ije n a ta d a on n ije je d in i koji je iz T rs ta do­
šao u Beč da p o tra ži njeg o v le k a rsk i savet.
18. Na je d n o j b u rn o j glavnoj sk u p štin i rekao je
sam d r S tek l: W ir s tr e ite n (m esto: sch reiten ) n u n zu
P u n k t 4 d e r T ag eso rd n u n g . S ada se svađam o ka —
m esto: p rilazim o — č e tv rto j ta čk i d n evnog re d a 39.
19. N eki p ro feso r u svom p ristu p n o m p re d a v a ­
n ju : „Ich bin n ic h t geneigt (m esto: geeignet), d ie V er­
di en ste m eines s e h r g esch atzte n V o rg an g ers zu schil-
d e m .” (M eni n e d o sta je sklo n o st — m esto sposobnost
— d a p rik a žem zasluge m oga v rlo ce njenog p re th o d ­
nika).
20. D r S te k l d am i za k o ju s u m n ja d a im a Baze-
d o v ljev u bolest: „S ie sin d u m ein en K r o p f (m esto
K opf) g ro sse r als Ih re S c h w e s te r”40 (Vi s te za g u k u
— m esto: g la v u — veći od vaše sestre).

*• Otprilike kao kad bi neko na našem jeziku mesto:

Sada prelazimo na četvrtu ta č k u ... rekao: na četvrtu svađu
dnevnog reda.
*• Bazedovljeva bolest, nazvana po lekaru Bazedovu koji
ju je prvi tačno opisao, prouzrokovana Je poremećenjem štit-
12 8 Psihopatologija svakodnevnog života

21. D r S te k l sao p štav a : N eko hoće 'da opiše od­

nos d v o jice p r ija te lja od k o jih je d a n tre b a d a b u d e
o k a ra k te ris a n kao J e v re jin , p a veli: Z iveli sm o za­
je d n o kao K a sto r i P olak41. To nipošto n ije bio vic,
sam g o v o rn ik n ije opazio sv o ju om ašku i te k sam ga
ja upozorio n a n ju .
22. P o nekad, om aška u govoru n ad o k n a đ u je po­
d ro b n u k a ra k te ris tik u . J e d n a m lad a gospođa, k o ja u
kući k o m a n d u je, p rič a m i o svom bolesnom m užu
kako je bio kod le k a ra d a bi ga u p itao k o ja bi m u
d ije ta godila. No, le k a r m u je rek ao d a to n ije v a­
žno. „O n m ože d a je d e i p ije š ta ja h oću” (m esto šta
o n hoće).
S ledeća d va p rim e ra od R aj k a (Th. Reik, In te r ­
n atio n a le Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, III, 1915) od­
nose se n a situ a c ije u k o jim a se n aro čito la k o dešava
o m a šk a u govoru je r se u n jim a m nogo v iše p o tisk u ­
je nego što se m ože reći.
23. N eki gospodin, izjavivši saučešće gospođi čiji
je m už n edavno um ro, doda: „S ie w erd en T ro st fin -
d en, in d em Sie sich vollig Ih re n K in d ern w id w e n ”42.
S u zb ijan a m isao u k az iv ala je n a d ru g u v rs tu u te h e:
m lad a lep a udovica uživaće uskoro u novim sek su al­
nim rad o stim a.
24. Isti gospodin za b av lja se sa istom dam om na.
jed n o m v eč ern jem poselu; razg o v a raju o velikim p ri­
p rem am a za u s k ršn je p razn ik e u B erlinu, i gospodin,
p ita: „ J e s te li danas videli izlog kod V erth ajm a? S a­
svim je d ek o ltira n .” O n n ije sm eo glasno da izrazi ko­
liko se d ivi d ekolteu te lepe žene; ali n edopuštena m i­

ne žlezde; njeni glavni znaci su: guka, izbuljene oči i ubr­

zan puls.
41 Polak je tipično jevrejsko prezime, naročito često kod
nemačkih Jevreja koji su došli iz Poljske. Govornik je hteo-
da kaže Kastor i Poluks, dve mitske ličnosti, uzor nerazdvoj­
nih prijatelja.
41 Hteo je reći: „Naći ćete utehe na taj način što ćete
se potpuno posvetiti (widmen) svojoj deci — a rekao je ot­
prilike: . . . što ćete se po-udoviti. . . Widwen je složeno iz
vvid-men — posvetiti se i Wit-we — udovica.
 Omaške u govoru 12 9

sao je p ro d rla na ta j način što je dekoraciju izloga

p retv o rila u dekoltažu, p ri čem u je, nesvesno, reč iz­
log p rim en je n a dvosm isleno.
S lična je situ a cija i u slu ča ju koji je posm atrao
H anns Sachs i o kom e on pokušava da da iscrpan iz-
v e š ta j:
25. „ Je d n a dam a, p rič aju ći o nekom zajedničkom
poznaniku, kaže m i da je on, k ad a ga je poslednji put
videla, bio odeven eleg an tn o kao uvek, naročito da je
im ao izv anredno lepe m rk e ,polu-cipele’ (plitke cipe­
le). Na m oje p ita n je gde ga je srela, reče: ,On je zvo­
nio na m ojoj k ap iji i ja sam ga videla kroz spuštene
roletne. No, n iti sam m u o tv o rila n iti d ala k ak av drugi
znak života je r nisam h te la da on dozna za m oj po­
v ra ta k u g ra d .” S lu šaju ći je, pom islim d a ona hoće
nešto da m i za taji, n a jv e ro v a tn ije to d a n ije otvorila
zato što n ije bila sam a i što n ije bila u to a leti u kojoj
bi m ogla d a p rim a posete, stoga u p itam m alo ironično:
„D akle, kroz sp u šten e ro le tn e m ogli ste da se divite
njegovim sobnim — njegovim polu-cipelam a? (Also
d u rch die geschlossenen Jalo u sie n h in d u rc h haben
Sie sein e H ausschuhe — sein e H alb sch u h e b ew u n d ern
konnen?). U ,sobne cip ele’ (patike: H ausschuhe) dolazi
do izražaja su zb ijen a m isao n a n je n u sobnu h aljin u
(H auskleid). S d ru g e stran e , pokušao sam da o d stra ­
nim reč pola u H alb sch u h e zato što je baš u toj reči
s ad ržan o jezg ro nedo p u šten o g odgovora: ,Vi m i k a ­
žete sam o pola istine, a p re ć u tk u je te da s te bili polu
od ev en i’. O m aška je b ila potp o m o g n u ta i tim e što smo
neposredno p re toga govorili o b račn o m životu dotič­
nog gospodina, o njegovoj dom aćoj sreći (hđusliches
G liick); sv ak ak o je i tim e d eterm in isan o p o m e ran je na
n jegovu ličnost. N ajzad, m o ram p riz n a ti da je m ožda
i m o ja zavist im ala u d ela u tom e što sam toga ele­
gan tn o g gospodina ostavio da u sobnim cipelam a stoji
na ulici; ja sam sam te k ned av n o k upio m rk e p litk e
cipele, ko je nipošto više nisu .izvanredno le p e’.”
R atn a vrem en a, kao što si *a sad, proizvode či­
tav niz om aški, k o je n ije teško razu m eti.
26. ,,U kom ro d u o ru ž ja je vaš gospodin sin ? ” u p i­
tali su je d n u gospođu. O na odgovori: ,Bei den 42ег
» Krojd. O d a b ra n a dela. I
 130 Psihopatologija svakodnevnog života

M o r d e m 1 m esto M orsern (M esto: kod h au b ica rek la

je: k od uhica [M ordem ]).
27. P o ru č n ik H e n rik H aim an p iše sa b o jišta: „Т г-
goše m e iz č ita n ja je d n e v rlo z a n im ljiv e k n jig e d a bih
za tr e n u ta k zam enio te lefo n istu u izvidničkoj službi.
T opovska b a te rija v rši pro b n o u p ra v lja n je ; ja ja v ­
ljam : K o n tro la ta čn a, m ir. P o p ro p isu tre b a lo je reći:
k o n tro la tačn a, svršeno. M oje o d stu p an je od propisa
o b ja šn ja v a se m o jim neg o d o v a n jem zbog toga što sam
bio o m e tan u č ita n ju .” (I n te r n a t. Z e itsc h rift fiir P s y ­
choanalyse, IV , 1916/17).
28. N eki n a re d n ik u p u ć u je v o jn ik e d a tačno ja v ­
lja ju sv o je a d rese kući, kako se n e bi izgubile Ge-
s p reck stu ck e (m esto G ep d ckstu c ke — paketi, dok
S p e c k znači slan in a)43.
29. Z a sledeći, iz v an red n o lep i po svojoj duboko
tu žn o j p o zadini zn a čaja n p rim e r im am da zahvalim
dr L. C zeszer-u; on m u je, za v rem e svog b av ljen ja
u n e u tra ln o j S v ajcarsk o j u doba ra ta , bio svedok i
on ga je iscrp n o analizovao. D onosim ovde njegov do­
pis sa b ez n ačajn im sk raćen jim a.
„D o p u štam sebi d a saopštim slučaj om aške u go­
v oru k o ja se p o tk ra la gospodinu p rofesoru M. N. u O.,
u je d n o m od p re d a v a n ja o psihologiji osećanja koje je
držao u p rošlom le tn je m sem estru. M oram , n ajpre,
n ap o m en u ti da su p re d a v a n ja držan a u auli u n iv e rzi­
teta, p red velikom navalom in te rn ira n ih francuskih
r a tn ih zaro b ljen ik a i stu d e n a ta koji su većinom bili
fran cu sk i S vajcarci, veom a n ak lo n jen i A ntanti. U O.
se sada, kao i u sam oj F rancuskoj, za označavanje N e-
m aca u p o tre b lja v a svuda i isključivo reč boche (boš)44.
Ali, p ri ja v n im m a n ifestac ija m a kao što su p red av a­
n ja i slično, viši činovnici, profesori i inače odgovor­
na lica tru d e se, iz razloga n eu traln o sti, da izbegavaju
tu om inoznu reč.
„P ro feso r N. je ta m an p retresa o p rak tičn i značaj
a fek a ta i n am eravao. da citira p rim e r za svesno isko-

4* Otprilike kao kad bi neko na našem jeziku rekao:

. . . kako se ne bi izgubile pošunke — mesto pošiljke.
44 Boche je pogrdan francuski izraz za Nemca.
 Omaške u govoru 131

rišćav an je afe k ta d a b i se po sebi n e in te re sa n ta n m i­

šićni ra d ispunio o sećanjim a p rija tn o s ti i tako in te n ­
zivirao. P ričao je, dakle, n arav n o n a francuskom je ­
ziku, p rič u k o ju su ta d a svi ov dašnji listovi p ren eli
iz jed n o g pang erm an sk o g lista, o nem ačkom uči koji
je n ared io svojim đacim a da ra d e u bašti, i da bi ih
p o dstaknuo n a in ten ziv n iji rad, pozvao da zam isle
kako m esto svake g ru d e zem lje ra z b ija ju fran cu sk u
lo b an ju . S ao p štav a ju ći svoju priču, N. je, naravno,
svaki p u t k ad je bila reč o N em cim a rekao allem and,
a n e boche. No, k ad je došao do poente, naveo je reči
ovako: Im aginez-vous q u ’en chaque m oche vous
ecrasez le c ran e d ’u n F ran g ais (Z am islite da sa sva­
kom [moš — m esto: g ru d o m zem lje] razm rsk a v ate lo­
b an ju jed nog F rancuza). D akle, m esto m o tte (čitaj:
m ot — g ru d a zem lje) m oche (nastalo sažim an jem reči
m o tte i boche),
„ Z ar se tu n e vidi n ap ro sto kako se k o rek tn i n a ­
učnik u p in je od početka p rič e d a nikako n e podlegne
navici, a m ožda i isk u šen ju , i da sa u n iv e rzitetsk e k a­
te d re n e izu sti reč k o ja je izrično z a b ra n je n a čak i n a ­
redbom S avezne vlade! A baš u tre n u tk u k ad a je
srećno p o sled n ji p u t izgovorio sasvim k o rek tn o ,insti-
tu te u r alle m a n d ’ (nem ački u čitelj i, odahnuvši, hteo
da završi, 's m ukom s u zb ijan i izraz se čv rsto uh v atio
za sličn u po zv u k u reč m o tte i — nesreća se desila.
S tra h od p o litičk e n etak tičn o sti, m ožda i su zb ijan a
želja d a ip a k u p o tre b i reč n a k o ju je n a v ik n u t i koju
svi oček u ju, kao i nego d o v an je rođenog rep u b lik an ca
i d em o k rate p re m a svakom nasilnom sp rečav a n ju
slobode iz ražav a n ja, — sve se to ispreplelo i iz u k rsti-
lo s glav n om n am ero m p redavačevom : d a ko rek tn o
re p ro d u k u je svoj p rim e r. R em etilačk a te n d e n c ija je
p red av aču b ila poznata, i m i m oram o p re tp o sta v iti da
je on, n ep o sred n o p re om aške, m islio n a n ju .
„S v o ju o m ašku p ro feso r N. n ije opazio, b a r je
n ije isp rav io, što se inače većinom čini au to m atsk i.
N asu p ro t tom e, p rih v a tili su slušaoci, većinom F ra n ­
cuzi, ta j la p su s sa p ra v im zadovoljstvom i on je delo-
vao sasv im kao n a m e rn a ig ra reči. J a sam p ak ovu,
naoko b ez n ačajn u , p o ja v u p ra tio s p rav im u n u tr a ­
132 Psihopatologija svakodnevnog života

šn jim u zb u đ e n jem . J e r , iako iz ra z u m ljiv ih razloga

n isam m ogao d a p ro fe so ru p o s ta v lja m p ita n ja k o ja su
se po p sih o an a litičk o j m e to d i n am etala, ip a k je ova
o m ašk a za m e n e b ila očit dokaz tačn o sti vašeg u če n ja
0 d e te rm in isa n o sti o m a ša k a i o d u b o k im an alo g ijam a
1 v ez am a izm eđ u om aške u g o voru i v ic a.”
30. P o d žalosnim u tisc im a ra tn o g v rć m e n a n a s ta ­
la je i o m aška k o ju sao p štav a p o ru čn ik T., a u strijsk i
o fic ir k o ji se v ra tio iz ra ta :
„D ok sam bio u ita lija n sk o m za ro b ljen ištv u , bilo
je za v re m e od n ekoliko m eseci 200 o ficira sm ešteno
u n ek o j tesk o b n o j vili. U to v rem e u m ro je je d a n od
n aših d ru g o v a od g rip a . T aj događaj n arav n o , ostavio
je d u b o k u tisa k ; je r u p rilik a m a u k o jim a sm o se n a ­
lazili, bez le k a rs k e pom oći, nesposobni d a popravim o
s v o ju ta d a š n ju egzistenciju, bilo je više nego v ero v at­
no d a će za ra za u ze ti m ah a. — Položili sm o m rtv aca
n a o d a r u je d n o j p ro s to riji p o d ru m a. Uveče, k ada sam
se s je d n im p rija te lje m pro šetao oko naše kuće, iz ra­
zili sm o o bojica že lju d a vidim o leš. J a sam pošao na-
p red ; k a d a sam ušao u p odrum , uk az ala m i se slika
od k o je sam se silno uplašio: nisam bio sp rem a n da
n aiđ em n a leš položen ta k o blizu ulaza, n i da gledam
iz ta k v e b lizin e u lice n em irn o od le lu ja v e svetlosti
sveća. Jo š pod u tisk o m te slike, produžili smo zatim
šetn ju . N a m e stu gde se našem oku u kazivala slika
p a rk a k o ji je plivao u jasn o j m esečini, kao i slika sve­
tio o b asja n e liv ad e sa la k im velovim a m agle iza nje,
dao sam iz raza p re d sta v i k o ja se p o jav ila u vezi sa
svim tim : d a vidim v ilen ja k e kako vode kolo na rubu
su sed n e b orove šum ice.
„ S u tra d a n po podne sa h ra n ili sm o m rtv o g d ru ­
ga. P u t od našeg z a tv o ra do g ro b lja u susednom m a­
lom m e stu bio je za n as koliko gorak toliko i p u n po­
nižen ja; je r nedozreli m om ci koji su se drali, stanov­
n ištvo k o je se rugalo, g rubi, glasni bukači koristili su
se tim povodom da n ep rik riv en o izraze svoja oseća­
n ja k o ja su b ila m ešavina radoznalosti i m ržnje. Ose-
ćan je d a čak ni u tom stan ju , bez ikakve mogućnosti
da se bran im o, nism o pošteđeni od v ređanja, o d v rat­
nost od m anifestovane surovosti i ogorčenost obuzi­
 O m aike u govoru 133

m ali su m e sve do večera. U isti čas kao i d an ran ije,

sa istim p ratiocem , pošao sam i ovog p u ta šljunkom
posutim p u te m okolo kuće; k ad a sam prolazio pored
rešetk e n a p o d ru m u iza k o je je ležao leš, m nom e ovla­
da sećan je n a u tisa k k o ji je on ostavio n a m ene. Na
m estu g de se, zatim , pred am n o m opet pružao osvet-
ljen i p a rk u istoj sv etlo sti punog m eseca, zastao sam
i rek ao svom p ratio cu : ,W ir k o n n te n uns h ie r ins Grab
— G ras setzen u n d eine S eren ad e sinken!' (Mogli b i­
smo ovde sesti u grob — u tra v u i leći [sinken m esto
p evati = singen] serenadu!) — Tek p ri drugoj omašci,
ob ratio sam p a ž n ju ; p rv i p u t sam se popravio a da n i­
sam postao sv estan sm isla u grešci. S ada sam razm i­
slio i p o v e z a trje d n o s d ru g im : ,Ins G rab — sinken!’
(U g rob — leći!). K ao m u n ja sledile su ove slike: v ile­
njaci k oji leb d e i ple šu po m esečini; d ru g n a odru,
utisak ko ji je ta slik a n ač in ila n a m ene; pojedine sce­
ne sa po g reba, osećanje g a đ e n ja k o je sam im ao, i
om eten e žalosti; u spom ena n a p o je d in e razgovore o
zarazi k o ja se pojavila, n a to d a su m nogi oficiri po­
kazali stra h . K asn ije sam se setio da je to bio dan
sm rti m oga oca, što m i je palo u oči zbog toga što in a­
če v rlo slabo p am tim datu m e.
„K ad sam n ak n a d n o razm išljao o tom e, sve m i
je p o stalo ja sn o : p o d u d arn o st sp o ljn ih uslova u oba
večera, isti sat, isto o sv etljen je, isto m esto i isti p ra ­
tilac. S etio sam se n elagodnosti k o ju sam osetio k ad a
se ra s p ra v lja lo o m ogućnosti šire n ja gripa, no isto­
vrem eno i u n u tra š n je za b ra n e d a se podam s tra h u . I
zn ačen je fo rm u lacije: ,v ir k o n n te n ins G rab sin k en 1
(mogli bism o leći u grob) p o stad e m i jasno; stekao
sam i u v e re n je da je sam o ona, još bez jasnoće iz v r­
šena, k o re k tu ra — od .G ra b ’ (grob) u .G ras’ (trava) —
pro u zro k o vala i d ru g u om ašku: m esto ,sin g en ’ —
,sin k e n ’, d a bi se ta k o o siguralo konačno d ejstv o su ­
zbijenom k o m p lek su .”
„D odajem d a su m e u ono doba m učili strašn i
snovi, u k o jim a sam je d n u m en i b lisk u ro đ ak u više
pu ta video bolesnu, je d n o m čak i m rtv u . Baš p re nego
što ću b iti z a ro b lje n dobio sam još i v est d a u dom o­
vini te ro đ ak e silno besni g rip , p a sam jo j izrazio i
134 Psihopatologija svakodnevnog života

sv o je živo s tra h o v a n je . O tad a sam ostao bez veze

s n jo m . M esecim a k a s n ije stig la m i je v e st d a je ona
d v e n e d e lje p re opisanog d o g ađ a ja p o stala ž rtv a epi­
d em ije !”
31. S ledeći p rim e r om aške u govoru kao m u n ja
o b asja v a je d a n od b o ln ih su k o b a k o ji su neizbežni u
le k arsk o m pozivu. N eki čovek, kom e v ero v atn o nem a
spasa, ali čija d ijag n o za još n ije u tv rđ e n a , došao je
u Beč d a ovde saček a re š e n je svoga čvora; um olio je
p rija te lja iz m ladosti, ko ji je postao p o zn a t le k ar, da
p red u zm e lečenje, n a što je ovaj n ajzad pristao, ne
bez o p ira n ja . B olesnik tre b a d a se sm esti u neko leči-
lište i le k a r p red lo ži s a n a to r iu m „Н ега” . — P a to je
sam o zavod za o d ređ en e cilje v e (porodilište), p rim eti
bolesnik. — O ne, živo će le k a r: In d e r „Н ега” k ann
m an je d e n P a tie n te n u m b rin g e n — u n te rb rin g en ,
m ein e ich (U „ H e ri” sv ak i bolesnik se m ože sm aknuti
— sm estiti, m islim ). Z a tim sta d e d a se žestoko opire
tu m ačen ju svoje om aške. „V aljd a nećeš m isliti da
im am n e p rija te ljs k ih n a m e ra p rem a te b i? ” A li gospo­
đi k o ja je p re u z e la n egu bolesnika le k a r č e tv rt sata
k asn ije, dok ga je ispraćala, reče: „N išta n e m ogu da
n ađ em i još u v ek n e v e ru je m d a je to. A li ako bi bilo
tako, on d a sam ja za to da m u se d a d o b ra doza m or-
fiju m a, p a će b iti n a m iru .” N ajzad se pokaza: p r ija ­
telj m u je postavio uslov d a m u m u k e p re k ra ti nekim
lekom čim se u tv rd i da m u više nem a pomoći. L ekar
je dakle, odista, uzeo n a se za d atak d a p rija te lja
sm akne.
32. N e b ih hteo da se od rek n em jednog naročito
poučnog p rim e ra om aške u govoru m ad a se ona, po
p odacim a lica k o je m i je saopštilo tu om ašku, desila
p re o tp rilik e d v ad e set godina. „N eka se dam a izrazila
jed n o m u d ru š tv u — n je n e reči o daju da su n asta le u
a fek tu i pod p ritisk o m sv akojakih p o ta jn ih osećanja
— : „Da, žena m ora b iti lepa da bi se svidela m u šk ar­
cim a. M u škarac je u m nogo boljem položaju: ako
sam o im a svojih p et p rav ih udova, više m u n ije po­
treb n o !?’ O vaj n am p rim e r dopu šta da sagledam o in­
tim ni m eh anizam je d n e om aške u govoru usled saži­
m anja, je d n e ko ntam inacije (рог. str. 111). Bliska je
 Omaška u govoru 135

p retp o stav k a d a su ovde sto p ljen e dve po sm islu slič­

ne fraze:
wenn er seine vier geraden Glieder hat
wenn er seine filnf Širine beisamen hat
(ako ima svoja četiri prava uda — ako su mu njegovih pet
čula na broju4*).
Ш je p a k elem en t gerade (prav) bio zajednički u
obe g ovorne in ten cije, ko je su glasile:
wenn er nur seine geraden Glieder hat
alle fiinf gerade sein lassen4*.
(ako su mu samo udovi pravi).

N išta n as n e sp rečav a da p retp o stav im o d a su

obe fraze, i ona o fiin t S in n e (pet čula) i ona o fiin t
gerade (p et — par), d o p rin e le d a se u rečenicu o p ra ­
vim ud o v im a (gerade G lieder) n a jp re unese n ek i broj,
a zatim ono ta ja n s tv e n o p e t um esto p rostoga četiri.
No, to s ta p a n je sig u rn o se n e bi desilo d a ono nem a,
u ob lik u u k ojem se pojav ilo kao om aška, svoj n a ro ­
čiti sm isao, sm isao je d n e cinične istine, k o ju je d n a
žena, n arav n o , n e srne p riz n a ti bez u v ija n ja . — N aj­
zad, nećem o p ro p u s titi d a upozorim o n a to d a bi reči
te d am e isto ta k o m ogle p re d s ta v lja ti odličan vic kao
i sm ešn u om ašku. S ve zavisi sam o od toga da li ih
je izgovorila sa svesnom n am ero m . S vakako, u našem
s lu ča ju n je n o p o n ašan je dokazivalo je d a n e postoji
svesna n a m e ra i isk lju č iv a la vic.”
O m aška ii govoru m ože toliko d a se p rib liži vicu
da se, kao u slu č a ju ko ji je saopštio O. R ank, lice
kom e se d esila o m aška n a jz a d s4m o sm eje svojoj g re ­
šci kao n ekom vicu:
33. „N eki m lad su p ru g , k o ji se n ed a v n o oženio i
kom e n jeg o v a žena, z a b rin u ta za svoj d evojački iz­
gled, sam o n erad o d o p u šta česti snošaj, p rič a m i sle-

41 Prva fraza znači: ako nije bogalj, druga: ako Je pri­

bran, ne rasejan, svestan.
*• Doslovno: dopustiti da pet bude paran broj — znači:
ne uznemiravati se.
136 Psihopatologija svakodnevnog života

deći do g ađaj, koji je n ak n a d n o i n je g a i n jegovu

ženu veom a razv e se lja v ao : P ošto je u noći op et je d ­
nom p re k ršio n a re d b u svoje žen e o ap stin en ciji, on
se iz ju tra b rije u njih o v o j zajedničkoj spavaćoj sobi
i p rito m u p o tre b i — kao već češće, iz kom oditeta, —
p u fn u za p u d er svoje su p ru g e, k o ja je još u p ostelji.
V rlo z a b rin u ta za svoj ten, d am a m u je i to više p u ta
zam erila, p a m u zato doviknu, n egodujući: ,P a ti m e
o pet p u d eriše š s vo jo m p u fnom V U pozorena sm ehom
m uža n a svoju om ašku (htela je da kaže: ti se op et p u ­
d erišeš m o jo m pufnom ), n asm e ja se n ajzad i ona v e­
selo (.p u d ern ’ je svakom B ečliji dobro p oznat izraz
za polno opštenje, p u fn a kao sim bol fa lu sa 47 dovoljno
ja sn a ).” (In tern a tio n a le Z e itsc h rift fiir Psychoanalyse,
I, 1913)*
34. N a n a m e ra n vic m oglo bi se p o m išljati i u
sledećem slu ča ju (A. J . Š to rfer):
G ospođi B., čija je b olest očigledno psihogenog
porekla, više p u ta su p rep o ru čili da k o n su ltu je psi­
h o an a litičara X. O na je to staln o odbijala, napom i­
nju ći da takvo lečen je n ik a d n ije nešto valjano, da
će le k a r začelo sve pogrešno svoditi n a seksualno.
N ajzad, jed n o m je ipak sp rem n a da posluša sav et i
pita: ,,N un gut, w an n ordindrt also d ieser D r. X .” (ka­
da o rd in a ra 48 ta j d r X)?
S ro d n ost izm eđu vica i om aške u govoru ogleda
se i u tom e što om aška često n ije n išta drugo do
sk raćen je izo stav ljan jem :
35. N eka m lada devojka, pošto je završila školu,
povela se za s tru jo m v rem en a te se upisala na m e­
dicinu. Posle nekoliko sem e stara zam enila je m edi­
cinu hernijom . O toj prom eni ona nekoliko godina k a­
sn ije pripoveda ovim rečim a: „Od seciran ja se, u glav­
nom, nisam grozila, ali kad je jednom trebalo da lešu
zderem nokte sa p rstiju , izgubila sam svu volju za
celu tu — herniju.”

47 FaJus (od grčkog falos) — muški polni ud.

4H Sažeto iz ordinaran, u smislu prost, i ordinira, tj.
prima bolesnike.
 Omaške u govoru 137

36. N avodim ovde d ru g i slučaj om aške u govoru,

č ije tu m ačen je n e izisk u je m nogo veštine. „P rofesor
se tru d i d a u an a to m iji ob ja sn i nosnu d u p lju , jedan,
kao što je poznato, v rlo te žak odlom ak iz n au k e o
u n u tra šn jim organim a. N a njegovo p itan je : d a li su
slušaoci sh v a tili nje g o v a izlaganja, začuje se opšte
,d a \ N ato će profesor, ko ji je p oznat sa svoje sam o-
svesti: N e bih rekao, je r lju d i koji ra z u m e ju kako je
g ra đ e n a n osna d u p lja m ogu se i u m ilionskom g radu
kao što je Beč iz b ro jiti n a je d n o m p rstu , p ardon, h te -
d oh reći n a p rs tim a je d n e ru k e .”
37. Is ti a n a to m d ru g o m prilik o m : „K od ženskog
g en italn o g o rg an a se, u p rk o s m nogim isku šen jim a —
p ardon, p o ku ša jim a . . . ”
38. G. d r A lf. R o b ičeku u B eču im am da za h v a­
lim što m i je ukazao n a dva slu ča ja om aške u govoru,
ko je je zapazio je d a n sta ro fra n c u sk i a u to r i koje ću
n av e sti u o rig in alu :
B ra n to m e (1527— 1614) V ies des D am es galantes,
D iscours second: „S i а у -је cogneu u n e trč s belle et
h o n n este d am e d e p a r le m onde, qui, d ev isa n t avec
un h o n n este g e n tilh o m m e de la co u r des affaires de
la g u e rre d u ra n t ces civiles, elle lu y d it: ,J ’ai ouy d ire
q u e le гоу- a fa ie t ro m p re to u s les c . . . de ce pays
la ,’ E lle V ouloit d ire les ponts. P ensez que, v e n a n t de
co u c h er d ’avec son m a ry , ou so n g ean t a son am an t,
elle av o it en c o r ce nom fra is en la bouche; e t le g en ­
tilh o m m e s ’en esc h a u ffe r en am o u rs d ’elle p o u r ce
m o t.”
„U n e a u tre d am e q u e j ’ai cogneue, e n tre te n a n t
u n e a u tr e g ra n d d am e p lu s q u ’elle, e t lu y lo u a n t et
e x a lta n t ses b eau tez, elle lu y d it ap rčs: ,Non, m a d a-
me, ce q u e je vous en dis: ce n ’est p o in t p o u r vous
a d u lterer; v o u la n t d ire p o u r vous adulater, com m e
elle le r h a b illa ain si: pensez q u ’elle songeoit £ a d u l­
te r e r ”49.

*• 2ivot galantnih žena od Brantoma, beseda druga:

..Tako sam negde u svetu upoznao jednu vrlot lepu 1 uglednu
damu: razgovarajući s jednim otmenim plemićem sa dvora o
pitanjima rata, za vreme tih građanskih, ona mu reče: Ćula
138 Psihopatologija svakodnevnog života

39. Im a, n arav n o , i m o d e rn ih p rim e ra za p o sta­

n ak se k su a ln ih dvosm islenosti om aškom u govoru.
G ospođa F. p rič a o svom p rv o m času n a nekom k u rsu
za jezik : „S asvim je in te re sa n tn o , u čitelj je zgodan
m lad E nglez. O n m i je o dm ah n a p rv o m času nago-
vestio d u rc h die B lu se (kroz bluzu) — ona se popravi:
d u rc h die B lu m e (doslovno: kroz cvet, znači: u v ije ­
no) — d a b i v iše voleo da d a je časove m en i zasebno.”
(S to rfer).
U p sih o te rap ijsk o m p o stu p k u ko jim se služim za
r a z re ša v a n je i o tk la n ja n je n e u ro tič k ih sim ptom a vrlo
često se p o s ta v lja z a d a ta k d a se iz naoko slučajno
izn etih reči i id e ja b o lesnikovih u đ e u tra g sadržini
m isli koja, doduše, im a te ž n ju d a ostan e skrivena,
ali k o ja ip a k n e može d a se n e oda nehotice n a n a j­
ra z n o v rsn ije načine. P rito m n am om aška u govoru
često čini drag o ce n e usluge, što bih mogao da poka­
žem n a iz v an red n o u v erljiv im , a ujed n o sasvim neo­
b ičn im i ču d n im p rim erim a. B olesnici n p r. govore o
svojoj te tk i, a n a z iv a ju je dosledno, ne zapažajući
om ašku, „m oja m a jk a ”, ili svoga m uža označuju za
svoga „ b r a ta ” . N a ta j n ačin m e up o zo rav aju da su
u zajam n o „ in d e n tifik o v a li” ta lica, stav ili ih u jedan
isti red, k pji' za n jih o v osećajni život znači ponovnu
p o jav u istoga tip a. Ili: N eki 20-godišnji m ladić p re d ­
s ta v lja m i se u m ojoj o rd in a ciji ovim rečim a: „Ја
sam otac N. N .-a, koga ste vi lečili. — Izvinite, hoću
da kažem , b ra t; ta on je če tiri godine sta riji od m e­
n e.” J a sh v ata m da on tom . om aškom hoće da izrazi

sam da je kralj naredio da se razvale sve p (dama je upo-

trebila prost izraz za ženski polni organ cons) u toj zemlji.
Htela je reći mostovi (ponts). Pomislite da joj je to ime još
bilo, tako reći, sveže u ustima, pošto je baš pre toga spavala
sa svojim mužem ili zato što je mislila na svog ljubavnika;
a plemić se zbog te reči sav raspalio od ljubavi prema njoj.”
„Druga dama, koju sam poznavao, zabavljajući damu
višeg ranga nego što je bila ona sama i hvaleći i uzdižući
njenu lepotu, reče joj zatim: „Ne, gospođo, to što vam ka­
žem nije zato da bih vas (upotrebljeni izraz dolazi od adultere,
što znači preljuba); htela je reći: da bih vam laskala, a kako
je to izrazila ovako, možete zaključiti da je mislila na vrše­
nje preljube.”
 OmaSke u govoru 139

d a je on, kao i b rat, oboleo krivicom očevom, da kao

i b r a t tra ž i leka, ali da je otac onaj kom e bi lečenje
bilo n a jp o treb n ije. U d ru g im slu čajev im a red reči
koji zvuči neobično, način iz ražav a n ja koji se čini
usiljen, dovoljan je da o tk rije udeo p o tisn u te m isli u
bolesnikovom govoru, koji je inače o d ređen dru g im
m otivim a.
U g ru b im kao i u ta k v im fin ijim porem ećajim a
govora ko ji se ta m an još m ogu podvesti pod „om aške
u g o v o ru ”, ja d ak le n alazim d a za postan ak om aške
n ije m e ro d av an ni za ra sv e tlje n je n a sta le greške do­
vo ljan u ticaj k o n ta k ta glasova, nego m isli izvan go­
v orne in ten cije. N e m islim d a osporavam zakone po
k o jim a glasovi u tiču, m e n ja ju ć i je d n i d ru g e; no oni
m i se n e čine dovoljno sn ažn i da bi sam i za sebe
m ogli o m e tati k o rek tn o o stv a re n je govora. U slu ča je­
vim a k o je sam ta č n ije proučio i prozreo ti zakoni
sam o p re d s ta v lja ju p rip ra v a n m eh an izam kojim se
zgodno k o risti je d a n u d a lje n iji psihički m otiv, a da
se ip a k n e p o tč in ja v a n jihovoj vlasti. U v e lik o m bro­
ju su p stitu c ija om a ške u govoru se nim alo ne p ri­
d rža v a ju ta k v ih glasovnih zakona. T u se nalazim u
po tp u n o j sag la sn o sti sa V untom , koji ta k o đ e m isli da
su uslovi om aške u govoru složeni i da daleko p re la ­
ze d ejstv o k o je n a s ta je usled k o n ta k ta glasova.
P re m a to m e s m a tra m d a ovi „ u d a lje n iji psihički
u tic a ji”, po V untovom izrazu, izvesno postoje; m e đ u ­
tim , n e v id im zašto n e bih m ogao isto tako p riz n a ti i
to d a se p ri u b rzan o m govoru i d o nekle odvraćenoj
p až n ji u slovi za om ašk u u govoru m ogu lako o g ran i­
čiti n a m e ru k o ju su o d red ili M erin g e r i M ajer. U
jed n o m d elu p rim e ra što su ih sa b ra li ti au to ri ipak
je v e ro v a tn ije d a je ra z ja š n je n je složenije. U zim am
n p r. n a p re d n av e d en i slu ča j:
Es war mir auf der S ch w est. . .
Brust so schwer.

D a li se to ovde o d ista o d ig ra v a ta k o je d n o stav n o

da sch w e p o tisn e je d n a k e po v re d n o sti p o četn e gla-
tove B ru? T eško je o d b aciti p re tp o sta v k u d a su g la­
140 Psihopatologija svakodnevnog iivo ta

sovi sch w e p o red to g a je d n o m n aro čito m relacijom

osp o so b ljeni za ta k v u n am etljiv o st. T a re la c ija onda
ne b i m o g la b iti n ik o ja d ru g a do aso cijacija: S ch w e -
s te r — B ru d e r (sestra — brat), m ožda još B r u s t d er
S c h w e ste r — s e s trin e grudi), što vodi ka d ru g im m i-
slen im s feram a . T aj n e v id ljiv i zak u lisn i pom agač d aje
in ače b ezazlenom sch w e onu m oć čije se dejstv o iz­
raža v a k ao g re šk a u govoru.
Z a d ru g e om aške m ože se p re tp o sta v iti d a je
s tv a r n i re m e tila c sličnost po zv u k u s n ep risto jn im
rečim a i zn a čen jim a. N am ern o izopačavanje i un ak a -
ža v a n je reči i fraza, k o je je toliko om iljeno kod n e­
p ris to jn ih lju d i, n e teži n i za čim d ru g im do da i po­
vodom b ezazlen ih trič a rija podseti n a zabranjeno, i
ta je n e o z b iljn a ig ra ta k o česta da ne bi bilo čudno
k ad b i se ona o stv a riv a la i n en a m ern o i p ro tiv volje.
P rim e ri kao: E ischeissw eibchen (ženica koja sere ja ­
ja ), m esto E iw eissscheibchen (pločica belančevine),
A p o p o s F ritz m esto apropos50, L o ku ska p ita l m esto
L o tu sk a p ita l51, itd., m ožda još A lab u ste rb ach se (mesto
A lab a sterb iic h se52 — k u tija od alab astera ) svete M ag­
d a le n e v ero v atn o dolaze u ovu kategoriju*. — „Ро-

60 U „Apopos” sadržano je popo (zadnjica), š propos (čit.

apropo) znači otprilike: baš kad je o tom r e č . . .
51 Kapitel je gornji deo stuba. Lokuskapital (mesto loto-
sov kapitel) sadrži latinsko locus, što znači mesto, a upotre­
bljava se i za nužnik.
62 Omaška Alabiistrebachse sadrži Biiste, što znači žen­
ske grudi.
* Kod jedne od mojih bolesnica omaške u govoru k^o
simptom nastavljale su se sve dotle dok nismo mogli da ih
svedemo na dečju šalu zamenjivanja reči ruinirati sa urini­
rati. — Na iskušenje da se pomoću omaške u govoru dođe do
slobodne upotrebe nepristojnih i nedopuštenih reči nadove-
zuju se opažanja Abrahamova o omaškama „sa tendencijom
natkompenzacije” (Internationale Zeitschrift fiir Psychoana­
lyse, VIII, 1922). Bolesnica koja ima laku sklonost da, za­
muckujući, udvostručuje početni slog ličnih imena preinačila
je Protagora u Protracora. Malo pre toga rekla je mesto
Aleksandros — A-aleksandros. Raspitivanjem se došlo do
toga da je ona, kao dete, naročito uživala u lošoj navici da
ponavlja početne slogove a i po; ta igra često predstavlja
uvod u zamuckivanje dece. Izgovarajući ime Protagora, ona
 Omaške u govoru 141

zivam vas d a u zd ra v lje našeg šefa podrignem o” (Ich

fo rd ere S ie auf, a u f das W ohl u n seres Chefs a u f-
zustossen) teško d a je što dru g o do n en a m ern a p a ro ­
d ija kao odjek nam erav an e . D a sam ja šef čiju sve­
čanost go vornik u v eličav a ta k v im lapsusom , pom i­
šljao b ih svakako n a to kako su m u d ro postupali
R im ljan i k ad a su d o p u štali vojnicim a pobedonosnog
im p erato ra da u n u tra š n ji p ro te st p ro tiv slavljenika
glasno iz ražav a ju u ru g alicam a. — M eringer p rič a da
je on sam jed n o j osobi k o ju su kao n a js ta riju u d ru ­
štv u o slo vljavali in tim n im počasnim im enom ,,Se-
n ex l” ili „altes S e n e x l”55 jednom rekao: „P ro st, S enex
a ltesl!” U plašio se sam zbog te g rešk e (str. 50). M ožda
će n am njegov a fe k a t p o stati ra z u m ljiv ako se seti-
mo kolik 9 se „ A ltesl” p rib liž u je pogrdi „ a lte r E sel”
(stari m agarac). Z a po v red u strah o p o što v a n ja prem a
s taro sti (tj. svedeno n a d etin jstv o : p rem a ocu) o d re­
đene su te šk e u n u tra š n je kazne.
N adam se d a čitaoci neće izgubiti iz vid a koliko
se razlik u ju , po v red n o sti, ta tu m a č e n ja k o ja se ničim
ne m ogu dokazati i p rim e ri ko je sam sam sakupio
i analizam a rasv etlio . Ipak, i d a lje očekujem da će se
i p riv id n o je d n o stav n i slu ča jev i om aški u govoru moći
svesti n a rem ećen je od s tra n e je d n e upola suzbijene
ideje izva n n am erav an o g sklopa; n a to o čekivanje m e
navodi je d n a p až n je d o sto jn a n ap o m en a M eringerova.
Taj a u to r veli da je čudno što niko rad o n e p riz n aje

)e osetila opasnost da izostavi r u prvom slogu i da kaže

Po-potagora. Da bi se zaštitila od toga, grčevito se uhvatila
za to г i umetnula još jedno r u drugi slog. Na sličan način
unakazila je drugi put reči parterre i kondolencija, preina­
čivši ih u partrer i kodolencija, da bi izbegla reči pater
(otac) i kondom, koje su joj asocijativno bile bliske. Drugi
bolesnik Abrahamov osetio je sklonost da mesto angina svaki
put kaže Angora, vrlo verovatno zbog toga što se bojao isku­
šenja da anginu zameni vaginom. Te omaške nastaju dakle
na taj način što namesto remetilačke tendencije nadvlada
odbrambena, i Abraham, s pravom, upozorava na analogiju
između ovog procesa i stvaranja simptoma u opsesivnoi
neurozi.
м Senexl je deminutiv (nemački) od latinskog senex,
što znači starac, dakle: seneksčič.
142 Psihopatologija svakodnevnog života

d a je učin io om ašku. Im a lju d i, v rlo p a m e tn ih i po­

šten ih , k o ji su u v re đ e n i ako im k až ete d a im se de­
sila o m a šk a u govoru. J a se n e u s u đ u je m d a ovo tv r ­
đ e n je u zm em onako uo p šten o k ak o to čini M eringer
u p o tre b lja v a ju ć i iz raz „n ik o ” . A li ta j tr a g afek ta,
k o ji izaziv am o ako dokažem o o m ašku u govoru i koji
je o čevidno iste p riro d e kao i stid, im a svog značaja.
O n se m o ra s ta v iti u is ti re d sa lju tn jo m k ad a se ne
m ožem o s e titi za b o ra v lje n o g im ena, i sa ču đ en jem
što je n ek a, naoko n ev a žn a uspom ena, ta k o postojana,
i on u v e k u k a z u je n a to d a u p o stan k u p orem ećaja
im a u d e la n ek i m otiv.
I z v rta n je im ena, ako je nam ern o , a v ero v atn o i
u čitav o m n iz u slu ča jev a u k o jim a se p o ja v lju je kao
n e n a m e rn a om aška, im a isti značaj kao i pogrda.
O no lice k o je je, kao što n avodi M ajer, je d n o m reklo
„F rojder” m esto F rojd, zato što je uskoro posle toga
p o m en u lo im e „ B rojer”54 (str. 38), a d ru g i p u t govo­
rilo o F ro je r-B ro jd o vo j m e to d i (str. 28), bilo je ve­
ro v atn o k olega po s tru c i i n e n aro čito oduševljeno
tom m etodom . J e d a n slučaj u n a k a ž a v a n ja im en a koji
se sig u rn o n e m ože o b ja sn iti d ru k čije, saopštiću k a­
s n ije p ri om aškam a u pisanju*.

54 Bečki lekar Brojer (Josef Breuer) posmatrao je i lečio

zajedno sa Frojdom devedesetih godina prošlog stoleća bole­
snicu sa teškom histerijom; njihova tadašnja istraživanja
smatraju se kao prvi i osnovni rad iz koga se psihoanaliza
razvila.
* Može se zapaziti i to da baš aristokrati vrlo često izo­
pačuju imena lekara koje su konsultovali, i iz toga se može
zaključiti da ih u sebi malo cene, uprkos učtivosti sa kojom
ih obično predusreću. — Navodim ovde nekoliko vrlo tačnih
napomena o zaboravljanju imena iz engleske obrade naše
teme od prof. E. Jones-a (Džons). koji je tada bio u Torontu
(The Psychopathology of Everyday Life. American Journal
of Psychology, Oct. 1911):
„Malo ima ljudi koji mogu da se otresu negodovanja
ako nađu da je neko zaboravio njihovo ime, naročito ako su
se nadali ili očekivali da je dotično lice upamtilo njihovo ime.
Oni sebi, odmah bez razmišljanja, govore da to lice ne bi
zaboravilo ime da su samo ostavili snažniji utisak: jer ime je
bitan sastavni deo ličnosti. S'druge strane,' malo je doga­
đaja kojima se osećamo više polaskani nego kad nas neka
 Omaške u govoru 143

U tim slu ča jev im a upliće se kao rem etilačk i m o­

m e n t k ritik a, k o ja tre b a d a b u d e o stav ljen a na stran u
zato što u tom tre n u tk u n e odgovara n am eri go­
vornika.
O b rn uto, za m en jiv an je im ena, p ris v a ja n je tuđeg
im ena, id e n tifik acija pom oću om aške u izg o v aran ju
im ena sv akako znače p riz n a n je i u važenje, koje u
tom tre n u tk u iz n ek ih razloga tre b a da ostane u po­
zadini. D oživljaj ta k v e v rs te p rič a S. F eren ci iz svog
đačkog doba:
,,U p rvom ra z re d u g im n azije im ao sam (prvi p u t
u svom životu) da ja v n o (tj. p re d čitavim razredom )
recitu jem je d n u pesm u. Bio sam sp rem an, pa m e je
p renerakilo što je, odm ah u početku, ceo razre d
prasn u o u g ro h o ta n sm eh. P ro feso r m i je zatim o b ja­
snio ta j čud n o v ati p rijem : naslov pesm e ,Iz d a ljin e ’
rekao sam sasvim tačno, ali kao a u to ra naveo sam ne
pravoga pesnika, nego — sam oga sebe. Im e pesnika

visoka ličnost od koje to ne bismo očekivali oslovi našim

imenom. Napoleon, koji je majstorski vladao veštinom postu­
panja s ljudima, za vreme nesrećne vojne 1814. dao je o svom
pamćenju u tom pravcu primer koji zadivljuje. Kada se na­
lazio u nekom gradu kod Graonne, setio se da je njegovog
predsednika opštine De Bussy-a, otprilike 20 godina ranije,
upoznao u izvesnom puku; posledica je bila da se očarani
De Bussy posvetio njegovoj službi sa neograničenom oda-
nošću. Isto tako nema pouzdanijeg sredstva za vređanje nego
ako se pravimo kao da smo zaboravili ime nekog čoveka; tim
izražavamo da nam je ta ličnost toliko indiferentna da se
ne moramo truditi da upamtimo njeno ime. Taj trik i u lite­
raturi igra izvesnu ulogu. Tako u Dimu Turgenjeva stoji:
„Vi nalazite da je Baden јоб uvek zabavan, gospodine —
Ljitvinove?” Ratmirov je imao običaj da ime Ljilvinova uvek
izgovara oklevajući, kao da mora najpre da ga se seti. Time,
kao i gordim načinom kojim je podizao Šešir pri pozdravu,
hteo je da Ljitvinova uvredi u njegovom ponosu. Na drugom
mestu, u Očevi i deca, pesnik piše: „Guverner je Kirsanova
i Bazarova pozvao na bal i taj je poziv posle nekoliko mi­
nuta ponovio, pri čemu kao da ih je smatrao za braću i oslov­
ljavao Kisarov.” Ovde zaboravljanje ranijeg poziva, zabuna
u imenima i nesposobnost da oba mlada čoveka razlikuje,
predstavlja upravo gomilanje uvredljivih momenata. Izopa­
čavanje imena ima isto značenje kao i zaboravljanje imena,
to je prvi korak u pravcu zaboravljanja."
144 Psihopatologija svakodnevnog života

je A le k s a n d a r (S andor) P e tefi. Isto v e tn o st njegovog

i m og ličn og im en a olakšalo je zam en u ; no stv arn i
n je n u zro k bio je sv ak ak o to što sam se u sv o jim po­
ta jn im že lja m a id e n tifik o v ao sa sla v lje n im p esn i-
kom . I svesno sam za n je g a g ajio lju b a v i pošto v an je
k oji su se g ra n ič ili sa o božavanjem . R azum e se d a se i
sav zlo srećni ko m p lek s am b icije k rije iza te om aške.”
S lič n a id e n tifik a c ija pom oću za m en je n o g im ena
sao p šten a m i je o je d n o m m lado m le k a ru ; on se slav ­
nom V irh o vu (V irc h o w )55 b o ja žljiv o i s dub o k im po­
š to v a n je m p re d sta v io rečim a: D r. V irchow . P ro feso r
se začudio i u p itao ga: „О, i vi se zovete V irchow ?”
Ne zn am k ako je m lad i slav o lju b ac op rav d ao svoju
om ašk u : d a li je n ašao p riv la č n i izgovor d a se osetio
to lik o n e z n a ta n p o red to g velik o g im en a d a je svoje
so p stv en o m orao z a b o ra v iti; ili je im ao h ra b ro s ti da
p riz n a k ak o se on n a d a da je d n o m p o stan e tako v e­
lik i čovek kao što je V irchow i da zato gospodin
G e h e im ra t (ta jn i savetnik) s n jim n e tre b a da po­
s tu p a s to lik im om alovažavanjem . Od ove dve misli
je d n a — ili m ožda i obe — v ero v atn o su zbunile m la­
dog čoveka. dok se p red sta v ljao .
Iz sasvim ličn ih m o tiv a m o ram ostav iti nere-
šeno p ita n je d a li se slično tu m ačen je može p rim e-
n iti i n a slučaj koji ću sada navesti. N a in tern acio ­
naln o m k o n g resu u A m sterd a m u 1907. bilo je učenje
0 h is te riji ko je sam ja zastupao p re d m e t žive d isku­
sije. K ažu da se jednom od m ojih n ajen erg ič n ijih pro ­
tiv n ik a, u njegovom oštrom govoru p ro tiv m ene, više
p u ta desila ta om aška da je n am esto m ene stavio sebe
1 govorio u m oje im e. R ekao je n p r.: B rojer i ja do­
kazali smo, kao što je poznato, a mogao je sam o im ati
n am eru da kaže: B rojer i Frojd. Im e toga pro tiv n ik a
nem a po zvuku ni n a jm a n je sličnosti s m ojim . Taj
p rim er, kao i m nogi dru g i slučajevi zam enjivanja
im ena u om aškam a, opom inje nas na to da omaška
u govoru m ože biti potpuno lišena onog olakšanja

05 Rudolf Virchow (Virhov), slavni nemački anatomo-

-patolog i prirodnjak, umro 1902.
 Omaške u g ovoru 145

koje m u d aje sličnost po zvuku i da ona m ože рго-

d reti o slanjajući se sam o na s k riv en e sad ržajn e veze.
U d ru gim i daleko zn a čajn ijim slučajevim a sa­
m okritika, u n u tra šn je p ro tiv lje n je pro tiv sopstvene
izjave p rim o rav a čoveka da čini om ašku u govoru,
štaviše, da ono što je n am erav ao reći zam eni njego­
vom supro tnošću. O nda opažam o, čudeći se, kako sti­
lizacija nekog u v e ra v a n ja potpuno p ro tiv reči nam e-
ravanoj i kako je g rešk a u govoru razgolitila u n u ­
tra šn ju neiskrenost*. O m aška ovde postaje m im ičko
izražajno sredstvo, izražavajući, istina, često ono što
se n ije l^telo reči, sred stv o kojim čovek odaje s a ­
moga sebe. Tako, ako neko ko u svojim odnosim a sa
ženom ne d aje p rv en stv o takozvanom norm alnom od­
nosu, u razgovoru o nekoj devojci koja je p ro g la­
šena za k o k e tru , u p ad a rečim a: U odnosu sa m nom
ona bi se već odučila od koetiranja. N em a su m n je
da se sam o u tic a ju one d ru g e reči ko itira n je može
prip isati ta k v a p ro m en a n a m erav an e reči ko k etira ­
nje. Ili u sledećem slu ča ju : „Mi im am o u ja k a koji je
već m esecim a teško u v ređ en zato što ga n ikad ne po-
sećujem o. P ošto se preselio u nov stan, m i to uzi­
m amo kao povod da se, posle dugog v rem ena, opet
pojavim o kod njega. O n n am se naoko veom a o b ra­
dovao, i p ri ra s ta n k u kaže, s puno osećanja: ,Odsad,
nadam se, viđaću vas još rede nego dosad’.”
S lu ča jn a pogodnost jezičkog m a te rija la često čini
da n asta n u om aške u govoru k o je im aju up rav o po­
razno d ejstv o o tk rića ili p o tp u n i kom ični efe k t vica:
Tako u sledećem slu čaju , koji je zapazio i saop-
štio d r R a jtle r (R eitler):
„D iesen neuen, reizen d e H u t h ab en S ie w ohl sich
selbst au fg e p a tz t? ” (Taj d iv n i novi šešir vi ste sebi
začelo sam i išep rtljili? ), kaže u tonu d iv lje n ja je d n a
dam a d ru goj.
„S ad a više n ije m ogla d a p roduži s n am erav an o m
hvalom , je r p o ta jn a k ritik a d a je u kra s n a tom šeširu
(H u tau fp u tzj deio n ev e što g š e p rtlje n ja („Patzerei"),

• Pomoću takve omaSke npr. Ancengruber žigoše u

. G'wissenwurm”-u pretvomog i gramzivog naslednika.

|Г- F ro jd . o d a b ra n a d rla . I
146 Psihopatologija svakodnevnog života

ip a k se o d više ja sn o iz razila u nem iloj om ašci d a bi

m a k a k v e fra z e ko n v en c io n aln o g d iv lje n ja još m ogle
d a b u d u v e ro v a tn e .”
B laža, ali ip a k n ed v o sm islen a je k ritik a u sle­
d ećem slu č a ju :
„ N ek a d a m a b ila je u poseti kod poznanice, pa
je od n je n ih re č itih i o p širn ih iz lag an ja p o stala vrlo
n e s trp ljiv a i u m o rn a . N ajzad je u sp ela d a u s ta n e i da
se o p ro sti; ali poznanica, k o ja ju je isp ratila , zadrži
je u p re d so b lju s novom bu jico m reči, ta k o d a je ona,
već odlazeći, m o ra la d a s to ji p re d v ra tim a i da je
ponovo sluša. N ajz ad je p re k id e p ita n je m : ,J e s te li
vi kod k u će u p r e d s o b lju ?' S v o ju om ašku opazila je
te k po začuđenom izrazu lica. Z a m o ren a dugim s ta ­
ja n je m u p red so b lju , h te la je d a p re k in e razgovor p i­
ta n je m : ,J e s te li vi kod kuće p re podne?’, pa je tako
od ala sv o je n e s trp lje n je zbog ponovnog z a d rž a v a n ja .”
S ledeći p rim e r, k o ji je dozi veo d r M aks G raf,
p re d s ta v lja opom enu n a sm o tre n o st i obazrivost:
„N a g e n e ra ln o j sk u p štin i novin arsk o g u d ru ž e ­
n ja »K onkordija’ je d a n m lad član, koji je staln o u
novčanoj oskudici, d rži žestok opozicioni govor i u
svom u zb u đ e n ju kaže: ,D ie Н еггеп V orschussm itglie-
d e r ’ (gospoda članovi pred u jm a) m esto V orstands- ili
A u ssch u ssm itg lied er (članovi u p ra v e ili odbora)56. J e r
oni im aju p rav o da o d o b rav aju zajm ove, a i m ladi
go v o rn ik je podneo m olbu za za jam .”
N a p rim e ru „V orschw ein” videli sm o da om aška
lako n a s ta je ako sm o se tru d ili da suzbijem o po­
g rd n e reči. O nda n ap ro sto dajem o sebi tim putem
oduške:
F o to g raf, koji je odlučio da u ophođenju sa svo­
jim n esp retn im nam ešten icim a izbegava zoologiju
kaže še g rtu koji hoće d a isprazni veliku, sasvim punu
šolju a p rito m n arav n o polovinu prospe n a pod:
„A b er M ensch, schopsen Sie doch zu e rst etw as davon
ab!” (Ali, čoveče, odvadite — schop/en — n a jp re m a­
lo od toga! — h te o je reći, ali je rekao schopsen, a

s# Kao kad bi neko na našem jeziku mesto: „gospoda

odbornici” rekao: „gospoda odobravaoci”.
 Omaške u govoru 147

Schops znači ovan). A zatim kaže pom oćnici k o ja je

svojom neopreznošću dovela u opasnost tu ce skupo-
cenih ploča, u toku duže p rid ik e: „A ber sind Sie denn
so h o m v e r b r a n n t. . ."57
Sledeći p rim e r p o k azu je ozbiljan slučaj odavanja
sam oga sebe om aškom . N ekoliko sp o red n ih okolnosti
op rav d av a ju po tp u n u re p ro d u k c iju tog slu ča ja iz sa-
op šten ja A. A. B riII-a u Z e n tra lb la tt fiir Psychoana­
lyse, g odina II, 1*.
„Jed n o g v ečera šeta li sm o se d r F rin k i ja i рге*
tre sa li n ek a p ita n ja k o ja su se odnosila n a n ju jo ršk o
p sihoanalitičko u d ru žen je. S reli sm o kolegu g. dra
R., koga već godinam a nisam bio video i o čijem p ri­
vatnom životu nisam znao n išta . — V rlo sm o se ra ­
dovali što sm o se opet n ašli i, n a m oj poziv, pošli smo
u kafan u , gde sm o se dva s a ta v rlo živo zabavljali.
Činilo m i se da on o m eni zna poviše, je r se, posle
uobičajenog pozdrava, rasp itiv ao za m oje m alo d ete i
izjavio m i da s v rem en a n a v rem e ču je ponešto o m eni
od zajedničkog p rija te lja i da se in te re s u je za m oj
rad pošto je o n je m u čitao u m edicinskim časopisim a.
— N a m oje p ita n je d a li je oženjen odgovorio je da
nije i dodao: ,Č em u da se ženi čovek kao ja ? ’
„ N ap u štaju ći k afan u , on se izn en ad a o b rati m eni:
,Hteo bih d a znam š ta b iste vi učinili u sledećem
slučaju: P o zn ajem b o ln ičark u k o ja je b ila u p le ten a
u b rak o raz v o d n u p a rn ic u kao su k riv ac. S u p ru g a je
tužila m uža i o značila b o ln ičark u kao su krivca, i on
je dobio razv o d ’. — T u ga p rek in em : ,H teli s te reći
da je ona dobila ra z v o d ’. — On se odm ah popravi:
.Razum e se, ona je do b ila ra z v o d ’**; pa isp rič a d a lje
da je tu b o ln ičark u toliko uzbudio proces i skandal

17 Mesto: himverbrannt — spržena, spaljena mozga.

Horn znači rog. Otprilike kao kad bi se na našem jeziku me­
sto: ako boga znate — reklo: ako roga zn a te...
• U Zentralblatt I. Psychoanalyse pogrešno pripisano E.
Jones-y.
*• ..Po našim (američkim) zakonima razvod braka se do­
suđuje samo onda ako se dokaže da je jedan od bračnika
izvršio preljubu, i to samo prevarenoj strani”.
10*
148 Psihopatologija svakodnevnog života

d a j e p o čela d a p ije, p o stala teško n erv o zn a itd., i

najzad , m e u p ita za s a v e t k ak o d a je leči.
„C im sam korigovao g rešk u , um olio sam ga d a je
razjasn i, a li sam dobio u o b ič ajen e začuđene odgo­
vore: d a je p rav o svakog čoveka d a n ač in i om ašku,
d a je to sam o slu ča j, a a se iza to g a n e k rije n iš ta itd.
O dgovorio sam d a sv a k a g re šk a u gov o ru m o ra im ati
svog razlo g a i d a b ih bio u is k u še n ju d a n je g a sam og
s m a tra m za ju n a k a te is to rije d a m i n ije ra n ije sa-
opštio d a je n eo ž en jen ; je r o n d a bi om aška b ila o b ja­
š n je n a željom d a lice k o je je izgubilo proces b ude
n je g o v a žena, a n e on, k ako n e bi m orao (po našem
b račn o m p rav u ) p la ć a ti alim e n te i kako b i m ogao da
se u N ju jo rk u ponovo oženi. O n je m o je p retp o stav k e
u p o rn o o dbijao, ali je isto v re m en o pojačavao m oje
s lu tn je p re te ra n o m afek tiv n o m reakcijom , ja sn im
zn acim a u zb u đ e n ja, a z a tim sm ehom . N a m oj poziv
da kaže istin u u in te re s u naučnog ra z ja šn je n ja , do­
b io sam odgovor: ,A ko n e že lite d a č u jete laž, m o­
r a te v ero v a ti u m o je m om aštvo, i zato je vaše psiho­
an a litičk o o b ja šn je n je sasvim pogrešno’. — D odao je
još d a je ta k a v čovek k o ji o b raća p až n ju n a svaku
sitn icu d ire k tn o opasan. O djednom se setio nekog
d ru g o g s a s ta n k a i oprostio se.
„N as dvojica, d r F rin k i ja, bili sm o ip a k uve-
re n i u ta čn o st m oga ra z re še n ja njegove om aške, i ja
od lu čih d a dokaz ili p ro tiv d o k az p rib a v im ra sp itiv a ­
njem . — N ekoliko d an a k asn ije posetio sam suseda,
staro g p r ija te lja d ra R., ko ji je mogao u svem u da
p o tv rd i m o je o b ja šn jen je . P roces je održan nekoliko
n ed e lja ra n ije i b o ln ičark a je b ila pozvana kao su ­
k rivac. — D r R. je sad a tv rd o u v e re n u tačnost F ro j-
dovih m e h an iza m a.”
O d av an je sam oga sebe je isto tako nesum njivo u
ovom slu čaju, koji je saopštio O. R ank:
„N eki otac, k o ji nem a nikakvog patrio tsk o g ose­
ć a n ja i ko ji svoju decu hoće d a v asp ita tako da budu
slobodna od to g osećanja koje on sm a tra izlišnim ,
p rek o rav a svoje sinove zbog njihovog učestvovanja u
nekoj p a trio tsk o j m anifestaciji; oni se pozivaju na
slično d rž a n je uja k a, našto će on: ,Baš n jem u ne
 O m aihe u govoru 149
tre b a d a podražavate; ta on je id io t’. Lice dece, za­
čuđene zbog tog neobičnog to n a očevog, upozori ga
na om ašku i, iz v in ja v aju ći se, on p rim eti: ,H teo sam
n arav n o reći: p a trio t’.”
K ao o d av a n je sebe tu m ači om ašku, koju saopšta-
va J. S ta rck e 0- c-)» sam a sabesednica u razgovoru;
S terk e svom sa o p šten ju d o d aje ta č n u napom enu, koja
doduše p relazi za d atak tu m ačen ja.
„ J e d n a zubna le k a rk a ugovorila je sa svojom se­
strom d a će jed n o m kod n je pogledati da li im a ko n ­
ta kta izm eđu d v a k u tn ja k a (tj. d a li se k u tn ja c i do­
d iru ju sv o jim bočnim pov ršin am a, ta k o d a se ostaci
h ra n e n e m ogu za d rž ati m eđu njim a). N jen a se stra se
žalila što m o ra toliko d a čeka n a ta j pregled, p a je u
šali rek la: „N eku koleginicu sad a leči, ali n je n a se­
stra još u v ek m o ra d a če k a’. — N ajzad je le k ark a
pregleda, od ista n ađ e m a lu ru p u u je d n o m k u tn jak u ,
pa reče: ,N isam m islila d a je toliko ozbiljno; m islila
sam d a ti sam o nem a š ko n ta n ta M . . . n em a š k o n ta k ta ’.
— .V idiš li’, u zv ik n u s e s tra sm eju ći se, da si m e
sam o zbog sv o je g ram ziv o sti o stav ila d a čekam to ­
liko duže nego p a c ije n ti koji ti p la ćaju ? !’ ” —
(„Ја, narav n o , n e sm em d a d o d ajem sv o je sop-
stv en e pom isli i da iz n jih izvodim za k lju čk e ; ali kada
sam čuo ovu om ašku, o dm ah sam pom islio d a su obe
ove m ile i d u h o v ite m lad e žene n e u d a te i d a takođe
vrlo m alo opšte s m lad im lju d im a , pa sam se u pitao
ne bi li one im ale više k o n ta k ta s m lad im ljudim a,
kada bi im ale više k o n ta n a ”).
I sled eća om aška u govoru, k o ju je saopštio T.
R ajk (1. c.), im a značaj o d av a n ja sam oga sebe:
„N eka m lad a d ev o jk a tre b a d a se v e ri s je d n im
njoj n esim p atičn im m ladićem . D a bi ta d v a stv o ra
približili je d n o drugom , n jih o v i ro d ite lji ugovore s a ­
stanak, ko m e su p risu stv o v a li i v e re n ik i v eren ica in
spe5*. D ev ojka je u m e la d ovoljno d a se sav la d a da

м Kontan (francuski comptant) znači gotovina, gotov

novac.
м In spe (lat) — doslovno: u nadi, znači: budući.
150 Psihopatologija svakodnevnog života

m lad o m čoveku, ko ji se p re m a n jo j ponašao v rlo g a­

lan tn o , n ičim n e oda sv o ju av e rz iju . A li n a p ita n je
svoje m a jk e k ako jo j se m ladić sviđa, odgovorila je
učtivo: ,G ut. E r ist s e h r lieb en sw id rig !m ”
Isto ta k o o d aje d ru g a je d n a om aška lice kom e se
d esila; O. R a n k je o p isu je kao „ š a ljiv u ” (witzig)
om ašku.
,,Za je d n u u d a tu ženu k o ja rad o slu ša anegdote
tv rd e d a n ije n e n a k lo n je n a v an b rač n im u d v a ra n jim a
ako ih p o d u p iru o d g o v araju ći pokloni. J e d a n m lad
čovek, k o ji ta k o đ e p o k u šav a d a je osvoji, p rič a joj,
ne bez izv esne nam ere, sled eću opšte po zn a tu priču:
Od d v o jice poslovnih p rija te lja je d a n se tru d i d a za­
d o b ije n ak lo n o st n e p ristu p a č n e žene svoga kom pa­
njo n a; -ona n ajzad p ris ta n e pod uslovom da joj on
p okloni 1000 fo rin a ta . K ad je n je n m už polazio na
p ut, k o m p an jo n od n je g a pozajm i 1000 fo rin a ta i obe­
ća m u da će ih još s u tra v ra titi njegovoj ženi. N a­
rav n o , tu sum u on onda da n jo j kao tobožnju n a g ra ­
du za lju b a v n e usluge; a ona, s m a tra ju ć i da je u h v a ­
ćena, je r joj m už po p o v ra tk u z a traži onih 1000 fo­
rin a ta, m o ra d e p ored š te te d a p re trp i još i sram otu.
— K ad a je m ladi čovek u p rič a n ju došao do onog m e­
sta gde zavodnik veli k o m panjonu: ,N ovac ću su tra
da v r a tim tvojoj že n i’, nje g o v a ga slu šate ljk a p re ­
kide ovim zn a čajn im rečim a: .S lušajte, za r vi to m eni
niste već — vratili? O, p ardon, h te la sam reći — p ri­
čali?’ — S voju gotovost da se pod istim uslovim a
poda, ona n e bi m ogla ja sn ije d a nagovesti a da je
ipak d ire k tn o n e k aže.” (Internationale Z e itsc h rijt
fiir P sych o analyse, I, 1914).
Lep p rim e r takvog o d av a n ja sam og sebe sa be­
zazlenim za v ršetk o m saopštava V. T a u sk pod naslo­
vom „Vera otaca”:
„K ako je m oja v eren ica bila h rišća n k a”, pričao
je g. A. ,,i n ije h te la da p ređ e u jev rejstv o , m orao
sam ja sam da p ređ em iz je v re js tv a u hrišćanstvo da
bih se m ogao oženiti. P ro m en a konfesije n ije prošla

80 Mesto liebenswiirdig, Sto znači ljubazan, rekla je ne­

što što otprilike znači: ne može da bude voljen.
 Omaške u govoru 151

bez u n u tra šn je g otpora, ali m i se činilo da cilj o p rav ­

d av a ta j korak; utoliko više što sam m orao da odba­
cim sam o s p o ljn u p rip a d n o st je v re jstv u , ne religioz­
no u v eren je, je r to nisam n i im ao. U prkos tom e uvek
sam k asn ije iz jav ljiv ao da sam J e v re jin i m alo je
m ojih p o znanika koji zn a ju d a sam pokršten.
„Iz toga b ra k a potiču d va sina, koji. su k ršten i
po h rišćanskom o bredu. K ada su dečaci donekle od­
rasli, doznali su za svoje je v rejsk o poreklo, kako se
ne bi, pod an tisem itsk im u tic a jim a škole, iz tog iz­
lišnog razloga o b rn u li p ro tiv oca.
„ Р ге nekoliko godina stanovao sam s decom, koja
su ta d a išla u osnovnu školu, n a le to v an ju u D., kod
p orodice je d n o g u čitelja. K ada sm o jednog d an a se1
deli p ri užini s našim , uostalom lju b azn im dom aći­
nom, dom aćica, pošto n ije im ala ni p o jm a o je v re j-
skom p o rek lu sv o jih s ta n a ra , u čin ila je nekoliko \ r l o
o štrih isp ad a p ro tiv J e v re ja . T reb alo je sada d a h ra ­
bro razjasn im situ a c iju kako bih svojim sinovim a dao
p rim er .h ra b ro sti u v e re n ja ’; no ja sam se plašio n e­
p rija tn ih o b ja šn ja v a n ja k o ja obično sle d u ju takvom
p riz n an ju . O sim toga sam s trah o v a o da ćem o even­
tu aln o m o ra ti da n a p u stim o dobro sk lo n ište koje smo
našli i d a ću ta k o p o k v a riti sebi i deci ionako k ratk o
v rem e za op o rav ak ako naši dom aćini p ro m e n e svoje
p o n ašan je p re m a n am a i zauzm u n e p rija te ljs k i stav
zato što sm o J e v re ji.
„A li k ako sam m ogao o če k iv ati d a će m oji dečaci
slobodno i p ro sto d u šn o o d ati su d bonosnu ta jn u ako
još d uže p r is u s tv u ju razg o v o ru , h te o sam da ih u d a ­
ljim iz d ru š tv a tim e što ću ih poslati u baštu.
„ Id ite u b aštu , J e v r e ji (J u d e n )” — rekao sam i
brzo k o rigovao: .dečaci’ (Jungen). C im e sam dakle, i
to pom oću om aške, dao iz raza svojoj .odvažnosti u v e-
re n ja ’. O stali, doduše, iz o m aške n isu izvukli n ik a k v e
k on sek v en cije je r joj n isu p rid a v a li n im alo značaja;
no ja sam m orao d a izvučem n a u k d a ,v eru o ta c a ’ ne
sm e n ek a žn jen o d a iz n ev eri ko je sin i im a sinove.”
(In tern a tio n a le Z e its c h r ijt jiir P sychoanalyse, IV,
1916).
152 Psihopatologija svakodnevnog života

N im alo bezazlen u tisa k o sta v lja sledeći slučaj,

ko ji n e b ih sao p štav ao d a ga n ije zabeležio za ovu
z b irk u sam činovnik su d a za v rem e saslu šan ja :
N ek i dom obranac, op tu ž en za pro v alu , iskazuje:
„O ta d a još n isam o tp u šte n aus d ie se r m ilitarisch en
D ieb sstellu n g (iz ovog vojničkog lopovskog položaja
— m esto: D ie n stste llu n g , što znači: službeni položaj,
služba), d ak le zasad još p rip a d a m vojsci.”
O m aška izaziva veselost k ad a se n jo m e p o tv r­
đ u je ono čem u bolesn ik p ro tiv reči, a što le k a ru u psi­
h o an a litičk o m ra d u m ože b iti veom a dobrodošlo. Kod
jed n o g od m o jih p a c ije n a ta tre b alo je jednom da tu ­
m ačim san u kom e se p o ja v ljiv alo i im e Jauner. S ne-
vač je p o znavao lice to g a im ena, ali se n ije moglo
p ro n aći zašto je to lice ušlo u sklop sna; zato sam se
usudio d a p o su m n ja m d a bi u zro k tom e moglo biti
sam o im e, k o je podseća n a p o grdu G auner (hulja).
B olesnik je h te o d a p ro tiv re č i brzo i energično no p ri­
tom m u se d esila om aška i on je potv rd io m oju
s u m n ju tim e što se ponovo poslužio zam en jiv an jem
g i j. N jegov odgovor je glasio: „То m i se ipak čini
zu je w a g t” m esto: g ew agt — (odveć smelo). Pošto
sam g a upozorio n a om ašku, saglasio se s m ojim tu ­
m ačen jem .
A ko se u ozbiljnoj p re p irc i jednom od dva p ro ­
tiv n ik a desi ta k v a om aška ko ja n am eru govora o b ra­
ća u n je n u su p ro tn o st, ona ga odm ah dovodi u nepo-
v o ljn iji položaj, dok d ru g i retk o p ro p u šta da se ko­
r is ti sv o jim po p rav ljen im .
P rito m p o staje ja sn o da lju d i uopšte om aške u
govoru, kao i d ru g e om aške, tum ače isto tako kao što
ja to činim u ovoj knjizi, iako se u te o riji ne zalažu
za to sh v ata n je, iako nisu skloni da se i za svoju oso­
bu o d rek n u pogodnosti koje d aje trp e ljiv o st prem a
om aškam a. V eselost i pod ru g ljiv i podsm eh koji takvo
p ro m a šiv an je govora nem inovno izaziva u odsudnom
tre n u tk u svedoče p ro tiv tobože opšte p rim lje n e kon­
v en cije da je om aška u govoru lapsus linguae151 i psi-

ei Lapsus linguae (lat.) doslovno znači: iskliznuće jezika.

 O maške u govoru 153

hološki beznačajna. S am nem ački k an c elar knez B il­

low pokušao je d a tak v o m prim edbom spase situ aciju
kad a m u se om aškom te k st njegovog odbram benog
govora za K ajz e ra (novem bra 1917) p retv o rio u su­
protno.
„S to se p a k tiče sadašnjosti, novog doba cara
V ilhelm a II, m ogu sam o d a ponovim ono što sam r e ­
kao p re godinu d ana: d a bi bilo nepravo i nepravedno
g ovoriti o kru g u odgovornih savetodavaca oko našeg
K ajzera . . . (živa d o v ik iv an ja : neodgovornih) neod­
govornih savetodavaca. Izv in ite ovaj lapsus lin g u ae”
(Veselost).
M eđutim , rečenica kneza B ilova b ila je m alo n e­
pro zirn a usled go m ilan ja n egacija; sim p a tije za go­
v o rnika н obziri p re m a njegovoj teškoj s itu a ciji u ti­
cali su ta k o d a ta o m aška n ije d a lje iskorišćavana
p ro tiv njega. G ore se proveo, godinu d an a kasnije,
na istom m e stu neko d ru g i, ko ji je hteo d a pozove
na m a n ifestac iju bez rezerve (riickhaltlos) za cara, a
koga je opaka o m aška o p om enula n a d ru g a osećanja
u n jegovom lo jaln o m srcu:
„ L a ttm a n n (nem ački nacionalista): U p ita n ju
ad rese m i se stav ljam o n a tlo poslovnika R ajhstaga.
Po n jem u , R a jh sta g im a p ra v a da p re d a ta k v u a d re ­
su caru . Mi v eru jem o d a je n ep o d e ljen a m isao i že­
lja nem ačkog n a ro d a d a i u ovoj stv a ri postigne je ­
d in stv en u m a n ife sta ciju , p a ako to m ožem o učiniti
u tak v o m o bliku koji p o tp u n o o d govara m o n a rh istič­
kim osećanjim a, o nda to tre b a i d a učinim o bez kič­
m e (riickgratlos). (B u rn a veselost, k o ja tr a je nekoli­
ko m inuta). G ospodo, n e bez kičm e (riickgratlos), nego
bez reze rv e (riickhaltos — veselost), a ta k v u izjavu
naroda bez rez e rv e prim iče, n ad a jm o se, i naš K aj-
zer u ovo teško d o b a.”
V o rw a rts od 12. n o v em b ra 1908. n ije p ropustio
da o tk rije psihološki značaj te om aške:
„V aljda n ik a d u p a rla m e n tu n ije d a n poslanik
nije, o p tu ž u ju ći sam sebe, ta k o tačn o o k arak terisao
svoje i d rž a n je p a rla m e n ta rn e većine p re m a m o n a rh u
kao što je u to m e uspeo a n tis e m ita L a ttm a n n k ad m u
se, d rugog d a n a in te rp e la c ije , om aklo p riz n a n je iz-
154 Psihopatologija svakodnevnog života

n eto s a sv ečan im p ato so m d a on i n je g o v i p rija te lji

žele d a k a ž u c a ru sv o je m išlje n je bez k ič m e (riick-
g ratlo s).
B u m a v eselo st sa sv ih s tra n a u g u šila je d a lje
reči n e sre ć n ik a , k o ji je jo š sm a tra o za p o tre b n o da,
iz v in ja v a ju ć i s e i m u c aju ći, naročitQ iz jav i k ako u
s tv a r i m isli d a k až e ,bez re z e rv e ’ (riickhaltlos).”
D o d aje m jo š je d a n p rim e r u k o je m u je om aška
d o b ila u p ra v o je z iv k a r a k te r p ro ro čan stv a : U pro le-
će 1923. g o d in e izazvalo je sen zac iju u in te rn a c io n a l­
n im fin a n sijs k im k ru g o v im a to što je , posle k ra tk e
b o rb e z a v ećinu, n a jv e ć i b ro j a k c ija b a n k e p rip a o sa­
sv im m lad o m b a n k a ru X ., k o ji je m e đ u „novim bo­
g a ta š im a ” u V. bio je d a n od n ajn o v ijih , svakako n a j­
b o g a tiji i po go d in am a n a jm la đ i; u sled to g a n a je d ­
n o j zn a čajn o j g en e ra ln o j s k u p štin i n isu ponovo iza­
b ra n i o n i k o ji su d o tle vodili ta j in s titu t, fin a n sijeri
s ta ro g a kova, nego je m lad i X . postao p red sed n ik
b an k e. U o p ro štajn o m govoru, k o ji je ta d a održao
član u p ra v n o g o d b o ra d r 17. neizab ran o m staro m
p red sed n ik u , m nogim je slušaocim a p ala u oči neko­
liko p u ta p o n o v ljen a n e m ila om aška. G ovornik je
staln o govorio o p re d se d n ik u ko ji dabinscheidend
(odlazi s’ ovoga sveta) m esto: ausscheidend (ispada iz
u p rav e). — D esilo se, zatim , d a je s ta ri p redsednik
n ek o lik o d a n a posle te sk u p štin e um ro. A li on je bio
p rešao osam desetu! (Š torfer).
L ep p rim e r om aške u govoru k o ja ne ide toliko
za tim d a 6da gov o rn ik a koliko d a o rijen tiše slušao-
ca v a n p ozornice nalazi se u V a len šta jn u (Piccolom i-
ni, čin I, p o ja v a 5); ona po k azu je da je pesnik, koji
se tu slu ži tim sredstvom , svakako poznavao m eha­
n izam i sm isao om aške u govoru. U p rethodnoj sceni
M aks P ik o lom ini je neobično strasn o b ranio hercoga
i p rito m v eličao blagodeti m ira, koje su m u se o tk rile
dok je putovao, p ra te ć i će rk u V alenštajnovu u logor.
P ošto on ode, n jegov otac i izaslanik dvora K vesten-
b erg o staju sasvim p ren eražen i. I sad se n asta v lja
p e ti čin:
K vesten b erg : O teško nam a! Z a r tako? — A mi,
p rija te lju , ostavljam o ga da u zabludi toj odlazi, ne
 Omaške u govoru 155

zovemo g a odm ah n a tra g d a bism o m u,' sm esta otvo­

rili oči.
O kta vio (budeći se iz dubokog razm išljan ja):
M eni ih je on sad otvorio, i više vidim no što m i je
milo.
K vesten b erg : S ta je, p rija te lju ?
O k ta v io : -P ro k le t d a je ovaj put!
K ve sten b erg : Zašto? U čem u je stv ar?
O k ta v io : H odite! J a m o ram d a sm esta p ra tim ta j
n esrećni tra g , d a vid im sv o jim očim a — h o d ite —
(hoće d a ga odvede).
K ve sten b erg : M a š ta je? K uda?
O kta vio (n estrpljivo): K njoj!
K ve sten b erg : K om e?
O kta vio (popravi se): H ercogu! P ođim o! itd .
O va m a la o m aška „ К n jo j”, m esto: ,,k n je m u ” ,
tre b a d a n am oda, d a je otac p rozreo m otiv zbog koga
se n jeg o v sin opredelio, dok se d v o ran in žali „da on
s n jim govori u sam im z a g o n etk am a” .
D rugi p rim e r pesničkog k o rišće n ja om aškom u
govoru o tk rio je O to R a n k kod Seksp ira . C itiram
R ankovo s ao p šten je p re m a Z e n tr a lb la tt-u fiir P sych o ­
analyse, I, 3:
„P esn ički izv an red n o fino m o tiv isan a i teh n ičk i
sjajn o isk o rišćena o m aška u govoru n alazi se u S ek-
spi rovom M le ta čko m trg o vc u (čin III, p o ja v a 2). K ao
o m aška što ju je o tk rio F ro jd u V alenStajnu, ta k o i
ova o d aje d a pesnici do b ro p o zn a ju m e h an iza m i sm i­
sao te v rs te o m ašaka i d a p re tp o sta v lja ju d a ih i slu -
šalac razu m e. P orcija, k o ja je voljom svoga oca p ri­
m o ran a d a b ira m u ža kockom , dosad je srećn im slu ­
čajem u m a k la svim n ež elje n im prosiocim a. P ošto je,
najzad, u B asan iju n a šla prosioca kom e je o d ista n a ­
klo n jen a, ona m o ra d a s tr a h u je d a će i on d a prom aši.
S toga bi ona n a jra d ije re k la d a on i u to m slučaju
m ože d a b u d e s ig u ra n u n je n u lju b a v , ali jo j to b ran i
njen zavet. U toj u n u tra š n jo j borbi, o na kaže рго-
siocu koji jo j je d rag :

Još dan dva pričekajte, molim vas,

Pre no što sreću okušate; jer
156 Psihopatologija svakodnevnog života

Izaberete 1’ krivo, ostaću

Bez vašeg društva. Zato čekajte.
Nešto mi veli, al to nije ljubav,
Da ne bih htela da va§ izgu bim .-----------
---------- Naučiti bih mogla vas da tačno
Izaberete, ali tada bih
Zakletvu pogazila, a to neću.
Tako me možete izgubiti.
To ako bude, žaliću što nisam
Krivokletnica postala. Te oči!
Urekle su me i razdvojile,
Pa sad je jedna polovina vaša,
A druga vaša — moja htedoh reći.
No kad je moja, vaša je. I tako
Vaša sam sva.

„D akle baš ono što je h te la da m u sam o izdaleka

n ag o v esti je r m u je, u stv ari, uopšte h te la da рге-
ćuti, a to je da je ona već p re izbora sva njegova i da
ga voli, to pesn ik sa iz v an red n im psihološkim oseća-
n je m o stav lja da p ro d re u om ašci; tako on tim s red ­
stvom u m e da stiša i nesnosnu neizvesnost za lju b lje ­
nog i isto v e tn u bojazan slušaočevu za ishod izbora.”
S obzirom na in tereso v an je koje zaslužuje čin je­
nica da su se veliki pesnici tako opredelili za naše
sh v a ta n je om aške u govoru, sm a tra m da je o p rav d a­
no n av esti i tre ći prim er, koji je saopštio E. Džons*:
„O to R ank, u nedavno objavljenom članku**,
upozorava na lep p rim e r u kom e Š ekspir p u šta jednu
od svojih ličnosti, P orciju, da načini om ašku u govo­
ru k oja p ažljivom slušaocu o tk riv a n je n e skrivene
m isli. N am era m i je da ispriqam sličan p rim e r iz
T he egoist (Sebičnjak), rem ek -d ela najvećeg engle­
skog rom anopisca, D žordža M eredita (G eorge Me­
redith). S adržina ro m an a je u k ratk o ova: S er Uilebi
P ete rn (W illoughby P attern e), aristo k rat, kom e se u
njegovom k ru g u veom a dive, veri se s nekom mis

• „Ein Beispiel von literarischer Verwertung des Ver-

sprechens” (Primer omaške u govoru primenjene u litera­
turi. Zentralblatt fiir Psychoanalyse, I, 10).
•• Zentralblatt fiir Psychoanalyse, I; 3, str. 109.
 Omaške u govoru 157

K o n stan cija D arem (D urham ). O na u n je m u o tk rije

inten ziv an egoizam , koji on, m eđutim , vešto k rije
pred svetom , i da bi se spasla v enčanja, pobegne s je d ­
n im k ap etan o m po im en u O ksford. N ekoliko godina
k asnije, on se v eri s nekom Mis K la ra M idlton (M idd­
leton). N ajveći deo k n jig e isp u n ja v a iscrpni opis su ­
koba k o ji n a s ta je u duši K la re M idlton k ad u svom
v eren ik u o tk rije tu is ta k n u tu k a ra k te rn u c ttu . S polj-
ne okolnosti i n je n o sh v a ta n je časti v ezu ju je za datu
reč, dok jo j se n je n v eren ik sve više čini v re d a n рге-
zren ja. O na se donekle p o v erav a V ernonu U itfordu
(W hitford), njegovom ro đ ak u i se k re ta ru (za koga će
se n a k ra ju i u dati). O n se pak, iz lo jaln o sti prem a
P e te m u i iz d ru g ih m otiva, uzdržava.
,,U m onologu o svom ja d u , K la ra govori ovako:
,K ad bi sam o nek i p le m en iti čovek m ogao da m e vidi
on ak v u k ak v a sam i k ad se n e bi libio da m i po­
mogne! O, b iti sp asen a iz ove ta m n ic e p u n e tr n ja i
šip ražja! S am a sebi n e m ogu p ro k rč iti svoj p u t. J a
sam k u k av ica. K ad bi on sam o p rsto m m rdnuo* —
v eru jem d a bi m e to prom enilo. M ogla bih da po-
begnem je d n o m d ru g u , ra s k rv a v lje n a i ok ru žen a p r e ­
zirom i v ikom . . . K o n stan cija je n aišla n a nekog vo j­
n ika. M ožda se m o lila i m o litv a jo j je b ila uslišena.
N ije d o b ro U radila. A li, o, k ako je volim zbog toga.
On se zvao H ari O ksford . . . N ije se kolebala, ra sk i­
n u la je lance, otv o re n o je p re šla onom drugom . H ra ­
b ra devojko, š ta li ti m isliš o m eni? A li ja n em am n e ­
kog H ari U itforda, ja sam s a m a ’. —
„K ad iz n eh ad a opazi da je m esto O ksfo rd rek la
jedno d ru g o im e, K lari bi kao d a je zadobila u d a ra c
pesnicom i n ju obli pla m en o ru m e n ilo .
„Č in jen ica d a se im en a obojice s v rša v a ju n a ford,
očevidno, o la k ša v a n jih o v o za m e n jiv a n je i m nogi bi
to s m a tra li kao d o v o ljan razlo g om aške. M eđutim ,
p ravi d u b lji razlog p esn ik je ja sn o izložio.

• Prlmedba prevodioca s engleskog na nemački: Prvo­

bitno sam originalno „beckoning of a finger” hteo da pre­
vedem sa .Jeiser Wink” (lak mig), all mi postade jasno da
bih zatajivanjem reči „finger" (prst) tu rečenicu lišio Jedne
psihološke finese.
158 l Js i h o / j a t o l o g i j a s v a k o d n e v n o g ž i v o t a

,,Na d ru g o m m estu ista se om aška ponavlja. Njoj

sledi ona s p o n tan a neodlučnost i ona izn en ad n a pro-
m ena tem e s kojom nas je upoznala psihoanaliza i
Ju n g o v o delo o asocijacijam a a koja se sam o onda
p o ja v lju je kada se do d irn e polusvestan kom pleks.
P e te rn kaže u p o k ro v iteljsk o m tonu o U itfordu: .Laž­
na uzbuna! D obri s ta ri V ernon uopšte n ije sposoban
da učini nešto neobično’. K lara odgovori: ,No ako
O ksfo rd — U itford . . . eto — vaši labudovi upravo
dolaze ploveći po je zeru ; kako su lepi, kako su s rd i­
ti! S ta sam up rav o h te la da vas pitam , m uškarci koji
su svedoci očevidnog d iv lje n ja drugom e postaju, n a­
ravno, o b e s h ra b re n i? ’ S er U ilebiju iznenada puče
p red očim a, on se ispravi i u k ru ti.
,,Na još jednom m estu K lara drugom jednom
om aškom odaje svoju p o ta jn u želju za te šn ju vezu
s V ernonom U itfordom . G ovoreći jednom m om ku,
ona kaže: ,Reci M ister V ernonu — reci doveče M ister
U itfordu . . . itd.*’ ”
O vde za stupano sh v a ta n je o om aškam a u govo­
ru, uostalom , može da izdrži probu i na n ajsitn ijem
p rim eru . J a sam više p u ta mogao da pokažem da naj-
n e z n atn iji i n a jra z u m ljiv iji slučajevi grešaka u go­
voru im aju svoj sm isao i da se m ogu razrešiti slično
kao i u p ad ljiv iji prim eri. Je d n a bolesnica, koja, sa­
svim p ro tiv m oje volje ali po čvrstoj sopstvenoj od­
luci, odlazi na k ra ta k izlet u B udim peštu, pravda se
p red a m nom da onam o ide sam o na tri dana ; ali joj
se desi om aška i ona kaže: sam o za tri nedelje. Ona
odaje da m eni za in a t rad ije hoće da ostane tri ne­
d elje nego tri d an a u d ru štv u koje ja sm atram nepo­
desnim za nju. — Jed n o g večera treb a da se izvinim
što nisam došao po svoju ženu u pozorište i kažem:
D eset m in u ta posle deset bio sam kod pozorišta. Ko-
rig u ju me: Hoćeš da kažeš: pre deset. Razum e se da

* Drugi primeri omašaka u govoru, koje prema pesni-

kovoj nameri treba da budu shvaćene kao om aške koje imaju
smisao, većinom kao om aške kojima čovek sam sebe odaje,
nalaze se kod Sekspira u „Ričardu II" (II, 2), kod Silera u
..Don K arlosu” (II, 8, omaška grofice Eboli). Bilo bi sigurno
luko upotpuniti ovu listu.
 O m aike u govoru 159
sam h teo reći p re deset. Posle d eset n e bi bilo n i­
kakvo izv injenje. Bilo m i je rečeno da n a p rogram u
sto ji: S v rše tak p re d eset sati. K ada sam stigao do
pozorišta, tre m je bio zam račen, a pozorište prazno.
P red stav a se sv ršila ra n ije , a m o ja žena m e n ije če­
kala. K ad a sam pogledao n a sat, n edostajalo je još
pet m in u ta do d eset sati. M eđutim , ja sam odlučio da
svoj slučaj kod kuće p rik a žem u povoljnijoj svetlosti
i da kažem kako je n ed o sta jalo još d eset m in u ta do
deset. N a žalost, m o ja je om aška sp rečila ostv are n je
te n am ere i o tk rila m o ju n e istin ito st tim e što m e je
p rim o rala da sam p riz n am više nego što sam im ao
da p rizn am .
O davde se dolazi do onih g rešak a u govoru koje
se više n e o p isu ju kao om aške je r, kao m u m lan je i
zam u ck iv anje u zb u n jen o sti, n e k v a re po jed in u reč,
nego rita m i iz v rše n je čitavog govora. No i ovde, kao
i tam o, p orem ećaj u govoru o daje n am u n u tra šn ji
sukob. O d ista n e v e ru je m d a bi se nekom desila om a­
ška u au d ije n c iji kod N j. V eličanstva, u ozbiljnoj i
iskrenoj lju b a v n o j reči, u od b ram b en o m govoru za
čast i im e p re d porotom , u k ra tk o u sv im a onim slu ­
čajevim a gde se čovek s a sv im unosi u stvar. C ak i u
ocenu stila ko jim p iše n ek i a u to r sm em o, i navikli
smo, da unosim o ta j p rin c ip o b ja šn jav an ja, koji nam
je n eo phodan d a bism o rasvetH li p o stan a k pojedine
greške u g ovoru. J a s a n i nedvosm islen način p isan ja
pokazuje n am d a je tu a u to r načisto sa sam im sobom ;
a gde nailazim o n a u s ilje n i u v ije n izraz, tu m ožem o
da razaznam o udeo je d n e nedovoljno prečišćene m i­
si. koja s tv a r k o m p lik u je , ili u g u šen i glas autorove
sam okritike*.

• Ce qu’on concoit bien

S'annonce clalrement
Et les mots pour le die
Arrivent alsćment.
(^lo je čovek dobro shvatio,
to se pojavljuje u jasnom obliku,
a reči koje će to izraziti
naviru lakp).
Boileau, Art poćtique.
160 Psihopatologija svakodnevnog života

O tk ak o je ova k n jig a izišla u prv o m iz d an ju , p r i­

ja te lji i kolege ko ji govore d ru g im jezicim a počeli su
d a p o sv eću ju p a ž n ju om ašci u govoru k o ju su m ogli
p o sm a tra ti u ze m ljam a svog jezik a. O ni su, kako se
m oglo o čekivati, n ašli d a su zakoni om aške nezavisni
od jezičk o g m a te rija la i p red u ze li su ista tu m ačen ja
k o ja su ovde o b ja šn je n a n a p rim e rim a lju d i koji go­
v o re nem ački. N avodim sam o je d a n p rim e r m esto
n ebrojerfih:
D r A. A . B ril (N ew Y ork) sao p štav a o sebi: A
frie n d d escribed to m e a nerv o u s p a tie n t an d w ished
to k now w h e th e r I could b en e fit him . I rem ark ed , I
b eliev e th a t in tim e I could rem ove all his sym ptom s
by p sy ch o -an aly sis b ecause it is a durable case w ish­
ing to say „ c u ra b le ” ! (A co n trib u tio n to th e P sycho­
p ath o lo g y of E v e ry d ay L ife iz P sych o th era p y, vol III,
br. I, 1909).
(Jed an p rija te lj m i je opisao nekog nervoznog
bo lesn ik a i želeo da zna da li m u m ogu pomoći. R e­
koh d a v e ru je m da ću v rem enom moći da o dstranim
sve njeg o v e sim ptom e pom oću psihoanalize, j e r je to
slučaj d u g otrajan — [d urable — čitaj d ju re b l] — a
hleo sam reći: izle čiv [curable — čitaj kjurebl]).
N ajzad, da za one čitaoce koji se ne plaše izve-
snog n ap o ra i kojim a psihoanaliza n ije stra n a hteo
bih da dodam p rim e r iz koga se vidi do kojih se d u ­
šev n ih d u b in a m ože d o p reti ako se p ra te tragovi je d ­
ne om aške u govoru.
L. Je kels (Internationale Z e itsc h rift fiir P sycho­
analyse, I, 1913) saopštava:
„11. d ecem bra m e je d n a dam a s kojom sam u p ri­
ja te ljsk im odnosim a oslovi na poljskom jeziku malo
izazovno i obesno ovim rečim a: ,Zašto sam ja danas
rekla da im am dvanaest p r stiju ?’
„N a m oje tra ž e n je ona re p ro d u k u je scenu u ko­
joj je p ala ta prim edba. O na je baš bila sprem na da
iziđe sa ćerkom u posetu, pa je svoju kćer, koja
bo luje od bolesti dem entia ргаесох,02 ali se sada na-

•2 Tzv. mladalačko ludilo ili shizofrenija, jedna od naj­

češćih duševnih bolesti.
 Omaške u govoru 161

lazi u rem isiji,03 pozvala da prom eni bluzu, što je ona

i u činila u susednoj sobi. K ad je kći ponovo ušla,
našla je m a jk u z a b av lje n u čišćenjem n o k tiju ; i tu se
razvio sledeći razgovor:
„K ći: No, vidiš li, ja sam već gotova, a ti još ne!
„M ajka: A li ti im aš sam o je d n u bluzu, a ja d v a ­
naest nokata.
„K ći; K ako?
„M ajka (nestrpljivo): P a n aravno, ja im am d v a­
naest p rs tiju , za r ne?
„N a p ita n je je d n o g a kolege, koji je takođe slušao
n jeno p rič a n je šta joj p ad a n a p am et uz dvanaest,
ona isto ta k o brzo kao i odlučno odgovori: ,D vanaest
za m en e n ije n ik a k a v (značajan) d a tu m .’
„Uz p r st sa la k im o k le v an jem d aje asocijaciju:
,U porodici m oga m uža bilo je članova sa šest p rstiju
na nogam a. K ad su se n aša deca rodila, odm ah su
p reg led an a da li n e m a ju šest p r s tiju ’. Iz sp o ljn ih u z­
roka an aliza toga v eč era n ije p rodužena.
„Id u ćeg ju tra , 12. d ecem bra, dam a m e poseti i
ispriča vid no u zb u đ e n a: .Z am islite š ta m i se desilo.
Već o tp rilik e d v ad e set godina sta ro m u ja k u moga
m uža č e stita m ro đ en d an koji p ad a n a d an a šn ji dan,
uvek m u je d an aesto g pišem pism o; a ovoga p u ta sam
to zab oravjla; i baš sam sad a m o ra la da te leg rafiše m ’.
„S etih se, i p o d setih dam u, s kakvom je odluč-
nošću sinoć n a p ita n je o b ro ju d v an a est, ko je je vrlo
lako m oglo d a je p odseti n a ro đ en d an , odgovorila da
d v an aest za n ju n ije z n a čaja n d atu m .
„N a to ona p riz n a d a tog u ja k a svoga m uža tr e ­
ba da nasledi, d a je u s tv a ri u v ek ra č u n a la s tim n a-
sledstvom , a n aro čito sad a k ad se nalazi u nezgodnom
fin an sijsk o m s ta n ju .
„T ako jo j je od m ah pao n a p a m e t on, odnosno
njegova sm rt, k ad ^ jo j je, p re nekoliko d ana, je d n a
poznanica p ro re k la iz k a ra ta d a će d o b iti m nogo no-

•* Remisija Je u toku bolesti znatno popravljeno stanje

zdravlja.
11 Frojd. Odabrana del*. I
162 Psihopatologija svakodnevnog Živote

vaca. S m e sta jo j je sin u lo k ro z g la v u d a je u ja k

je d in i od koga bi ona, odnosno od k o g a b i n je n a deca
m o g la d a d o b iju novaca; u to k u te scene palo joj je
ta k o đ e n a p a m e t k ak o je već že n a u ja k o v a obećala
d a će se u te sta m e n tu s e titi n je n e dece; m e đ u tim ,
o n a je u m r la bez te sta m e n ta ; m ožda je svom m užu
d a la n alo g d a on to učini.
„Z e lja d a u ja k u m re m o ra la se očevidno p o ja v iti
v rlo in ten ziv n o , pošto je d am i k o ja je p ro ric a la re k la :
,Vi lju d e n a v o d ite n a to d a d ru g e u b iju ’.
„Z a v re m e tih č e tiri ili p e t d a n a k o ji su prošli
izm eđ u p ro ric a n ja i u ja k o v o g ro đ en d an a , ona je u
listo v im a što izlaze u uja k o v o m m e stu stan o v a n ja
staln o tra ž ila č itu lju k o ja b i se odnosila n a njegovu
sm rt.
„ P re m a tom e, n ije čudo što su, p ri ta k o in ten ziv ­
noj že lji za n jegovom sm rću, čin jen ica i d a tu m n je ­
govog ro đ en d an a , k o ji je u skoro tre b alo proslaviti,
tak o sn ažno su zb ijen i d a je n e sam o za b o ra v lje n a
n a m e ra k o ja je in a če godinam a o stv ariv an a nego da
čak n i p ita n je kolege tu n a m e ru n ije m oglo v ra titi
u sv est.
,,U om ašci .d v an a est p r s tiju ’ pro d rlo je suzbije­
no d v an a est, i ono je učestvovalo u d eterm in isan ju
om aške.
„V elim učestvovalo, je r u p a d ljiv a asocijacija uz
p rs t d o p u šta d a se n a s lu te još i d ru g e m otivacije;
o n a n a m u je d n o o b ja šn jav a zašto je dv an aestica izo­
pačila b aš tu tako b ezazlenu fra z u o d eset p rstiju .
„U z d v an a esticu palo joj je n a pam et: ,U poro­
dici m oga m uža bilo je članova sa šest p rs tiju na
n o g am a’.
„ S est p rs tiju su obeležje izvesne abnorm alnosti,
p rem a tom e:
šest p rs tiju je d n o ab norm alno dete, a
d v a n a e st p rs tiju d va ab n o rm aln a deteta.
„T ako je i bilo u ovom slučaju.
„Т а žena, k o ja se u d ala v rlo m lada, im ala je kao
jed in o nasledstvo od svoga m uža, koji je uvek važio
kao ek scentričan, ab n o rm alan čovek i koji je posle
k ratk o g života u b ra k u izvršio sam oubistvo, dva de-
 Omaike u govoru 163

teta; tu decu su le k a ri već više p u ta proglasili n a ­

ši edno teško o p te rećen im s očeve s tra n e i a b n o r­
m alnim .
„ S ta rija kći se ned av n o v ra tila kući posle teškog
n ap ad a k atatonije*4; u skoro z a tim razbolela se i m la­
da kći, k o ja je u p u b e rte tu , od te šk e neuroze.
„То što se ab n o rm aln o st dece ovde u d ru ž u je sa
željom d a u ja k u m re i što se sažim a sa tim daleko
jače su zb ijen im i psihički m oćnijim i zn a čajn ijim
elem entom , to n am d o p u šta d a kao d ru g u d e te rm i­
n an tu ove om aške n a slu tim o : ž e lju za sm rću abnor­
m alne dece.
„P rv e n stv e n i značaj dv an a estice kao želje za
sm rću proizilazi već iz to g a što je u p re d sta v i te žene
ro đ en d an u ja k o v te sn o aso ciran s pojm om sm rti. J e r
n jen m u ž je izvršio sam oubistvo trin aesto g , dakle
s u trad a n posle ro đ e n d a n a istoga u ja k a čija je žena
rek la m ladoj udovici: „Jo š ju č e je ta k o srdačno i
milo čestitao — a d an a s!’
„N ad alje hoću d a do d am d a je ta dam a im ala i
dosta re a ln ih razlo g a d a želi s m rt deci; od n jih n ije
im ala n ik a k v ih rad o sti, nego sam o b riga, zbog kojih
je bila veom a o g ran ičen a u o p re d e ljiv a n ju i rasp o la­
gan ju sam om sobom i n jim a za v o lju o d rek la se svake
lju b av n e sreće.
„I ovoga p u ta ona se veom a tru d ila da izbegne
sve što bi m oglo o n erasp o lo žiti kćer, sa kojom je išla
u p osetu; i m i m ožem o za m isliti koliko s trp lje n ja i
sam o o d ricanja to iz isk u je u s lu č a ju bo lesti kao što
je d em en tia ргаесох i koliko n a v a la besa p rito m tr e ­
ba u g u šiti.
„ P re m a tom e, sm isao o m aške glasio bi:
„ U jak n ek a u m re , a b n o rm a ln a deca n e k a u m ru
(tako reći cela ta a b n o rm a ln a porodica), a m eni da
p rip ad n e n jih o v novac.
„O va o m aška po m om e m išlje n ju im a nekoliko
obeležja je d n e n eo b ičn e s tru k tu r e , i to:

•* Katatonija Je skup simptoma koji često karakterifiu

Jedan od oblika bolesti dementia ргаесох.
u«
164 Psihopatologija svakodnevnog života

1) p o sto je d v e d e te rm in a n te k o je su sažete u j e ­
d a n elem en t;
2) p o s to ja n je d v e ju d e te rm in a ta ogleda se u
u d v o stru č i v a n ju o m aške (12 n o k ata, 12 p rs tiju );
3) p a d a u oči d a je d n o zn a čen je d v an aestice, tj.
d v a n a e st p rs tiju k o ji iz ra ž a v a ju a b n o rm aln o st dece,
p re d s ta v lja in d ire k tn o p rik a z iv a n je : p sih ič k a a b n o r­
m a ln o st o vde se p rik a z u je pom oću telesn e, n ajv iše
pom oću n a jn iž e .”
 OM AŠKE U ČITA N JU I PISA N JU

G l a v a VI

S obzirom n a u n u tra š n ju sro d n o st izm eđu g re ­

šaka u govoru, s jedne, i g rešak a u č ita n ju i pisanju,
s d ru g e stran e , n ije čudo što i za te fu n k cije važe ista
gledišta i iste napom ene. O vde ću se o graničiti na
to d a sao pštim nekoliko b riž ljiv o analizovanih p ri­
mera, a neću p o k u šav ati da o b u h v atim p ojave u
celini.

A) OMAŠKE U ČITANJU

1. U k afan l p re lis ta v a m b ro j L eip zig e r Illu strier-

te, k oji d ržim koso p re d sobom , i čitam kao te k st
ispod slik e k o ja se p ro te že n a celu stra n u : „S vad­
bena sv ečanost u O diseji fin der O dyssee).* O b rativ ­
ši p ažn ju i začudivši se, n am estim list kako tre b a i
sada k o rig u jem : „ S v ad b e n a svečanost na B altičkom
m oru (an der O s ts e e )” K ako dolazim do te besm i­
slene om aške? O dm ah se setim k n jig e Ruths-Si E k sp e­
rim entalna istra živa n ja o m u zič k im fa n to m im a itd.,
koja m e je u p o sled n je v rem e m nogo zanim ala je r
d odiruje p sihološke p ro b le m e ko je ja ob rađ u jem .
A utor obećava d a će u skoro o b ja v iti delo koje će se
zvati „A n aliza i osnovni zakoni fenom ena s n a ” . N i­
kakvo čudo što ja, k o ji sam baš o bjavio T u m a č en je
166 Psihopatologija svakodnevnog života

sn o va , tu k n jig u o če k u jem s n a jv e ć im in tereso v a-

n je m . U k n jiz i R u ts a o m u z ičk im fa n to m im a našao
sam n a p re d , u sa d rž a ju , n av e d e n isc rp a n in d u k tiv n i
do k az da su g la v n i k o re n i s ta ro j e lin sk ih m ita i legen­
di u fa n to m im a s p a v a n ja i m uzike, u fen o m en im a sna,
p a i u d e liriju m im a . S m e sta sam p o tra žio u te k stu
d a li a u to r zn a d a se scen a u kojoj se O disej po ja v ­
lju je p re d N a u s ik a jo m %s svodi n a b a n a la n san o go­
lo tin ji. M ene je je d a n p rija te lj upozorio n a lepo m e­
sto u Z e le n o m H a jn rih u G. K elera k o je tu epizodu
O d iseje r a z ja š n ja v a kao o b je k tiv iz a c iju sn o v a bro­
d a r a k o ji lu ta d alek o od dom ovine; a ja sam to m tu ­
m a č e n ju dodao v ezu k o ja p o sto ji izm eđu te epizode
i sn a o ek sh ib iciji g o lo tin je (V II izd., s tr. 170). Kod
R u tsa n isam o tk rio n iš ta o tom e. M ene u ovom slu ­
čaju , očigledno, o b u zim aju m isli o p rio rite tu .
2. K ako sam došao do to g a d a je d n o g d a n a čitam
u n o v in a m a: „17 bačvi (im Fass) k ro z E v ro p u ”, m esto
p eške (zu Fuss)? R a z ja š n je n je ove om aške dugo mi
je s tv a ra lo teškoće. To što m i je n a jp r e pad alo n a
p am et po k azivalo je d a sam začelo m islio n a D ioge-
n o v u b ač v u 00; u je d n o j is to riji u m e tn o sti čitao sam
n ed av n o n ešto o u m e tn o sti u doba A lek san d ra. Bilo
je b lizu p a m e ti d a pom islim n a A lek san d ro v u reče­
n icu: K ad a n e b ih bio A lek san d ar, h te o b ih d a b u ­
dem D iogen. O sim to g a m i je p re d očim a lebdelo
nešto o n ekom H e rm a n u C a jtu n g u (Z eitung — znači
novine), k o ji je puto v ao sp ak o v an u san d u k u . Ali
d a lju vezu nisam m ogao u spostaviti, n iti sam uspeo
d a n ađ e m s tra n u u isto riji u m e tn o sti n a kojoj m i je
p alo u oči ono m esto o u m e tn o sti u doba A leksandra.
T ek posle više m eseci, o p et m i je p ala n a p am et ta
zag o n etk a, k o ju sam ostavio po s tran i, no ovoga pu ta
zajed n o sa svojim rešen jem . S etio sam se napom e­
ne u je d n o m član k u u novinam a k ak v a sve čudno­

и Nausikaja u Homerovoj „Odiseji” spasava Odiseja,

koji je pretrpeo brodolom, i dovodi ga u kuću svoga oca,
tejačkog kralja.
** Diogen, grčki filozof u doba Aleksandra Velikog (IV
stoleće pre n. e.), stanovao je u bačvi.
 Omaške u čitanju i pisanju 167

v ata sred stv a za p rev o žen je (B eforderung) lju d i sada

b ira ju da bi došli u P a riz n a sv etsk u izložbu; tam o
je, m islim , bilo u šali saopšteno da n ek i gospodin
n am erav a da dospe u P a riz n a ta j način što će ga
neki d ru g i gospodin o tk o trlja ti onam o u bačvi. R a­
zum e se da je tim lju d im a je d in i m otiv da takvim
bu d alaštin am a izazovu senzaciju. H erm ann Z eitu n g
bilo je od ista im e onoga čoveka koji je p rv i dao p ri­
m er tako neobičnog prevoza. Z atim m i p ad e n a pam et
da sam je d n o m lečio bolesnika čiji se bolesni s tra h
od no v in a razjasn io kao re a k c ija p ro tiv bolesne am ­
bicije d a sebe vidi štam p an o g i spom enutog u novi­
nam a kao slavnog čoveka. A lek san d ar M akedonski
bio je sig u rno je d a n od n ajam b icio zn ijih lju d i koji su
ikada živeli. O n se žalio što neće naći H om era koji
bi opevao n jegova dela. A li, kako sam m ogao da ne
m islim na to da m i je d ru g i je d a n A leksa n d a r bliži,
da je A lek san d ar im e m oga m lađ eg b rata! S ada sam
odm ah našao n e d o p u šte n u m isao k o ja je u vezi s tim
A leksandrom i k o ja je m o ra la b iti po tisn u ta, kao i
ak tu eln i povod za tu pom isao. M oj b r a t je stru č n ja k
za p ita n ja k o ja se odnose n a ta rife i transporte (pre­
voze — B eforderung) i je d n o m je tre b a lo da za svoj
n astavnički rad u je d n o j trgovačkoj visokoj školi do­
bije titu lu p rofesora. Z a isto u n a p ređ en je (B eforder­
ung) bio sam p re v iše god in a p redložen n a u n iv e r­
zitetu, ali ga nisam dobio. N aša je m a jk a ta d a izrazila
ču đenje što n je n m ali sin tre b a ra n ije da p o stan e pro ­
fesor nego veliki. T ako je to bilo u ono doba kada
nisam m ogao naći re š e n je za onu g rešk u p ri čitan ju .
K asnije su se p o ja v ile teškoće i kod m oga b ra ta ; n je ­
govi izgledi da p o stan e p ro feso r postali su još m anji
nego m oji. A li ta d a m i se iz n en ad a o tk rio sm isao one
om aške; bilo je kao da je s m a n jiv a n je m šansi m oga
brata o d s tra n je n a n ek a p re p re k a . J a sam postupio
kao da čitam u n o v in a m a n aim en o v an je i kao da sam
sebi govorim : č u d n o da zbog ta k v ih gluposti (kao
što su one k o jim a se bav i m oj b ra t) čovek m ože da
dospe u novine (tj. d a b u d e im enovan za profesora!)
Ono m esto o je lin sk o j u m e tn o sti u doba A lek san d ra
našao sam ta d a bez m u k e i u v erio sam se, n a svoje
168 Psihopatologija svakodnevnog života

ču đ e n je, d a sam za v rem e ra n ije g tra ž e n ja v iše p u ta

čitao tu istu s tr a n u i sv ak i p u t, kao pod d ejstvom
n eg a tiv n e h alu cin ac ije , p rev id eo d o tičn u rečenicu.
U ostalom , ona n ije sa d rž a v a la n išta što bi m i donelo
ra z ja š n je n je , n iš ta što b i bilo v red n o d a b u d e zabo­
rav ljen o . M islim d a je sim p to m n e n a la ž e n ja one re ­
čenice u k n jizi im ao da služi sam o m om zb u n jiv an ju .
T re b alo je da p ro d u ž e n ja m islen ih veza tra žim onde
gde je m om e istra ž iv a n ju b ila sta v lje n a p rep rek a ,
d ak le u nekoj id e ji o A le k sa n d ru M akedonskom , i da
tako sig u rn ije b u d em o d v raće n od istoim enog b ra ta .
To je p o tp u n o i uspelo; sav svoj tru d u p u tio sam u
to m e p ra v c u da opet p ro n ađ em izgubljeno m esto u
onoj isto riji u m e tn o sti.
D v osm islenost reči „ B eforderung” (prevoženje i
u n ap ređ e n je) u ovom slu ča ju je ste aso cijativ n i m ost
izm eđu oba kom pleksa, nevažnog, k o ji je izazvan be-
leškom u novinam a, i in te re sa n tn ije g , ali n ed o p u šte­
nog i n ep riličnog, k o ji ovde dolazi do iz ražaja kao
rem etilac p ri č ita n ju . Iz toga p rim e ra se vidi d a n ije
u v ek lako ra z ja s n iti slu ča jev e kao što je ovaj; po­
n ek ad sm o p rim o ra n i da re še n je zagonetke odloži­
m o do p o v o ljn ijeg tre n u tk a . A li, ukoliko je teži posao
oko rešav an ja, utoliko sig u rn ije m ožem o očekivati da
će rem etilačk u m isao, k ad je n ap o sle tk u otkrijem o,
naše svesno m išljen je o ceniti kao s tra n u , neobičnu i
n je m u su p ro tn u .
3. Jed n o g a d an a dobijem iz okoline Beča pism o
u kom e m i se saopštava p o tre sn a vest. S m esta pozo­
vem sv o ju ženu telefonom da bi i ona saučestvovala
u nesreći sirote V ilhelm M., k o ja je tako teško obo-
lela da su le k ari od n je digli ruke. A li u rečim a ko­
jim a sam izrazio svoje ža ljen je m oralo je b iti nečeg
su m njivog: m oja žena stad e da podozreva, zatraži
da vidi pismo, reče da to ne m ože da stoji u njem u,
da niko ne zove ženu im enom njenog m uža, pogoto­
vu ne osoba koja je pisala to pismo, je r je njoj vrlo
dobro poznato ženino lično im e. J a sam uporno b ra ­
nio svoje tv rđ e n je i ukazivao n a toliko uobičajene
posetniće na kojim a žena sam u sebe obeležava lič­
nim im enom svoga m uža. N aposletku, m orao sam da
 Omaške u čitanju i pisanju 169

uzm em u ru k e pism o i m i od ista pročitasm o u n jem u

„siroti d r V ilhelm M .” M oja om aška, dakle, znači
tako reći g rčev it pokušaj d a žalosnu novost p re b a ­
cim sa m u ža n a ženu. Ni titu la dr, u m e tn u ta izm eđu
prid ev a siro ti i im ena, nik ak o se n ije slag ala sa tv r ­
đ enjem d a je u p ita n ju žena. Z ato sam je i prevideo
pri čitan ju . A li m o tiv tog iz v rta n ja n ije bio u tom e
što bi m i ta žena b ila m a n je sim p a tič n a nego n je n
muž, nego je su d b in a toga ja d n o g čoveka u m eni iza­
zvala s tra h o v a n ja za je d n u d ru g u m eni blisk u osobu;
jed an od u zro k a n je n e bolesti, za koji ja znam , isti
je kao i u slu ča ju V ilh elm a M.
4. N e p rija tn a i sm ešn a m i je je d n a om aška p ri
čitanju, k ojoj v rlo često podležem k ad a za vrem e
prazn ik a šeta m u licam a nekog s tran o g g rada. T ada
svaku firm u , kod k o je je to iole m ogućno, čitam kao
a n tik v ite ti. U to m e se iz ražav a te ž n ja za a v a n tu ra m a
sk u p ljača a n tik v ite ta .
5. B lo jle r (B leuler) u svojoj značajnoj knjizi
A fe k tiv n o s t, su g estiv n o st, paranoja (1906) veli n a str.
121: „Jed n o m sam p ri č ita n ju im ao in te le k tu a ln o
osećanje d a d v a r e d a n iže vid im svoje im e. N a svoje
čuđenje, n ašao sam sam o reč .B lu tk o rp e rc h e n ’ (krvno
zrnce). Izm eđu m nogo h ilja d a o m ašaka u čitan ju ,
kako p e rifern o g ta k o i ce n tra ln o g p o lja vida, k o ja sam
analizovao, ovo je n a ju p a d ljiv iji slu ča j. Inače, kada
sam vero v ao d a v id im svoje im e, b ila je reč k o ja je
za to d ala povoda većinom m nogo slič n ija m om im e­
nu, u n ajv iše slu č a je v a m o ra la su se u blizini n a la ­
ziti sv a slo va to g im en a p r e nego što b i m i se m ogla
desiti ta k v a g rešk a. U ovom s lu ča ju , pak, razlog m o­
joj ilu ziji i m om bolesnom u v e re n ju da se p ro čitan o
odnosi n a m e n e m ogao se lako p ro n aći: to što sam
čitao bilo je k ra j je d n e n ap o m en e o je d n o j v rs ti lo­
šeg stila u n au č n im rad o v im a; osećao sam d a ni sam
nisam sasv im bez tog n e d o s ta tk a .”
6. H. S aks (H. Sachs): „ ,A n dem , w as d ie L e u te
frap p iert, g e h t e r in s e in e r S te ifle in e n h e it v o rb e f
(Pored onoga što lju d e z a p a n ju je on p ro lazi u svojoj
uštirkanosti). A li ta reč m i se u č in ila č u d n a i k ada
sam ta č n ije pogledao, o tk rio sam d a glasi S tilfe in h e it
170 Psihopatologija svakodnevnog života

( p re fin je n o s t stila). To m e sto se n alazilo u član k u

a u to ra k o ga visoko cenim , i to u p re te ra n o p o h v al­
n o m s ta v u o je d n o m is to rič a ru k o ji m i je n esim p a­
tič a n za to što su v iše isp o ljav a ono što je k a ra k te ri­
stič n o za nem ačk o g p ro fe so ra .”
7. S lu ča j o m aške p ri č ita n ju u to k u filološkog
ra d a sa o p šta v a d r A jb e n š ic (M arcell E ibenschiitz) u
Z e n tr a lb la tt ju r P sychoanalyse, I, 5— 6.
„B a v im se K n jig o m m u čen ika , delom o le g en d a­
m a sred n je -v iso k o n em ač k o g d ija le k ta k o je tre b a da
izdam u .N em ačkim te k sto v im a iz S re d n je g v e k a ’,
k o je je iz d av ala P ru s k a a k a d e m ija n au k a . O tom dosa­
da n e o b ja v lje n o m d elu bilo je v rlo m alo poznato; o
n je m u je p o sto ja la je d n a je d in a ra s p ra v a od J . H aup-
ta : O sre d n je n e m a č k o j K n jiz i m u č e n ik a (W iener S it-
zu n g sb erich te, 1867, L X X k n j., s tr. 101. i dalje). —
H a u p t je svoj ra d zasnovao n e n a je d n o m staro m
ru k o p isu , nego n a p rep isu iz n o v ijeg v rem en a (X IX
veka) g lav n o g ru k o p isa S (K lo sterneuburg), p repisu
k oji se ču v a u d v orskoj biblioteci. N a k ra ju tog p re ­
pisa sto ji ova su p sk rip cija:
„A n n o D om ini M DCCCL in vig ilia exaltacionis
s an cte cru cis c e p tu s e s t iste lib e r e t in vigilia pasce
a n n i su b se q u en tis fin itu s cum a d iu to rio om n ip o ten tis
p e r m e H a rtm a n u m d e K ra sn a tu n c tem p o ris ecclesie
n iw en b u rg en sis custodem (L eta gospodnjeg 1850, za
v rem e (službe) b d e n ja d iz an ja svetog k rsta, započe­
ta je ova k n jig a a za v rem e u s k ršn je g b d e n ja iduće
g odine za v ršen a od m ene, H a rtm a n a iz K rasne, u to
d o b a sv ešten ik a č u v a ra crk v e n ivenburške).
„U svojoj ra s p ra v i H a u p t saopštava ovu subscrip­
t s , v eru ju ć i da ona potiče od sam og pisca rukopisa
S; i čitaju ći k o nzekventno pogrešno rim sk i pisanu
godinu 1850, tv rd i da je ta j ruk o p is pisan 1350, iako
je tu su b sc rip tio p otpuno tačno kopirao, iako je ta
g odina u ra sp ra v i na navedenom m estu odštam pana
po tp u n o tačno (tj. MDCCCL).
„ S ao p šte n je H auptovo bilo je za m ene izvor n e­
p rilik a. P re svega, bio sam , kao m lad početnik, u
učenoj n au ci p otpuno pod au to rite to m H auptovim i
dugo sam iz potpuno jasno i tačno štam p an e sub-
 Omaške u čitanju i pisanju 171

scriptio, k o ja je b ila p redam nom , čitao isto kao i

H au p t 1350. m esto 1850; ali u glavnom ru kopisu S,
koji sam ja u potrebio, n ije bilo n i tra g a nekoj su b ­
s c r ip ts ; za tim se pokazalo d a u ćelom X IV veku u
K lo stern o jb u rg u n ije živeo k a lu đ e r pod im enom
H artm an n . K ad je, n ajzad , pao veo sa m ojih očiju,
bio sam već pogodio p rav o s ta n je stv ari, a d a lja is tra ­
živ an ja p o tv rd ila su m o ju s lu tn ju : m nogo pom injana
s u b s c r ip ts n alazi se sam o u p rep isu kojim se služio
H au p t i po tiče od toga p rep isa , a to je p a te r H artm an n
Zeibig, ro đ en u K ra sn i u M oravskoj, u p ra v n ik augu-
stinskog h o ra u K lo ste rn o jb u rg u ; on je godine 1850,
kao riz n ič a r m a n a stira , prep isa o ru k o p is S i n a s ta ­
rinski način n a k ra ju svoga p re p isa naveo svoje im e.
S red n jo v ek o v n a d ik c ija i s ta ra o rto g ra fija su pskrip-
cije v ero v atn o su d o p rin e li d a je H au p t, koji je že-
leo d a m ože što više d a sao p šti o d elu k ojim se bavio,
dak le i d a o dredi d a tu m ru ko p isa S , m esto 1850. uvek
čitao 1350 (m otiv om aške).”
8. U D u h o v itim i s a tir ič k im do setka m a od L ih-
tenberga n alazi se n ap o m en a k o ja sig u rn o potiče iz
p o sm atran ja a sa d rž i gotovo celu te o riju om aške u
č itan ju : E r las jm m e r A g a m e m n o n s ta tt a ngenom m en,
so s e h r h a tte e r d en H o m er gelesen (U vek bi p ro ­
čitao A g a m e m n o n m esto ang en o m m en — „ pretposta­
vivši”, to liko je on čitao H om era).
J e r, u je d n o m iz v an red n o velikom b ro ju slu ča­
jev a p rip re m lje n o s t čitao če v a m en ja te k s t i unosi u nj
ono n a š ta je u p ra v lje n a n je g o v a p až n ja ili čim e se
on zanim a. S am te k s t tre b a d a izlazi u s u sre t omašci
samo tim e što p ru ž a bilo k a k v u slič n o st u slici reči,
tako d a je č italac m ože iz m en iti u svom sm islu. P o­
vršno g le d an je, n a ro č ito ako oko n ije korigovano,
bez su m n je , o la k ša v a p o sta n a k ta k v e greške, ali nipo­
što n ije n u ža n u slo v za n ju .
9. M islim d a ra tn o doba, k o je je kod sv ih nas
stvorilo izv esn e č v rs te i tr a jn e p re o k u p ac ije , n ije n i­
jed n u d ru g u o m a šk u po d sticalo to lik o koliko baš om a­
šku u č ita n ju . Im a o sam p rilik e d a p o sm atram čitav
niz ta k v ih slu ča jev a, a li sam n a žalo st sam o m alo
njih zab eležio i sačuvao. J e d n o g a d a n a d o g rab im je ­
172 Psihopatologija svakodnevnog života

d a n od d n e v n ih ili v e č e rn jih listo v a i n ađ e m tam o n a ­

šta m p a n o k ru p n im slovim a: D er F riede v o n Gorz
(M ir sk lo p ljen u G orici). A li ne, tam o sam o piše: Die
F ein d e vo r G orz (N e p rija te lji p re d G oricom ). K om e
su u p ra v o d v a sin a kao borći n a tom bojištu, tom e
može lak o d a se desi ta k v a om aška. D ru g i n eko n ađe
u je d n o j reče n ici sp o m en u tu „eine a lte B r o tk a rte ”
(stari b on za hleb); ali, p ro čitav ši p až ljiv ije, p rim o ­
ra n je d a je zam eni za „alte B r o k a te ” (stari brokati).
V red n o je, svakako, sp o m en u ti d a ta j čovek im a obi­
čaj da, u k u ći u kojoj je rad o v iđ e n gost, stiče naklo­
no st d om aćice u stu p a n je m bonova za h le b . N eki in ­
že n jer, čija op rem a n ik a d a n e m ože dovoljno dugo
da izd rži v la g u k o ja v la d a u tu n e lu za v rem e građ e­
nja, čita, n a sv o je ču đ en je, kako u je d n o j anonsi re ­
k la m ira ju p re d m e te od „ S c h u n d le d e r” (sasvim loše
kože). A li trg o v c i su re tk o k ad ta k o isk ren i; to što se
tu p rep o ru čiv alo kupcim a, to je bilo „ Seehundleder"
(koža tu lja n a ).
Z a n im a n je čitaočevo i nje g o v a tre n u tn a s itu a ci­
ja o d re đ u ju i p riro d u n jegove om aške p ri čitan ju .
N eki filolog, koji je zbog sv o jih posled n jih odličnih
rad o v a u zavadi sa svojim dru g o v im a po struci, čita
„ S p ra cb strategie” (s tra te g ija jezika) m esto „Schach-
stra teg ie” (s tra te g ija šaha). N eki čovek koji se šetao
u stra n o m g rad u baš u ono v rem e za koje je podešen
ra d n jeg o v ih crev a o p o rav ljen ih lečenjem čita n a ve­
likoj ta b li n a prv o m s p ra tu n ek e visoke trgovačke
kuće: „ K lo setth a u s” (kuća nužnika); sa njegovim za­
do v o ljstv o m zbog toga ipak se m eša ču đ en je što je
ta k o risn a u stan o v a ta k o neobičpo sm eštena. Idućeg
tre n u tk a iščezlo je i zadovoljstvo, je r n atp is na tabli
glasi: K o rse tth a u s (trgovina m idera).
10. U drugoj grupi slu čajev a uloga te k sta u om a-
šci p ri č ita n ju daleko je veća. On sadrži nešto što
izaziva o tp o r čitaočev, neko n je m u n ep rijatn o saop-
šte n je ili tra žen je ; zato ta j te k st om aškom biva ko-
rigovan u sm islu o d b ijan ja ili u sm islu isp u n je n ja
čitaočeve želje. U takvom slu čaju se, naravno, ne
može odbaciti p retp o stav k a da je te k st bio tačno za­
pažen i ocenjen p re no što je ovako korigovan, iako
 Omaške u čitanju i pisanju 173

svest n ije saznala n išta o prv o m čitan ju . P rim e r treći

na p reth o d n im s tra n a m a je te v rste; drugi prim er,
koji je k r a jn je ak tu elan , sao p štav am ovde po d ru M.
E itingon-u (sada u ra tn o j bolnici u Iglo-u, Internat.
Z eitsc h rift fiir P sychoanalyse, III, 1915).
„P o ru čn ik X, koji se n alazi u našoj bolnici sa
trau m atičn om ra tn o m neurozom , čita m i jednoga
dana, očevidno uzbuđen, za v ršn i stih posleđnje strofe
iz p esm e ta k o ran o poginulog pesnika V altera H aj-
mana* n a sledeći način:

Wo aber steht's geschrieben, frag’ ich, dass von alien

Ich iibrig bleiben soli, ein andrer fiir mich fallen?
Wer immer von euch falit, der stirbt gewiss fur mich;
Und ich soli iibrig bleiben? warum denn nicht?

(A gde to piše, pitam, da od svih

ja treba da ostanem, da drugi za me gine?
Ko god od vas da padne, začelo pada za mene;
a ja da preostanem? a zašto ne?).

„U pozoren m o jim ču đ e n jem , on zatim , m alo zbu­

njen, čita tačno:

„Und ich soli Ubrlg bleiben? Warum denn ich?”

(A ja da preostanem? a zašto ja?).

„S lu č aju X . im am d a za h v alim što sam m ogao

an alitičk i d a sag le d am ponešto od psihičkog m a te ri­
ja la tih .tra u m a tič n ih n e u ro z a ’; u p rk o s tom e što su
o kolnosti ra tn o g la z a re ta , sa v elik im b ro je m bolesni­
ka a m alo le k a ra , ta k o n ep o v o ljn e za n aš način rada,
bilo m i je tu m ogućno d a n a z re m nešto više nego što
su ek sp lo zije g ra n a ta , k o jim a je kao .uzrocim a’ p ri-
d av an a to lik a važnost.
„I u ovom s lu č a ju su p o sto ja li tešk i tre m o ri,67
zbog k o jih u iz ražen im s lu č a je v im a tih n eu ro za na

• W. Heymann, Krlegsgedichte und Feldpostbriefe, str.

11; JJen Ausziehenden”.
” Tremor (latinski) — drhtanje.
174 Psihopatologija svakodnevnog života

p rv i po g led n alazim o fra p a n tn u sličnost; i tu je po­

s to ja la p la šljiv o st, p lačljiv o st, sk lo n o st k a n a stu p im a
b esa sa g rčev itim , in fa n tiln o -m o to rič k im izlivim a i
sk lo n o st k a p o v ra ć a n ju (,pri n a jm a n je m u z b u đ e n ju ’).
„P sih o g en o st88 baš ovog*' p o sled n jeg sim ptom a,
k o ja je p re sv eg a u slu žb i s e k u n d a rn e d o b iti od bo­
lesti, m o ra la je sv ak o m p a sti u oči: pojava, u bol­
n ičk o m o d e lje n ju , k o m a n d a n ta bolnice, k o ji je s v re ­
m en a n a v re m e dolazio d a vid i one k o ji su n a p u tu
o z d ra v lje n ja , fra z a ponekog po zn a n ik a n a ulici: ,P a
vi s ja jn o iz g le d a te ’ — sve je to bilo dovoljno d a sm e­
s ta izazove n a p a d p o v raća n ja.
„ ,Z d ra v . . . u k o m a n d u . . . a zašto ja? . . . ' ”
11. D ru g e slu ča jev e „ r a tn ih ” om aški u č itan ju
sao p štio je d r H ans Saks:
„ J e d a n m oj b lizak p o zn a n ik više p u ta m i je iz­
jav io d a se, k a d a b u d e došao re d n a njega, neće ko­
r is titi sv o jom diplom om o stru čn o m obrazovanju,
nego će se odreći svoga p ra v a n a za p o šljen je u poza­
dini, p a će se ja v iti za slu žb u n a fro n tu . M alo v re ­
m en a p re nego što je ta j ro k odista došao, saopštio
m i je je d n o g d an a sasvim k ratk o , bez d a lje g obrazlo­
žen ja, d a je dokaze o svom stru č n o m ob razo v a n ju po­
k azao n a n ad ležn o m m e stu i d a će usled toga uskoro
b iti o d ređ en n a ra d u nekoj in d u s triji. Idućeg dana
sreli sm o se u je d n o m n ad leštv u . S tajao sam upravo
p red je d n im p u lto m i pisao; on priđe, za tre n u ta k
po g led a p rek o m og ram en a, a za tim reče: ,P a ta reč
tu gore g lasi D ruckbogen (štam pani tabak) — a ja
sam pro čitao: D riickeberger' (zabušant).” (In te rn a tio ­
nale Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, IV, 1916— 17).
12. „S edeći u tra m v a ju , razm išljao sam o tom e
kak o m nogi od m o jih p rija te lja iz m ladosti koji su
u v ek važili kao nežni i slab u n jav i m ogu sada da pod­
nose n a jte ž e napore, kojim a bih ja sasvim sigurno
podlegao. U sred ovog n e p rija tn o g razm išljan ja pro ­
čitao sam , uzgred, velika crn a slova je d n e firm e pored
koje sam p rolazio tra m v ajem . G vozdena konstitucija.

•e Psihogene su one duševne ili telesne pojave koje su

nastale iz psihičkih uzroka.
 OmaSke u čitanju i pisanju 175

T renutak k a sn ije s e tih s e d a te re či n ek a k o n e p ri­

s taju kao n a tp is tr g o v a č k e ku će; o k r e n u v ši s e brzo,
tam an sa m jo š stig a o d a b acim p o g le d n a n a tp is i
video sa m da on ta čn o g la si: G vozdena k o n stru kc ija
(L. c).
13. ,,U v eč ern jim listo v im a bio je te leg ram agen­
cije R ojter, koji se u m e đ u v rem en u pokazao kao ne-
tačan, d a je H ju s (H ughes) iz ab ran za p redsednika
S jed in jen ih D ržava. U vezi s tim b ila je ob jav ljen a
k ratk a b io g ra fija tobože izab ran o g p red sed n ik a i u
njoj sam naišao n a sao p šten je da je H jus završio u n i­
verzitetsk e s tu d ije u B onu. U činilo m i se čudno da
u p olem ikam a po novinam a, ko je su tr a ja le n ed e lja-
ma p re izbora, ta okolnost n ije p o m enuta. Ponovo
p ro v erav a n je pokazalo je d a je bilo reči sam o o
B row n-ovom u n iv e rz ite tu . O va g ru b a om aška ne ob­
ja šn jav a se sam o po v ršn im čita n je m novina, nego pre
svega tim e što su m i se s im p a tije novog p red sed n ik a
za sred n jo e v ro p sk e d ržav e kao osnova za b u duće do­
b re odnose čin ile k o risn e i željene, kako iz politič­
kih tak o i iz ličn ih razlo g a” (L. c.).

B) OMASKE PRI PISANJU

1. N a je d n o m listu , ko ji sad rži k ra tk e svako­

dnevne b elešk e većinom poslovne priro d e , nalazim ,
na m o je iz n en ađ en je, u s re d ta č n ih d a tu m a koji se od­
nose n a m esec se p te m b a r, p o grešno zabeleženo: „č et­
vrtak, 20. o k t.” N ije te šk o o b ja sn iti tu an ticip aciju ,
koja je iz raz je d n e želje. P re nekoliko d an a v ratio
sam se o d m o ra n i svež sa fe rija ln o g p u to v a n ja i ose-
ćam se o ra n za svoj le k a rs k i ra d ; ali b ro j bolesnika
još je n ez n atan . P ri p o v ra tk u našao sam pism o je d n e
bolesnice k o ja ja v lja d a će doći 20. oktobra. Beležeći
taj d atu m istog d a n a u s e p te m b ru , v ero v atn o sam m i­
slio: „T reb alo bi d a je već o k to b a r; k o lik a š te ta što
m oram če k ati jo š ceo ovaj m esec!” I u tim m islim a
pom erio sam d a tu m u n a p re d . R em etilačk a m isao u
ovom slu ča ju je d v a se m ože s m a tra ti nep riličn o m ;
zato sam ra z re še n je om a šk e i našao od m ah čim sam
176 Psihopatologija svakodnevnog života

je uočio. S asvim analogno i slično m o tiv isan a om aška

p ri p is a n ju d esila m i se u je se n iduće godine.
E. D žons s tu d ira o je slične om aške p ri p isan ju
d a tu m a i u v ećin i s lu č a je v a lako je poznao da su one
m o tiv isan e.
2. D obio sam k o re k tu ru svog p rilo g a za Jahres-
b eric h t fiir N eurologie u n d P syc h ia trie (G odišnji iz-
v ešta j za n e u ro lo g iju i p sih ija triju ) i m oram , n a ra v ­
no, s n aro čito m p až n jo m re v id ira ti im en a a u to ra
koja, po što p rip a d a ju ra z n im n aro d n o stim a, slagaču
obično p ra v e n a jv iše teškoća. N eka im en a k o ja s tra ­
no zv u če m o ra m o d ista još korigovati, ali je d n o je ­
din o im e je slagać, začudo, pop rav io p ro tiv n o m om e
ru k o p isu , i to s p u n im pravom . J e r ja sam napisao
B u ckrh a rd , dok je slagač pogodio d a tre b a d a bude
B u rck h a rd . J a sam sam pohvalio ra s p ra v u ak u šera
B u rc k h a rd -a o u tic a ju p o ro đ a ja n a p o stan a k dečjih
uzeto sti; n i p ro tiv njegovog a u to ra n e b ih znao n i­
šta reći; ali isto im e kao i on im a i bečki k n jiževnik
ko ji m e je n a lju tio n eraz u m n o m k ritik o m m oga T u ­
m a čenja snova. To je kao da sam , pišući im e B u r c k h ­
ard, to je s t im e ak u šera, m islio nešto rđ av o o onom
d ru g o m B u rc k h a rd -u k n jižev n ik u : je r iz v rta n je im e­
n a d o sta često znači ru žen je, kao što sam već spom e­
nuo p ri o m aškam a u čitanju*.
Cina: Odista, moje ime je Cina.
Građanin: Raskomadajte ga! On je zaverenik!
Cina: Ja sam pesnik Cina! Ja nisam Cina zaverenik.
Građanin: Ne mari; ime mu je Cina, iščupajte mu
ime iz srca, pa ga pustite.
3. Ovo tv rđ e n je v rlo lepo p o tk re p lju je slučaj koji
je A. J. S to r fe r zapazio n a sam om sebi; tu on sa hvale
v red n o m o tvorenošću izlaže m otive koji su ga nagnali
da se im en a jednog tobožnjeg k o n k u re n ta n a jp re po­
grešno seti, p a da ga zatim , k ad ga je pisao, unakazi:
„D ecem bra 1910. video sam u izlogu jedne ci-
rišk e k n již a re ta d a te k izišlu k n jig u d ra Eduarda
H ičm ana (H itschm ann) o F rojdovom u čen ju o n euro­

• Poredi npr. mesto u „Juliju Cezaru”, .III, 3:

 OmaSke u čitanju i pisanju 177

zama. U to v rem e baš sam rad io n a ru kopisu p re d a ­

vanja k oje je tre b alo uskoro d a održim u jednom ak a­
dem skom d ru štv u , o osnovim a F rojdove psihologije.
U tada već napisanom uvodu p re d a v a n ja ukazao sam
na to kako se isto rijsk a F ro jd o v a psihologija razvila
iz istra živ an ja n a jednom p rim en je n o m polju, kako
iz toga sledi da se osnove te psihologije teško mogu
prikazati u celini i kako ta k a v p rik a z još ne postoji.
K ada sam tu k n jig u (m eni d o tle nepoznatog autora)
video u izlogu, u p rv i m a h nisam m islio da je kupim .
Ali nekoliko d an a kasnije, ipak se odlučim da to uči­
nim. K n jige više n ije bilo u izlogu. N aveo sam k n ji­
žaru im e te ned av n o izišle kn jig e; kao a u to ra naveo
sam ,d ra Eduarda H artm ana'. K n již a r m e popravi:
,Vi sig u rn o m islite H ičm ana’ i donese m i knjigu.
„N esvesni m otiv om aške bilo je lako naći. Ja
sam, donekle sm atrao , kao svoju zaslugu što sam iz­
ložio u celini osnove p sihoanalitičkog u če n ja i oče­
vidno sam k n jig u H ičm anovu, k o ja je u m a n jiv a la
moje zasluge, gledao sa zavišću i zlovoljom . Rekao
sam sebi d a je, po P sihopatologiji sva ko d n evn o g ž iv o ­
ta, izopačavanje im ena a k t nesvesnog n e p rija te ljs tv a .
Tim o b ja šn jen je m sam se ta d a potp u n o zadovoljio.
„N ekoliko n e d e lja k asn ije zabeležio sam za sebe
tu om ašku. Tom p rilik o m postavio sam sebi p ita n je
zašto sam im e E d u a rd H ičm an p rein ačio baš u im e
Eduard H artm an . D a li m e je sam o sličnost u im e­
nima n avela n a im e poznatog filozofa? M oja p rv a aso­
cijacija bilo je sećan je na rečenicu k o ju sam jednom
čuo od p rofesora H uga M elcla, oduševljenog oboža-
vaoca S o p enhauera, k o ja je g la sila o tp rilik e : ,E duard
fon H artm an je u n a k a ra đ e n i, iz v rn u ti S o p en h au e r’.
A fektivna te n d en cija ko ja je (Jeterm inisala zam enu
zaboravljenog im ena b ila je dakle: ,Eh, ta j H ičm an i
njegov p o tpuni i sažeti p rik a z sig u rn o n e v red e m no­
go, sigurno se on p rem a F ro jd u odnosi kao H artm an
prem a S o p e n h a u e ru ’.
„Bio sam d ak le zabeležio ta j svoj slučaj d eter-
m inisanog za b o ra v lja n ja sa zam enom .
„Posle pola godine došao m i je do ru k u list na
kome sam to zabeležio. T ad a sam zapazio d a sam
11 Krojd. O d ab ran a d ela. I
178 Psihopatologija svakodnevnog života

H itsch m an n skroz pisao H in tsc h m a n n ” (In te rn a tio ­

n ale Z e its ć h r ift fiir P sychoanalyse, II, 1914).
4. S ledeći slučaj om aške u p isan ju , koji b ih m o­
žda sa isto toliko p ra v a m ogao u v rs titi m eđu om aške
pri h v a ta n ju , čini se da je o zb iljn iji: N am e ra m i je
d a za tra ž im iz P o štan sk e štedionice su m u od 300 k ru ­
n a; tu su m u hoću d a p ošljem ro đ ak u koji je odsutan
r a d i lečen ja. P rito m opazim d a m oj konto iznosi 4380
k ru n a i odlučim se d a g a sad sm an jim n a o kruglu
su m u od 4000 k ru n a , k o ja u skoroj budu ćn o sti ne
tre b a d a b u d e n ač eta. P ošto sam u red n o ispisao ček
i isekao c ifre k o je o d g o v araju željenom b ro ju , opa­
zim o d jed n o m d a nisam , kao što sam hteo, tražio 380,
nego 438 k ru n a , i u p la šim se zbog toga što se tako
m alo m ogu p o u zd a ti u ono što činim . U brzo uvidim
da je m oj s tra h n e o p rav d a n : svojim postupkom nisam
postao siro m a šn iji nego što sam bio. A li sad m oram
dugo d a razm išljam š ta je to po rem etilo m oju prv o ­
b itn u n a m e ru a da se n ije n ikako pojavilo u m ojoj
svesti. N a jp re pođem pogrešnim p u te m : odbijem 380
od 438, ali n e znam šta d a počnem sa razlikom . N aj­
zad m i je d n a iz n en ad n a m isao o tk rije p rav u vezu:
438 je d e s e t procenata celoga k o n ta od 4380 k runa!
A 10% p o p u sta d a je kn jiža r. S etim se da sam p re n e­
koliko d an a odabrao nekoliko m edicinskih dela, koja
m e v iše n e in te re s u ju , da ih ponudim k n jižaru baš
za 300 k ru n a. O n je sm atrao da je to odviše i obećao
da će id u ćih d an a d ati konačan odgovor. P rem a tome,
ako p rim i m oju ponudu, nadoknadiće m i baš tu sum u
ko ju tre b a da potrošim za bolesnika. Ne može biti
su m n je da je m eni odista žao da učinim taj izdatak.
A fek at k oji se pojavio k ada sam uočio svoju grešku
može se razu m eti ako se sh v ati kao s tra h da zbog ta ­
kv ih izd atak a ne osirom ašim . A li oboje, kako žaljenje
zbog tog iz d atk a tako i s tra h od osirom ašenja koji se
n a njeg a nadovezuje, potpuno su stra n i m ojoj svesti;
ja nisam osetio ža ljen je kada sam obećao onu sum u,
i sm atrao bih m otivaciju tog žaljen ja sm ešnom . Da
nisam , v ršen jem psihoanaliza kod bolesnika, prilično
up o zn at sa p otisnutim u duševnom životu, i da nisam
p re nekoliko dana im ao san koji je iziskivao isto re-
 OmaSke u čitanju i pisanju 179

šen je ', verovatno n e bih sebe uopšte sm atrao sposob­

nim za ta k v a osećanja.
5. Po V. Š te k lu navodim sledeći slučaj, za čiju
au ten tičn o st i ja jam čim :
„U pravo n ev e ro v a tan p rim e r om aške u p isan ju
i čitan ju desio se u re d ak c iji jednog raširen o g n ed e lj-
nog lista. N jegovo vodstvo ja v n o je nazvano „p o tk u ­
p ljiv im ” ; trebalo bi n ap isa ti članak u njegovu od b ra-
nu. To je i učinjeno — sa m nogo to p lin e i s velikim
patosom . Č lanak je čitao glavni u re d n ik lista, a u to r
n arav n o više p u ta u rukopisu, zatim i u k o rek tu ram a,
svi su bili vrlo zadovoljni. Iznenada se ja v i k o re k to r i
upozori na m alu grešku, koja je u m a k la p ažn ji svih.
Tam o je jasno pisalo: ,Naši čitaoci će n am posvedo-
čiti da smo se u vek n a n a jseb ičn iji način zalagali za
opšte dob ro’. N aravno, to m esto tre b alo je d a glasi:
na n a jn esebičniji način. A li istin sk e m isli se s elem en ­
tarn o m snagom p ro b ija ju kroz p atetičn i govor.”
6. Jed n o j č ita te ljk i P ester L lo yd -a , gđi K ati
Levi u B udim pešti, nedavno je p ala u oči slična n e­
tt am er na iskrenost u izjavi k o ja je tom listu te le g ra f i-
san a 11. o k to b ra 1918. iz Beča:
„N a osnovu odnosa apsolutnog p o v eren ja, k o je je
za vrem e celoga ra ta vladalo izm eđu nas i nem ačkog
saveznika, m ože se p re tp o sta v iti kao n esu m n jiv o da
će obe sile u svakom slu ča ju doći do je d n o d u šn e od­
luke. Izlišno je naročito n ap o m en u ti d a i u sad ašn jo j
fazi postoji živa s a ra d n ja savezničkih d ip lo m ata sa
bezbroj p raznina (liickenhaft — m esto bez praznina,
liickenlos).”
Sam o nekoliko n e d e lja k a sn ije m oglo se o tom
„odnosu p o v e re n ja ” govoriti slobodnije, i n ije više
bilo p o treb n o slu žiti se om aškom u p isa n ju (ili š ta m ­
panju).
7. N eki A m erik an ac koji b o rav i u E vropi, a sa
ženom ko ju je tam o ostavio, živi u n eskladu, i m isleći

• To je onaj san koji sam uzeo kao obrazac u kratkoj

raspravi. „Uber den Traum" (O snu), br. VIII zbirke „Grenz-
frapen des Nerven- und Seelenlebens”, koju izdaju Lowenfeld
& Kurella, 1901. — Odštampano u knj. III Sabranih dela.
180 Psihopatologija svakodnevnog života

d a b i se sad a m ogao iz m iriti s njom , pozove je da o

o d ređ en o m ro k u pođe s n jim p rek o O keana: „Bilo bi
lepo” , p iše jo j on, „k a d a bi ti m ogla da p u tu je š kao
i ja M a u r e ta n ijo m ” A li se n ije usudio d a pošalje list
n a ko m e je bila n ap isa n a ta rečenica. R adije ga je
n ap isac ponovo; je r n ije želeo d a ona uoči k o rek tu ru
k o ju je izvršio n a im en u lađe. O n je n a jp re napisao
L u zita n ija .
Ovoj om ašci n ije p o tre b n o nik ak v o objašnjenje,
o na se m ože p ro tu m a č iti bez teškoće. A li z a h v a lju ju ­
ći srećn o m slu ča ju , m ožem o ip a k još nešto d a doda­
mo: n je g o v a žena je p re r a ta p rv i p u t p u to v a la u E v­
ro p u posle s m rti svoje je d in e sestre. A ko se ne varam ,
M a u reta n ija je sestrin sk i brod, k o ji je preživeo L u-
zita n iju p o to p ljen u za v rem e ra ta .
8. N eki le k a r je p reg led ao d ete i p rep isu je za
n je g a re c e p t u kom e im a i alkohola. M ajka m u za
v rem e to g a ra d a do sađ u je b u d alastim i izlišnim p ita ­
n jim a. O n u sebi tv rd o odluči d a se sada zbog toga ne
lju ti, p a tu od lu k u i o stv ari; ali za v rem e tog rem e­
će n ja desila m u se om aška u p isan ju : n a recep tu m e­
sto alcohol piše achol*.
9. Z bog srodnosti u m a te riji navodim ovde i s lu ­
čaj k o ji sao p štav a E. D žons o A. A. B rilu. O vaj po-
sled n ji, iako je inače p o tp u n ap stin en t, dopustio je
d a ga n ek i p rija te lj zavede, p a je popio m alo vina.
Id u ćeg ju tr a osetio je ja k u glavobolju, tako da se po­
kajao zbog svoje popustljivosti. T rebalo je da napiše
im e je d n e bolesnice k o ja se zvala Ethel, a m esto toga
je n apisao Ethyl**. P rito m je verovatno igralo ulogu
i to što je ta dam a im ala i sam a običaj da popije više
nego što je podnosila.
K ako om aška le k ara prilikom pisanja recepta ima
daleko veću važnost i veći p rak tičn i značaj nego što
ga inače im aju om aške, koristim se ovom prilikom
da d etaljn o saopštim je d in u dosada o b javljenu an a­
lizu ta k v e lek arsk e om aške p ri pisanju.

• Otprilike: bez žuči.

*• Etilni alkohol.
 Omaške u čitanju i pisanju 181

10. D r Ed. H ičm an (Slučaj v išestru k e om aške p ri­

likom p isan ja recepata):
„Jed an kolega m i je pričao da m u se u toku go­
dina više p u ta desilo da je pogrešio p rilikom p re p i­
siv an ja izvesnog m e d ik am en ta za s ta rije bolesnice.
D va p u ta je propisao d eseto stru k u dozu, pa je zatim ,
pošto se toga iznenada setio, silno stra h u ju ć i d a je bo­
lesnici naškodio i da će sam im ati najv eće neprilike,
m orao h itno p red u ze ti m e re da bi se rece p t povukao.
Ta čud n o vata sim ptom ska ra d n ja zaslužuje d a bude
razjašn jen a , za što je potre b n o ta čn ije p rik a zati i
analizovati p o jedine slučajeve.
„P rv i slučaj: N ekoj sirom ašnoj sta ro j ženi le­
k ar p ro tiv spaslične op stip acije89 p rep iše čepiće sa
d eseto stru kom dozom beladone70. P ošto je napustio
a m b u lan tu , o tp rilik e sa t kasnije, dok je kod kuće či­
tao n ovine i doručkovao, seti se izn en ad a svoje g re ­
ške; s tra h ga obuze, on n a jp re p o h ita u a m b u la n tu da
fci p o tražio boiesničinu adresu, a o tu d a u n je n vrlo
i la lje n i stan. T u n ađ e s ta ru ženu, lek još n ije bio na-
[ iv ljen ; le k a r se zato v ra ti obrad o v an i um iren.
I ?d sam im sobom se, n e bez razloga opravdavao
ti ie što m u je gov o rljiv i šef am b u lan te, za v rem e p i­
ša ja recepta, s tajao iznad glave i sm etao m u.
„D rugi slu čaj: Isti le k a r m o ra u svojoj ordinaciji
dc p re k ra ti p reg led je d n e koketne, lepe i p ik a n tn e
bolesnice da bi posetio n ek u s ta r iju gospođicu. K ako
nem a m nogo v rem en a za tu posetu, uzim a autom obil,
je r u od ređeno doba m o ra blizu bolesničinog stan a
p o tajn o da se sastan e s voljenom m ladom devojkom .
I ovde se pokaže da je p o tre b n o p re p isa ti beladonu,
zbog an alo gnih po jav a kao i u p rv o m slu ča ju . I opet
le k ar učini istu g rešk u : p rep iše ta j m e d ik am en t u
d eseto stru koj jačini. B olesnica je s ta la da izlaže neke
in te re sa n tn e p ojedinosti k o je nisu im ale veze s n je ­
nom bolešću, ali le k ar, n e s trp ljiv , iako je poricao da
ге žuri, n ap u sti bolesnicu ta k o da je stigao n a s a sta ­

•• Zatvor usled zgrčenosti i stegnutosti creva.

7# Velebilje, lek protiv grčeva.
182 Psihopatologija svakodnevnog života

n ak još d o sta ran o . O tp rilik e d v an a est sati docnije,

oko sed am sati iz ju tra , le k a r se pro b u d i; gotovo u isto
v rem e u njegovoj sv esti se p ojavi sećan je na om ašku
i stra h ; žu rn o p o šalje n ekog čoveka bolesnici, n ad aju ći
se d a lek još n ije d o n et iz apoteke, s m olbom d a mu
se re c e p t v ra ti da bi ga rev id irao . R ecept m u je v ra ­
ćen; ali lek po tom re c e p tu već je bio načinjen, i on,
sa izvesnom stoičkom rezignacijom i optim izm om čo­
v eka ko ji je već im ao naj različiti ja iskustva, pođe u
ap o tek u ; tu ga pro v izo r u m iri: on je n arav n o (ili ta ­
kođe om aškom ?) le k izdao u m a n jo j dozi.
„T reći slu ča j: Is ti le k a r hoće da p rep iše svojoj
sta ro j te tk i, se stri svoje m ajke, sm esu od T inct. bella-
d o n n ae i T inct. opii71 u neškodljivoj dozi. S lužavka
sm esta odnese re c e p t u apoteku . K ratk o v rem e posle
to g a le k a r se seti d a je m esto tin c tu ra napisao „ех-
tr a c tu m ”72; a odm ah za tim ja v i se telefonom ap otekar
d a se ra s p ita o grešci. L e k ar se izvini izm išljenim iz­
govorom da još n ije bio dovršio recept, d a do njega
nem a k riv ice je r m u je re c e p t u ze t sa stola p re nego
što se on tom e nadao.
„U p ad ljiv e su zajedničke ta čk e ovih tr iju g re­
šak a u p rep isiv an ju : one su se tom le k a ru dosad de­
sile sam o kad je p repisivao je d a n isti lek, uvek je bila
u p ita n ju bolesnica u godinam a i doza je uvek bila
odveć jaka. K ra tk a an aliza pokazala je da je od p re ­
sudnog zn a čaja m orao b iti le k arev odnos p rem a m a j­
ci. J e r palo m u je na p am et d a je jednom — i to vrlo
vero v atn o pre ovih sim ptom skih ra d n ji — svojoj, ta ­
kođe staro j, m ajci prepisao isti recept, i to u dozi 0,03,
iako je obično prepisivao dozu 0,02, da bi joj, kako je
sam mislio, ra d ik a ln ije pomogao. R eakcija nežno g ra­
đ ene m a jk e na ta j lek bila je k ongestija glave i ne­
p rija tn a suvoća u guši. O tom e se požalila pola ša­
ljiv o m aluzijom n a opasne rece p te koji m ogu da po-
te k n u od jednoga sina. I inače je m ajka, uostalom i

71 Alkoholni ekstrakt (tinktura) velebilja, odn. opijuma,

u koncentraciji 10%.
71 Gust vodeni ekstrakt. Extractum opii sadrži 20 puta
više morfijuma nego tinctura opii.
 OmaSke u čitanju i pisanju 183

sam a kći lekara, činila, pola u šali, slične zam erke le-
kovim a koje je sin le k a r pogdekad prepisivao, i govo­
rila o tro v a n ju .
„K oliko re fe re n t m ože d a p ro zre odnose izm eđu
toga sin a i njegove m ajke, on je doduše d ete sa m no­
go in stin k tiv n e lju b av i, ali ne ceni p reteran o duhov­
ni nivo svoje m ajke, n iti im a odviše m nogo respekta
p rem a n joj. Živeći zajedno sa b rato m koji je godinu
d an a s ta riji i sa m ajkom , on tu zajednicu već godi­
n am a oseća kao p re p re k u za slobodno iž iv ljav an je
sv o je ero tike, m ada znam o iz psihoanalitičkog isk u ­
s tv a da su ta k v a o brazloženja često sam o izgovor za
u n u tra šn ju vezanost. L e k ar je tu analizu prihvatio,
p rilično zadovoljan ob ja šn jen je m , i sm ešeći se izrazio
m išljen je d a bi reč B elladonna = lepa žena73 mogla
d a im a zn ačen je ero tičn e veze. R an ije je on ta j lek
pogdekad i sam u p o tre b lja v a o .” (Internat. Z eitsc h rift
fiir P sychoanalyse, I, 1913).
Po m om e m išljen ju ta k v e ozbiljne om aške n a ­
sta ju istim p u te m i načinom kao i bezazlene, koje in a­
če isp itu jem o.
11. K ao sasvim b ezazlena sm atraće se sledeća
o m ašk a p ri p isan ju , k o ju je saopštio S. F erenci. O na
se m ože tu m ačiti kao sažim an je usled n e s trp lje n ja
(poredi o m ašku u govoru: d e r A p fe), i to sh v a ta n je
može se b ra n iti sve dok ta čn a an aliza tog slu ča ja ne
bi dok azala p o sto ja n je nekog ja čeg rem etilačk o g m o­
m en ta:
,To podseća n a A n ek to d e”, pišem jed n o m u svoju
b eležnicu. M islio sam n ara v n o n a an eg d o tu (A n e kd o te
n em ački), i to o C iganinu osuđenom n a s m rt (zu Tode)
k oji je izm olio o d o b ren je d a sam iz ab ere drv o o koje
će b iti o bešen (U prkos revnosnom tra ž e n ju , n ije n a ­
šao zgodno drvo).
12. D rugi p u t, n ap ro tiv , m ože n a jb ezn ač ajn ija
g rešk a u p isa n ju d a izrazi opasan ta jn i sm isao. N eki
an o n im saopštava:

19 Bella donna (ital.), tj. lepa žena, nazvano je velebllje

zbog toga Sto ga žene upotrebljavaju 1 radi ulepšavanja, jer
Siri ženice.
184 Psihopatologija svakodnevnog života

„Z av ršio sam je d n o pism o recim a: „N ajsrd ač n iji

p o zd rav i vašoj su p ru z i i n je n o m sin u ”. Baš k ad a sam
hteo da stav im list u k o v erat, p rim etio sam grešku
i p o p rav io je 74. N a p o v ra tk u sa poslednje posete tom
b račn o m p a ru p rim e tila je m oja p ra tilic a d a je sin
ne v ero v atn o sličan je d n o m dom aćem p rija te lju pa da
je sig u rn o i njegovo d e te .”
13. N eka gospođa šalje svojoj se s tri nekoliko re ­
dova kao če stitk u za u s e lje n je u n je n novi i p ro stran i
stan . P rija te ljic a k o ja je b ila p ris u tn a opazi da je ona
na pism o stav ila p o grešnu adresu, i to ne ad resu s ta ­
n a k oji je n je n a s e s tra baš n ap u stila, nego prvog, n a ­
p u šten o g odavno, u kom e je ona stan o v a la čim se
u dala. P rija te ljic a je upozori n a to. Im a te pravo, m o­
rala je gospođa da prizna, ali kako sam došla do
toga? Z ašto sam to učinila? — P rija te ljic a će: Mo­
žda joj za v id ite n a velikom lepom s ta n u koji ona
sada tre b a d a dobije, dok se vi sam i osećate stešn je-
ni, i zato je v ra ć a te u p rv i stan u kom e ni njoj n ije
bilo bolje. — R azum e se da m i n ije p ravo što ona im a
novi stan , p riz n ad e d ru g a pošteno. Z atim nastavi:
Š te ta što je čovek u tim stv arim a u vek ta k av prostak.
14. E. D žons saopštava ovaj p rim e r om aške pri
p isan ju koji m u je p rep u stio A. A. B ril: N eki bolesnik
up u tio je d ru B rilu pism o u kom e se tru d i da svoju
n ervoznost objasni kao posledicu b rig a i uzbuđenja
zbog rđ av ih poslova za v rem e pam učne krize. U tom
pism u tre b alo je da piše: m y tro u b le is all due to th a t
d am ned frigid w ave; th e re is’n t even any seed. (Sav
uzrok m ojoj boljci je ta j p ro k le ti hladni talas; nem a
čak ni sem ena.) Pod „w ave” on je n aravno podrazu-
m evao talas, s tru ju na novčanom tržištu. U stv ari on,
m eđutim , n ije napisao w ave, nego w ife, žena, su p ru ­
ga. U d u b ini duše zam erao je svojoj ženi n je n u h la d ­
noću u b račnim odnosim a i to što n ije im ala dece;
on n ije bio daleko od saznanja da uzdržavanje koje

74 U nemačkom je ta greška mnogo manja i odnosi se

samo na to kako je pisano početno slovo I. Mesto „Herzlichste
Grusse an Ihre Frau Gemahlin und Ihren (vašem) Sohn”,
anonim je napisao: „ihren (njenom) Sohn.”
 OmaSke u čitanju i pisanju 185

m u je bilo n am etn u to im a velikog u d ela u postanku

njegove boljke.
15. D r R ..V agner p riča o sebi u Z en tra lb la tt fiir
P sychoanalyse, I, 12:
„P ro čitav aju ći s ta ru svesku beležaka sa p re d a ­
v anja, našao sam da m i se u b rzini „h v a ta n ja p re d a ­
v a n ja ” p o tk ra la m ala greška. M esto „ e p ite l” napisao
sam „ e d ite l”. A ko se naglasi p rv i slog, d obija se d e­
m in u tiv devojačkog im ena. R e tro sp e k tiv n a analiza je
v rlo je d n o stavna. U v rem e te om aške poznanstvo iz­
m eđu m en e i nosioca tog im ena bilo je sam o površno
i te k k asn ije razvilo se iz toga in tim n ije dru žen je. Ta
om aška je d akle lep dokaz d a je nesvesna naklonost
sebi p ro k rčila p u t u doba k ada ja sam , u stv ari, još
n isam im ao p ojm a o n jo j; u p o tre b lje n i oblik d em in u ­
tiv a u jed n o k a ra k te riš e m oja ta d a š n ja osećanja.
16. G đa d r H u g -H e llm u th (P rilozi poglavlju
„O m aške p ri čitan ju i p is a n ju ”, Z e n tra lb la tt fiir P s y ­
choanalyse, II, 5):
„N eki le k a r svojoj bolesnici p rep iše vodu L evi-
tiko m esto L eviko . O va g rešk a b ila je jed n o m ap o te­
k a ru dobrodošao povod za n ep ovoljne prim ed b e; no
o n a se p o ja v lju je u po v o ljn ijem sv etlu ako se potraže
m ogućni m otivi iz nesvesnog i ako se n e odrekne
u n a p re d izvesna v ero v atn o st tim m o tiv im a m a k a r oni
bili sam o s u b je k tiv n a p re tp o sta v k a nekoga koji je
s tra n tom le k aru . Taj le k a r je im ao m nogo bolesnika
iako im je priličn o g ru b im rečim a zam erao njihovu
m alo racio n aln u ish ran u , čitaju ći im, tako reći, levi-
te 75; k ak o je n jegova čekaonica, p re i za v rem e časo­
v a o rd in acije, b ila obično p rep u n a, b ila je o p rav d an a
ž e lja tog le k a ra da se a p so lv iran i bolesnici oblače što
b rže, v ite , v ite 19. K oliko se sećam , n jegova s u p ru g a je
b ila rodom iz F ran cu sk e, što b a r d o nekle p o tk re p lju je
naizgled m alo sm elu p re tp o sta v k u da se on, u želji
za većom brzinom sv o jih bolesnika, služio baš fr a n ­
cuskim jezikom . U ostalom , kod m nogih lju d i srećem o

7‘ Citati nekom levite (Leviticus je treća knjiga Mojsl-

jeva) je isto što: čitati nekom vakelu.
7* Francuski vite znači brzo.
186 Psihopatologija svakodnevnog života

n av ik u d a ta k v e želje o d ev a ju u reči nekog stran o g

jezik a; ta k o je m oj ro đ en i otac n as decu p ri šetn jam a
rad o p o žurivao d o v ik u ju ći „A v an ti g io v e n tu ” ili
„M arch ez au p a s”77; a je d a n već priličn o s ta r lekar,
ko ji m e je kao m lad u d ev o jk u lečio od bolesti guše,
tru d io se da m oje odveć n ag le p o k rete u tiša sa „piano,
p ia n o ” .78 T ako m i se čini sasvim m ogućno da je i ovaj
le k a r im ao ta j o bičaj; i ta k o se m ože razu m eti zašto
je on p rep isa o (om aškom ) vodu L evitiko — m esto Le-
vik o 79.”
U isto m ra d u n alaze se i d ru g i p rim e ri koji p re d ­
s ta v lja ju au to ro v e uspom ene iz m ladosti (fracuski
m esto fran cu sk i — om aškom pogrešno napisano im e
K arl).
17. O m ašku p ri p isa n ju k o ja se po svojoj sadržini
p o d u d ara s je d n im p oznatim rđ av im vicem , ali u ko­
jo j je sig u rn o b ila isk lju čen a n a m e ra vica, saopštio
m i je g. J . G., od koga je ovde već n av ed en je d a n d ru ­
gi prilog.
„K ao bolesnik jed n o g sa n a to riju m a (za plućne
bolesti) saznajem , n a svoje žaljen je, da je kod jednog
m og bliskog ro đ ak a k o n stato v an a ista bolest koja je
i m en e p rim o ra la d a p o tražim lečilište.
,,U p ism u s av etu jem svom ro đ ak u da ode do spe­
cijaliste, ppzrtatog profesora, koji i m ene sam og leći
i u čiji m edicinski a u to rite t v eru jem iako, s d ruge
s tran e , im am m nogo razloga da se žalim na njegovu
n ep red u sretljiv o st; je r te k nedavno on je odbio da mi
izda u v e re n je koje je bilo od velike važnosti za m ene.
,,U odgovo .‘u n a m oje pism o ro đ ak m e upozori na
o m ašku k o ja m e je, pošto sam n je n uzrok sm esta uo­
čio, iz v an redno razveselila.
,,U m om pism u n alazila se sledeća rečenica:
„ »Uostalom sav etu jem ti da bez odlaganja insul-
tira š pro fesora X ’. R azum e se da sam hteo da nap i­
šem : k o n sultiraš.

77 Avanti gioventu (italijanski) znači: Napred, omladino!

Marchez au pas (francuski) znači: Idite ukorak.
78 Piano (italijanski) znači: polagano, tiho.
78 Leviko je lekovit izvor u Južnom Tirolu.
 OmaSke u čitanju i pisanju 18 7

„M ožda je potrebno u k az ati n a to da m oje znanje

latinskog i francuskog isk lju ču je o b ja šn jen je da je
ovde bila posredi greška iz n ez n an ja.”
18. Izo sta v ljan ja p ri p isan ju m o ra ju narav n o da
se isto tak o tre tira ju kao i om aške p ri pisanju. U Z e n ­
tra lb la tt fiir Psychoanalyse, I, 12, saopštio je dr. ju r.
B. D a ttn er neobičan p rim e r „isto rijsk e om aške” . U
jednom od zakonskih članova o fin a n sijsk im obaveza­
ma obeju država, u tv rđ e n im u nagodbi izm eđu A u­
strije i M ađarske godine 1867, izostala je u m a đ a r­
skom p rev odu reč efektiva n : po D atnerovom o b ja­
šn je n ju v erovatno je d a je u toj om ašci im ala udelh
nesvesna te žn ja m a đ arsk ih re d a k to ra zakona d a A u­
s triji p riz n aju što je m oguće m a n je p reim u ćstav a.
Im am o dosta razloga i za p re tp o sta v k u d a toliko
česta p o n av ljan ja istih reči p ri p isan ju ili p rep isiv a­
n ju — p ersev era cije — ta k o đ e nisu beznačajna. Ako
pisac istu reč koju je već je d n o m napisao s ta v i i d ru ­
gi p ut, on tim e po k azu je da od te reči n ije m ogao
lako da se otrgne, da je n a tom m e stu m ogao d a kaže
više, ali je to propustio, ili slično. P e rs e v e ra c ija p ri
p rep isiv an ju čini se da z a m e n ju je reči „ ја ta k o đ e” .
Im ao sam u ru k a m a d uga su d sk c lek a rsk a m išljen ja, u
k ojim a je bilo p e rse v e ra c ija od s tra n e p rep isiv ača na
n aro čito is ta k n u tim m estim a; te p e rse v e ra c ije tu m a ­
čio bih tako kao da bi prepisivač, s it svoje bezlične
uloge, u m e tn u o glosu: u p rav o m oj slučaj, ili: sasvim
kao kod nas.
19. Isto tako, n išta n e s p rečav a d a štam p arsk e
g rešk e tre tira m o kao om aške (pri pisan ju ) slagača i
da ih većinom sh v atim o kao m otivisane. S istem atsk u
zb irk u ta k v ih om aški, k o ja bi m ogla d a b u d e v rlo za­
b av n a i poučna, nisam p ravio. D žons je u svom ovde
više p u ta spom enutom ra d u posvetio n aro čit sta v tim
..m isp rin ts” (engleski iz raz za š ta m p a rs k u grešku).
I izo p ačen ja u te le g ra m im a m ogu se p onekad sh v a titi
kao o m aške p ri p isa n ju od s tra n e te le g ra fista . Za
vrem e le tn jih fe rija stiže m i te le g ra m m og izdavačkog
preduzeća, čiji m i je te k s t bio n e ra z u m ljiv . T elegram
glasi:
188 Psihopatologija svakodnevnog života

„ V orrdte e rh a lte n , E in lađ u n g X . d rin g e n d ” (Za­

lih e p rim ili, poziv X h itan ). P o laz n a ta čk a za rešav a-
n je zag o n etke bilo je im e X spom enuto u telegram u.
X je a u to r čijoj k n jizi ja tre b a d a n apišem uvod (Ein-
leitu n g ). Iz toga E in leitu n g (uvod) postalo je E in-
la d u n g (poziv). M ogao sam z a tim d a se setim da sam
p re nek o liko d an a izdavaču poslao p redgovor (V or-
rede) d ru g o j je d n o j k n jizi; teleg ram o m m i se dakle
p o tv rđ u je da je ta j pred g o v o r (V orrate m esto V orre-
de) stigao. T ačni te k st glasio je n a jv e ro v a tn ije ovako:
„V o rred e e rh a lte n , E in leitu n g X . d rin g e n d ”
(P red g o v o r prim ili, uvod X. hitan). Sm em o p retp o sta­
viti d a je p re ra d a toga te k sta delo telegrafistovog
ko m p lek sa gladi; p rito m su uostalom obe polovine re ­
čenice d o vedene u te šn ju vezu nego što je pošiljalac
nam erav ao . U zgred rečeno, lep p rim e r „sek u n d arn e
o b ra d e ” , k ak v a se m ože naći u većini snova*.
X. S ilb erer u In tern a tio n a le Z e itsc h rift fiir P sy ­
choanalyse, V III, 1922, p re tre sa m ogućnost „ten d en ­
cioznih štam p arsk ih g rešak a” .
Sa d ru g ih s tra n a ukazivano je ponekad n a štam ­
p arsk e g reške kojim a se teško m ože odreći tendenci­
ja; tak o je Š to rfe r u Internationale Z e itsc h rift fiir
P sychoanalyse, II, str. 172, objavio članak: „D er poli-
tische D ru c k fe h le rte u fe l”, a n a istom m estu, III, str.
45, i m alu belešku k oju ovde preštam pavam :
20. „P olitička štam p arsk a greška nalazi se u
M iirz-u od 25. ap rila ove godine. U pism u iz A rgiro-
k astra n avode se izjave Zografosa, vođe ustaničkih
Epiraca u A lbaniji (ili ako hoćete: predsednika neza­
visne v lad e Epira). Izm eđu ostalćg tu piše: .V erujte
mi, au tonom ni E p ir bio bi potpuno u in teresu sam o­
ga kneza V ida (Wied). A uf ih n konnte e r sich stiir-
z e n . . . ’ (Na nj bi m ogao pasti, oboriti se — mesto
stiitzen , tj. osloniti se.) Da bi p rih v a tan je oslonca
(Stiitze) koji m u nude E pirci značilo njegov pad
(Sturz), to knez albanski verovatno zna i bez one fa­
ta ln e g reške.”

• Poredi „Traum'deutung”, 1900 (Ges. Schriften knj. II

i III), odeljak o radu sna.
 OmaSke u čitanju i pisanju 18»

21. N edavno sam u jed n o m našem bečkom d n ev ­

nik u p ročitao članak pod naslovom „B ukovina pod
ru m u n sk o m vlašću” ; naslov toga član k a bio je u n a j­
m a n ju ru k u p ren ag ljen , je r ta d a se R um uni još nisu
bili o tvoreno izjasnili kao n e p rija te lji C en traln ih sila.
P rem a sadržim članka, u naslovu je nesum njivo tr e ­
balo d a sto ji „ ruskom ”, a n e „ru m u n sk o m ” ; ali čak
i cenzoru se ta j n a tp is činio ta k o m alo nepbičan da
je i on prevideo tu štam p arsk u grešku.
T eško je n e p o m išljati n a „p o litičk u ” š ta m p a r­
sku grešku, k ad a se u štam panom c irk u la ru čuvene
(nekad carsk o -k raljev sk e dvorske) š ta m p a rije K a rla
P ro h ask e u T ješin u p ro čita sledeća p rav o p isn a om a­
ška:
„Р. T. O dlukom A n ta n te i o d ređ iv an jem гек е
O sla kao g ranice, po d eljen i su ne sam o S leska nego i
g ra d T ješin n a d va dela, od k o jih je je d a n P oljskoj
d ru g i Cehoslovačkoj zuuiel (tj. odviše, m esto: zu/iel,
tj. p rip ao )”.
Z abavno je k ako se je d n o m T. F ontane90 m orao
b ra n iti od š tam p arsk e grešk e k o ja je im ala isu više
sm isla. 29. m a rta 1860. pisao je on iz jav u izdavaču
J . S p rin g eru :

M nogopoštovani gospodine,
C ini m i se d a m i n ije suđeno d a vid im o s tv a re n je
sv o jih s itn ih želja. J e d a n pogled n a korekture* koje
p rilazem reći će v am š ta m islim . P o slali su mi, osim
toga, sv eg a je d a n p rim e ra k k o re k tu re , iako su mi, iz
razloga k o je sam naveo, p o tre b n a dva. Z a tim m i nisu
ponovo poslali p rv u k o re k tu ru ra d i ponovnog p reg le­
da — n aro čito zbog e n g leskih reči i rečenica. A d o
toga m i je n aro čito stalo. U d an a šn jo j k o re k tu ri, n p r.
n a s tr. 27, u sceni izm eđu D žona N oksa i K raljice
stoji: „w o rau f M aria a a srie f” (m esto: au srie f, tj. па-
što je M arija uzviknula). K ad su u p ita n ju tako fu l-

" Teodor Fontane, nemački pesnik i književnik.

* Reč je o štampanju knjige „Jenseits des Tweed. Bilder
und Briefe aus Schottland”, koja je izišla I860, god. u izdanju
Juliusa Springera.
 190 Psihopatologija svakodnevnog života

m in a n tn e stv ari, čovek bi voleo d a b u d e u m iren i

u v eren d a je ta g rešk a od ista o d stran jen a. To nesreć-
no ,,aas” m esto ,,aus” u toliko je g ad n ije što nem a
su m n je d a ga je ona (kraljica) u p o ta ji v erovatno
od ista tak o n az iv ala (tj. A as, što znači: strv in a ). Sa
p o zn atim p o što v an jem
V aš n ajo d an iji
T. Fontane
N a n ačin koji je v re d a n p až n je V u n t o bjašnjava
čin jen icu , k o ja se lako m ože p o tv rd iti, da n am se la­
kše d ešav aju om aške p ri p isan ju nego u govoru (1. c.,
s tr. 374). ,,U toku no rm aln o g govora sprečavalačka
fu n k cija volje staln o je u p ra v lje n a n a to da dovede
u sk lad tok p re d s ta v a i p o k rete artik u la cije . A ko se
izražajn i p o k re t koji sledi p red sta v am a uspori iz m e­
han ičk ih u zro k a kao p ri p isan ju . . . onda se naročito
lako p o ja v lju ju ta k v e an ticip acije.”
P o sm a tra n je uslova pod kojim a se p o ja v lju je
om aška u č ita n ju d aje povoda za su m n ju koju ne bih
hteo o stav iti n espom enutu, je r ona, po m om e m išlje­
n ju , m ože da p ostane polazna tačka plodonosnog ispi­
tiv an ja . Svakom je poznato koliko često p ri čitanju
naglas p ažn ja čitaočeva n ap u šta te k st pa se obraća
so p stv en im m islim a. P osledica tog s k re ta n ja pažnje
često je to da čitalac uopšte ne m ože da kaže šta je
čitao ako ga u čitan ju prekinem o pa m u postavim o ta ­
kvo p itan je . On je onda čitao, tako reći, autom atski,
ali gotovo u vek tačno. Ne v eru jem da su pod takvim
uslovim a greške u č itan ju m nogo češće.
Mi obično pretpostavljanu? da se čitav niz fu n k ­
cija vrši n ajeg zak tn ije kada se vrši autom atski, dakle
kada su p raćene je d v a svesnom pažnjom . Iz toga bi
se moglo zaključiti da pri om aškam a u govoru, či­
ta n ju i p isanju pažnja im a d ru k čiju ulogu nego što
joj je odredio V unt (prestanak ili p opuštanje pažnje).
P rim e ri koje smo podvrgli analizi u stv ari nam nisu
dali p ravo da p retpostavljam o kv an tita tiv n o sm an je­
n je p ažnje; mi smo našli, što m ožda n ije sasvim isto,
da pažn ju rem eti druga, tu đ a misao, koja postavlja
svoje zahteve.
 OmaSke u čitanju i pisanju 191

Izm eđu om aške u „p isa n ju ” i „z ab o rav ljan ja”

može se u v rs titi slučaj k ad neko zaboravi da stavi
potpis. N epotpisan ček je isto što i zaboravljen. Z na­
če n je tak v og za b o ra v lja n ja n ek a pokaže m esto iz je d ­
nog ro m ana, koje je palo u oči d r X. Saksu:
„V eom a poučan i pro v id a n p rim e r s kakvom si­
g urnošću pesnici u m e ju da p rim e n ju ju m ehanizam
om aški i sim ptom skih ra d n ji u sm islu psihoanalize —
sad rži ro m an D žona G olsvortija T he Island Pharisees
(F ariseji sa ostrva). U sred ištu ro m a n a je ko leb an je
jed n o g m ladog čoveka, koji p rip a d a bogatom sre d ­
n jem staležu, izm eđu dubokog socijalnog saosećanja
i d ru štv en ih kon v en cija njegove klase. U X X X V I po­
g la v lju se opisuje kako on re a g u je na pism o nekog
m ladog v ag a b u n d a koga je on, p riv u čen njegovim o ri­
g in a ln im sh v a ta n je m života, nekoliko p u ta pomogao.
P ism o n e sad rži d ire k tn u m olbu za novac, ali opis v e­
lik e nužde, koji se ne m ože d ru k č ije tu m ačiti. P rim a ­
lac p ism a n a jp re o d bacuje m isao d a novac tra ć i za tog
n ep o p rav ljivog čoveka, m esto da n jim e pom aže do­
b ro tv o rn e ustanove, ,D ati čoveku pomoć, deo sam oga
sebe, d ru g a rs k i znak, bez obzira d a li on im a prav a
n a to, sam o zato što je n je m u rđavo, k ak v a se n tim e n ­
ta ln a besm islica! N egde se m ora povući gran ica!’ Ali
■dok je m rm lja o ovaj za k lju ča k , osetio je kako njegova
isk ren o st p ro te stu je : .V aralice! ti hoćeš d a zadržiš
svoj novac, to je sve!’
„N a to on n ap iše p rija te ljs k o pism o koje se z a v r­
šav a rečim a: .P rila žem ček. Isk ren o vaš R ičard S e ltn ’.
„Jo š p re nego što je n apisao ček, m oljac koji je
lep ršao oko sveće o d v ra ti njegovu p a ž n ju ; on pođe
d a g a u h v a ti i p u sti n ap o lje u slobodu, ali, zabavljen
tim e, za b o ra v i d a ček n ije stav io u pism o.” I pism o
od ista b u d e poslato onako, bez čeka.
„No, to z a b o ra v lja n je je još fin ije m otivisano
nego p ro b ija n je m p riv id n o sav la d an e te n d e n c ije da
u šted i izd atak.
„N a p o ljskom d o b ru svog b u d u će g ta sta, o k ru ­
žen sv o jo m nevestom , n je n o m porodicom i njih o v im
192 Psihopatologija svakodnevnog života

gostim a, S e ltn se oseća u sa m lje n ; njegovom om aškom

se n ag o v e štav a d a on čezne za sv o jim štićenikom , ko ji
po p ro šlo sti i svom s h v a ta n ju života p re d s ta v lja n a j­
p o tp u n iju s u p ro tn o s t p re m a b esp rek o rn o j, po jednoj
isto j k o n v en c iji je d n o lik o obeleženoj okolini koja
n je g a o k ru žu je. S tv arn o , ta j štićen ik , k o ji bez potpo­
r e v iše n e m ože d a se o d rži n a svom m estu, stiže
nek o lik o d a n a k a sn ije d a b i za tražio o b ja šn je n je iz
k o jih razlo g a ček sp o m en u t u pism u n ije bio p rilo ­
ž en .”
 ZABORAVLJANJE U T ISA K A I NAM ERA

G l a v a VII

Čoveka koji bi bio sklon d a p re c e n ju je n aše d a ­

n ašn je zn a n je o duševnom životu tre b a lo bi sam o pod-
se titi n a fu n k ciju pam ćenja, da bi se naučio sk ro m n o ­
sti. N ijed n a psihološka te o rija još n ije usp ela d a osve-
tli u celini osnovnu po jav u sećan ja i z a b o ra v lja n ja;
štaviše, i te m eljn o ra š č la n ja v a n je onoga što se može
zapaziti kao s tv a rn a činjenica je d v a je početo. Možda
n am je z a b o ra v lja n je postalo još za g o n etn ije nego se-
ć a n je otkakcr nas je isp itiv a n je snova i patoloških do­
g ađ a ja poučilo d a se izn en ad a može pom oliti ponovo
u sv esti ono što sm o s m a tra li kao odavno za b o ra v ­
ljeno.
Ip ak , im am o b a r nekoliko g le d išta za ko ja očeku­
jem o d a će naići n a opšte p riz n an je. P retp o sta v lja m o
d a je z a b o ra v lja n je proces koji se o d ig ra v a spontano,
i to u to k u v rem en a. Ističem o zatim da se u za b o ra v ­
lja n ju v rši izv estan izbor m eđu utiscim a, a isto tako
i m eđ u p o je d in o stim a svakog u tisk a ili d oživljaja.
P o zn ati su n am n ek i od uslova pod k o jim a se m ože
ćž iv eti u sećan ju ono što bi se inače zaboravilo. A li u
sv ak o d n ev nom živ o tu im am o bezbroj p rilik a d a kon-
sta tu je m o koliko je n ep o tp u n o n aše zn a n je i kako
m alo ono zadovoljava. T re b a slu ša ti k ako d v a lica,
k o ja su za jed n ič k i p rim a la iste sp o ljn e u tisk e, n p r.
U Frojd. Odabrana dela. I
194 Psihopatologija svakodnevnog života

zajed n o b ila n a je d n o m p u to v a n ju , posle nekog v re ­

m en a iz m e n ju ju svoje uspom ene. S to je jednom osta­
lo d uboko u sećanju, to je d ru g o često zaboravilo kao
d a se n ik a d n ije desilo, i k ad se n e m ože tv rd iti da je
ta j u tisa k za je d n o bio psihički zn a čajn iji nego za d ru ­
go. O čevidno n am je još n ep o z n at čitav niz m om enata
koji o d re đ u ju šta će b iti sačuvano u pam ćenju, a šta
p red ato zaboravu.
J a im am n a v ik u da za b o ra v lja n je koje se desi
m en i sam om po d v rg n em psihološkoj analizi, s nam e-
ro m d a tim e donekle d o prinesem p o zn a v an ju uslova
pod k o jim a se zab o rav lja. P o p ra v ilu se naročito b a­
vim sam o izvesnom gru p o m tih slučajeva, i to onim a
u ko jim a za b o ra v lja n je izaziva m oje čuđenje, je r bi,
po m om očekivanju, tre b a lo da znam to što sam zabo­
ravio. H oću još da napom enem da, uglavnom , n e na-
g in jem za b o ra v lja n ju (za ono što sam doživeo, n e za
ono što sam naučio!) i da je u m om d etin jstv u bilo
jed n o k ratk o v rem e k ad a sam čak bio sposoban da iz­
v an red n o dobro pam tim . Dok sam išao u školu sm a­
tra o sam kao nešto što se sam o po sebi razum e da
m ogu da kažem n ap a m et celu stra n u koju sam baš
p ročitao u nekoj knjizi; a k ratk o v rem e p re stu p an ja
na u n iv e rz ite t mogao sam da napišem gotovo od reči
do reči neko p opularno naučno p red av a n je neposred­
no pošto b ih ga čuo. M ora b iti da sam u duševnoj n a­
p etosti p red poslednji m edicinski rigurozum još upo-
treb io o statak te sposobnosti, je r sam ispitivačim a u
p o jedinim p red m etim a odgovarao tako reći a u to m at­
ski, tak o da su se odgovori tačno. podudarali sa te k ­
stom udžbenika, koji sam m eđutim svega jednom u
najvećoj žu rb i preleteo.
O tad a je m oja sposobnost pam ćenja sve više sla­
bila; no u verio sam se više puta, pa i u poslednje
vrem e, da pom oću jednog trik a mogu da se setim
mnogo većeg b ro ja doživljaja nego što bih sam vero-
vao. Ako n pr. neki bolesnik u ordinaciji kaže da sam
ga jednom video a ja ne mogu da se setim ni sam e te
činjenice ni kad je to bilo, onda sebi pom ažem tim e
što pogađam , tj. brzo pom islim na niz godina, pola­
zeći od sadašnjosti. Ako to što sam tako pogodio m ogu
 Zaboravljanje utisaka i namera 195

J a pro v erim , pom oću zabeležaka ili pouzdanih poda-

:aka bolesnikovih, pokazuje se da sam retk o kad po-
grešio za više nego pola godine, k ada je bilo u p ita ­
n ju v rem e od p reko d eset godina*. Slično je kada
sretn e m nekog d aljeg poznanika, koga iz učtivosti pi­
tam za njegovu m alu decu. G ovori li on o njihovom
n ap red o v an ju , tru d im se da m i p ad n e n a parriet koliko
je d ete sada staro ; to onda p ro v erav a m p itaju ć i oca
d etin jeg ; i pogrešim n ajv iše za mesec, kod s ta rije dece
za tr i m eseca; m ad a n e b ih um eo reći zašto sam baš
tako procenio. N aposletku, postao sam toliko sm eo da
svoja p ro cen jiv an ja u v ek iznosim spontano, a ipak se
p rito m n e izlažem opasnosti da oca u v red im o tk riv a ­
ju ć i svoje n ez n an je o njegovom potom ku. Tako p ro ši­
ru je m sv o je svesno sećan je p riz iv aju ći u pom oć svo­
je, sv ak ak o m nogo bogatije, nesvesno p am ćenje.
S aopštiću d ak le u p a d ljiv e p rim e re za b o ra v lja n ja
k o je sam većinom p o sm atrao n a sebi sam om . R azli­
k u je m z a b o ra v lja n je u tisa k a i doživljaja, d ak le ono­
ga što znam o, od za b o ra v lja n ja n a m e ra d ak le p ro p u ­
š tan ja. M ogu u n a p re d da kažem da je re z u lta t svih
tih za p ažan ja isto v e tan : u svim a slu ča jevim a za b o ra v­
lja n je se pokazalo kao m o tiv isa n o n e k im osećanjem
n ep rija tn o sti.

A) ZABORAVLJANJE UTISAKA I ZNANJA

1. J ed n o g le ta žena m i je d ala povoda d a se veo­

m a n a lju tim . S am po sebi, povod je bio bezazlen. Se-
deli sm o za ta b le d ’h o te81 p rem a jednom gospodinu iz
Beča, koga sam poznavao i koji se v ero v atn o i m ene
sećao. No, ja sam im ao razloga d a p oznanstvo ne ob­
nav ljam . M oja žena, k o ja je sam o čula njegovo po­

• Obično se onda u toku razgovora u mojoj svesti po­

maljaju pojedinosti koje se odnose na onu prvu posetu.
81 Table d’hdte (francuski, čitaj tabl d’ot, doslovno: go­
stinski sto) je ručak ili večera u gostionici za zajedničkim
stolom i istim jelima za sve.
vr
196 Psihopatologija svakodnevnog života

zn ato i u g ledno im e, isuviše je odavala da sluša n je ­

gov razg o vor sa susedim a, je r se s vrem en a n a vrem e
o b raća la m eni p ita n jim a u k o jim a je p rih v a ta la n it
toga razgovora. P ostao sam n e s trp ljiv i naposletku
razd ra žen . N ekoliko n ed e lja k asn ije žalio sam se je d ­
noj našoj rođaci n a to p o n ašan je svoje žene. A li n i­
sam m ogao da se setim m a i je d n e reči iz razgovora
toga gospodina. K ako sam inače p re zlopam tilo i ne
m ogu da zab o rav im n ije d n u pojed in o st događaja koji
m e je n alju tio , v ero v atn o je m oja am nezija u ovom
slu ča ju bila m o tiv isan a obzirim a p rem a ličnosti m oje
su p ru g e. N ešto slično desilo m i se te k nedavno. H teo
sam p red je d n im in tim n im poznanikom da se pod-
sm eh n em nekoj p rim ed b i m oje žene koja je pala sve­
ga nekoliko sati ran ije, ali je ta m oja nartiera bila osu­
je ćen a neobičnom okolnošću da sam tu prim ed b u pot­
puno zaboravio. M orao sam n a jp re da m olim svoju
ženu da m e na n ju podseti. Može se lako razu m eti da
je to m oje za b o ra v lja n je analogno tipičnom porem e­
ćen ju kom e smo p o d v rg n u ti kada tre b a da sudim o o
našim n ajb ližim srodnicim a.
2. P rim io sam se za d atk a da za je d n u dam u koja
je stig la u njoj nepoznati Beč p ribavim m alu gvozde­
nu ru čn u kasetu za ču v ćn je n je n ih dokum enata i
novca. K ada sam sc za to ponudio, lebdela m i je pred
očima, sa neobično т vizuelnom živošću, slika jednog
izloga u U nutrašnji m g ra đ u 82, gde sam m orao videti
tak v e kasete. Nišan, doduše, mogao da se setim im e­
na ulice, ali sam bio siguran da ću dućan pronaći ako
prošetam kroz grad, jer mi je pioje sećanje govorilo
da sam nebrojeno pu a prolazio pored njega. Na svo­
je veliko nezadovoljs vo, ipak nisam uspeo da p rona­
đem izlog sa kasetam .. m ada sam pro k rstario U n u tra ­
šnjim gradom u svim i pravcim a. Mislio sam da mi ne
p reo staje ništa drugo već da u ad resaru potražim fa-
b rik a n te kaseta, pa da onda ponovo prođem kroz grad
i id en tifikujem tra še n i izlog. M eđutim , to nije bilo

вг Innere Stadt (Unutrašnji grad) je prvi kvart. u samom

centru Beča.
 Zaboravljanje utisaka i namera 197

potrebno; m eđu adresam a u a d resaru nalazila se je d ­

na za koju sam odm ah znao da je to ona što sam je
zaboravio. Bilo je tačno da sam nebrojeno p u ta pro ­
lazio pored tog.izloga: svaki p u t kada bih posetio po­
rodicu M., koja već m nogo godina s ta n u je u toj istoj
kući. O tkako je to in tim n o d ru žen je presta lo i m esto
n jeg a nastalo potpuno o tuđenje, izb eg av ao .sam i ta j
kraj i tu kuću, n e znajući ni sam zašto to činim . U
toku one še tn je kroz grad, k ad a sam tražio k asetu u
izlogu, ja sam prošao svakom ulicom u okolini, ali,
sam ovu je d n u izbegao kao d a je prolaz kroz n ju za­
b ran jen . M otiv n ep rijatn o sti, koji je u ovom slučaju
bio uzrok m oje dezo rijen tisan o sti, ja sa n je. Ali m e­
h anizam za b o ra v lja n ja tu više n ije tako jed n o stav an
kao u ra n ije m p rim eru . M oja av e rz ija se, n aravno, ne
odnosi n a fa b rik a n te kasa, nego na nekog drugog za
koga neću da znam , i od toga drugog se prenosi na
p rilik u u kojoj dovodi do z a b o ra v lja n ja. S asvim slič­
no je u slu ča ju B u rkh a rd srd žb a p ro tiv onog B u rk -
h a rd a p ro izvela g rešk u p ri p isan ju im ena koje se od­
nosilo n a nekog drugog. Sto je ovde učinila istovet-
nost im ena: d a je stv o rila vezu izm eđu d va u s u šti­
ni različita k ru g a m isli, to je u p rim e ru sa izlogom
mogao u čin iti p ro sto rn i dodir, nerazd v o jn o susedstvo.
Uostalom , -taj poslednji slučaj bio je čvršće sazdan;
posto jala je tu još je d n a sa d rž a jn a veza: m eđu razlo­
zim a zašto sam se otuđio od porodice k o ja je stan o ­
vala u onoj kući igrao je ulogu novac.
3. B iro B. i R. tra ž i da učinim le k a rsk u posetu
jednom od n jegovih činovnika. N a p u tu do njegovog
stan a m islim da sam već više p u ta m orao biti u kući
u kojoj se nalazi ta firm a. Im am u tisa k kao da m i je
pala u oči n je n a ta b la n a je d n o m od nižih sp rato v a
k ad a sam m orao d a posetim bolesnika n a jed n o m v i­
šem s p ra tu . A li n iti m ogu da se setim koja je to kuća,
n iti koga sam tam o posetio. M ada je cela ta s tv a r in ­
d ife re n tn a i b eznačajna, ipak m e ona zanim a i n ap o ­
sletk u uspem da svojim običnim zaobilaznim putem ,
sk u p lja ju ć i sve što m i uz n ju p ad a na pam et, doznam
da se n a s p ra tu iznad p ro s to rija firm e B: i R. nalazi
pansion Fišer, u kom e sam često posećivao bolesnike.
198 Psihopatologija svakodnevnog života

S ad m i je o djednom p o zn a ta i k uća u kojoj su sm ešte-

ne k a n c e la rije i ta j pansion. Z agonetno m i je još koji
je m o tiv u zro k tom za b o ra v lja n ju . S am a firm a ili
pan sio n F iše r ili bolesnici koji su tam o stanovali n e ­
m a ju n ičeg čega bi bilo nezgodno s e titi se. N asluću­
jem , uostalom , da n e m ože b iti posredi n išta naročito
m učno: in ače teško da bih uspeo d a se ponovo doče­
pam za b o ra v lje n o g zaobilaznim putem , n e posluživši
se, kao u p rošlom p rim eru , nek im spoljnim pom oćnim
sred stv o m . N aposletku se setim da m e je baš m alopre,
k ad a sam pošao k a novom bolesniku, n a ulici p ozdra­
vio n ek i gospodin koga sam s teškom m ukom poznao.
Toga sam čoveka p re više m eseci video u p rividno te ­
škom sta n ju i stavio kod n je g a dijagnozu: p rogresiv­
na p araliza ; ali k asn ije sam čuo da se oporavio, tako
da je m o ja dijagnoza m o ra la b iti pogrešna83. A ko ovde
n ije m ožda posredi je d n a od rem isija, kak v e se nalaze
i kod p a ra litič n e dem encije, tako da bi m oja dijagno­
za ip ak bila opravdana! Od toga su sre ta je potekao
u ticaj k oji je učinio da sam zaboravio susedstvo biroa
B. i R.; a i m oje in tereso v an je da nađem razrešen je
p ro b lem a i da se setim zaboravljenog bilo je preneto
sa ovog slu ča ja sp o rn e dijagnoze. U n u tra šn ja veza je
ovde bila n ez n atn a: bolesnik koji je p ro tiv m og oče­
k iv a n ja ozdravio bio je takođe činovnik jednog ve­
likog biro a koji m i je često upućivao bolesnike; ali
aso cijativ n u vezu stv o rila je istovetnost im ena. L ekar
s kojim sam zajedno video bolesnika sa spornom p a­
ralizom zvao se takođe Fišer, kao i pansion koji sam
zaboravio.
4. Z a tu riti neki p red m et ne znači ništa drugo
nego zab o raviti kuda sm o ga stavili. Kao velika ve­
ćina lju d i koji ru k u ju spisim a i knjigam a, i ja znam
dobro gde je šta na m om pisaćem stolu i dovoljno je
da posegnem da bih dohvatio što tražim . Sto se d ru ­
gim a čini nered, za m ene je istorijski nastali red. Ali
zašto sam nedavno zatu rio katalog kn jig a koji su mi

м U doba kada je ta knjiga pisana (1904), progresivna

paraliza ili paralitifna demencija (sifilitično „omekšanje
mozga”) smatrano je još kao sasvim neizlečiva bolest.
 Zaboravljanje utisaka i namera 199

poslali, tako da se više n ije m ogao pronaći? A im ao

sam n am eru da poručim k n jig u O je zik u , k o ja je tam o
bila o b jav ljena, zato što potiče od a u to ra čiji duh o ­
vito oživljeni s til volim , čija sag le d an ja u psihologiji
i čije zn an je u k u ltu rn o j isto riji um em da cenim . M i­
slim da sam baš zato za tu rio katalog. J e r k n jig e toga
au to ra, rad i prosvećivanja, često p o za jm lju jem svo­
jim poznanicim a, a p re nekoliko d an a neko m i je,
v raćaju ći ta k v u k njigu, rekao: „S til m e podseća sa­
svim n a vaš, a i n ačin m išlje n ja je isti.” L ice koje mi
je to rek lo n ije znalo š ta je do d irn u lo tom prim edbom .
P re više godina, k ada sam još bio m lađi i osećao veću
po treb u za p rija te ljs k im krugom , rek ao m i je o tp ri­
like isto to je d an s ta riji kolega kom e sam hvalio dela
jed n o g p o znatog m edicinskog au to ra. „P o tp u n o vaš
stil i vaš n ač in .” P od u tic a je m tih reči napisao sam
tom au to ru pism o u kom e sam izrazio že lju da se
s n jim bliže upoznam , ali sam dobio h la d an odgovor
koji m e je odbio. M ožda se iza tog d o živ lja ja k riju
još ran ija, isto ta k o nezgodna iskustva, je r za tu ren i
katalo g nisam više našao, i ovaj p red zn a k m e je odi­
sta o d v ratio od p o ru č iv a n ja o b ja v lje n e knjige, iako
nestan k o m k atalo g a n ije b ila s tv o re n a n ik a k v a s tv a r ­
na p rep rek a . J e r im e k n jig e i a u to ra ostali su mi
u pam eti*.
5. D ru g i slu čaj za tu ra n ja za slu žu je naše in te re -
so v an je zbog uslova pod ko jim a je z a tu re n p re d m e t
opet nađ en . N eki m lađ i čovek m i p rič a: „Р ге n ek o li­
ko godina bilo je n esp o razu m a u m om b rak u , ja sam
n alazio d a je m o ja žena odviše h la d n a, i m ada sam
rad o odavao p riz n a n je n je n im odličnim osobinam a,
živeli sm o je d n o p o red d ru g o g a bez nežnosti. Jed n o g a
d an a do n ela m i je sa š e tn je k n jig u k o ju je ku p ila
zato što bi m e ona m ogla in tereso v ati. Z ahvalio sam
za ta j m ali znak p ažn je, obećao sam d a ću kn jig u
p ro čitati, p rip re m io je da m i b u d e p ri ru ci i nisam
je više našao. T ako su prošli m eseci, u k o jim a sam se

• Za mnoge slučajnosti koje se od Th. Vischer-a naova­

mo pripisuju „pakosti objekta” predložio bih slična obja­
šnjenja.
200 Psihopatologija svakodnevnog života

p ogdekad sećao n e sta le k njige, p a i uzalu d pokušavao

d a je nađ em . O tp rilik e pola godine k asn ije razbolela
se m o ja m a jk a, k o ju sam m nogo voleo, a k o ja je ži-
vela o dvojeno od nas. M oja žena n a p u sti k uću da bi
n eg o v ala svoju sv ek rv u . B olesničino s ta n je postalo je
o zb iljno i dalo je m ojoj ženi p rilik e da se pokaže sa
svoje n a jb o lje stra n e . Je d n e večeri dođem kući odu­
šev ljen p o stu p cim a svoje žene i p u n zah v aln o sti p re ­
m a n jo j. P ristu p im svom pisaćem stolu, otvorim , bez
o d ređ en e n am ere, ali kao sa nekom som nabulnom si­
g u rnošću, izvesnu fioku, i sasvim odozgo u njoj n a ­
đ em tak o dugo iščezlu, z a tu re n u k n jig u .”
J. S te rk e (1. c.) sao p štav a p rim e r z a tu ra n ja koji
se p o d u d ara s p reth o d n im po toj poslednjoj crti, po
čudnoj sig urnosti sa kojom je za tu re n i p red m et po­
novo n ađ en čim je m otiv z a tu ra n ja ugasnuo.
6. „N eka m lada d evojka p o k v arila je p ri k ro je ­
n ju kom adić m a te rije iz koga je h te la da sašije oko-
v ratn ik . S ad je m o rala doći šv alja i pokušati da to još
p opravi. K ada je šv alja došla i devojka h te la da iz
fioke u ko ju je m islila da ga je stav ila iznese isečeni
o k o v ratn ik , n ije m ogla da ga nađe. P re tu ra la je sve
odozgo do dole, ali nikako da ga nađe. K ada je nato
u lju tn ji sela i stala sebe da preslišava zašto je on
iznenadno iščezao i da li ona m ožda ne želi da ga
nađe, pom islila je da se ona n arav n o stid i p red šva-
ljom što je p o k v arila nešto tako jednostavno kao što
je ok o v ratnik. P ošto je o tom razm islila, u stala je, po­
šla ka d rugom orm anu, i čim je p ru žila ruku, izvukla
je isečeni o k o v ratn ik .”
7. Sledeći p rim e r „ z a tu ra n ja ” odgovara tip u koji
je danas poznat svakom psihoanalitičaru. M ogu da
navedem da je bolesnik kom e se to za tu ra n je desilo
sam našao njegovo razrešenje:
„N eki bolesnik, koji se leči psihoanalitički i kod
koga le tn ji prekid k u re pada u period otpora i lošeg
su b jek tiv n og stanja, uveče, p ri svlačenju, ostavi svoj
svežanj k ljučeva, kako on m isli, na uobičajeno mesto.
Z atim se seti da je su trad a n poslednji dan lečenja,
kada bi trebalo i ho n o rar isplatiti, i da tre b a da uzm e
još nekoliko p redm eta za polazak na p u t iz pisaćeg
 Zaboravljanje u tisa k a i namera 201

stola, u kom e je za tvoren i novac. A li k ljučevi su —

iščezli. On poče sistem atski, ali sve više uzbuđen, da
p re tra ž u je svoj m ali sta n — bez uspeha. U viđajući da
je to ,z a tu ra n je ’ k lju čev a sim ptom ska rad n ja, dakle
nam ern a, on pro b u d i svoga slugu, da bi d alje tražio
uz pom oć je d n e n e p ristra sn e osobe. P osle d aljeg sata
tra ž e n ja izgubio je svaku n ad u i poverovao d a je k lju ­
čeve izgubio. Idućeg ju tr a od fa b rik a n ta od koga je i
uzeta kasa u pisaćem stolu poruči nove ključeve, koji
se iz rađ u ju u najvećoj žurbi. D va p o zr» n ik a, koji su
g a sinoć o tp ra tili kući u kolim a, tv rd e da se sećaju
kako je n ešto n a podu zveknulo kad je on izlazio iz
kola. On je u v eren da su m u k lju čev i ispali iz džepa.
U veče m u sluga lik u ju ći podnese ključeve. L ežali su
izm eđu je d n e debele k n jig e i je d n e ta n k e b ro šu re
(rada jed n og od m ojih učenika), koje je hteo da p one­
se kao le k tiru za ferije, tako vešto s ta v lje n i onam o
d a se niko n e bi m ogao s e titi d a su tam o. P osle m u je
bilo nem ogućno da k lju čev e ponovo ostavi tako da
bu d u do te m e re n ev id ljiv i. N esvesna v eštin a kojom
se n eki p red m et za tu ra, iz p o ta jn ih , ali ja k ih m otiva,
podseća sasvim n a .som nam bulnu sig u rn o st’. M otiv
je, n arav n o , bio nego d o v an je zbog p re k id a le čen ja i
p o tajn i bes što je, k ad a se tako rđ av o osećao, m orao
da p la ti veliki h o n o ra r.”
8. N ekog čoveka, p rič a A . A . B-ril, te ra njegova
žena d a u če stv u je u d ru štv e n o j p rire d b i k o ja m u je
u osnovi v rlo in d ife re n tn a . N aposletku on popusti
njen im m olbam a i sta d e d a vadi svoje svečano odelo
iz ko fera, ali to p re k id e i odluči d a se n a jp re obrije.
P ošto je to svršio, v ra tio se k o feru , ali je k o fer bio
zatv o ren , a k lju č se n ije m ogao n igde naći. B ra v a r
n ije m ogao da se p ro n ađ e, je r je b ila n e d e lja veče, i
tak o su oboje m o ra li da p o šlju iz v in je n je zbog svoga
nedolaska. K ad je idućeg ju tr a k o fer otvoren, nađen
je k lju č u n je m u . U svojoj ra se ja n o sti m už je ispustio
klju č, ko ji je pao u kofer, i sp u stio poklopac, koji se
au to m atsk i zatvorio. M ene je doduše u v erav a o da je
tako po stu pio bez svoga z n a n ja i bez ik a k v e nam ere,
ali m i znam o da on n ije h te o d a id e u to d ru štv o . Za-
tu r a n je k lju č a n ije d a k le bilo bez m otiva.
202 Psihopatologija svakodnevnog života

E. D žons je zapazio d a on sam svaki p u t za tu ri

lu lu k ad a je su v iše pušio p a se zbog toga ne oseća do­
bro. L u la se posle nalazila sv u d a gde jo j n ije bilo
m esto i g de je obično n ije ostavljao.
9. B ezazlen slučaj, čiju je m o tiv isan o st priznalo
lice ko m e se desilo, sao p štav a Dora M iler (D. M iiller):
G đica E rn a A. p rič a d va d an a p red Božić:
„Z am islite, sinoć sam uzela iz p a k e ta m edeni ko­
lač i je la; p rito m sam m islila d a gospođici S. (dru-
žb en ica n je n e m ajke), k a d a dođe d a m i re k n e laku
noć, m o ra m p o n u d iti kolač; nisam im ala m nogo volje
za to, ali sam ip a k odlučila da to učinim . K ad je ona
zatim došla i ja p ru žila ru k u p rem a m om stočiću da
bih u zela p aket, nisam ga tam o našla. T ražila sam
ga i n ašla za tv o ren a u o rm an u . I n e znajući, stavila
sam ga ta m o .” A naliza je bila izlišna, gđici A. je bila
ja sn a veza izm eđu z a tu ra n ja i m otiva. T am an p o tisn u ­
ta p o b u d a da kolač zadrži sam o za sebe, ipak je p ro ­
bila u au to m atsk o j ra d n ji: ona je, istina, u ovom slu ­
čaju opet b ila p o n ište n a svesnom rad n jo m koja joj je
sled ila (In te rn a tio n a le Z e itsc h rift fiir Psychoanalyse,
III, 1915).
10. H. S a ks o pisuje kako se jednom ta k v im za tu -
ra n je m oslobodio obaveze da radi.
„P ro šle n ed e lje kolebao sam se neko v rem e da
li da rad im ili da pođem u š e tn ju i zatim u je d n u po-
setu; no, posle m ale b o rb e odlučio sam se za ono prvo.
P osle jed nog sa ta opazio sam da je m oja zaliha h a rtije
u tro šen a. Znao sam d a negde, u nekoj fioci, već godi­
nam a čuvam svežanj h a rtije ; no tražio sam ga uzalud
u svom pisaćem stolu i d ru g d e gde sam se nadao da
bih ga mogao naći; uzalud, m ada sam se veom a tr u ­
dio i čep rkao po svim m ogućnim knjigam a, b ro šu ra­
ma, pism im a i slično. Tako sam bio p rim o ran da p re ­
kinem rad i da odem . K ada sam uveče došao kući, seo
sam na divan i u m islim a, pola odsutan, gledao u bi­
b lio tek u p rem a m eni. Tu m i pade u oči jed n a fioka i
ja se setih da n je n u sadržinu već odavno nisam raz­
gledao. P rišao sam dakle i otvorio je. Sasvim ozgo le­
žala je kožna m apa i u njoj neispisana h a rtija . Ali tek
pošto sam je izvadio i hteo da je stavim u fioku pisa­
 Zaboravljanje utisaka i namera 203

ćeg stola, setio sam se d a je to ista ona h a rtija koju

sam posle podne uzalud tražio. M oram još da p rim e-
tim d a v rlo oprezno trošim h a rtiju iako inače nisam
štedljiv, i da čuvam svaki kom adić koji se još može
u p o treb iti. O čevidno m e je ta navika, čiji je izvor u
jed n o m nagonu, n av ela d a sm esta k o rig u jem zabo­
ra v lja n je čim je a k tu eln i m otiv za nj iščezađ.”
K ad a se p re g le d a ju slu čajev i z a tu ra n ja , odista je
teško p retp o stav iti da se z a tu ra n je ikada dešava d ru k ­
čije nego usled n eke nesvesne n am ere.
11. U leto 1901. izjavio sam p rija te lju s kojim sam
ta d a živo izm enjivao m isli o nau č n im p itan jim a: Ovi
neu ro tičn i pro b le m i m ogu se re šiti sam o onda ako
se p o tp u n o stavim o na stan o v ište da je in d iv id u a p r ­
vobitno b isek su aln a84. P rija te lj m i odgovori: „То sam
ti ja rek ao već p re d ve i po godine u Вг., za v rem e one
v ečern je šetn je. T ad a nisi hteo ni d a čuješ o tom .”
B olno je m o ra ti se tako odreći svoje o riginalnosti. J a
se nisam m ogao s e titi tak v o g razg o v o ra i te izjave
m oga p rija te lja . J e d a n od n as dvojice m orao je da se
v ara; po p rin c ip u cui p ro d est?85 m orao sam to b iti ja.
U to k u id u će n e d e lje stv a rn o sam se setio svega, o na­
ko kak o je t a m oj p rija te lj prikazao; čak i toga šta
sam ta d a odgovorio: „D otle još nisam stigao, u to
neću d a se u p u š ta m .” Ali od toga doba sam m nogo
to le ra n tn iji ako n egde u m edicinskoj lite r a tu ri n a i­
đem n a je d n u od m a lo b ro jn ih id e ja k o je se m ogu do­
vesti u vezu s m o jim im enom , i p rito m opazim da ono
n ije spom enuto.
Z a m e ra n ja svojoj su p ru z i — p rija te ljs tv o koje
se p re tv o rilo u sv o ju su p ro tn o st — g rešk a u lek arsk o j
d ijag n o stici — p o tisk iv a n je od s tra n e s u p a rn ik a koji
teže za istim cilje m — p o z a jm ljiv a n je id e ja: neće biti
slu ča jn o st što u sv im tim p rim e rim a za b o ra v lja n ja,
sak u p ljen im bez o d a b ira n ja , m oram o, ako hoćem o da
ih razrešim o, d a u lazim o u ta k o m u č n e tem e. Ja,
štaviše, n aslu ć u jem d a će sličn u k o le k ciju n e p rija tn o ­

•* Dvopolna.
• Cui prodest? (latinski) — Ko od toga ima koristi?
204 Psihopatologija svakodnevnog života

sti m oći da sastav i svako d ru g i ko hoće da svoje sop-

stv en o z a b o ra v lja n je po d v rg n e isp itiv an ju i da tra g a
za n jeg o v im m otivim a. C ini se da je sklonost ka zabo­
ra v lja n ju n e p rija tn o g sasvim opšta; sposobnost za to
v ero v atn o je različito ra z v ije n a kod razn ih ljudi.
M noga p o tica n ja n aših bolesnika, n a k o ja nailazim o
u le k arsk o j p rak si, v ero v atn o se svode na zaborav­
ljanje*.
N aše sh v a ta n je ta k v o g za b o ra v lja n ja razlik u iz­
m eđu ovog p o n ašan ja i onog (poricanja i zaboravlja-

* Ako se kod nekog čoveka raspitujemo da li je pre

deset ili petnaest godina bio zaražen luesom, zaboravljamo
suviše lako da je upitani ovo oboljenje psihički sasvim druk­
čije tretirao nego neki akutni reumatizam. — U anamnezama
koje roditelji daju o svojim kćerima obolelim od neuroze
jedva se kad može sa sigurnošću odvojiti udeo zaboravljanja
od udela prikrivanja, jer roditelji sve što bi bilo na putu
kasnijoj devojčinoj udaji sistematski odstranjuju, tj. poti­
skuju. Neki čovek, kome je nedavno umrla od bolesti pluća
žena koju je mnogo voleo, saopštava mi ovaj slučaj, u kom
je lekar zaveden na pogrešan put, što se može svesti samo
na takvo zaboravljanje. „Kada zapaljenje plućne maramice
moje sirote žene ni posle mnogo nedelja nije htelo da iščezne,
pozvat je u konzilijum dr P. Uzimajući anamnezu, postavljao
je uobičajena pitanja, između ostalog i to da li je u porodici
moje žene možda bilo plućnih bolesti. Moja žena je to pori­
cala, a ni ja se nisam sećao ničeg sličnog. Kada se dr P.
opraštao, poveo se, kao slučajno razgovor o izletima i moja
žena reče: Da, i do Langersdorfa, gde je sahranjen moj siroti
brat. dugo se putuje. Taj brat umro je pre otprilike pet­
naest godina posle višegodišnjeg bolovanja od tuberkuloze.
Moja žena ga je veoma volela i često mi je govorila o njemu.
Štaviše, palo mi je na um da je ona. onda kad je utvrđeno
zapaljenje plućne maramice bila vrlo zabrinuta i rekla mrač­
no: I moj brat je umro od pluća. Ali sećanje na to bilo je
tako jako potisnuto da ona ni posle malopre navedene izjave
o izletu u L. nije smatrala da mora korigovati svoj izveštaj
o bolestima u svojoj porodici. Ja sam setio sam se tog za­
boravljanja u istom trenutku kada je ona govorila o Lan-
gersdorfu.” — Potpuno analogan doživljaj saopštava E. Džons
u ovde već više puta spomenutom radu. Neki lekar, čija je
žena bolovala od dijagnostički nejasne bolesti malog trbuha
reče joj kao tešeći je: „Ipak je dobro da u tvojoj porodici
nije bilo slučaja tuberkuloze.” 2ena odgovori krajnje izne­
nađeno: „Zar si zaboravio da je moja majka umrla od tu­
berkuloze i da se moja sestra od svoje tuberkuloze oporavila
tek pošto su lekari od nje digli ruke?"
 Zaboravljanje utisaka i namera 205

пја) svodi na čisto psihološke okolnosti i dopušta nam

da u oba n ačina reag o v an ja vidim o izraz istog m otiva.
Od svih m nogobrojnih p rim e ra po ric an ja n ep rija tn ih
uspom ena koje sam video kod srodnika bolesnikovih
jed an m i je ostao u sećan ju kao naročito neobičan.
N eka m a jk a m e je obavestila o d e tin jstv u svoga nerv-
no bolesnog sina, koji je sad u p u b e rte tu , i tom p rili­
kom m i je p rič ala da je on, kao i njegova braća i se­
stre, dugo m okrio poda se, što n ije beznačajno za isto-
riju bo lo v anja jed n o g n eu ro tičara . N ekoliko n edelja
k asnije, k ad a je došla d a se izvesti o s ta n ju lečenja,
im ao sam povoda da je upozorim na znakove konsti-
tucio n aln e dispozicije za bolest kod toga m ladića, i
p rito m sam se pozvao n a m o k re n je poda se za koje
sam doznao iz anam neze. N a m oje ču đ e n je ona je tu
čin jen icu poricala, kako za ovo d ete tako i za ostalu
decu, p ita la m e je o tk u d ja to m ogu da znam ; najzad
je ču la od m ene da m i je ona sam a to isp ričala n ed a v ­
no, što je ona d ak le bila zaboravila*.

• Ovih dana, dok sam bio zauzet pisanjem ovih stra­

nica, desio mi se ovaj gotovo neverovatan slučaj zaboravlja­
nja: Prvog januara revidiram svoju lekarsku knjigu da bih
mogao poslati račune za svoje honorare, naiđem pritom u
junu na ime M . . . 1 i ne mogu da se setim osobe čije bi to
ime bilo. Moje se čuđenje povećavalo kada pri daljem pre-
listavanju opazim da sam taj slučaj lečio u jednom sanato-
rijumu i da sam ga nedeljama posećivao svakodnevno. Bo­
lesnika kojim se bavio pod takvim okolnostima lekar ne za­
boravlja posle jedva šest meseci. Da to nije bio neki čovek,
neki paralitičar, neki neinteresantan slučaj? pitam se. Napo­
sletku, kada sam naišao na zabelešku o primljenom hono­
raru, opet mi se pojavilo sve ono znanje koje je htelo da
umakne sećanju. M . . . 1 bila je 14-godišnja devojčica, naj­
čudniji moj slučaj poslednjih godina, koji mi je prouzroko­
vao najmučnije časove. Dete se razbolelo od nesumnjive hi­
sterije, koja se pod mojim rukama brzo i temeljno poprav­
ljala. Pošto se tako oporavilo, roditelji su dete odveli; ono
se još žalilo na bolove u trbuhu, koji su igrali glavnu ulogu
u pojavama njegove histerije. Dva meseca kasnije ono je
umrlo od sarkoma žlezda u malom trbuhu. Histerija, za koiu
je dete, uostalom, bilo predisponirano, iskoristila je stvara­
nje tumora kao izazivača i ja sam, pošto su mi pažnju obu-
zele bučne ali bezazlene pojave histerije, verovatno prevideo
prve znake potajne i kobne bolesti.
206 Psihopatologija svakodnevnog života

P re m a to m e se i kod zd rav ih , n e n e u ro tič n ih ljudi

n ailazi n a m n o g o b ro jn e znakove o tp o ra k o ji se p ro ­
ti v sta vi ja s ećan ju n a m u č n e m isli, za m išljan ju m u č­
n ih utisaka*. A li p o tp u n i značaj te činjenice m ože se
sh v a titi te k k ada se u đ e u p sihologiju n eu ro tičn ih
lica. O n d a sm o p rim o ra n i d a ta k v u elem en ta rn u te ­
ž n ju za o dbranom od p re d s ta v a k o je m ogu da prou-
z ro k u ju o sećanje n e p rija tn o sti, te ž n ju k o ja se može
s ta v iti u isti re d sam o sa reflek so m b ež an ja kao odgo­
vorom n a bolne n a d ra ž a je — p rim o ra n i sm o da tu te ­
žn ju sm atram o kao sto že r u m eh an izm u histe ričn ih
sim p to m a. N eka se p ro tiv p re tp o sta v k e o postojanju
ta k v e o d b ram b en e te n d e n c ije n e iznosi da n am je, n a­
p ro tiv , često nem ogućno da se oslobodim o m učnih
u sp o m en a ko je nas progone, da odagnam o n e p rija tn e
afek te kao što su k a ja n je ili griža savesti. Mi ne tv r ­
dim o da se ta od b ram b en a te n d en cija p ro b ija svuda,
da ona u ig ri psihičkih sila n e m ože da se nam eri na
činioce ko ji teže za su p ro tn im ciljevim a i postižu ih,
u p rk o s toj odbram benoj ten d en ciji. M i naslućujem o
a rh ite k to n sk i princip duševnog aparata, ko ji zam išlja­
m o kao sa sta vljen iz raznih slojeva, sagrađen od in ­
stancija ko je su jedna iznad druge, i v rlo je lako m o­
gućno da ta te žn ja za odbranom p rip a d a nižoj psihič­
koj in stan ciji, a da je više in sta n cije koče, sp utavaju.
U prilo g te o d bram bene tendencije, svakako, govori to
što na n ju možem o da svodim o procese kao što su oni
koji su opisani u našim p rim erim a zaboravljanja. Vi­
dim o d a m nogo šta biva zaboravljeno zbog sebe sa­

• A. Pick je nedavno (Zur Psychologie des Vergessens

bei Geistes- und Nervenkranken — Archiv fiir Kriminal-
Anthropologie und Kriminalistik od H. Gross-a) skupio i
naveo autore koji pravilno ocenjuju uticaj afektivnih čini­
laca na pamćenje i — više ili manje jasno — uviđaju ko­
liku ulogu u zaboravljanju igra težnja za odbranom od ne­
prijatnosti. Ali niko od sviju nas nije uspeo da tu pojavu i
njeno psihološko obrazloženje prikaže tako sažeto, iscrpno i
ujedno efektno kao što je to učinio Niče u jednom od svojih
aforizama (S one strane dobra i zla, II deo, 68): „Učinio sam
to, veli moje pamćenje. To ja nisam mogao učiniti, kaže moj
ponos i ostaje neumoljiv. Najzad — pamćenje popusti.”
 Zaboravljanje utisaka i n amera 207

moga; gde to n ije m ogućno, ta o d b ran b en a te n d en cija

p om era svoj cilj i dovodi do z a b o ra v lja n ja nešto d ru ­
go, m a n je značajno, nešto što je dospelo u aso cijativ ­
nu vezu sa onim što je s tv arn o nep rilič n o i nezgodno.
O vde izloženo gled ište d a m u čn e uspom ene n a ro ­
čito lako p o staju ž rtv a m otivisanog z a b o ra v lja n ja za­
služilo bi da b u d e p ro te g n u to n a više oblasti u k o ji­
m a m u se d an as n e p o k la n ja n ik a k v a ili n e poklanja
d o v o ljn a pažnja. T ako bih rek ao d a to gledište još
u v ek n ije dovoljno jasno naglašeno p ri ocen jiv an ju
iskaza svedoka p re d sudom* i da se od za k lin jan ja
svedoka očekuje suviše veliki p u rifik a to rs k i u ticaj
n a k o n stelaciju njeg o v ih psih ičk ih sila. Sto se tiče
tra d ic ija i m itologije jed n o g n aro d a, opšte je p riz n ato
d a se za n jih o v p o stan a k m o ra im a ti u v id u ta k av
m otiv p rem a kom e se b riše iz s ećan ja ono što je n e­
p rija tn o nacionalnom osećanju. M ožda bi ta č n ije ispi­
tiv a n je pokazalo da je n ačin kako se s tv a ra ju tra d ic i­
je n aro d a po tp u n o an a lo g an s tv a ra n ju uspom ena na
d etin jstv o kod pojedinaca. V eliki D arvin, k o ji je znao
za z a b o ra v lja n je iz m o tiv a n e p rija tn o sti, izveo je iz
toga „zlatno p ra v ilo ” za nau čn o g radnika**.
S asvim slično kao p ri z a b o ra v lja n ju im ena, i pri
z a b o ra v lja n ju u tisa k a m ože se p o ja v iti pogrešno seća-
nje, k o je se, ako dotični v e ru je u nje g o v u tačnost,

• Poredi Hans Gross, Kriminalpsychologie, 1898.

•• Darvin o zaboravljanju. Ernst Džons ukazuje na ovo
mesto u Darvinovoj autobiografiji koje uverljivo izražava
njegovo naučno poštenje i njegovu psihološku oštroumnost:
„I had, during many years, followed a golden rule,
namely, that whenever a published fact, a new observation
or thought came across me, which was opposed to my general
results, to make a memorandum of it whithout fail and at
once; for i had found by experience that such facts and
thoughts were far more apt to escape from the memory than
favourable ones.”
(Za vreme mnogo godina držao sam se jednog zlatnog
pravila, a to je da, kad god bih se namerio na neku objavlje­
nu činjenicu, neko novo zapažanje ili misao koji su u su­
protnosti s mojim opStim rezultatima, to neizostavno i smesta
zabeležim; jer iskustvo ml je pokazalo da takve činjenice i
misli daleko lakše iščezavaju iz sećanja nego povoljne).
208 Psihopatologija svakodnevnog života

o zn a ču je kao za b lu d a sećanja. Z a b lu d a sećan ja u p a­

to lo šk im slu ča jev im a — u p a ra n o ji ona ig ra ulogu
p rav o g k o n stitu tiv n o g m o m en ta p ri s tv a ra n ju bole­
sn ih id e ja — izazvala je opsežnu lite ra tu ru , u kojoj
n ig d e n ije uk az iv an o n a n jih o v u m otivisanost. K ako
ta te m a p rip a d a p sihologiji neuroza, ona n e m ože biti
o b ra đ e n a u ovoj k n jizi. Z ato ću sa o p štiti neobičan p ri­
m e r so p stv en e za b lu d e sećan ja u ko je m u se dovolj­
no ja sn o m ogu rasp o zn ati m o tiv ac ija od s tra n e nesve-
snog p o tisn u to g m a te rija la i n ačin n je n o g vezivanja
s n jim .
K ad sam pisao k asn ija p o g la v lja svoje k n jig e o
tu m a č e n ju snova, nalazio sam se n a le to v an ju , gde
nisam m ogao doći do b ib lio te k a i leksika, p a sam bio
p rim o ra n da m noge p o d atk e i cita te u rukopis unosim
po sećan ju s n am ero m da ih, ako to b u d e potrebno,
k asn ije k o rig u jem . U o d eljk u o b u d n im snovim a pala
mi je n a u m iz v rsn a fig u ra sirom ašnog knjigovođe u
N ababu A lfo n sa D ođe-a (D audet), u kojoj je pesnik
v ero v atn o dao svoje sopstveno sa n ja re n je . M islio sam
d a se ja sn o sećam je d n e od fa n ta z ija koje ta j čovek
— nazvao sam ga M r. Jo cely n (m ’sje Zoslen) — isp re­
d a na sv o jim še tn ja m a kroz ulice P ariz a i počeo sam
d a ih rep ro d u k u je m po sećanju. D akle, gospodin Zo­
slen se n a ulici odvažno su p ro tstav io poplašenom ko­
n ju ko ji ju ri, on ga zau stav lja, o tv a ra ju se v ra ta na
kolim a, iz n jih izlazi je d n a visoka ličnost, pa stisn u v ­
ši ru k u gospodinu Z oslenu kaže: „Vi ste m oj spasilac,
vam a za h v alju jem za svoj život. S ta m ogu da učinim
za v as?” Tešio sam se da ću ev e n tu aln e netačnosti u
r ep ro d u k ciji te fan tazije m oći lako p o p rav iti kod kuće
kad a uzm em k n jig u u ru k e. A li kada sam kod kuće
p relistav ao Nababa da bih sa tekstom u knjizi pore-
dio to m esto m oga rukopisa već sprem nog za štam pu,
na m oju n ajv eću sram o tu i n a m oje zaprepašćenje n i­
sam u k n jizi našao n išta o takvom s a n ja re n ju gospo­
d in a Zoslena; štaviše, im e sirom ašnog knjigovođe n ije
ni glasilo tako, on se zvao M r. Jo yeuse (m ’sje Zoajez).
O va d ru g a zabluda d ala je zatim ubrzo k lju č za ra z ja ­
šn jen je p rv e zablude u sećanju. Ј о и е и х (ime „Z oajez”
je ženski oblik od „žoaje”): tako i nikako d ru k čije
 Zaboravljanje utisaka i namera 209

m orao b ih da p rev ed em n a fran cu sk i svoje sopstveno

im e F reu d .80 O tkuda je d akle m ogla da potiče fa n ta ­
zija koju sam pogrešno pripisao D odeu? O na je m o­
gla biti sam o sopstveni proizvod, b u d an san koji sam
sam stvorio i kojega nisam postao svestan, ili sam
ga nek ad bio svestan, ali sam ga otada potpuno za­
boravio*. M ožda sam ga stvorio u P arizu, gde sam do­
s ta često šetao ulicam a, u sam ljen i pu n čežnje, oseća-
jući siln u p o tre b u za n ekim ko će m e pomoći i zašti­
titi, sve dok m e n ije slavni š a rk o uveo u svoje d ru ­
štvo. P esnika Nababa viđao sam zatim više p u ta u
kući S arkoa.
D rugi p rim e r zablude u sećanju, koji je takođe
m ogao b iti dovoljno razjašn jen , podseća n a „fausse
reco n n aissance”,87 o kojoj će b iti govora k asn ije: J e d ­

*• Nemačka reč Freude znači: radost; francuska јоуеих

(ženski oblik joyeuse) znači: radostan (radosna).
• Pre nekog vremena poslao mi je jedan od mojih čita­
laca sveščiću Omladinske biblioteke iSr. Hofmana, u kojoj se
iscrpno pripoveda takva scena sa spašavanjem kao što je ona
o kojoj sam maštao u Parizu. Podudarnost se proteže čak i na
neke sasvim obične izraze koji se nalaze tamo kao i ovde.
Teško je odbaciti pretpostavku da sam ja u doba svoga ra­
nog dečaštva odista pročitao tu knjižicu. Učenička biblioteka
naše gimnazije imala je Hofmanovu zbirku i bila je uvek
spremna da je ponudi učenicima namesto svake druge du­
hovne hrane. Prema tome, lako je mogućno da je fantazija
koje sam se setio u 43. godini smatrajući je kao proizvod ne­
kog drugog, za koju sam zatim morao uvideti da sam je sam
proizveo u svojoj 29. godini, tačna reprodukcija utiska prim­
ljenog između 11. i 13. godine. Ta fantazija spašavanja, koju
sam pripisao nezaposlenom knjigovođi u „Nababu”, treba
samo da prokrči put fantaziji o spašavanju sebe, da ponosu
učini snošljivom čežnju za pokroviteljem i zaštitnikom. Ako
se to ima u vidu, neće biti čudno nijednom poznavaocu
ljudske duše kada čuje da sam se i u svom svesnom životu
do krajnosti opirao predstavi da zavisim od milosti nekog
protektora i da sam rđavo podnosio one retke realne situa­
cije u kojima se nešto slično dešavalo. Dublje značenje fan­
tazija s takvom sadrilnom 1 gotovo potpuno objašnjenje nji­
hovih osobitosti lzneo je Abraham u radu „Vaterrettung und
Vatermord in den neurotischen Phantasiegebilden”, Inter­
nationale Zeitschrift fUr Psychoanalyse VIII, 1922).
” „Fausse reconnaissance” (francuski) — pogrešno, pri-
viJno prepoznavanje.
м Frojd. Odabrana dela. I
210 Psihopatologija svakodnevnog života

n o m svom bolesniku, čoveku často lju b iv o m i sposob­

nom , isp rič ao sam d a je n ek i m lad s tu d e n t n edavno
p rim lje n u k ru g m o jih u če n ik a z a h v a lju ju ć i in te re ­
s an tn o m rad u . „U m etnik, pokušaj sek su aln e psiholo­
g ije ” . K ad a je ta j spis god in u i č e tv rt k asn ije izišao
iz štam p e, tv rd io je m oj b olesnik d a se sig u rn o seća
kako je negde, m ožda u oglasu nekog k n jižara, čitao
o b ja v u to g a ra d a već ra n ije , je d a n m esec ili pola go­
d in e p re nego što sam m u ja p rv i p u t govorio o n je ­
m u. T v rd io je d a se i o nda odm ah setio te beleške i
k o n stato v ao je p o v rh toga d a je a u to r izm enio naslov,
je r više n e glasi „ p o k u ša j”, nego „počeci je d n e seksu­
aln e p sih o logije” . M eđutim , b riž ljiv o ra s p itiv a n je kod
a u to ra i u p o re đ iv a n je sv ih v rem en sk ih podataka po­
k azali su d a je to čega se m oj bolesnik h teo d a seti
bilo nem ogućno. O onom spisu nigde n ije izišao oglas
p re nego što je štam p an , a pogotovo n e godinu i četv rt
ran ije. P ro p u stio sam da p ro tu m ačim ovu zabludu u
sećan ju ; ta j isti čovek ponovo proizvede nešto sasvim
slično. Reče m i d a je n edavno u izlogu je d n e kn jižare
zapazio p u b lik aciju o „a g o ra fo b iji”88 i da sada poku­
šav a d a dođe do nje, tra g a ju ć i za n jom u katalozim a
svih izd av ačkih preduzeća. Mogao sam m u onda ob­
ja sn iti zašto je njegov tru d m orao ostati uzaludan.
P u b lik a cija o agorafobiji postojala je te k u njegovoj
m ašti kao n esvesna n am era i tre b alo je da je on sam
napiše. N jegova am bicija d a b ude rav an onom m la­
dom čoveku i da ta k v im nau č n im radom postane moj
u čenik dovela ga je kako do one p rv e tako i do ove
ponovljene zablude sećanja. O n'se zatim prisetio da se
k n jižarsk i oglas koji m u je poslužio za ovo pogrešno
p rep o zn av anje odnosio n a delo pod naslovom „G ene­
sis, zakon o p lođavanja”. A izm ena naslova koju je
spom enuo išla je n a m oj račun, je r se sećam da sam
ja onako netačno reprodukovao naslov: „pokušaj” m e­
sto „počeci”.

м Agorafobija (grčki agora = trg, fobos = strah) — bo­

lestan strah koji spopada čoveka kada prelazi preko trga ili
šire ulice.
 Zaboravljanje utisaka i патета 211

B) ZABORAVLJANJE NAMERA

Za dokaz teze d a nedovoljna pažnja, sam a za

sebe, n e m ože ra z ja sn iti om ašku, nem a podesni je g ru ­
pe po jav a nego što je za b o ra v lja n je nam era. N am era
je im puls za ra d n ju koji je već dobio n aše 9dobrenje,
ali čije je iz v rše n je odloženo za zgodniji tre n u ta k . U
tako nastalom in te rv a lu m ože, istina, n a n astu p i ta ­
kva pro m ena u m otivim a da n e dođe do iz v rše n ja n a-
m ere; ali, ona se onda n e za boravlja, nego re v id ira
i ukida. Z a b o rav lja n je n a m e ra kojem podležem o sv a­
kodnevno i u svim m ogućnim situ a cijam a obično sebi
ne o b jašn jav am o u n o šen je m novog elem en ta u je d n a-
činu m otiva, nego ga uglavnom ostav ljam o n eo b ja-
šn jen o ili p ak pokušavam o da ga objasnim o psiholo­
ški, p re tp o sta v lja ju ć i d a za v rem e izvođenja n ije više
bilo dovoljno p až n je p o tre b n e za ra d n ju , iako je ta
pažn ja bila neophodna za p o stan a k nam ere, p a je d a­
k le ta d a m o rala b iti n a rasp o la g an ju u dovoljnoj m eri
za istu ra d n ju . D ovoljno je, m eđutim , p o sm a tra ti k a ­
k av je, u n o rm a ln im p rilik am a, n aš odnos p rem a n a ­
šim n am eram a d a bi se ta j pokušaj o b ja šn je n ja o dba­
cio kao proizvoljan. K ad a u ju tr u n ešto odlučim Što
u veče tre b a da izvršim , onda m ogu u to k u d an a neko­
liko p u ta da se opom enem te n am ere. A li ona p rek o
d an a u o p šte n e m o ra više da p o stan e svesna. K ad a se
p rib ližu je v rem e iz v rše n ja, ona m i iz n en ad a p ad a na
um i p odstiče m e da izvršim p rip re m e p o tre b n e za n a-
m e rav an u ra d n ju . Ako, polazeći u še tn ju , ponesem p i­
sm o k o je još tre b a d a b u d e poslato, o nda kao n o rm a l­
na, n e n ervozna in d iv id u a nipošto n e m o ram celim
p u te m d a ga nosim u ru ci i d a za to v rem e vreb am
poštansko san d u če u k o je ću ga baciti, nego ga obično
stav im u džep, idem svojim p u te m , o stav ljam d a m oje
m isli slobodno b lude, i rač u n a m s tim d a će je d n o od
n ajb liž ih p o štan sk ih s an d u četa p ro b u d iti m o ju p až n ju
i pod s ta ći m e d a za h v atim u džep i izvučem pism o. To
n o rm aln o p onašanje, k ad a je o d lu k a je d n o m stvorena,
p o tp u n o se poklapa s p o n ašan jem lica k o jim a je u h i­
pnozi d a ta tzv. „p o sth ip n o tič n a su g e s tija n a dugo v re -
14*
212 Psihopatologija svakodnevnog života

m e” .* O bično se ta p o ja v a o p isu je n a ovaj način: suge-

ris a n a n a m e ra je p rita je n a u d otičnim licim a dok se
n e p rib liži v rem e n je zin o g iz v rše n ja. O nda ona oživi
i p o d stiče n a ra d n ju .
P o sto je d v e v rs te situ a c ija u k o jim a ni laik ne
gu b i iz v id a d a z a b o ra v lja n je n a m e ra nipošto ne m ora
b iti e le m e n ta rn a p o ja v a k o ja se n e m ože svesti na
n ešto još osnovni je, nego d a je op rav d an o p re tp o sta ­
v iti u če stv o v an je n e p riz n a tih m otiva. M islim n a lju ­
b av n i odnos i n a odnos vojnički. L ju b av n ik koji je
p ro p u stio d a dođe n a sa sta n a k u za lu d će se izvinjavati
svojoj dam i d a je, n a žalost, savršeno zaboravio. Ona
n eće p ro p u s titi d a m u odgovori: ,,P re godinu d an a ti
n e bi zaboravio. Tebi više n ije stalo do m ene.” Čak
i k ad a bi se poslužio go resp o m en u tim psihološkim ob­
ja šn je n je m i svoju za b o ra v n o st h teo da o p rav d a pre-
trp a n o šć u poslovim a, postigao bi sam o to da bi dam a
— stek av ši p ro n ic ljiv o st le k a ra u psihoanalizi — od­
g ovorila: „K ako je to čudno da ra n ije n ije bilo takvih
p o slovnih p re p re k a .” Začelo, ni ta dam a neće poricati
m og u ćn o st za b o ra v lja n ja; ona sam o m isli, i to ne bez
razloga, d a se i iz nen a m ern o g za b o ra v lja n ja može
izvući o tp rilik e isti z a k lju ča k o izvesnom nedostatku
d o b re vo lje kao i iz svesnog izgovaranja.
Slično se u vojničkom službenom odnosu načelno
za n em aru je, i to s pravom , razlik a izm eđu p ro p u šta­
n ja iz zab orava i nam ern o g p ro p u štan ja. V ojnik ne
sm e d a zaboravi n išta što vojnička služba od njega
zah tev a. A ko ipak zaboravi, iako m u je zahtev poznat,
o n d a su se m otivim a koji podstiču n a isp u n je n je voj­
n ičk ih za h tev a p ro tiv stav ili drugi, sup ro tn i motivi.
T ako bi đ aka v o jn ik a koji bi n a ra p o rtu hteo da se
izvini tim e da je zaboravio očistiti dugm eta na m un-
d iru izvesno čekala kazna. A li ta kazna je neznatna
u p o ređ en ju sa onom koja bi ga zadesila kada bi sebi
i sv o jim p retp o stav ljen im priznao m otiv svoga pro­
p u štan ja: „T aj p ro k le ti zapt m i je strah o v ito o dvra­
ta n .” Zbog te uštede u kazni, tako reći iz ekonom skih

* Poredi Bernheim, Nove studije o hipnotizmu. sugestiji

i psihoterapiji, 1892.
 Zaboravljanje utisaka i namera 213

razloga, on se služi z a b o ra v lja n jem kao izgovorom , ili

pak z a b o ra v lja n je n a s ta je kao kom prom is.
S lužba ženam a kao i vojnička služba zahtevaju
da sve što je u vezi s n jim a bude obezbeđeno od zabo­
rav ljan ja; tako dolazim o do m išljen ja da je za borav­
lja n je dop ušteno sam o u nevažnim stvarim a, dok je u
v ažnim a znak da ih hoćem o tre tira ti kao nevažne, da
im dak le odričem o važnost*. O dista se ovde ne može
odbaciti gledište psihičkog u v až av an ja i davanja
v rednosti. N iko n e za b o ra v lja da iz v ršu je ra d n je koje
se n je m u sam om čine važne: ako to ipak čini, izlaže
se su m n ji da je duševno porem ećen. N aše istra živ an je
može d ak le da se pro te že sam o n a za b o ra v lja n je više
ili m a n je sp o red n ih n am era; kao sasvim in d iferen tn u
nećem o s m a tra ti n ijed n u n am eru je r u tom slučaju
začelo n e bi ni došlo do nje.
K ao i kod ra n ijih p o rem ećaja fu nkcija, ja sam sa­
kupio slu ča jev e p ro p u š ta n ja iz zaboravnosti, posm a-
tra n e n a sebi sam om , i pokušao sam da ih razjasnim ,
pa sam p rito m sv u d a našao d a su se m ogli svesti na
u p litan je n ep o z n atih i n e p riz n a tih m otiva — ili, kako
se tak o đ e m ože reći, n a n ek u p ro tiv -v o lju . U izve-
snom b ro ju tih slu ča jev a nalazio sam se u situ a ciji
sličnoj službenom odnosu, pod p ritisk o m p ro tiv koga
nisam p o tp u n o p resta o la se b unim , pa sam tako p ro ­
tiv tog p ritisk a d e m o n strira o za b o ra v lja n jem . O vam o
ide i to da naro čito lako za b o ra v lja m d a čestitam ro ­
đ endane, ju b ileje, v en č an ja i u n a p re đ e n ja . S talno se
iznova rešav am d a ću ro činiti, a sve više se u v era-
vam d a u tom e n e uspevam . D ošao sam n ajzad dotle
da od tog o d u stajem i da svesno d ajem za p rav o m o ti­

• U drami „Cezar i Kleopatra" od B. Soa, Cezara, koji

napušta Egipat, jedno vreme mori misao da je još nešto na­
mera vao što je sada zaboravio. Najzad se pokaže šta je to
Cezar zaboravio: da se oprosti od Kleopatre! Ova mala crta
treba da jasno predoči — uostalom potpuno suprotno istorij-
skoj istini — kako je malo Cezaru bilo stalo do male egipat­
ske princeze.
(Po E. Džonsu, 1. c., str. 488)
214 Psihopatologija svakodnevnog života

v im a k o ji se to m e opiru. J e d n o m p rija te lju ko ji m e je

m olio d a i za n je g a p o šaljem te le g ra fsk u č e stitk u u
od ređ en o vrem e, rek ao sam u n a p re d u jed n o m prela-
znom stad ij u m u d a ću za b o ra v iti obe; i n ije bilo ni­
k ak v o čudo što se to p ro ric a n je obistinilo. B olna ži­
v o tn a isk u stv a dovela su m e do tle d a sam postao ne­
sposoban da izražav a m saosećanje onde gde bi to iz­
ra ž a v a n je nem inovno m oralo b iti p reteran o , pošto se
izrazi k o ji bi odg o v arali n ezn atn o m in te n z ite tu moga
u češća s m a tra ju n ed opuštenim . O tkako sam u video
d a sam često to b o ž n ju s im p a tiju d ru g ih sm atrao kao
p rav u , u m en i se nešto b u n i p ro tiv kon v en cija izraža­
v a n ja saučešća, čiju so cijaln u ko risn o st ipak uviđam .
Izu ze tak od ovakvog tr e tira n ja su izjave saučešća u
s m rtn im slu ča jev im a; k ad a sam se odlučio da ih uči-
r im , o n d a ih n e p ro p u štam . G de m anifesto van je m o­
jih osećan ja n em a ničeg zajedničkog sa dru štv en im
o bavezam a, tu ono n ik a d a n ije sprečeno z a b o ra v lja­
njem .
O ta k v o m je d n o m z a b o ra v lja n ju , gde je p rv o b it­
no su zb ijen a n a m e ra p ro d rla kao „p rotiv-vol ja ” i do­
vela do n e p rija tn e situacije, saopštava iz ratn o g za­
ro b lje n ištv a p o ru čn ik T.:
.N a jsta rije g po ran g u u logoru za ro b ljen ih ofici­
ra u v red i je d a n od n jegovih drugova. D a bi izbegao
d a lje k o m plikacije, u v ređ en i nam isli da se koristi je ­
d in im p risiln im sredstvom koje m u je na raspolaga­
n ju : d a onog d ru g a u d a lji p rem eštan je m u d rugi lo­
gor. Ip ak , po sav etu nekolicine p rija te lja odluči da,
p ro tiv n o svojoj po ta jn o j želji, odustane od toga i da
odm ah povede spor časti, koji je, m eđutim , bio skop­
čan sa m nogim n ep rijatn o stim a.
„Isto p re podne ta j k o m a n d an t logora m ora da
p ro čita listu oficira, pod kontrolom jednog organa
straže. U tom e on, koji je svoje drugove poznavao već
duže v rem ena, dosad n ikad n ije pogrešio. D anas pri
čita n ju p rev id i im e onog koji ga je uvredio; tako je
ta j d ru g , pošto su svi ostali odstupili, m orao da ostane
sam n a m estu sve dok se zablu da n ije razjasnila. A
p rev iđ en o im e stajalo je potpuno jasno n a sredini je d ­
noga lista.
 Zaboravljanje utisaka i nnmern 215

„Jed n i su ovaj događaj tum ačili kao n am eravano

vređ an je; drugi su ga sm atrali kao n e p rija ta n slučaj
koji lako može biti protum ačen pogrešno. Ali kasni­
je je sam taj kom andant logora, pošto se upoznao sa
Frojdovom Psihopatologijom , uspeo da sebi stvori
tačno m išljen je o onom e što se desilo.”
Slično, m eđusobnom borbom jedne konvencio­
naln e dužnosti i jednog nepriznatog u n u tra šn je g oce-
n jiv an ja, o b ja šn jav aju se slučajevi u kojim a zaborav­
ljam o da izvršim o rad n je što smo ih obećali izvršiti u
korist nekog drugog. Tu onda redovno sam o dobro-
činilac v eru je u to da z a b o ra v lja n je m ože da ga
opravda, dok m olilac začelo kaže sam sebi: „On nem a
in teresa za tu stv ar, inače je ne bi zaboravio.” Im a
ljudi koje označujem o kao zaboravne uopšte i za koje
stoga sm atram o da im aju o p ravdanje, slično kao i
kratk o v id i koji ne p o zd rav ljaju na ulici*. Ta lica za­
b o rav ljaju sva sitn a obećanja koja su dala, o sta v lja ­
jući neizv ršene sve naloge koje su prim ila, pokazuju
se d akle i u sitn im stv arim a kao nepouzdana, a pritom
za h tev aju da im ne zam eram o za te m ale prestupe,
tj. da o b ja šn jen je tih postupaka ne tražim o u njihovu
k a rak teru , nego da ih svodim o na osobitosti organske
prirode**. J a sam ne p ripadam toj v rsti ljudi i nisam

• Žene sa svojim finijim razumevanjem za nesvesne du­

ševne procese obično su pre sklone da smatraju kao uvredu
ako ih neko na ulici ne pozna, pa prema tome i ne pozdravi,
nego da pomisle na objašnjenja koja su najbliža pameti: da je
to lice kratkovido ili da ih, utonulo u misli, nije opazilo.
One zaključuju da bi ih onaj već opazio ..da mu je stalo do
njih”.
•• S. Ferenci saopštava o sebi da je sam bio jedan od tih
„rasejanih” i da je svojim poznanicima padao u oči zbog svo­
jih čestih i neobičnih omaški. Ali znaci te „rasejanosti” go­
tovo su sasvim iščezli otkad je počeo da vrši psihoanali­
tičko lečenje bolesnika i otkad je bio primoran da 1 ana­
lizi sopstvenog Ja posveti pažnju. On misli da se čovek od­
riče omašaka kada nauči da svoju sopstvenu odgovornost to­
liko proširi. Zato on s pravom rasejanost smatra kao stanje
koje je zavisno od nesvesnih kompleksa i izlečivo psihoana­
lizom. Ali jednog dana prebacivao je sam sebi što je kod ne­
kog bolesnika počinio osnovnu grešku u psihoanalizi. Toga
dana kod njega su se opet pojavili svi znaci njegove ranije
216 Psihopatologija svakodnevnog života

im ao p rilik e d a p o stu p k e ta k v e je d n e ličnosti podvrg-

nem analizi, d a bih, po izboru zaboravljenog, otkrio
m o tiv ac iju z a b o ra v lja n ja . A li ja n e m ogu da n e pom i­
šlja m p e r analogiam d a je ovde m otiv zaboravnosti
p o tc e n jiv a n je dru g o g u osobito velikoj m e ri i da taj
m o tiv isk o rišću je k o n s titu cio n a ln i m o m en at za svoje
ciljeve*.
U d ru g im slu ča jev im a m otivi z a b o ra v lja n ja ne
m ogu se tako lako pronaći, a k ad a su nađeni, izazivaju
veće ču đ en je. Tako sam ra n ijih godina zapazio da,
kad im am b olesnika da posetim , u v ek zaboravim sam o
p osetu b o lesniku k o ji n e plaća ili kolegi. P ostiđen, n a ­
vikao sam se da već iz ju tra zabeležim posete koje
toga d a n a n a m e ra v a m da učinim . Ne znam da li su
d ru g i le k a ri istim p u te m došli do iste navike. A li tako
čovek do n ekle uči da s h v a ta šta takozvanog n ev raste-
n ik a p odstiče da ono što hoće da saopšti le k aru zabe-
leži n a fam oznoj „ h a rtijic i”89. O n će sam reći da nem a
p o v eren ja u re p ro d u k tiv n u sposobnost svoga pam će­
nja. To je sigurno tačno, ali scena se obično odigrava
ovako: B olesnik je razn e svoje nevolje i svoja p itan ja
izložio nad ugačko i opširno. Pošto je završio i još uči­
nio m alu pauzu, on izvlači h a rtijic u i kaže, izvinja-
v aju ći se: „Z abeležio sam ponešto, je r n išta ne pam ­
tim .” Na h a rtijic i obično nem a ničeg novog. On po-

„rasejanosti”. Hodajući ulicom više puta se spotakao (prika­

zivanje onog „faux pas” — pogrešnog koraka — u lečenju),
zaboravio je svoj novčanik kod kuće, hteo u tramvaju da
plati krajcaru manje, nije dobro zakopčao svoje odelo i si.
• E. Džons primećuje uz to: Often the resistance is of a
general order. Thus a busy man forgets to post letters en­
trusted to him — to his slight annoyance — by his wife, just
as he may „forget” to carry out her shopping orders (Cesto
je otpor opšte prirode. Tako zapošljen čovek zaboravlja da
preda na poštu pisma koja mu je poverila — što mu je po­
malo dosadno — njegova žena, kao što možda „zaboravlja”
da izvrši njene naloge za kupovine).
нв „Homme aux papiers” (francuski: čovek sa harliji-
cama) nazvao je francuski nervni lekar Sarko neurotičnog
bolesnika koji u lekarevoj ordinaciji vadi ceduljice sa zabe-
leškama o svima svojim tegobama.
 Zaboravljanje utisaka i n a m e ra 217

n av ija sv aku tačku i sam odgovara: „Da, to sam već

p itao .” Tom h artijico m on v erovatno sam o dem on­
s tr ir a je d a n od svojih sim ptom a: koliko često njegove
n am ere b iv a ju porem ećene u p lita n je m m ra čn ih m o­
tiva.
P rizn a ju ći da sam , naročito u ra n ijim godinam a,
vrlo lako i zadugo zab o rav ljao da v raćam p o za jm lje­
ne knjige, ili da m i se naročito lako dešavalo da iz
zab o ravnosti odlažem plaćanja, d o d iru jem bolest od
k oje b o lu je i većina m eni poznatih zd rav ih ljudi. N e­
d avno sam jednog ju tr a n ap u stio d u v andžinicu u ko­
joj sam kupio svoju svako d n ev n u količinu cigara ne
p lativ ši je. To je bilo sasvim bezazleno p ro p u štan je
je r sam tam o poznat p a sam mogao očekivati da će m e
s u tra d a n podsetiti n a m oj dug. A li ta j m ali propust,
ta j p o k u šaj d a se zadužujem , začelo n ije bez veze sa
razm išljan jim a o b u d že tu ko ja su m e dan ra n ije obu­
zim ala. U vezi s tem om o novcu i posedu m ogu se tr a ­
govi d v o jakog d rž a n ja lako dokazati i kod većine ta ­
ko zv an ih če stitih lju d i. P rim itiv n a g ram zivost odoj-
četa, k o je tra ž i d a se dočepa svih p re d m e ta (da bi ih
p rin e lo ustim a), m ožda uopšte sam o nep o tp u n o biva
sav la d an a k u ltu ro m i vaspitanjem *.

• Zarad jedinstva teme smem ovde zanemariti podelu

koju sam izabrao i dodati gore rečenom da u pitanjima nov­
ca pamćenje ljudi pokazuje naročitu pristrasnost. Zabluda da
smo nešto već isplatili često je, kao što znam iz ličnog isku­
stva, vrlo uporna. Gde nisu u pitanju veliki životni inte­
resi, nego gde se, kao kod kartanja, tako reći u šali pušta na
volju nameti za dobitkom, tu i najpošteniji naginju zablu­
dama, greškama u sećanju i računanju i sami, ne znajući
kako, nađu se upleteni u male prevare. Na ovakvim slobo­
dama se delimice zasniva psihički osvežavajući karakter igre.
Poslovici da se u igri poznaje karakter čoveka ne može se
poreći tačnost, ako se doda: ugušivani karakter. — Ako još
postoje nenameme greške u računima „calkelnera”, o njima
se očigledno može suditi na isti način. — U trgovačkom sta­
ležu može se često zapaziti izvesno oklevanje u izdavanju
novčanih suma, pri plaćanju računa, itd., što sopstveniku ne
donosi dobit, nego se samo može psihološki razumeti kao
izraz protivvolje, protivne davanju novca. — Brill o tom veli
sa epigramatskom oštrinom: „We are more apt to mislay
218 Psihopatologija svakodnevnog života

B ojim se d a sam sa svim do sad ašn jim p rim erim a

postao n ap ro sto b an a lan . A li m eni ide sam o u raču n
ako n ailazim n a stv a ri k o je su svim a poznate i koje
svako razu m e n a isti način, je r n am erav am da s k u p ­
lja m i naučno isk o rišću jem sam o ono što je svako­
dn evno. N e u v iđ a m zašto se m u d ro st ko ja je k ris ta -
lizovano p rosto životno iskustvo n e bi sm ela u v rs titi
m eđ u te k o v in e n au k e. B itn i k a ra k te r naučnog rad a
ne čini ra zn o ro d n o st o b je k ta, nego stro ža m etoda p ri
u tv rđ iv a n ju čin jen ica i te ž n ja za dalekosežnim vezi­
v a n je m u celinu.
N ašli sm o da n am ere koje su od izvesnog značaja
u o p šte b iv a ju za b o ra v lje n e onda k ada m ra čn i m otivi
u staju p ro tiv njih. U još m a n je važ n im .n am eram a r a ­
sp oznajem o kao d ru g i m ehanizam za b o ra v lja n ja da
se na n am eru prenosi p ro tiv vol ja s n ek e d ru g e strane,
pošto je izm eđu tog drugog i sad ržin e n am ere stv o re­
na spoljna asocijacija. O vam o ide sledeći p rim er: J a
m nogo polažem na lepu u p ijaću h a rtiju ; odlučim da
ku p im novu k ada po podne pođem u U n u tra šn ji grad.
Ali to zab o rav ljam četiri d an a uzastopce; n ajzad se
zap itam šta je uzrok tom p ro p u štan ju . N ađem ga lako
pošto se setim da za u p ijaću h a rtiju doduše pišem
„L o sch p ap ier” , ali obično kažem „F liessp a p ier”.
,.F liess” je im e jednog p rija te lja u B erlin u koji m i je
tih d an a dao povoda za m učnu misao. Te m isli ne
m ogu da se otresem , ali odbram bena te žn ja (str. 198)
izražava se na ta j način što se pom oću istovetne reči
prenosi na in d ife re n tn u i zato m alo otpornu nam eru.
D irek tn a p ro tiv v o lja i u d a lje n ija m otivacija sti-
ču se u sledećem slu ča ju odlaganja: U zbirci G renz-
fra g en des N erve n - u n d Seelenlebens napisao sam

letters containing bills than checks” (Više smo skloni da za-

turamo pisma koja sadrže račune nego pisma sa čekovima) —
Sa najintimnijim i najmanje jasnim pobudama je u vezi to
što baš žene pokazuju naročito neraspoloženje da honorišu
lekara. Obično su zaboravile svoj novčanik, zato ne mogu
da plate u ordinaciji, zatim redovno zaboravljaju da hono­
rar pošalju od kuće i tako postižu da budu lećene badava
— „zbog svojih lepih očiju”. One, tako reći, plaćaju time
što dopuštaju da čovek uživa gledajući ih.
 Zaboravljanje utisaka i namera 219

k ra tk u ra sp ra v u o snu k o ja sažeto d aje sad ržin u

m oga T u m ačenja snova.
B erg m an90 šalje iz V isbadena k o re k tu ru i m oli da
se ona o dm ah sv rši je r svesku hoće d a izda još p re
Božića. K o rek tu ru sv ršim još iste noći i stav im je na
svoj pisaći sto d a b ih je idućeg ju tr a poneo. U ju tru
zaboravim n a n ju , setim je se te k popodne k ad a u g le­
dam p a k e t n a svom pisaćem stolu. Isto tako zab o ra­
vim k o re k tu ru posle podne, u veće i idućeg ju tra , dok
ne p rib e rem snagu i posle podne dru g o g d an a odne­
sem k o re k tu ru do poštanskog san d u četa, p itaju ć i se
u ču d u šta li može d a bude u zrok ovom odlaganju.
Očevidno ne želim da je p ošaljem ; ali zašto? Za v rem e
te še tn je u đem u p red u zeće svog bečkog izdavača, koji
je objavio i k n jig u o snovim a, p oručim nešto i kažem ,
kao g o n jen iznenadnom pom išlju: „Vi znate, da sam
,S nove’ pisao po d ru g i p u t? ” — „No, č u je te li!” —
„U m irite se, to je sam o k ra ta k član ak za zb irk u L e-
v en feld a-K u rele .” Ip ak m u n ije bilo p ravo; strah o v a o
je d a će to d a b u d e n a š te tu p ro d a je k njige. P ro tiv io
sam se to m m išlje n ju i n ajzad upitao: „D a sam vam
se ra n ije obratio, b iste li m i za b ra n ili da p u b lik u jem
tu ra s p ra v u ? ” — „N e, to nip o što .” V erovao sam i sam
da sam u činić ono n a što sam im ao p o tp u n o p rav o i
što je o p šte uobičajeno; ipak s m a tra m kao izvesno da
je sličn a m isao kao što ju je izrazio izdavač b ila m o­
tiv m oga o k le v an ja da k o re k tu ru o dašljem . T a n edo­
um ica je u vezi s je d n im ra n ijim događajem , k ad a mi
je d ru g i je d a n izdavač činio teškoće što sam — a to
se n ije m oglo izbeći — u član ak za N otnagelov p riru č ­
nik p ren eo n ep ro m en jen o nekoliko listova te k sta iz
ran ijeg , u d ru g o m iz d an ju izišlog ra d a o ce re b raln o j
dečjoj uzetosti. No ni tu za m erk u n e m ogu da usvo­
jim ; i ta d a sam svog izdavača (identičnog s izdavačem
T u m a č en ja snova) lo jaln o obavestio o svojoj n am eri.
Ali, ako o vaj niz u sp o m en a p ra tim još d a lje u p ro ­
šlost, izlazi m i p re d oči je d a n još ra n iji događaj, k ada

* J. F. Bergmann u Wiesbaden-u je izdavać zbirke

Grenzfragen des Nerven- und Seelenlebens, koju su osnovali
L. Ldwenfeld i H. Kurella.
220 Psihopatologija svakodnevnog života

sam , p rilik o m jed n o g p rev o d a s francuskog, odista po-

vred io a u to rsk a p ra v a sv o jin e k o ja su tu dolazila u
obzir. P rev ed en o m te k stu dodao sam napom ene, ne
za traživ ši za n jih o d o b ren je autorovo, a nekoliko go­
d in a k a sn ije uvideo sam da im am razloga za p retp o ­
sta v k u da je a u to r bio n ez adovoljan tom sam ovoljom .
P o sto ji poslovica k o ja odaje zn a n je širo k ih n a ­
ro d n ih slo je v a o tom e da za b o ra v lja n je n am era n ije
n išta slu čajno. „W as m an ein m al zu tu n vergessen
hat, das v erg isst m a n d an n noch o fte r” (Što je čovek
je d n o m zaboravio d a učini, to posle z a b o ra v lja još
češće).
Š taviše, p onekad se čovek n e može o te ti utisk u
da je sve što se m ože reći o z a b o ra v lja n ju i om aška­
m a u o p šte lju d im a ionako poznato kao nešto što se
sam o po sebi razum e. D osta je čudno što je još po­
tre b n o da im se to što im je tako dobro poznato iznosi
p red svest! K oliko p u ta sam slušao da neko govori:
Ne p o v erav a j m i ta j nalog, zaboraviću ga začelo. Ako
se tak v o p red sk aza n je obistini, onda u tom sigurno
nem a ničeg m ističnog. O naj koji je tako govorio ose-
ćao je u sebi n a m e ru da nalog n e izvrši i sam o se
u stru čav ao da je uvidi i prizna.
Z a b o rav lja n je nam era, uostalom , vrlo dobro
o sveti ja v a nešto što bi se moglo n az v ati „donošenje
p riv id n ih o d lu k a ”. Jed n o m sam obećao jednom m la­
dom a u to ru da ću n ap isa ti re fe ra t o njegovom m alom
d elcetu , ali sam to zbog u n u tra šn jeg , m eni nepozna­
tog, o tp o ra odlagao; n ajzad sam jednog dana, na n je ­
govo n av a ljiv an je, obećao da ću to učin iti još istog
v ečera. Im ao sam i ozbiljnu n am eru da tako postu­
pim , ali bio sam zaboravio da sam za isto veče već od­
redio sa sta v lja n je jednog neodložnog stručnog m išlje­
nja. Poštp sam tako uvideo da je m oja n am era bila
lažna, prividna, odustao sam od d alje borbe protiv
mog o tp o ra i otkazao sam au to ru što sam m u bio
obećao.
 OM ASKE U HVATANJU

Glava VIII

Iz g o respom enute p u b lik acije M erin g era i M aje-

га n avodim još ovo m esto (stra n a 98):
„O m aške u govoru n isu sasvim u sam ljen e. O ne
o d g o v araju om aškam a k o je se često d ešav aju p ri d r u ­
gim v rs ta m a lju d sk e d elatn o sti i ko je se dosta n e ra -
zložno n a z iv aju zab o rav n o šću .”
J a d akle nisam nipošto p rv i koji p re tp o sta v lja da
se iza m a lih p o rem ećaja u fu n k cijam a svakodnevnog
života zd rav ih k riju sm isao i nam era*.
A ko su takvo sh v a ta n je d o p u štale g rešk e u govo­
ru , koji je m o to ričn a fu n k cija, onda je blizu pam eti
da se isto sh v a ta n je p ren ese i n a g rešk e u ostalim n a ­
šim m o to ričkim fu n k cijam a. T e g rešk e sam podelio na
dve g ru p e: one slu ča jev e u kojim a je b ita n pogrešni
efekt, d ak le s k re ta n je sa in ten cije, označujem kao
om a ške u h va ta n ju ; ostale, u k o jim a je necelishodna
cela ra d n ja , n aziv am sim p to m sk e i slučajne radnje.
Ali g ran ica se n e m ože tačno povući; m oraćem o n a ­
po sletku u v id e ti d a sve podele u p o tre b lje n e u ovoj
rasp rav i im aju sam o d e s k rip tiv a n značaj i d a p ro tiv -
reče u n u tra šn je m je d in s tv u p o ja v a u našoj oblasti.

* Druga publikacija Meringera pokazala mi je kasnije

koliku sam nepravdu učinio tom autoru kada sam kod njega
pretpostavljao toliko razumevani*
222 Psihopatologija svakodnevnog života

P sihološko razu m e v an je om ašaka u h v a ta n ju

očev id n o neće m nogo d obiti tim e što ćem o ih podve­
s ti pod a ta k siju , sp ecijaln o pod „ k o rtik a ln u atak si-
ju ”91. P o k u ša jm o ra d ije da u p o je d in im p rim erim a o t­
k rije m o u slove pod k o jim a su postali. U potrebiću za
ta j cilj o p et za p ažan ja n a sam om sebi iako kod m ene
p rilik e za ta k v a za p ažan ja nisu naro čito česte.
a) R a n ijih godina, k ad a sam još češće nego sada
p osećivao b olesnike u n jih o v im kućam a, dešavalo mi
se često da, stig a v ši p red v ra ta n a k o ja je tre b alo da
k u ca m ili gde je tre b a lo d a zvonim , izvučem iz džepa
k lju č e v e svoga sopstvenog stan a , p a da ih zatim go­
tovo p o stiđ e n ponovo stav im u džep. A ko sastavim i
p reg led am spisak b olesnika kod k ojih m i se to d eša­
valo, d o lazim do za k lju čk a da ta om aška — vađenje
k lju č e v a m esto zv o n jen ja — vero v atn o znači neko
o d av a n je počasti toj kući. T a om aška im ala je isti zna­
čaj kao i pom isao: „O vde sam kao kod svoje k u će”,
je r m i se d ešav ala sam o onde gde sam bolesnika za-
voleo (N a v ra tim a svoga sopstvenog s tan a nisam , n a ­
rav n o , n ik a d zvonio).
O m aška je d ak le bila sim boličan p rikaz misli
k o ja u s tv a ri n ije tre b alo da b u d e ozbiljno, svesno
p rih v a ćen a; je r, u stv arn o sti, n erv n i le k a r tačno zna
d a m u je bolesnik p riv rž en sam o dotle dok od njega
još o ček u je koristi, i da on sam d aje m aha ргеко-
m ern o toplom ' in tereso v an ju za svoje bolesnike samo
u cilju u k az iv an ja psihičke pomoći.
D a pogrešno b a ra ta n je ključem , koje je ipak puno
sm isla, nipošto n ije sam o m oja n aročita osobina, p ro ­
izlazi iz m nogobrojnih zapažanja dru g ih lica na sa­
m im a sebi.
Isk u stv a k o ja su gotovo istovetna s m ojim a n a­
lazim o kod A . M aeder-a. (C ontributions a la psycho-
p athologie de la vie quotidienne — Prilozi psihopa­

Ataksija (grčko a označava odsustvo, taksis — red) —

poremećen je skladne saradnje mišića pri pokrelu. Kortikalna
ataksija je ataksija čiji uzrok treba tražiti u moždanoj kori
(lat. cortex).
 OmaSke u hvatanju 223

tologiji svakodnevnog života. — A rch, de Psychol.,

VI, 1906):
II est a rriv e a chacun de s o rtir son trousseau, en
a rriv a n t a la p o rte d ’u n am i p artic u lie re m e n t cher,
de se su rp re n d re , p o u r ainsi dire, en tra in d ’o u v rir
avec sa cle com m e chez soi. C ’est u n re ta rd , p u isq u ’il
fau t so n n er m a lg rć tout, m ais c’est u n e p reu v e q u ’on
se set — ou q u ’on v o u d ra it se s e n tir — com m e chez
soi, au p res de cet am i (Svakom e se desilo da, stigavši
p red v ra ta nekog naro čito d ragog p rija te lja , izvuče
svoj svežanj ključeva, da sebe ta k o reći u h v a ti u
tom kako baš o tv a ra k lju čem kao kod svoje kuće. To
je g u b itak v rem ena, je r se u p rk o s svem u m ora zvo­
n iti, ali to je dokaz da se čovek oseća — ili da bi
želeo d a se oseća — kod toga p rija te lja kao kod svoje
kuće).
E. D žons (1. c., s tr. 509):
T h e use of keys is a fe rtile source of occurences
of th is k in d of w hich tw o ex a m p les m a y be given. If
I am d istu rb e d in th e m id st of som e engrossing w ork
at hom e b y h av in g to go to th e ho sp ita l to c a rry out
som e ro u tin e w ork, I am v e ry a p t to fin d m yself
try in g to open th e door of m y la b o ra to ry th e re w ith
th e k ey of m y desk a t hom e, alth o u g h th e tw o keys
a re q u ite u n lik e each o th e r. T h e m istak e unconscio­
usly d em o n strates w h e re I w ould r a th e r be a t th e
m om ent.
Som e y ea rs ago I w as ac tin g in a su b o rd in ate
position a t a c e rta in in stitu tio n , th e fro n t door of
w hich w as k e p t locked, so th a t it w as n ec essary to
rin g fo r adm ission. O n se v e ra l occassions I found
m yself m a k in g serio u s a tte m p ts to open th e door
w ith m y house key. E ach one of th e p e rm a n e n t v i­
sitin g staff, of w h ich I asp ire d to be a m em ber, w as
p rovided w ith a k ey to avoid th e tro u b le of h aving
to w ait a f th e door. M y m istak es th u s ex p ressed m y
desire to be on a s im ila r footing, a n d to b e q u ite „at
hom e” th e re.
(U p o treba k lju čev a je plo d an izvor slu ča jev a te
v rste, od k o jih navodim o d v a p rim e ra . A ko sam usred
nekog ra d a kod kuće, k o jim sam sasvim zauzet, om e­
224 Psihopatologija svakodnevnog života

te n tim e što tre b a d a idem u b olnicu i d a tam o iz v r­

šim n ek i šab lo n sk i posao, v rlo ću lako u h v a titi sebe
kak o p o k u šav am d a o tv o rim v ra ta m oje tam ošnje
la b o ra to rije k lju č e m pisaćeg sto la u m om dom u, m a­
d a su oba k lju č a sasvim različita. T a om aška n esv e­
sno p o k az u je gde b ih ja u tom tre n u tk u voleo da
b u d em .
P r e nekoliko godina rad io sam , zauzim ajući pod­
re đ e n položaj, u izvesnoj u stan o v i čiji je glav n i ulaz
s ta ln o bio za k lju ča n , ta k o d a se m oralo zvoniti da
b i se m oglo ući. U v iše m a hova konstatovao sam
k ak o o zb iljno p o k u šav am d a v ra ta otv o rim ključem
svoga stan a . S vaki s ta ln i član kolegij um a — a to
sam i ja želeo d a p o stan e m — im ao je ključ, da ne
bi m o rao d a čeka n a v ratim a . M oje om aške su tako
iz ražav a le m o ju že lju da b u d em u sličnom položaju i
da tam o b u d em sasvim „kod k u će”).
S ličn o sao p štav a d r H ans Saks:
„ S ta ln o nosim dva k lju ča, od k ojih je d an otv a ra
v ra ta m o je kan c elarije, d ru g i m oga stana. N ije n i­
pošto lako zam eniti ih je r je k lju č od kan c elarije
n a jm a n je trip u t veći nego k lju č od stana. O sim toga
p rv i k lju č nosim u džepu od pan talo n a, a dru g i u
p rslu k u . U za sve to, više p u ta se dešavalo da sam,
sto jeći p re d v ratim a , opazio da sam n a step e n ištu p ri­
prem io po grešni ključ. O dlučio sam da izvršim sta ­
tističk i ogled: kako svakog d an a stojim p red jednim
i d ru g im v ratim a , o tp rilik e u istom raspoloženju, za-
m e n jiv a n je ključeva, ako je psihički determ inisano,
m o ra d a im a n ek u sta ln u ten d en ciju . D alje posm atra-
n je pokazalo je da sam redovno vadio k lju č od stana
p red k an celarijom , sam o je d an jed in i p u t desilo se
su p ro tn o : išao sam um o ran kući, gde je, kako sam
znao, n a m ene čekao neki gost. P red v ratim a poku­
šao sam da ih otk lju čam ključem od k ancelarije, koji
je, narav n o, bio suviše v elik .”
b) U izvesnoj kući, u kojoj već šest godina, dva­
p u t dnevno, u određeno doba čekam p red jednim v ra ­
tim a n a d rugom sp ra tu da m e p u ste u n u tra , desilo
m i se za to dugo vrem e d v ap u t (u kratk o m razm aku)
da sam otišao za sp ra t više, da sam dakle pogrešio,
 OmaSke u hvatanju 225

p en ju ći se. P rv i p u t nalazio sam se u am bicioznom

budnom Snu u kom sam se peo sve više i više. T ada
sam čak prečuo da su se ona v ra ta n a drugom sp ra tu
o tv o rila k ad a sam stavio nogu n a p rv e stepenice tre ­
ćeg sp rata . D rugi p u t sam , „utonuo u m isli”, otišao
pred alek o ; k ad a sam to opazio, v ra tio sam se; po­
tru d io sam se d a u h v a tim fa n ta z iju ko ja m e je oku­
pila i ko n statovao da sam se lju tio zbog neke (u m ašti
zam išljene) k ritik e m o jih p u b lik acija, u kojoj m i se
zam eralo d a u v ek idem p re d a le k o ”92
c) N a m om pisaćem sto lu već godinam a leže, je d ­
n o p o red drugoga, čekić za isp itiv a n je reflek sa i d i­
jap azo n (v iljuška za p ro iz v o đ en je tona). Jed n o g dana,
po za v ršetk u o rdinacije, pođem žurno, je r sam hteo
d a u h v atim o d ređ en i voz g ra d sk e železnice, i stavim
p ri p u n o j dnevnoj sv etlo sti u džep od k a p u ta m esto
čekića d ijapazon, i te k m e te žin a p re d m e ta koji mi
je džep v ukao n an iže upozori n a m oju grešku. Ko
n ije n a v ik n u t d a ra z m išlja o ta k o n ez n atn im događa?
jim a, bez su m n je će tu g re šk u o b ja sn iti i o p rav d ati
žu rb o m tog tre n u tk a . J a sam ip a k sebi postavio p i­
ta n je zašto sam u p ra v o uzeo d ijap azo n um esto čeki­
ća. U žu rb anost je isto ta k o m ogla b iti m otiv d a taj
p o k re t izv ršim tačno k ak o n e b ih gubio v rem e n je ­
govim k o rigovanjem .
P ita n je k o je m i se n a m e tn u lo glasilo je: Ko sć
po sled n ji m ašio d ijapazona? To je p re nekoliko dana
učinilo je d n o d e te idiot, kod koga sam ispitivao
p až n ju za čuliie u tisk e a k o je je ta j dijap azo n toliko
živo zain tereso v alo d a sam m u g a sam o s m ukom
m ogao o teti. T re b a li to d a znači d a sam ja idiot? č in i
se d a je o dista tako, j e r sledeća pom isao k o ja se na-
d o v ezu je n a čekić (nem ački: H am m er), glasi: „Сћа-
m e r ” (h eb rejsk i izraz, k o ji znači m agarac).

n U nemačkom originalu ta rečenica ima ovaj zavrfe-

tak: und in die ich nun den wenig respektvollen Ausdruck
„verstiegen” einzusetzen hatte — ,,i u tu (kritiku) trebalo Je
da sada umetnem izraz koji ne odaje mnogo poštovanja:
verstiegen”. Sich versteigen znači pogrešiti, žalutati pri pe­
njanju, u prenosnom smislu znači: zabrazditi.
15 F rojd. O d ab ran a di*la, I
226 Psihopatologija svakodnevnog života

No, čem u sv a ta g rd n ja ? T u odgovor tre b a po­

tra ž iti u situ a ciji. Z u rim k a bolesnici u nekom m estu
n a p ru z i Z a p ad n e železnice; po anam nezi, saopštenoj
u pism u, ta bolesnica je p re više m eseci p ala s b al­
k ona, p a o ta d a n e m ože d a ide. L e k a r koji m e zove u
k o n su lta ciju p iše d a ip a k n e zna da li je posredi
p o v red a k ičm ene m oždine ili tra u m a tič n a neuroza —
h is te rija . O tom e tre b a ja d a odlučim . T u bi dakle
b ila u m e sn a opom ena d a p ri toj škakljivoj d ife ren ­
cijaln o j dijagnozi b u d em naročito oprezan. K olege
ionako m isle d a odveć lakom isleno stav ljam o di­
jag n o zu h is te rije gde su posredi o zb iljn ija oboljenja.
A li tim e g rd n ja još n ije dovoljno opravdana! Da,
sećam se još i ovoga: T a m a la železnička stan ica je
isto ono m esto u kom e sam , p re nekoliko godina, vi­
deo m lad ića koji posle duševnog p o tre sa n ije mogao
d obro da ide. T ada sam postavio dijagnozu — h iste­
r ija i k asn ije počeo psihičko lečenje tog bolesnika, a
zatim se pokazalo da m oja dijagnoza doduše n ije bila
n etačn a, ali ni tačna. Č itav niz bolesnikovih sim pto­
m a bio je h iste ričn e p riro d e i ti sim ptom i su u toku
lečen ja odm ah i iščezli. A li iza n jih pojavio se tada
o statak n ep ristu p ačan lečenju, koji se mogao svesti
na b o lest sclerosis m u ltip le x 93. O ni koji su bolesni­
ka videli posle m ene m ogli su lako poznati organsku
p riro d u o b oljenja; ja teško da sam m ogao postupiti i
su d iti d ru kčije, no ipak je ostao u tisak jed n e teške
zablude; o bećanje koje sam m u dao da ću ga izlečiti
bilo je, naravno, nem ogućno održati. O m aška kojom
sam m esto čekića dohvatio dijapazon m ogla bi se
dak le p rev esti ovim rečim a: Ti budalo, m agarče, p ri-
beri se i pripazi ovog p u ta da ne bi opet postavio
dijagnozu h iste rija gde postoji neizlečiva bolest, kao
kod onog sirom aha u istom m estu p re više godina! A
na sreću za ovu m alu analizu, iako na nesreću za
m oje raspoloženje, bio je nekoliko dana ranije, a dan

м Sclerosis multiplex ili diseminirana skleroza je organ­

sko oboljenje, sa ognjištima na raznim mestima centralnog
nervnog sistema.
 Omaške u hvatanju 227

posle d e te ta idiota, u m ojoj o rd in aciji ta j isti čovek

sa teškom spastičnom uzetošću94.
V idim o da se ovog p u ta u om ašci p ri h v a ta n ju
izražava glas au to k ritik e. Za ta k v u prim enu, kao p ri­
govor sam om sebi, ta je om aška naročito podesna.
P ogreška, p rom ašivanje, ovde hoće da prikaže kako
smo pogrešili i prom ašili u drugoj prilici.
d) R azum e se da om aška u h v a ta n ju m ože da slu ­
ži i čitavom nizu d ru g ih m ra čn ih n am era. Evo prvog
p rim era: V rlo se retk o dešava da ja nešto razbijem .
N isam n aročito sp reta n , ali usled anatom ske n ep o v re-
đen o sti m ojih nerv n o -m išićn ih a p a ra ta kod m ene,
očigledno, n e postoje razlozi za tako n esp retn e po­
k re te sa n eželjen im efektom . Ne m ogu d ak le da se se­
tim p re d m e ta u m ojoj kući koji sam bio slomio.
Teskoba u m ojoj sobi za rad p rim o rav ala m e je če­
sto da, u n ajn ezg o d n ijim položajim a, ru k u je m nizom
a n tik n ih p re d m e ta od g lin e ili kam en a kojih im am
m alu zb irku, tako d a su p ris u tn i koji su m e gledali
izražav ali bojazan da ću nešto s ru šiti i polom iti. No,
to se n ik a d n ije desilo. Z ašto sam onda jednom b a­
cio n a pod m ra m o rn i poklopac svoje p ro ste m astio ­
nice, ta k o d a se razbio?
Moj p rib o r za m astilo sasto ji se iz ploče od u n -
te rsb e ršk o g m ra m o ra, k o ja je iz d u b lje n a da bi p ri­
m ila sta k le n u m astionicu; sam a m astionica im a po­
klopac s kuglicom od istog kam ena. Iza tog p rib o ra
po stav ljen je niz b ro n zan ih s ta tu e ta i fig u rin a od
te rak o te. Seo sam za sto da pišem , učinio ru k o m koja
je d ržala d rž a lje čudno n e s p re ta n i nagao p o k ret, i
tako sam poklopac, koji je ležao n a stolu, bacio na
pod. R a z ja šn je n je n ije teško naći. N ekoliko sati p re
toga b ila je u sobi m o ja s e s tra i razg led ala n ek e no-
v o n ab a v ljen e s tv a ri. N ašla je d a su v rlo lepe i rek la:
„S ada tv o j pisaći sto o d ista izgleda lepo, sam o p ti-
b o r za m a stilo n e ide uz te s tv ari. T re b a d a im aš

u Spastična uzetost — uzetost u kojoj mi.Sići grčevito

(grčko spasm os = grč) drže uzeti deo tela u određenom po­
ložaju — jedan je od čestih znakova diseminirane skleroze.
15*
228 Psihopatologija svakodnevnog života

le p ši.” Is p ra tio sam s e s tru i v ratio se te k posle n e ­

koliko sati. A ta d a sam , čini se, izvršio egzekuciju nad
o su đ en im p rib o ro m za m astilo. D a li sam , m ožda, za­
k lju čio po se strin im rečim a d a je ona o dlučila da mi
za p rv u sv ečan u p rilik u pokloni lepši p rib o r, pa sam
n elep i s ta r i razbio k ako b ih je p rim o rao da izvrši
n ag o v e šten u n a m e ru ? A ko je tako, onda je m oj po­
k r e t bio sam o p riv id n o n e sp re ta n ; u s tv a ri bio je
n eobično v e št i sm išljen , um eo je d a pažljivo izbegne
sve sk u p o cene p re d m e te u blizini.
O d ista v e ru j em d a se isto tako m o ra su d iti o či­
tav o m n iz u p riv id n o s lu č a jn ih n ev e štih pokreta.
Tačno je d a oni n a izgled im a ju k a ra k te r silovitosti,
kao n ek o g tre sk a n ja , nečeg spastičn o -atak tičn o g ; no,
u s tv ari, n jim a u p ra v lja je d n a in te n c ija i oni poga­
đ a ju svoj cilj sa sig u rn o šću kojom se svesni hotim ič­
n i p o k re ti n e o d lik u ju uvek. O be te k a ra k te rn e crte,
silo v ito st kao i sig u rn o st u gađ a n ju , zajedničke su
uo stalo m n jim a i m otoričnim pojavam a- h isteričn e
n euroze, a delim ično i m otoričnim podvizim a som-
n am b u liz m a95; to v ero v atn o ukazuje, ovde kao i tam o
n a is tu jo š n ep o z n atu m o d ifik aciju inervacionog pro ­
cesa.
I slu čaj koji je opazila n a sam oj sebi i saopštila
g đ a L u S alom e (L ou A ndreas-S alom e) u v eri j ivo po­
k a z u je kako u p orno p o n av ljan a „n e sp retn o st” može
v rlo v ešto da služi n ep rizn atim nam eram a.
„T ačno od onog v rem en a otk a d je m leko postalo
r e tk a i sk upocena ro b a dešavalo m i se, n a m oje sta l­
no užasav an je i negodovanje, d a ga ostavljam da pre-
kipi. U zalud sam se tru d ila da to savladam , m ada
nipošto n e m ogu reći da sam u d ru g im p rilik am a га-
s e ja n a ili nepažljiva. M ožda bih im ala i razloga da
ta k v a budem , posle s m rti m oga dragog belog te rije ra
(koji se sa isto toliko p ra v a kao m a koji čovek zvao
p rija te lj, ru sk i: družok). A li gle, od onda nikada n i­
je d n a k ap ljica m leka n ije prekipela. P rv a m oja m i­

к Somnambulizam (lat. somnus — san, ambulo rr ho­

dam) — hodanje u snu, tzv. mesečarstvo.
 Omaške u hvatanju 229

sao u vezi s tim glasila je: K ako je to dobro! je r ono

što bi se prosulo na š te d n ja k ili n a pod sada ne bi
moglo ničem u d a posluži! — Istovrem eno, videla sam
pred sobom svoga p rija te lja kako sedi i s napetom
p ažnjom p o sm atra p ro ced u ru k u v an ja: glave m alo
n ag n u te ukoso i u iščekivanju, već m ašući repom , r a ­
ču n aju ći sa spokojnom izvesnošću n a d ivnu nesreću
koja će se desiti. T im e je, n arav n o , sve postalo jasno,
pa i to d a m i je on bio još m nogo draži, nego što sam
i sam a zn a la.”
P o sled n jih godina, o tk a d a sk u p lja m ta k v a zapa­
žanja, desilo m i se još nekoliko p u ta da sam p re d ­
m ete od izvesne v red n o sti razlupao ili slomio; ali
isp itiv an je tih slu ča jev a u v erilo m e je da to nikad
nije bilo posledica slu ča jn o sti ili m oje n en a m ern e n e­
s p retn o sti. T ako sam je d n o g a ju tr a dok sam , u ko­
stim u za k u p an je, sa slam n im pap u čam a n a nogam a,
prolazio k roz sobu, pod u ticajem nekog iznenadnog
im pulsa tre sn u o je d n u p ap u č u sa noge p rem a zidu,
tako da je sru šila lepu m alu m ra m o rn u V en eru sa
n je n e konsole. D ok se ona ra s p rš ta v a la u kom ade, ja
sam, p o tp u n o spokojan, citira o stihove V. Buša (W il­
h elm B usch):

Ach! die Venus 1st perdii —

Klickeradoms! — von Medici!

(Ah, propala je Venera — Klikeradoms — medičejska!)

Ovo p usto p o n ašan je i m o ja spokojnost u prkos

šteti n alaze svoje o b ja šn je n je u ta d ašn jo j situ a ciji. U
porodici sm o im ali te šk u bolesnicu, čijem sam o zd rav ­
ljen ju u p o ta ji već p resta o d a se nadam . O noga ju tr a
doznao sam da se z n a tn o p o p rav ila; znam d a sam
sebi rek ao : dakle, o na ipak o staje u životu. P re m a
tom e je m oj n ap a d ra z a ra n ja izražavao zah v aln o st
su dbini i on m i je om ogućio da izvršim prin o šen je
na žrtv u , kao da sam se za re k ao da ću, ako ona ozd ra­
vi, nešto žrtv o v ati! S to sam kao ž rtv u izabrao m e-
d ićejsku V eneru, to je sv ak ak o tre b a lo da b u d e sam o
g alan tan k o m p lim e n t re k o n v a le sc e n tk in ji; no i ovog
230 Psihopatologija svakodnevnog života

p u ta m i o staje n esh v atljiv o kako sam mogao tako

brzo, o d lučno i vesto n iša n iti i kako n isam pogodio
n ije d a n od o b je k a ta u n ajbližoj blizini.
Z a d ru g o ra z b ija n je poslužio sam se d ržaljem
k o je m i se izm aklo iz ru k e : ono je ta k o đ e im alo zn a­
čaj žrtv e, ali ovoga p u ta ž rtv e ra d i o tk la n ja n ja zla.
Je d n o m sam sebi dopustio d a vern o m i zaslužnom
p r ija te lju u čin im prigovor, ko ji se zasnivao sam o na
tu m a č e n ju izvesnih znakova iz njegovog nesvesnog,
ni n a čem drugom . O n m i je to zam erio i napisao m i
pism o u kom e m e je m olio da svoje p rija te lje ne tr e ­
tira m p sih o an alitičk i. M orao sam da m u p riz n am da
je u p ra v u i napisao sam m u p o m irljiv odgovor. Dok
sam pisao to pism o, s ta ja la je p red am n o m m oja n a j­
n o v ija tek ovina, d iv n a gleđosana eg ip atsk a figurina.
R azbio sam je n a opisani način, a zatim odm ah znao
da sam to počinio zato da b ih otklonio veću nevolju.
N a sreću, m oglo se oboje — kako p rija te ljs tv o tako
i fig u rin a — zalep iti ta k o d a je p u k o tin a ostala ne-
p rim etn a .
Razlozi tre ćeg ra z b ija n ja su m a n je ozbiljni; bilo
je to sam o m a sk iran o pogubljenje, „m ask iran a egze­
k u c ija ”, da u p o tre b im izraz T. Fišera (V ischer96 u
ro m a n u A u c h einer), o b je k ta koji m i sc više n ije svi­
đao. N eko v rem e nosio sam štap sa sreb rn o m drškom ;
k ad a je jednom , bez m oje krivice, oštećena ta n k a
s re b rn a ploča, ona je loše op rav ljen a. U skoro pošto
je štap v raćen, up o treb io sam d ršk u da u .o b esti n jo ­
m e lovim nogu jednog od m ojih m ališana. P rito m se
ona, n arav no, slom ila i ja sam n je bio oslobođen.
R av n o dušnost sa kojom se u svim a ovim sluča­
je v im a p rim a n asta la š te ta m ože se svakako uzeti
kao dokaz da je p ri iz v rše n ju postojala nesvesna
n am era.
T ra g aju ći za uzrocim a tako n ezn atn e om aške kao
što je ra z b ija n je nekog predm eta, ponekad nailazim o
n a veze koje vode duboko u p red isto riju čoveka, a

и Friedrich Theodor v. Vischer, nem ački pesnik i pro­

fesor estetik e, učenik H egelov.
 Omaške u hvatanju 231

osim toga nado vezu ju se n a sad ašn ju situaciju. P ri­

m er za to n ek a b ude sledeća analiza od L. Jekelsa:
„N eki le k a r im a istin a n e skupocenu, no ipak
vrlo lepu zem ljan u vazu za cveće. N ju m u je u svoje
vrem e poklonila, pored m nogih d ru g ih predm eta, i
skupocenih, je d n a (udata) bolesnica. K ad se kod n je
jasno p okazala psihoza (duševna bolest), on je sve te
poklone v ratio ro d b in i bolesničinoj — sve do te jed n e
vaze, ko ja je b ila m nogo m a n je skupocena, no od
koje se n ije m ogao ra sta ti, tobože zbog n je n e lepote.
„In ače veom a skrupulozan, le k a r je tu u ta ju iz­
vršio te k posle izvesne u n u tra š n je borbe, je r je bio
p otpuno sv estan d a n jegov p o stu p ak n ije k o rek tan ; a
pred o čav ajući sebi da vaza u s tv a ri i nem a m a te ri­
ja ln e v red nosti, da je teže spakovati je, itd., on je
samo ugu šivao svoju g rižu savesti.
„K ad a se, nekoliko m eseci kasnije, baš hteo o b ra­
titi ad v o k atu d a bi rek lam o v ao i n ap latio osporavani
o statak za le čen je te bolesnice, sam o p re k o ri su se ja ­
vili ponovo; za tre n ga je obuzeo i s tra h da bi srod­
nici m ogli tu to b o žn ju u ta ju da o tk riju i d a zbog n je
povedu p arn ic u p ro tiv njega.
„N aročito je p rv o s tra h o v a n je bilo jedno vrem e
tako ja k o d a je već pom išljao d a se o d rek n e svog, oko
sto p u ta većeg, p o tra ž iv a n ja — d aju ći im tim , tako
reći, o d štetu za u ta je n i p re d m e t — ali tu je m isao
uskoro sav ladao i o d stran io kao ap su rd n u .
,,U to m rasp o lo ž en ju desi se n je m u , koji je inače
veom a re tk o nešto ra z b ija o i koji je dobro vladao
svojim m išićnim a p a ra to m , ovo: o b n av ljaju ći vodu u
vazi, bacio je tu vazu sa sto la je d n im čudno .ne­
s p retn im ’ p okretom , k o ji o rg an sk i n ije bio ni u k ak ­
voj vezi sa tom rad n jo m , i to ta k o d a se ona razb ila
u o tp rilik e p e t ili šest v ećih kom ada. I to pošto je
veče p re toga, posle ja k o g ok le v an ja, odlučio da baš
tu vazu stavi, sa cvećem , n a sto u trp e z a riji, p red
goste k o je je pozvao; i pošto je p re no što će je ra z ­
b iti u p rav o m islio n a n ju , opazio d a je nem a u n je ­
govoj sobi, p o tra žio je, p u n s tra h a , i sopstvenim r u ­
kam a je doneo iz d ru g e sobe.
232 Psihopatologija svakodnevnog života

„K ad a je, posle za p re p ašćen o sti u prvom tr e n u t­

ku, sk u p lja o kom ade i up rav o , s a s ta v lja ju ć i ih, kon-
stato v ao d a će se vaza još m oći gotovo potp u n o re -
k o n stru isa ti — isk lizn u še m u d v a ili tr i veća kom ada
iz ru k u : ra s p rš ta la su se u h ilja d u p arčad i, a ujedno
s tim i sv ak a n a d a d a vazu spase.
„Т а o m aška neosporno je im ala a k tu e ln u te n d e n ­
ciju d a le k a ru om ogući tra ž e n je njegovog p rav a: om a­
šk a je u k lo n ila ono što je zadržao i što ga je donekle
sp rečav alo da za h te v a ono što su n je m u zadržali.
„No osim te n ep o sred n e determ in acije, ova om a­
šk a za svakog p sih o an a litičara im a još i dru g u , da­
leko d u b lju i važniju, sim boličnu; je r vaza je neo­
s p o ran sim bol žene.
„ J u n a k ove m a le is to rije izgubio je svoju lepu,
m lad u i s trasn o v o ljen u ženu n a tra g ičan način; za­
pao je u neurozu, čija je osnovna n o ta b ila m isao
d a je on k riv a c n esreće (,da je slom io je d n u lepu
v az u ’).
„V iše n ije m ogao d a uspostavi odnos sa ženam a,
im ao je o d v ratn o st p rem a b ra k u i tra jn im lju b av n im
odnosim a, koje je nesvesno sm atrao kao izneverava-
n je svoje pokojne žene, a svesno je to racionalizovao
tak o kao da on ženam a donosi nesreću, da bi se neka
že na m ogla zbog n je g a u b iti itd. (Zato i n ije smeo
da zadrži vazu trajn o ).
,,S o b zir' m n a n jegov ja k i libido n ije čudo što
su mu, kao n ajad ek v atn ije , lebdele p red očim a pro­
lazne veze sa u d atim ženam a (otuda za državanje tu đ e
vaze).
„L epu p o tv rd u te sim bolike nalazim o u sledeća
d va m om enta:
„Zbog neuroze on se podvrgnuo psihoanalitičkom
lečenju. U toku časa n a kom e je pričao o razb ijan ju
.zem ljan e’ vaze počeo je opet da govori o svom od­
nosu p rem a ženam a, pa je rekao da strahovito m no­
go zahteva; tako on, npr., od žena tra ži .nezem aljsku
le p o tu ’. Veoma jasno naglašavanje da je još vezan
za svoju (pokojnu, tj. nezem aljsku) ženu i da neće
da zna za .zem aljsku le p o tu ’; stoga i razb ijan je .zem­
lja n e ’ (zem aljske) vaze.
 OmaSke u hvatanju 233

„А tačno u ono v rem e k ad a je u p renosu stvorio

fan taziju d a se oženi ćerkom svoga lekara, on m u je
poklonio — vazu, tako reći kao nagoveštaj u kom bi
p rav cu želeo revanš.
„V erovatno sim bolično zn a čen je te om aške im a
još m nogo v a rija n a ta , n p r. n e h te ti n ap u n iti vazu
itd. No m eni se čini in te re s a n tn ija m isao d a tu po­
sto ji više m otiva, n a jm a n je dva, d a je vero v atn o i
n jihovo d ejstv o odvojeno, iz predsvesnog i iz nesve-
snog, i d a se to ogleda i u u d v o stru č e n ju om aške —
o b aran ju vaze i n je n o m isk lizav a n ju iz ru k e ” (In te r­
n ationale Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, I, 1913).
e) Č ini se d a se is p u š ta n je p red m eta, o b aranje,
razb ijan je njih o v o v rlo često p rim e n ju je d a bi se iz­
razile n esvesne m isli, što se p o nekad može dokazati
analizom , a često pogoditi iz tu m ačen ja k o je n aro d n a
m u d ro st v ezu je za te ra d n je , bilo u p razn o v e rju bilo
u šali. P o znato je k ak v a se tu m a č e n ja v ez u ju za p ro ­
s ip an je soli, o b a ra n je čaše vina, za b a d a n je u pod
noža k o ji je pao, i si. Do k o je m e re ta k v a prazn o -
v e m a tu m a č e n ja z a slu žu ju d a b u d u zapažena, izlo­
ži ću te k k asn ije; ovde sam o tre b a n a p o m en u ti d a po­
je d in a n esp retn o iz v rše n a ra d n ja nipošto nem a kon­
s ta n ta n sm isao, nego da, p re m a p rilik am a, p o staje
izražajn o sred stv o čas za ovu čas za onu nam eru .
T u skoro je u m ojoj kući bilo je d n o v rem e k ada
je stra d a lo neobično m nogo s ta k le n ih p re d m e ta i p o r­
culanskog posuđa. J a sam sam d o sta doprineo šteti.
A li ta m a la psih ičk a en d em i ja m ogla se lako ra sv e t-
liti: bili su to d a n i p re d v en č an je m oje n a jsta rije
kćeri. P ri ta k v im sv ečan o stim a inače se n am ern o ra z ­
b ija n ek i p re d m e t i uz to kaže koja reč k o ja tre b a da
donese sreću. O vaj običaj v ero v atn o im a značenje
žrtve, a m ožda i još koji d ru g i sim bolični sm isao.
K ad a posluga u n iš ta v a lo m ljiv e p red m ete, ispu­
š taju ći ih iz ru k u , začelo nećem o odm ah po k u šati da
tu p o jav u ob ja sn im o psihološki; no v ero v atn o i tu
im aju u d ela n ejasn i m otivi. N eobrazovan sv et je d a ­
leko od toga d a ceni u m e tn o st i u m e tn ič k a dela. N aša
služinčad oseća m u k lo n e p rija te ljs tv o p rem a p roiz­
vodim a u m e tn o sti, n aro čito onda k ad a um e tn ič k i
234 Psihopatologija svakodnevnog života

p re d m e t, čiju v re d n o st oni n e u v iđ a ju , po staje za njih

iz v o r novog ra d a . N aprotiv, lju d i n a istom stepenu
o b razo v a n ja i istog p o rek la u n au č n im in stitu cijam a
često se o d lik u ju velikom sp retn o šću i pouzdanošću
u ru k o v a n ju d e lik a tn im p re d m e tim a ako su sam o po­
čeli d a se id e n tifik u ju sa sv o jim šefom i da -sebe r a ­
č u n a ju u korisn o i važno osoblje in stitu ta .
U v ršć u jem ovde sao p šten je jed n o g m ladog te h ­
n ič ara, k o je d o p u šta d a se zagleda u m ehanizam ošte­
ćiv an ja s tv a ri.
„ P re n ekog v rem en a rad io sam sa više kolega u
la b o ra to riji u n iv e rz ite ta n a nizu kom plikovanih opita
o e la s tic ite tu ; toga ra d a sm o se p rim ili dobrovoljno,
ali on je počeo d a iz isk u je više v rem en a nego što smo
o čekivali. K ad a sam je d n o g a d an a o p et otišao u la­
b o ra to riju sa sv o jim kolegom F., on je rekao kako
m u je b aš d an a s n e p rija tn o d a izgubi toliko v rem ena
je r im a m nogo dru g o g posla kod kuće. Mogao sam
sam o d a se složim s n jim i pola u šali rekao sam,
a lu d ira ju ć i n a je d a n događaj iz prošle n edelje: .Na­
d ajm o se da će m a šin a o p et izneveriti, tako da ćemo
m oći p re k in u ti ra d i otići ra n ije !’
„ K ad a sm o posao raspodelili, desilo se da je ko­
legi F. p rip a lo u p ra v lja n je v entilom prese, tj. n je ­
gova je d u žn o st b ila da opreznim o tv a ran jem ventila
po lagano p u š ta tečnost iz ak u m u lato ra u cilin d ar h i­
d ra u lič n e p rese; onaj ko u p ra v lja opitom stoji kod
m a n o m etra i k ad a je p o stig n u t po treb n i pritisak, vik­
n e g lasno .sto j’. N a tu kom andu F. u h v ati ventil i
svom snagom ga o krene — ulevo (svi ventili, bez
izuzetka, z a tv a ra ju se udesno!)! U sled toga u presi
iz n en ad a dođe do d ejstv a p u n i p ritisak akum ulatora,
za što cevi n isu udešene, tako da je d n a odm ah prsne
— što je b ezn ačajan d efek t m ašine, ali je nas prisilio
d a za ta j d an obustavim o posao i da odem o kući.
„K arak terističn o je, uostalom , da je neko vrem e
posle toga, kada sm o govorili o ovom događaju, p ri­
ja te lj F. tv rd io d a se nikako ne seća m ojih reči, za
koje sam ja, m eđutim , sig u ran da sam ih rekao.”
P asti, u čin iti pogrešan korak, okliznuti se — sve
te ra d n je takođe ne tre b a uvek da se tum ače kao
 Omaške u hvatanju 235

sasvim slučajno p ro m a šiv an je m otorične akcije. J e ­

zička dvosm islenost tih izraza već pokazuje koju v r­
stu u zd ržanih fa n ta z ija m ože d a izražava takvo n a ­
p u štan je telesn e ravnoteže. Sećam se čitavog niza
lakših n ervoznih o b o ljen ja kod žena i devojaka, koja
su se p o javila posle p ada i koja su shvaćena kao tr a ­
u m atičn a h is te rija usled p re trp lje n o g stra h a p ri padu,
je r se bolesnice p rito m nisu nim alo povredile. Već
onda sam stekao u tisa k da je veza izm eđu pada i h i-
steričn ih pojava d ru g e prirode, d a je i sam p ad već
sim ptom neuroze i izraz onih istih n esvesnih fa n ta ­
zija sek su aln e sad ržin e za ko je p retp o stav ljam o d&
se k riju iza sim p to m a kao n jih o v e po k retačk e sile.
Ne k azu je li to isto i poslovica k o ja glasi: „Kada de-
vica padne, ona padne na leđa”? (W enn eine J u n g ­
frau falit, fa lit sie a u f d en Riicken).
M eđu om aške u h v a ta n ju m ože da se ra č u n a i
slučaj k ad a neko p ro sja k u u m esto b ak a rn o g ili m a­
log sreb rn o g novca d a zlatn ik . R azrešen je ta k v ih
om aški je lako; to su p rin o šen ja n a ž rtv u k o jim a je
cilj da se um ilo stiv i su d b in a, otkloni n ev o lja i si. A ko
smo čuli d a je n ežn a m a jk a ili te tk a, neposredno p red
še tn ju u kojoj je, p ro tiv svoje volje, pokazala to lik u
velikodušnost, iz razila stra h o v a n je za zd ra v lje nekog
deteta, onda više n e m ože b iti su m n je o sm islu toga
tobože n eželjenog slu ča ja. N a ta j n ačin naše om aške
nam om o g ućuju d a o d ržavam o i vršim o sve one po­
božne i p ra z n o v e m e o b ič aje k o ji m o ra ju d a izbega-
vaju sv etlo st svesti, je r im se o p ire naš razu m koji
je postao b ezveran.
f) Da su s lu č a jn e a k c ije u s tv a ri n a m e m e , n a j­
lakše se u v iđ a i p riz n a je za o b la st seksualnog života;
tu se stv a rn o čini d a g ran ica izm eđu slu čajn o g i n a-
m ernog iščezava. Da se p riv id n o n ev e št p o k re t veom a
rafin o v an o m ože isk o ristiti za sek su aln e ciljeve, za
to sam lep p rim e r doživeo p re nekoliko godina kod
sebe sam og. U kući m o jih p rija te lja sreo sam kao
gošću m lad u d ev o jk u k o ja m i se sviđala, pa sam zato
bio v ed ar, g o v o rljiv i p re d u s re tljiv . M islio sam da su
ta o sećan ja kod m e n e o davno u g asla i istra živ ao sam
koiim p u te m je izazvana ta p riv lačn o st. G odinu dana
236 Psihopatologija svakodnevnog života

ra n ije ta is ta d ev o jk a m e n ije nim alo uzbuđivala.

No, k ad a je devojčin u ja k , v rlo s ta r gospodin, stupio
u sobu, skočism o oboje d a m u donesem o stolicu koja
je s ta ja la u uglu. D ev o jk a je b ila h itrija od m ene,
v ero v atn o i bliže stolici; tako ju je ona p rv a dočepala
i n o sila je, držeći je isp red sebe, sa naslonom unazad,
sa obem a sv o jim ru k a m a n a n je n im ivicam a. N e odu­
sta ju ć i od n a m e re d a nosim stolicu, prišao sam ; iz­
n en a d a sam stajao tik iza nje, obu h v atio je obem a
r u k a m a otpozadi, i za je d a n tre n u ta k naše su se ru k e
n ašle p re d n je n im k rilom . R azum e se d a sam tu si­
tu a c iju p rek in u o isto ta k o brzo kao što je i nastala.
U ostalom , čini se d a nik o m n ije n i palo u oči kako
sam vešto iskoristio ovaj n ev e šti p o k ret.
P o n ek ad sam im ao u tisa k d a i nezgćdno, nevešto
sk la n ja n je s p u ta n a ulici, p ri čem u čovek nekoliko
sek u n d i čini k o rak e ovam o i onam o, ali u v ek na istu
s tra n u kao i ono d rugo lice, dok oboje n e s ta n u jedno
p rem a d rugom , — d a je i to „ s ta ja n je n a p u t” po­
n a v lja n je neučtivog, izazivačkog p o n ašan ja iz ran ijih ,
m lađ ih go dina i d a ono pod m askom nespretnosti
k rije sek su aln e n am ere. Iz m o jih psihoanaliza neu-
ro tič a ra zn am d a je često i tzv. n aiv n o st m ladih lju d i
i dece sam o ta k v a m aska k o ja do p u šta da se n e p ri­
sto jn o može izgovoriti ili i v rš iti bez snebivanja.
S asvim slična zapažanja saopštio je V. S te k l o
sam om sebi: „U lazim u k uću i pru žam dom aćici ruku.
Začudo p rito m odvežem pojas koji p rid rž av a njenu
ju ta r n ju h aljin u . N isam sv estan n ik a k v e nečasne n a ­
m ere; ali ovaj nesvesni p o k re t izvršio sam veštinom
jed n o g esk am o tera.”
Već sam više p u ta m ogao da pokažem na prim e-
rim a da pesnici om aške sh v a ta ju kao nešto što im a
sm isla i što je m otivisano, isto tako kao što i m i to
ovde činim o. Zato se nećem o čuditi ako na novom
p rim eru vidim o kako pesnik d aje značaja i neveštom
po k retu i kako ga uzim a kao predznak kasnijih do­
gađaja.
U rom anu L ’ A d u ltera (P reljubnica) Teodora
Fontana (knj. II, str. 64 S ab ran ih dela, u izdanju S.
Fišera) čitam o: ,, . . . M elanija skoči i dobaci svom
 OmaSke u hvatanju 237

suprugu, kao za pozdrav, je d n u od velikih lopti. Ali

n ije dobro n išan ila; lo p ta ode u s tra n u i R uben je
u h v ati.” N a p o v ra tk u sa izleta, n a kom se desila ova
m ala epizoda, izm eđu M elan ije i R ubena se povede
razgovor koji sad rži p rv i nagoveštaj početne naklo­
nosti. T a nak lo n o st se ra z v ija i p o staje stra st, tako
da M elan ija n ap o sle tk u n a p u š ta svoga m uža da bi
potpuno p rip a la čoveku koga voli (Saopštio H. Saks).
g) P osledice om ašaka u h v a ta n ju kod n o rm alnih
lju d i redovno su n ajb ezaz len ije v rste. Baš zato je od
naročitog in te re sa p ita n je : d a li g rešk e u h v a ta n ju
koje su od zam ašnog z n a čaja i ko je m ogu b iti рго-
p raćen e v ažn im posledicam a, kao g rešk e le k ara ili
a p o tek ara, u kom bilo sm islu m ogu da se s v rsta ju pod
n aša g led išta.
K ak o v rlo re tk o im am p rilik e da v ršim lek arsk e
poduhvate, m ogu iz sopstvenog isk u stv a d a saopštim
sam o je d a n p rim e r om aške p ri le k arsk o j in terv en ciji.
Kod n ek e s ta re dam e k o ju već godinam a posećujem
d v ap u t d n evno m o ja le k a rs k a d elatn o st p ri ju ta rn jo j
poseti se o g ran ičav a n a d va čina: k ap n e m joj u oko
n ekoliko k ap i te čn o sti za oči i d am joj in je k c iju m or-
fiju m a. D ve bočice, m o d ra za k o liriju m (tečnost za
oči) i b ela za ra s tv o r m o rfiju m a , redovno su p rip re m ­
ljene. Z a v rem e ta d v a či ia m o je m isli su vero v atn o
većinom za u zete n ečim d ru g im ; to se već toliko p u ta
ponovilo d a je m o ja p a ž n ja p rito m gotovo sasvim slo­
bodna. J e d n o g ju t r a opazim d a je m oj au to m a t radio
pogrešno, d a je cevčicu za k ap i zam očio u b elu bo-
ćicu u m esto u m o d ru i d a je k a p n u o u oko ne koli­
riju m , nego m o rfiju m . U plašio sam se neobično i
sm irio se te k pošto sam razm islio da nekoliko kapi
dvopro cen tnog ra s tv o ra m o rfiju m a ni u v ežnjači oka
n e m ogu p ro u zro k o v ati n ik a k v o zlo. O sećanje stra h a
očigledno je m o ra lo im a ti d ru g i izvor.
P ri p o k u šaju d a a n a liz u je m tu m alu grešku,
pade m i n a jp re n a um fraza : „pogrešiti sa s ta ro m ”
(sich an d e r A lte n verg reifen ), k o ja je m ogla da po­
kaže n a jk ra ć i p u t do ra z re še n ja . Bio sam pod u ti­
skom sn a k o ji m i je p re đ a š n je g v e č e ra ispričao neki
m ladić i čija se s a d rž in a m ogla p ro tu m a č iti sam o u
238 Psihopatologija svakodnevnog života

s m islu sek su aln o g odnosa sa so pstvenom m ajkom *.

Č u d n a č in jen ica d a za le g en d u n e p re d s ta v lja n ik a k ­
v u s m e tn ju s ta ro s t k ra ljic e J o k a s te čin ila m i se u
sag la sn o sti sa m o jim z a k lju čk o m d a p ri z a lju b lje n o ­
sti u so p stv en u m a jk u n ik a d n ije u p ita n ju n je n a
a k tu e ln a ličnost, nego n je n a m la đ a n a slik a k o ju je
s in iz do b a d e tin js tv a sačuvao u svom sećan ju . T akve
n ep o d u d a rn o sti n a s ta ju u v e k k ad a n ek a fan tazija,
k o ja se k o le b ala izm eđ u d v a ra z n a doba, p o stan e sve-
s n a i tim e vez an a za je d n o od ređ en o doba. U tonuo
u m isli ta k v e v rste, došao sam do sv o je bolesnice,
s ta r e p rek o d e v e d ese t godina; m o ra b iti d a sam baš
bio n a p u tu d a s h v a tim opštečovečanski k a ra k te r
b a jk e o E d ip u kao k o re la t zle kobi k o ja se izražava
u p ro ro čan stv im a, je r sam onda ..pogrešio sa s ta ­
ro m ”. M eđutim , ta je om aška sasvim bezazlena; od
d v e m o g u ćne greške, d a u p o tre b im m o rfiju m za oko
ili k o liriju m za in jek cije, izab rao sam daleko bezna-
ča jn iju . Jo š u v ek o staje otv o ren o p ita n je d a li se pri
o m ašk am a k o je m ogu p ro u zro k o v ati teško zlo srne
p o m išljati n a nesv esn u n am eru , slično kao p ri ovde
n av e d en im i raščlan jen im .
T u m e, kao što se m oglo očekivati, m a te rija l
o sta v lja n a Cedilu, i ja m o ra m da se zadovoljim n a ­
slu ćiv an j im a i p rib ližn im pretp o stav k am a . P oznato je
da. se u težim slu ča jev im a psihoneuroza ponekad kao
sim p to m i bolesti p o ja v lju ju povrede sam oga sebe i
d a se tu n ik a d n e m ože isk lju čiti sam oubistvo kao
ishod psihičkog sukoba. Došao sam do saznanja, i
je d n o g d an a dokazaću to dovoljno razjašn jen im p ri-
m erim a, da su m noge naoko slu ča jn e povrede tih bo­
le sn ik a u stv a ri sam opovrede; te n d en cija ka kaž n ja­
v a n ju sam oga sebe, ko ja staln o v reb a i koja se inače
izražav a kao sam o p rek o r ili doprinosi s tv a ra n ju sim ­
ptom a, vešto isk o rišću je slučajn o stv o ren u situ aciju
ili je m alo d o te ru je dok n e postigne željeni efekt: po­

• To je Edipov san, kako ga nazivam, jer sadrži ključ

za razumevanje legende o kralju Edipu. U Sofoklovom tekstu
mi iz Jokastinih usta čujemo aluziju na takav san (poredi
„Traumdeutung”, Ges. Schriften str. 266).
 Omaške u hvatanju 239

vredu. Takvi događaji nipošto nisu re tk i ni u sred n je

teškim slučajevim a; a niz n aro čitih c rta odaje udeo
nesvesne n am ere, n p r. u p ad ljiv a p rib ra n o st koju ti
bolesnici za d rž av aju p ri tobožnjem nesrećnom slu ­
čaju*.
M esto m nogih, saopštiću iz svog lekarskog isku­
stva sam o je d an je d in i slučaj iscrpno: N eka m lada
žena p rilikom vožnje kolim a, n esrećn im slučajem ,
slomi kost ispod jednog kolena, tako d a n ed e ljam a
m ora da ostane u postelji; p rito m pada u oči da ona
ne izražava bol i d a svoju nev o lju snosi neobično
m irno. O va nezgoda uvod je u dugo i teško n e u ro ­
tično oboljenje, od koga je n ajzad izbavi psih o an a­
liza. Za v rem e le čen ja d oznajem sp o red n e okolnosti
tog nesrećnog slučaja, kao i izvesne u tisk e koji su
mu preth o dili. T a m lad a žena b ila je sa svojim vrlo
ljubom ornim m užem n a im an ju je d n e u d a te sestre,
u d ru štv u svoje m nogobrojne ostale b raće i sestara
i njih o v ih žena i m uževa. Jed n o g večera p rik aziv ala
je u tom intim n o m k ru g u je d n u od svojih veština,
plesala je, po svim p rav ilim a te u m etnosti, „can can ”97,
uz ogrom an aplauz svojih rođaka, ali n e i n a zado­
voljstvo svoga m uža. On je, štaviše, posle toga siktao:
„O pet si se ponašala kao b lu d n ica.” T a ju je reč po­
godila kao u d arac m a lje m : da li baš zbog te p ro d u k ­
cije u plesu ili zbog čega drugog, u to se zasad n e u p u ­
štam o. T e noći je sp av ala nem irno, s u tra d a n p re pod­
ne zahtevala je da načini izlet kolim a. Ali, ona je
sam a b ira la konje, o dbila je d n e i tra ž ila d ru g e. N aj­
m lađa sestra h te la je d a se nje n o odojče sa svojom
dadiljom poveze tim kolim a; tom e se ona energično
usprotivila. Za v rem e vožnje b ila je nervozna, opo­
m injala je kočijaša da se k o n ji plaše, i k ada je u je d ­

• Samopovreda koja ne ide za potpunim uništenjem sa­

moga sebe u našem sadašnjem stanju kulture — uopšte —
nema druge mogućnosti već da se krije iza slučajnosti ili da
se ostvaruje simulišući spontano oboljenje. Nekad je ona bila
uobičajeni znak žalosti; u druga vremena mogla je da izra­
žava ideje pobožnosti i odricanja od svetskih uživanja.
91 Kankan, ples poreklom iz Alžira, sa slobodnim i ne
naročito pristojnim pokretima.
240 Psihopatologija svakodnevnog života

no m tr e n u tk u o d ista bilo n ešto teže u p ra v lja ti n e ­

m irn im živ o tin jam a, ona je u s tra h u iskočila iz kola
i slo m ila nogu, dok su oni ko ji su ostali u kolim a
o stali z d ra v i i čitavi. Iako posle o tk rića ovih poje­
d in o sti je d v a m ože b iti s u m n je d a je ta nezgoda u
s tv a ri b ila a ra n ž ira n a , ip a k m oram o d a se divim o ve-
štin i k o ja je p rim o ra la slu ča jn o st d a ta k o tačno od-
m e ri k az n u za k riv icu . J e r sad a joj je za duže v re­
m e n a bilo nem ogućno d a ig ra kan k a n .
O so p stv en im sam o p o v red am a u m irn im v rem e­
n im a m ogu sam o m alo d a saopštim , ali pod izvan­
re d n im o k olnostim a nisam za to nesposoban. A ko se
n ek o od članova m o je porodice požali d a se ujeo za
jezik , da je p rig n ječio p rs te itd., um esto očekivanog
s ao sećan ja ja u v ek p o stav ljam p ita n je : „R adi čega si
to u čin io ?” A li ja sam sam veom a bolno prignječio
svoj p alac k ad a m i je je d a n m lad bolesnik, za vrem e
lečen ja, p riz n ao n a m e ru (koja se, n arav n o , n ije m ogla
s h v a titi ozbiljno) d a se oženi m ojom n a jsta rijo m ćer-
kom , dok sam ja znao da se ona n alazi u san ato ri-
ju m u u k r a jn jo j životnoj opasnosti.
J e d a n od m o jih dečaka, koji je svojim živim
te m p eram en to m zadavao teškoće onim a koji su ga
n eg ovali u bolesti, im ao je jednog ju tr a n ap ad besa
zato što se od n je g a tražilo da to p re podne ostane
u p o stelji; p re tio je da će se ubiti, što je naučio iz
novina. U veče m i je pokazao čvorugu koju je zadobio
u d ariv ši se je d n o m stran o m g rudnog koša u kvaku.
N a m oje ironično p ita n je ra d i čega je to učinio i šta
je h teo tim e d a postigne, odgovorio je 11-godišnji
d ečak kao p ro sv etljen : „То je bio m oj pokušaj sam o-
u b istv a k ojim sam ju tro s p retio .” N e veru jem da su
m oja s h v a ta n ja o s&mopovređi ta d a bila p ristupačna
mojoj deci.
Ko v eru je da postoji po lu n am ern a sam opovreda
— ako je dopušten ta j nevešti izraz — p rip re m ljen
je tim e za p retp o stav k u da, pored svesno nam ernog
sam oubistva, postoji i polunam erno — sa nesvesnom
nam erom — u n ište n je sam oga sebe; ta v rsta sam o­
u b istv a um e vešto da iskoristi situ aciju koja ugro­
žava život i da je m askira kao slu čajn u nesreću. T a k ­
 OmaJIce v hvatanju 241

vi slučajevi nipošto ne m o ra ju b iti re tk i je r broj

ljudi kod kojih te n d en cija za sam ouništenjem u iz­
vesnoj jačini postoji m nogo je veći od b roja onih kod
kojih se ona o stv aru je. S am opovrede su redovno kom ­
prom is izm eđu te te n d en cije i sila koje joj se p ro ­
tive; pa i onde gde stv a rn o dođe do sam oubistva po­
stojala je odavna sam oubilačka naklonost u m anjoj
m eri ili kao nesvesna i su zb ijan a tendencija.
I sv esna sam oubilačka n am era b ira vrem e, sred ­
stva i p rilik u ; sasvim je u sk lad u s tim što i nesvesna
n am era čeka povod koji će je d an deo uzroka uzeti
na sebe i, v ezujući odb ram b en e sile ličnosti, oslobo­
diti n am eru p ritis k a n a ličnost*. To što ovde iznosim
nipošto n isu p ra z n a u m o v a n ja; doznao sam za više
p rim era p riv id n o slu ča jn o g s tra d a n ja (pada s konja
ili s kola), dok bliže okolnosti o p rav d av a ju su m n ju
na sam oubistvo ko je je n a s tra d a li nesvesno dopustio.
N pr. za v rem e o ficirsk ih trk a je d an oficir se sruši
s ko n ja i ta k o teško po v red i d a nekoliko d an a posle
toga podlegne. N jegovo p o n ašan je u tre n u tk u kada je
došao k sebi um nogom je padalo u oči. Jo š čudnije
je bilo njegovo p o n ašan je p re toga događaja. Bio je
duboko ožalošćen sm rću svoje v o ljen e m ajke, u d ru ­
štvu d ru g o v a dobivao je n ap a d e grčev ito g plača, p ri­
snim p r ija te ljim a je govorio d a je s it života, hteo
je da istu p i iz v o jsk e d a bi otišao u A frik u i tam o

* Slučaj je onda najzad isti kao i slučaj polnog napada

na ženu, u kome žena ne može svom svojom mišićnom sna­
gom da se odbrani od muškarčevog napada zato Sto njemu u
pomoć dolazi jedan deo nesvesnih pobuda napadnute. Kaže se
da je u takvoj situaciji žena prosto kao uzeta; treba samo
još dodati razloge te uzetosti. Utoliko je duhovita presuda
Sanča Panse, koju on izriče kao guverner na svom ostrvu,
psihološki nepravedna (Don Kihot, II deo, gl. 15). Neka žena
pred sudiju dovuče čoveka koji ju je, po njenom tvrđenju,
nasilno obeščastio. Sančo joj kao odštetu d& pun novčanik
koji je uzeo od optuženog, a ovom, pošto je žena otišla, do­
pusti da potrči za njom i da joj novčanik opet otme. Oboje
se vraćaju, rvući se, i žena se pohvali kako zlikovac nije mo­
gao da se dočepa novčanika. Na to će Sančo: „Da si svoju
čast upola tako ozbiljno branila kao ovaj novčanik, taj čovek
ti je ne bi mogao oduzeti.”

16 Frojd. O d a b ra n a dela. I
242 Psihopatologija svakodnevnog života

u čestv o v ao u ra tu k o ji m u je in a če bio indiferentan*;

n ek a d a o d važan ja h ač, izbegavao je da jaše, gde je
god m ogao. N ajzad, p r e trk a , iz k o jih n ije m ogao da
se izvuče, govorio je o m ra čn im predosećanjim a:
s ob ziro m n a n aše sh v a ta n je , nećem o se začuditi što
su se ta p red o seća n ja isp u n ila. P rig o v o riće m i se da
se sam o po sebi ra z u m e d a čovek u takvoj nervoznoj
d e p re siji n e u m e d a gospodari životinjom onako kao
k ad a je zd rav . P o tp u n o se slažem s tim ; sam o, ja bih
m eh an izam te m o to ričk e s p u ta n o sti usled „nervozno-
sti” tra žio u ovde naglašenoj n a m e ri sam ouništenja.
Š . F erenci u B u d im p ešti dopustio m i je da o b ja­
vim a n a lizu je d n e p riv id n o slu ča jn e p ovrede puc­
njem , k o ju on p ro g la ša v a za n e sv esta n pokušaj sam o-
ub istv a. J a m ogu d a se složim sa njegovim shva-
tanjem :
,,J. Ad., sto la rsk i pom oćnik, potražio m e je 18.
ja n u a r a 1908. H teo je d a od m ene ču je da li ku ršu m
k o ji je 20. m a rta 1907. p ro d ro u njeg o v u levu slepo-
očnicu m ože ili m o ra d a se o d stran i operacijom . Izu­
zevši p o v rem enu, n e n aro čito in ten ziv n u glavobolju,
on se oseća zd rav ; ni o b je k tiv n im pregledom , osim
k arak terističn o g , od b a ru ta crnog ožiljka n a levoj sle-
poočnici, ne. m ože d a se k o n s ta tu je ništa, tako da sam
p ro tiv a n o peraciji. U p ita n o okolnostim a pod kojim a
se to desilo, on iz ja v lju je d a se slučajno povredio.
Ig rao se rev o lv ero m svoga b rata, m isleći da je pra­
zan, p ritisn u o ga levom ru k o m n a le vu slepoočnicu
(on n ije levak), stavio p rs t n a oroz, i rev o lv er je oda-
peo. U re v o lv e ru za šest m eta k a bila su tri. U pitam
ga kako je došao n a id e ju d a uzm e revolver. On od­
govori d a je to bilo doba njegovog reg ru to v an ja; uoči
toga dana, uveče, uzeo je o ru žje sa sobom u krčm u
je r se bojao da će doći do tuče. P rilikom reg ru to v a­
n ja on je proglašen za nesposobnog zbog proširenih
vena, zbog čega je bio veom a postiđen. O tišao je kući,

* Lako je u vid eti da situacija na bojištu ide u susret

svesnoj sam oubilačkoj nam eri koja ipak izbegava direktan
put. Poredi u „V alenštajnu” reči švedskog kapetana o smrti
Maksa P ikolom inija: „Kažu da je hteo da umre".
 OmaSke u hvatanju 243

igrao se revolverom , ali n ije im ao n am eru da sebi

nešto učini; utom se desila nesreća. N a drugo p itan je :
kako je inače zadovoljan svojom sudbinom , odgovorio
je uzdahom i ispričao svoju lju b a v n u isto riju sa de-
vojkom k o ja je n je g a ta k o đ e volela, ali ga je ipak
n ap ustila; iz čiste g ram zivosti ona se iselila u A m e­
riku. On je h te o d a pođe za njom , ali su ga ro d ite­
lji sprečili. N jegova d rag an a o tp u to v ala je 20. ja ­
nu ara 1907, d ak le d v a m eseca p re nesrećnog slučaja.
U prkos svim ovim m om entim a, bolesnik je uporno
tvrdio da je p u ca n j bio .nesrećan s lu č a j’. A li, ja sam
tvrdo u v eren da je n em arn o st k o ja se pokazala u ne-
p ro v erav a n ju d a li je o ru žje puno, p re no što ga je
uzeo d a se n jim igra, kao i p o v red a sam og sebe de-
term in isan a psihički. On je još sav bio pod d e p re ­
sivnim u tiskom svoje n esrećn e lju b av i i hteo je u
vojsci očigedno d a je .zab o rav i’. P ošto m u se i ta
nada izjalovila, došlo je do ig ra n ja oružjem , tj. do
nesvesnog p o k u šaja sam oubistv a. To što je rev o lv er
držao u levoj ruci, a n e u desnoj, ja sn o govori u p ri­
log tom e da je o d ista h te o sam o d a se ,ig ra’, tj. da
n ije im ao svesnu n a m e ru d a izvrši sam oubistvo.”
D rugi p rim e r p riv id n o slu ča jn e p ovrede sam og
sebe tak o đ e m i je p re p u stio a u to r koji ga je zapazio;
laj slučaj podseća n a poslovicu: „К о drugom e jam u
kopa, sam u n ju p a d a .”
„G đa H, iz b o lje g ra đ a n sk e sred in e, u d a ta je i
im a tri d eteta. N ervozna je, doduše, ali joj nik a d n ije
bilo p o tre b n o lečenje, je r je ip a k dovoljno sposobna
za život. J ed n o g d a n a ona je prolazno ali prilično
teško u n ak a zila lice; to se desilo n a ovaj način:
„U ulici k o ja se o p ra v lja la , ona se sp o tak la o
gom ilu k a m e n ja i u d a rila licem o neki zid. L ice joj
je bilo pun o o g rebotina, kapci m odri i otečeni; u p la ­
šila se za sv o je oči i pozvala le k ara. P ošto je u tom
pogledu b ila u m iren a, u p itao sam je : „А zašto s te vi
u stv ari ta k o p a li? ” O dgovorila je d a je baš p re toga
svoga m uža, koji je o tp re nekoliko m eseci im ao neko
oboljenje zgloba zbog čega je teško hodao, opom enula
da se u toj ulici d o bro prip a zi; a već više p u ta se
244 Psihopatologija svakodnevnog života

u v e rila d a se, začudo, n jo j sam oj d ešav a to zbog čega

je o p o m e n u la drugog.
„N isam se zadovoljio ovom d e te rm in a c ijo m n je n e
nezgode, p a sa m u p ita o d a li n e bi u m e la d a kaže
n ešto više. Da, u p ra v o p re nezgode v id e la je u d u ­
ća n u n a su p ro tn o j s tr a n i u lice le p u slik u i poželela
s asv im iz n e n a d a d a je im a, kao u k ra s u dečjoj sobi;
pošla je p ra v o p re m a du ćan u , n e pazeći n a ulicu,
sp o ta k la se o gom ilu k a m e n ja i p ala licem p re m a zidu
kuće, n e u čin iv ši n i n a jm a n ji po k u šaj d a se zaštiti
ru k a m a . N a m e ra d a k u p i slik u b ila je odm ah zabo­
ra v lje n a , o na je p o žu rila kući.
— A li zašto n is te p a ž ljiv ije gledali? — u p itam .
— D a — odgovori o na — m ožda je to ip a k bila
kazna! Z bog one is to rije k o ju sam v am u pov eren ju
v eć isp rič ala.
— D ak le vas je ta is to rija još u v ek m učila?
— Da. P osle sam se k ajala, s m a tra la sebe sam u
zlom , zločinačkom i nem o raln o m ; ali ta d a sam bila
gotovo lu d a od nervoznosti.
„P o sred i je bio pobačaj, ko ji je n a n je n za h tev
p očela n a d rile k a rk a a dovršio sp ecijalista, i to u sa-
g lasn o sti s n je n im m užem pošto su, zbog svojih nov­
ča n ih p rilik a, h te li d a b u d u pošteđeni od d aljeg po­
to m stv a.
— Č ešće sebi p reb ac u jem : ta ti si d ala da ti
u b iju dete. I b o ja la sam se d a tako n ešto ip a k ne
m ože o stati nek ažn jen o . Sada, pošto s te m e u v erili
d a za oči n em a opasnosti, potp u n o sam u m iren a: sada
sam ionako već dovoljno ka žn je n a .
„T aj n esrećn i slučaj bio je d akle sam okažnjava-
nje, s je d n e s tra n e da bi isp ašta la za svoje nedelo,
s d ru g e s tra n e da bi izbegla m ožda m nogo veću n e­
p o zn atu kaznu, od koje je m esecim a n ep restan o s tra ­
hovala.
,,U tre n u tk u k ada je ju rn u la p rem a dućanu da
k u p i onu sliku, bila je uspom ena n a celu tu istoriju
sa sv im a n je n im strah o v a n jim a — k o ja se u njenom
nesvesnom već dosta jako budila još dok je opom i­
n ja la svog m uža — postala odveć snažna i možda je
m ogla da se izrazi o tp rilik e ovim recim a:
 OmaSke u hvatanju 245

„ ,A šta će te b i u k ra s za d ečju sobu, te b i k o ja si

dala da ti u b iju dete! Ti si ubica! T eška kazna snaći
će te začelo!’
„Та m isao n ije p o stala svesna; ali zato je ona, u
tom, rekao bih, psihološkom m om entu, isk o ristila
situaciju pa gom ilu k am en ja, k o ja joj se činila po­
desna za tu sv rh u , u p o tre b ila n a n e u p a d ljiv način d a
bi kaznila sam u sebe; zato ona p ri p ad u n ije ni isp ru ­
žila ru k e i zato se n ije ni m nogo p rep lašila. D ruga,
možda m a n je značajna, d e te rm in a c ija n je n e nezgode
je sam okažn ja v a n je zbog nesvesn e želje d a o d stran i
svoga m uža, koji je u toj a fe ri istin a bio sukrivac.
Ta želja se odala opom enom m užu d a dobro p rip azi
u ulici sa gom ilam a k am en ja; opom enom ko ja je bila
potpuno izlišna pošto je n je n m už, baš zato što n ije
dobro m ogao da hoda, išao v rlo oprezno.”*
Ako razm o trim o bliže okolnosti sledećeg slučaja,
bićemo skloni d a i J. S te r k e -u 0- c.) dam o za p ravo
kada tu p riv id n o zn a čajn u sam opovredu s h v a ta kao
prin o šen je n a ž rtv u :
,N eka dam a, čiji je zet m orao da o tp u tu je u N e-
m ačku d a bi tam o stu p io u vojsku, o p arila je nogu
pod sledećim okolnostim a. N jen a kći očekivala je
uskoro p orođaj, a m isli n a ra tn e opasnosti, n arav n o ,
nisu stv a ra le v ed ro rasp o lo ž en je u porodici. D an p re
nego što će zet o tp u to v ati, pozvala je n je g a i svoju
kćer na ru čak. S am a je u k u h in ji gotovila jelo, pošto
je p rethodno, začudo, sv o je visoke cipele sa um ecim a
za rav n e ta b an e, u k o jim a m ože udobno da ide i koje
ona kod kuće i nosi, zam en ila p aro m p rev elik ih , gore
otvorenih pap u ča svoga m uža. K ad a je s v a tre ski­
nula veliki lonac p u n u z a v re le supe, isp u stila ga je

• Van Emden, Kažnjavanje samog sebe zbog abortusa

(Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 12.) — Jedan korespondent
piSe uz temu o jsamokažnjavanju omaSkama”: Ako posma-
tramo kako se ponašaju ljudi na ulici, imamo prilike da kon-
Btatujemo kako se često muškarcima koji — kao Sto je to
već običaj — gledahu za ženama koje prolaze deSava neka
mala nezgoda. Čas jedan — po ravnom tlu — ugane nogu,
Cas n*ko naleti na banderu, čas povredi sebe na koji drugi
način.
246 Psihopatologija svakodnevnog života

i o p a rila d o sta ozbiljno je d n u nogu, n aro čito g ornji

d eo s to p ala koji, zbog o tv o re n e papuče, n ije bio za­
štićen . — R azum e se d a su tu n ed a ću svi pripisivali
n je n o j p o jm ljiv o j »nervoznosti’. P rv ih d an a posle te
,ž r tv e ’ b ila je v rlo o p rezn a s v ru ćim p red m etim a; to
je ip a k n ije sp rečilo d a nekoliko d a n a k asn ije opari
v relo m čo rbom i je d n u r u k u ”*.

* U velik om broju tak vih slu čajeva povred e ili sm rti

usled nezgod e nem ogu ćn o je sa sigurnošću u tvrd iti njihovu
prirodu. Onaj ko tu n ezgodu posm atra iz d aljin e n eće im ati
p ovoda da u njoj v id i što drugo d - slučajn ost, dok će neko
ko je b liži nastrad alom i ko zna za in tim ne pojedinosti imati
razloga da iza slu čajn osti n aslu ću je n esvesn u nam eru. K akve
vrste zn an je to treba da bude i k akve okoln osti su tu u p ita­
n ju , v id i se lepo iz sled ećeg izveštaja m ladog čoveka čija je
žena na u lic i pregažena:
,,U septem bru prošle god in e upoznao sam se sa gospođi­
com Z, starom 34 godine. B ila je dobro situirana, pre rata je
b ila veren a, ali v eren ik joj je 1916. poginuo kao ak tivni o fi­
cir. U p oznali sm o se i zavoleli, n e pom išljaju ći isprva na
brak, jer nam se čin ilo da to n e d opuštaju okolnosti ni n jene
n i m oje, a n aročito da to n e dopušta razlika u godinam a:
m en i je b ilo 27 godina. K ako sm o stan ovali u istoj ulici, jed­
no prem a drugom e, i kako sm o svak odn evn o bili zajedno,
n aše dru žen je je u toku vrem ena p ostalo intim no. Tako smo
d ošli na p om isao da sklopim o brak i ja sam se naposletku
sam saglasio s tim . N am eravali sm o da se verim o o Uskrsu
o v e godine. G ospođica Z. htela je pre toga da otputuje svojim
rođacim a u M; no, u tom ju je iznenada sprečio železnički
štrajk, izazvan K apovim pučem . Č inilo se da pobeda radni­
štva i n jen e p osledice stvaraju m račne izgled e za našu dalju
budućnost; to se jedno kratko vrem e izražavalo i u našem
raspoloženju, naroči.to pak u raspoloženju gospođice Z., koje
je i inače bilo dosta p rom enljivo, pošto je verovala da za
n ašu b udućnost nastaju n ove prepreke. A li u subotu 20. m ar­
ta, bila je neobično vesela i raspoložena, što m e je ne samo
oraspoložilo nego i zarazilo, tako da sm o sv e gledali u ruži­
častim bojam a. N ekoliko dana pre toga govorili smo da ćemo
jednom prilikom otići zajedno u crkvu, ali nism o utvrdili
nik ak vo određeno vrem e. Sutradan, u n edelju 21. marta, uju-
tru u 9 sati i 15 m inuta, pozvala m e je telefon ski da odmah
dođem po nju i da je vodim u crkvu; no ja sam to odbio
jer n e bih mogao da budem gotov no vrem e, a osim toga
sam hteo da p osvršavam n eke poslove. Gospođica Z. je bila
vidno razočarana; pošla je sam a prem a crkvi; na step en ica­
m a svoje k uće srela je nekog poznanika, s kojim je zajedno
produžila kratki deo puta od ulice T auencin do Rankeove, u
 OmaSke u hvatanju 247

Ako tako iza priv id n o slu ča jn e n espretnosti i

m otorne in su fic ije n cije m ože da se k rije besno ki-
disanje n a sopstveno telo i sopstveni život, onda više
nije p o treban velik k o rak d a bi se sm atralo m oguć­
nim p ro teg n u ti isto sh v a ta n je i n a om aške koje ozbilj­
no ug ro žavaju život i zd ra v lje dru g ih . Ono što ja
mogu d o p rin e ti za p o tk re p lje n je toga sh v ata n ja po­
tiče iz isk u stv a sa neu ro tičn im a, n e odgovara dakle
potpuno za h tev im a k o ji se m ogu postaviti. Saopštiću
jedan slučaj u kom e m e u stv a ri n a tra g koji je onda
omogućio ra z re še n je su k o b a kod bolesnika n ije n a ­
vela om aška, nego n ešto što bi se p re moglo nazvati

najboljem raspoloženju, ne pomenuvSl uopšte naš razgovor.

Onaj gospodin se oprostio, rekavši na rastanku neku šaljivu
reč — gospođica Z. je imala samo da pređe preko srednjeg
dela ulice, koji je na tome mestu bio proširen i jasno pregle­
dan — utcm je, tik do pločnika, pregaze kočije s konjskom
zapregom (zgnječena jetra, što je nekoliko sati kasnije pro­
uzrokovalo smrt). Preko tog mesta prelazili smo ranije sto­
tinama puta; gospođica Z. je bila Izvanredno oprezna, vrlo
često je mene samoga zadržavala od neopreznosti, toga jutra
na ulici nije bilo gotovo nikakvih kola, tramvaji, omnibusi
itd. su štrajkovali — baš u to vreme na ulici je bio gotovo
apsolutan mir, ona je bezuslovno morala ako ne videti, a onda
svakako čuti kočije! — Svi veruju da je to slučaj — moja
prva pomisao je bila: to je nemogućno; istina, ne može biti
govora ni o nekoj nameri. Pokušao sam da to objasnim psi­
hološki. Posle dužeg vremena mislio sam da sam našao takvo
objašnjenje u vašoj „Psihopatologiji svakodnevnog života”,
utoliko pre što je gospođica Z. ponekad pokazivala izvesnu
sklonost ka samoubistvu, štaviše pokušavala da i mene nago­
vori na izvršenje samoubistva, tako da sam je dosta često
odvraćao od takvih misli; npr., još dva dana pre onog doga­
đaja počela je, po povratku sa šetnje, bez ikakve spoljne mo­
tivacije. da govori o svojoj smrti i regulisanju svoga nasled-
stva; za ovo poslednje se uostalom nije postarala! Znak da
one njene reči začelo nisu izražavale njenu nameru. Ako
smem da kažem svoje nemerodavno mišljenje, Ja u toj ne­
sreći ne vidim slučajnost, a ni posledicu poremećene svesti,
nego namemo samouništenje, izvršeno sa nesvesnom tenden­
cijom a maskirano kao nesrećni slučaj. U tom shvatanju me
potkrepljuju izvesne izjave gospođice Z. njenim srodnicima,
kako ranije kad me još nije poznavala, tako 1 kasnije — kao
* meni sve do poslednjih dana. A sve se to mora shvatiti kao
posledica toga što je izgubila svog ranijeg verenika, koga joj
niko nije mogao nadoknaditi.
248 Psihopatologija svakodnevnog života

sim p to m sk om ili slu ča jn o m rad n jo m . Je d n o m sam se

p rim io to ga da pob o ljšam b ra k je d n o g v rlo in te li­
g en tn o g čoveka; njegovo n e sla g a n je s m ladom ženom
k o ja g a je nežno volela, doduše, n ije bilo bez stv a rn e
osnove, ali, kao što je i sam prizn av ao , ono tim e n ije
m oglo b iti p o tp u n o o b jašn jen o . O n se n ep restan o no­
sio m išlju da se razv ed e; ali je tu m isao ipak odba­
civao je r je nežno voleo svoja d va m a la d eteta. Uza
sv e to se u v ek o p et v raćao n a tu n am eru , a n ikad
n ije p okušao n iš ta što bi tu s itu a c iju m oglo da učini
snošljivom . T a k v a nesposobnost d a se sukob reši za
m en e važi kao dokaz d a tu n esvesni i p o tisn u ti m o­
tiv i p o ja čav aju sv esn e koji se b o re izm eđu sebe i u
ta k v im slu ča jev im a se p rim am za d atk a da sukob
okončam p sihičkom analizom . J ed n o g d an a m i je on
isp ričao d ogađaj koji ga je veom a uplašio. S alio se
sa sv o jim sta rijim d etetom , onim k o je je daleko više
voleo, dizao ga uvis i spuštao, i to je d n o m n a takvom
m estu i ta k o visoko da je d ete tem enom skoro u d a­
rilo o tešk i lu s te r koji je visio sa tavanice. Skoro, pa
ip ak ne, ili te k što nije! D ete tu se n ije desilo ništa,
ali m u se od s tra h a za v rtelo u glavi. O tac je zastao
užasn u t, sa d eteto m n a ruci, m a jk a je dobila h is te ri­
čan nap ad . O sobita v eštin a toga neopreznog pokreta,
žestin a reak c ije ro d ite lja naveli su m e n a to da taj
događaj sm a tra m sim ptom skom rad n jo m koja je
im ala d a izrazi zlu n am eru p ro tiv voljenog d eteta.
T akvom shvatanj'u je p ro tiv rečila sad ašn ja nežnost
oca p rem a d etčtu ; no ta p ro tiv rečn o st se m ogla raz-
rešiti p retp o stav k o m da je im puls za pozleđivanje de­
te ta n astao u ono v rem e kada je to dete još bilo je ­
dino i tak o m alo da otac za njega još n ije mogao da
im a nežno in teresovanje. O nda sam lako mogao p re t­
p o stav iti i to da je taj čovek, koga je njegova žena
m alo zadovoljavala, tad a im ao sledeću m isao ili n a­
m eru: ako ovo m alo stvorenje, do koga m i n ije n i­
m alo stalo, um re, onda sam slobodan i mogu da se
razvedem od te žene. N esvesna želja da to sada to ­
liko voljeno stv o ren je u m re m orala je, dakle, posto­
jati i dalje. O datle se lako m ogao naći p u t do ne-
>vesne fik sacije te želje. Da postoji m oćna d eterm i­
 OmaSke u hvatanju 249

nacija moglo se o d ista za k lju čiti po ovoj bolesnikovoj

uspom eni iz d e tin jstv a : s m rt jed n o g m ladog b rata,
koju je m a jk a s m a tra la kao posledicu očeve n em ar­
nosti, d ovela je do žestokih p re p irk i izm eđu njegovih
roditelja, s p re tn jo m d a će se razvesti. D alji tok b ra ­
ka m oga b olesnika p o tv rd io je m oju kom binaciju i
tim e što je le čen je bilo uspešno.
J. S te rk e (1. c.) izneo je p rim e r koji p o kazuje da
pesnici n e zaziru od toga d a n a m esto n am ern e ra d ­
n je stav e o m ašku u h v a ta n ju i d a je n a ta j način u či­
ne izvorom n a jte ž ih posledica.
,,U jed noj od skica H eyerm ans-ovih* nalazi se
greška u h v a ta n ju , k o ju a u to r isk o rišću je kao d ra ­
m atičan m otiv.
„То je skica ,Tom i T e d i’. G n ju rači, m už i žena,
n a stu p a ju u nek o m v a rije te u , o staju duže v rem en a
pod vodom i tu , u železnom b asen u sa stak len im zido­
vima, izvode ra z n e v eštin e; žena od p re k ratk o g v re­
m ena im a odnose s n ek im d ru g im čovekom , d rese­
rom. M už g n ju ra č u p ra v o ih je p re p re d sta v e zatekao
zajedno u g ard ero b i. T ih a scena, pogledi p u n i p re t-
nje, g ju ra č veli ,P osle!’ — P re d s ta v a počinje. G n ju ­
rač će izvesti n a jte ž u v eštin u , ostaće ,dva i po m i­
n u ta u h erm etičk i za tv o ren o m s a n d u k u ispod vode’.
Tu v eštin u su već češće izvodili; san d u k bi se za­
tvorio, i ,Tedi p o k az u je publici, k o ja n a svojim sa­
tovim a k o n tro liše v rem e, k lju č ’. N ekoliko p u ta je n a-
m em o p u š ta la d a k lju č p ad n e u basen, pa bi onda
žurno za ro n ila da g a izvadi, d a n e bi bilo kasno k ad a
bude v rem e da se s a n d u k otvori.
„Toga večera, 31. ja n u a ra , T om a su kao obično
zaključali h itri p rs ti v re d n e i o k re tn e ženice. O n se
smešio iza p ro zo rče ta — ona se ig ra la k lju čem i če­
kala n jegov znak. Iza k u lisa s ta ja o je d re s e r sa svo­
jim b e sp re k o m im frak o m , svojom b elb m k rav ato m ,
svojom k am džijom . D a bi p riv u k a o n je n u p až n ju , on,
treći, sasv im k ra tk o zviznu. P o g led a la je onam o, n a-

• Hermann Heyermans, Schetsen van Samuel Falkland,

18. Bundel, Amsterdam, H. J. W. Becht, 1914.
250 Psihopatologija svakodnevnog života

sm e ja la se i, n e s p re tn im p o k reto m čoveka čija je

p a ž n ja od v raće n a, b ac ila k lju č toliko uv is d a je, ta č­
no k ad su b ila p ro š la d v a m in u ta i d v ad e set sekundi,
do b ro b ro ja n o , pao p o red basena, m e đ u n ab o re p la t­
n a k o je je s k riv alo postolje. N iko to n ije video. Niko
n ije m ogao d a vidi. Iz d v o ra n e b ila je op tičk a v ark a
ta k v a d a je svako video k ak o k lju č p a d a u vodu, a
nik o od pom oćnog pozorišnog osoblja to n ije opazio
je r je p la tn o u b la žilo zvuk.
„S m e ju ći se, bez ok le v an ja, T edi je p rek o rač ila
iv icu b asen a. S m eju ći se — on će začelo iz d ržati —
sišla je niz lestve. S m eju ći se iščezla je ispod n ab o ra
da bi ta m o tra ž ila , p a k ad k lju č n ije odm ah našla,
sag la se, is p re d p la tn a, sa izrazom n a licu kao da hoće
d a kaže: ,Uf, a la je to n e p rija tn o !’
,,U m e đ u v rem en u , Tom je iza pro zo rče ta izvodio
sv o je sm ešn e grim ase, kao d a je i on počeo da se
u zn e m irav a . V idela se b elin a njeg o v ih la žn ih zuba,
v id elo se k ak o žvaće svoje u sn e pod svojim kao lan
sv etlim b rk o v im a, videli su se kom ični m e h u ri od
d isa n ja k o ji su se po ja v ili i onda k ad a je jeo ja b u k u .
V idelo se k ako svojim bled im i koščatim p rstim a kopa
i če p rk a ; p u b lik a se sm ejala kao što se već češće
s m e ja la to g a večera.
„D va m in u ta i ped e set i osam s e k u n d i. . .
„T ri m in u ta i sedam s e k u n d i. .. D vanaest se­
kundi . . .
„B ravo! B ravo! B r a v o !.. .
„T ad a u d v o ran i n asta d e zaprepašćenost i čepr­
k a n je nogam a, je r su i sluga i d reser počeli da traže,
i zavesa je p ala p re nego što je poklopac dignut. Sest
en g lesk ih igračica nastu p ilo je, zatim čovek sa po-
n ijim a, psim a i m ajm u n im a, i tako dalje.
„T ek idućeg ju tr a p u b lik a je doznala da se desila
nesreća, d a je Tedi ostala udovica . . .
„Iz navedenog se vidi kako je odlično ovaj um et-
n ik m orao sam d a razu m e su štin u sim ptom ske rad n je
d a bi nam tako tačno izložio d u b lji uzrok sm rtonosne
n esp retn o sti.”
 SIM PT O M SK E I SLU Č A JN E RA D N JE

Glava IX

D osad opisane ra d n je , u ko jim a sm o o tk rili ostva­

renje je d n e n esv esn e n am ere, p re d s ta v lja le su re ­
m ećenja d ru g ih n a m e ra v a n ih ra d n ji i sk riv ale su se
pod m askom n esp retn o sti. S lu ča jn e ra d n je , o kojim a
će sada b iti govora, ra z lik u ju se od om ašaka u govo­
ru sam o po tom e što se n e n a s la n ja ju na svesnu n a­
m eru, p a im ta k o ta j izgovor n esp retn o sti n ije p o tre ­
ban. O ne se p o ja v lju ju sam e za sebe i m i se od n jih
ne bran im o je r n e n alazim o d a u n jim a postoji cilj
i nam era. V ršim o ih „n e m isleći n išta p rito m ” , tek
„sasvim slu ča jn o ”, d a bi se „sam o zaposlile ru k e ”, i
sm atram o da ta k v o o b ja šn je n je tre b a da p re k ra ti sv a­
ko d alje is tra ž iv a n je o zn a čaju te ra d n je . D a bi se
mogle k o ristiti tim iz u zetn im položajem , ove rad n je,
koje se više n e slu že izgovorom o n esp retn o sti, m o­
raju isp u n ja v ati izv esn e uslove: m o ra ju b iti n e u p a d ­
ljive i n jih o v e fe k t m o ra b iti n ez n atan .
S ab rao sam v elik b ro j ta k v ih slu ča jn ih rad n ji,
koje sam v ršio ja ili su ih v ršili d ru g i, i pošto sam te ­
m eljno istražio p o je d in e p rim ere, m islim d a one p re
zaslužuju im e s im p to m sk ih radnji. O ne iz ražav a ju
nešto što sam o lice k o je ih čini u n jim a n e n aslu ć u je
i što po p ra v ilu n e n a m e ra v a d a saopšti, nego želi
da zadrži za sebe. O ne dakle, isto kao i sve d ruge
dosad ra z m a tra n e pojave, ig ra ju ulogu sim ptom a.
N ajo b im niji m a te rija l ta k v ih s lu č a jn ih ili sim ­
ptom skih ra d n ji do b ijam o sv ak ak o p ri p sih o an a litič­
252 Psihopatologija svakodnevnog života

ko m le č e n ju n e u ro tič a ra . N e m ogu d a odolim že lji da

n a d v a p rim e ra to g a p o re k la pokažem koliko daleko
id e i k ak o je fin a d e te rm in a c ija tih naoko s itn ih po­
ja v a, d e te rm in is a n ih n e sv esn im m islim a. G ran ica iz­
m e đ u sim p to m sk ih ra d n ji i om aški u h v a ta n ju tako
je n e o d re đ e n a d a sam ove p rim e re m ogao izneti i u
p re th o d n o m o d eljk u .
1. N eka m lad a žen a sao p štav a za v rem e an a litič­
k og časa š ta jo j je palo n a p am et: Ju če, dok je sekla
n o k te, „p o sekla je sv o je m eso k a d a se tru d ila d a od­
s tra n i fin u kožicu oko n o k ta ”. To je ta k o m alo in te ­
re s a n tn o d a se začu đ en i p itam o zašto se ona uopšte
to g a s e tila i to spom enula; i m i n aslu ć u jem o da je
tu p o sred i sim p to m sk a ra d n ja . O dista je p rs t n a kom
se d esila ta m a la nezgoda bio dom ali, tj. p rs t n a kom e
se nosi b u rm a . P o v rh to g a b ila je to godišnjica n je ­
nog v en č an ja, što po v red i fin e kožice d aje sasvim od­
re đ e n i sm isao koji je lako pogoditi. Istovrem eno, ona
isp rič a san koji a lu d ira n a n e sp re tn o st njen o g m uža
i n a n je n u n e o setljiv o st kao žene. A li zašto se ona
p o v red ila n a dom alom p rs tu leve ru k e k ad a se b u r­
m a nosi n a desnoj? N jen m už je p rav n ik , „doktor
p ra v a ” (D oktor d e r R echte), a kao d evojka ona je po­
ta jn o g a jila sim p a tije p rem a nekom le k a ru (u šali
zvanom „D oktor d e r L in k e”, d o k to r levi). A „E he zu r
lin k en H a n d ” (divlji brak) tak o đ e im a svoje o dre­
đeno značenje.
2. J e d n a n e u d a ta m lad a dam a priča: „Ju če sam
sasvim n en a m ern o pocepala n advoje novčanicu od sto
fo rin a ta i polovinu d ala gospođi koja m i je bila u
poseti. Da li je i to sim ptom ska ra d n ja ? ” Tačnije
istra živ an je o tk riv a ove pojedinosti. N ovčanica: Ta
dam a je d an deo svoga vrem en a i svoga im etka ž rt­
v u je za d o b ro tv o rn e ciljeve. U zajednici s jednom
drugom dam om s ta ra se za v asp itan je jednog siroče­
ta. O nih sto fo rin a ta su sum a poslata od te d ruge
dam e; ona je novčanicu stav ila u k o v erat i p riv re ­
m eno položila n a svoj sto.
P osetilac je bila u g ledna gospođa kojoj ona po­
m aže u d rugoj dobrotvornoj akciji. T a je gospođa
h te la da zabeleži niz im ena onih ličnosti kojim a bi se
 Simptomske i slučajne radnje 253

mogla o b ratiti za pomoć. N edostajalo je h a rtije ; m oja

bolesnica dohvati k o v e ra t n a svom pisaćem stolu i,
ne m isleći n a to šta je u n je m u , pocepa ga nadvoje;
jedan kom ad je za d rž ala za sebe d a bi im ala d u p lik at
liste, dok je d ru g i kom ad p re d a la svojoj gošći. T reba
im ati u vidu b ezazlenost ovog necelishodnog postu­
panja. K ao što je poznato, novčanica od sto fo rin ata
ne gubi n išta od sv o je v red n o sti ako je pocepana, u
slučaju d a se može p o tp u n o sastav iti iz pocepanih
delova. Da ta gospođa neće b ac iti onaj kom ad h a rtije
bilo je zajam čeno važnošću im en a ko ja su n a njoj bila
zabeležena; a isto ta k o n ije m oglo b iti su m n je da će
ona v ra titi sk upocenu sad ržin u čim je prim eti.
No k oju n esvesnu m isao je im ala da izrazi ta
slučajna ra d n ja , om ogućena za b o ra v lja n jem ? G ospo­
đa u poseti im ala je sasvim od ređ en odnos p rem a n a­
šoj bolesnici i n je n o m lečen ju . To je bila ona ista
gospođa k o ja m e je u svoje v rem e p rep o ru čila bo­
lesnoj devojci kao le k ara, i ako se n e v aram , m oja
bolesnica s m a tra d a joj d u g u je zah v aln o st za ta j sa-
vet. D a li p rep o lo v lje n a novčanica od sto fo rin a ta
treb a d a b u d e h o n o ra r za to posredovanje? To bi bilo
dosta čudno.
No, to m e.se p rid ru ž u je još i d ru g i m a te rija l. D an
ran ije ra sp ita la se po sred n ic a sasvim d ru g e v rs te kod
jedne ro đ ak e d a li bi m ilo stiv a gospođica h te la da se
upozna sa izvesnim gospodinom ; a u ju tro , nekoliko
časova p re do la sk a o ne gospođe, stiglo je pism o od
toga gospodina i prosioca, k o je je dalo m nogo povoda
za veselost. K ada je gospođa počela razgovor, ra sp i­
tujući se za z d ra v lje m o je bolesnice, ova je m ogla
pom isliti: „ P re p o ru č ila si mi, doduše, prav o g lekara,
onoga k oji m i je p o tre b a n ; ali k ad bi mi m ogla po­
moći d a dođem do m uža koji bi m i odgovarao (a posle
toga: do d eteta), b ila bih ti još z a h v a ln ija .” O va m i­
sao, ko ja je o stala p o tisn u ta, dovela je do sta p a n ja
obeju p o srednica u je d n o , i d ev o jk a je gospođi u po­
seti p red ala h o n o ra r k o ji je n je n a m a šta bila sp re m ­
na da da onoj d ru g o j. O vo ra z re še n je postaće još vo-
ro d o sto jn ije ako dodam da sam jo j baš uoči toga dana,
uveče, p ričao o s lu č a jn im ili sim p to m šk im ra d n ja m a .
254 Psihopatologija svakodnevnog života

O na je z a tim isk o ristila p rv u p rilik u d a sam a pro d u -

k u je n ešto slično.
Toliko česte slu ča jev e i sim ptom ske ra d n je m ogle
bi se g ru p is a ti p re m a tom e d a li su p rešle u naviku,
p a se pod izvesnim o kolnostim a p o ja v lju ju redovno,
ili su u sam ljen e , p o je d in ačn e . P rv e (kao ig ra n je la n ­
cem od sata, u v ija n je b rk o v a itd.), k o je gotovo mogu
d a p o slu že za k a ra k te ris tik u dotične ličnosti, p rib li-
ž u ju se ra z n o v rsn im p o k re tim a tik a i za slu žu ju da
b u d u o b ra đ e n e u vezi sa n jim . U d ru g u g ru p u u b ra ­
ja m ig ra n je štap o m koji držim o u ruci, ša ra n je olov­
kom , z v e k e ta n je novcem u džepu, m ešen je te sta i
d ru g ih p la stičn ih m a te rija , b a ra ta n je po svom odelu
i slično. Iza ta k v o g za n im a n ja i ig ra n ja za v rem e psi­
h ičkog le čen ja redovno se k rije sm isao i značenje
k o ji n e m a ju m ogućnosti d a se d ru k č ije izraze. O bič­
no d o tičn a osoba n e zna d a ta k o nešto čini, ili da je
u n ečem u izm enila sv o je obično p o n ašan je i b a ra ­
ta n je , a n e vidi i ne ču je n i efek te tih svojih rad n ji.
O na n p r. n e č u je zvuk koji proizvodi dok zvekeće
novcem , i začu đ en a je i n e v e ru je n am k ad a je na
to upozorim o. Isto ta k o je i sve što neki lju d i čine
sa sv o jim odelom a d a to sam i često i n e p rim ete zn a­
čajn o i v red n o le k a re v e pažnje. S vaka p rom ena čo-
v ekove u o b ič ajen e spoljašnjosti, svaka m ala n em ar­
nost, kao n p r. dugm e ko je n ije zakopčano, svako n a j­
m a n je o tk riv a n je nagote izražav a nešto što sopstve-
n ik odeće d ire k tn o neće, većinom i ne um e, da kaže.
T u m ačen ja tih m a lih slu ča jn ih rad n ji, kao i dokazi za
ta tu m ačen ja, proizlaze u v ek s dovoljnom sigurnošću
iz p ro p ra tn ih m o m en ata za v rem e psihoanalitičkog
časa, iz te m e koja se u p rav o o brađuje, i iz pomisli
k o je se ra đ a ju kada se bolesniku o b rati pažnja na
p riv id n u slučajnost. Zbog te veze sa lečenjem odu­
s tajem od toga da svoja tv rđ e n ja potk re p im saopšta-
v an jem p rim e ra sa analizom ; ipak, sve ovo navodim
je r v eru jem da te ra d n je kod norm a ln ih lju d i im aju
isti značaj kao i kod m ojih bolesnika.
Ne m ogu p ro p u stiti da b a r na jednom prim eru
ne pokažem do koje m ere sim bolična ra d n ja vršena
 Slmptomske i slučajne radnje 255

po navici može da b u d e povezana sa n a jin tim n ijim i

najvažnijim u životu zd rav a čoveka*:
„K ako nam j e pokazao p ro feso r F rojd, sim bolika
u d etinjem životu no rm a ln o g čoveka ig ra veću ulo­
gu nego što se p rem a ra n ijim psih o an alitičk im isk u ­
stvim a očekivalo: s obzirom n a to m ože b iti od n e ­
kog in teresa ova k ra tk a analiza, n aro čito zbog m ed i­
cinskih p ersp ek tiv a k o je ona sadrži.
„N eki le k a r prilik o m u re đ iv a n ja svog n am ešta-
ja u novom sta n u n aiđ e n a .je d n o sta v a n ’ d rv en i ste-
toskop98. P ošto je za tre n u ta k razm islio gde da ga
smesti, osetio se p o b uđen d a ga sta v i p o stran c e n a
svoj pisaći sto, i to ta k o d a sto ji tačn o izm eđu n je ­
gove stolice i one n a kojoj obično sede njegovi bo­
lesnici. R ad n ja sam a po sebi b ila je m alo č u d n a iz dva
razloga. P re svega, n je m u n ije često p o tre b a n s te to ­
skop (on je neurolog), a k ad m u u stre b a , on upo­
treb ljav a dv o stru k i, za oba u ha. D rugo, svi njegovi
medicinski a p a ra ti i in s tru m e n ti bili su sm ešte n i u
orm anim a s fijokam a, izuzevši je d in o ovog. Ipak, on
više n ije m islio n a tu s tv a r, d ok ga je d n o g a d an a
neka bolesnica, k o ja još n ik a d n ije v id e la .je d n o sta­
van’ stetoskop, n ije u p ita la š ta je to. P ošto joj je to
objasnio, ona ga u p ita zašto ga je postavio baš o va­
mo; našto joj on bez o k le v a n ja odgovori d a je to
mesto isto tako dobro kao i svako drugo. No, to m u
je dalo povoda d a razm isli d a li ta ra d n ja nem a n ek u
nesvesnu m otivaciju; u p o zn a t sa p sih o an a litičk o m
metodom, odlučio je d a s tv a r ispita.
„N ajp re se setio čin jen ice d a je n a n jeg a, dok je
bio stu d en t m edicine, o stav ila u tisa k n a v ik a bolnič­
kog lek ara da p rilik o m sv o jih po seta u bolesničkim
sobama u v ek d rži u ru ci je d n o sta v a n steto sk o p m ada
ga nikad n ije u p o tre b lja v ao . T om e se le k a ru iz v an ­
redno divio i bio m u je neobično odan. K asn ije , k ad a
je sam vršio p ra k su bolničkog le k ara, p rim io je istu

• Džons, Prilog simbolici svakodnevnog života (Zentral­

blatt fiir Psychoanalyse, I, 3, 1911).
" Stetoskop (grčki stethos = grudi, skopein - posma-
trati) — instrument za ispitivanje grudi, lekarska sluSalica.
256 Psihopatologija svakodnevnog života

n a v ik u i bilo b i m u n elagodno k a d a bi, om aškom ,

izišao iz sv o je sobe bez to g a in s tru m e n ta u ruci.
B esk o risn o st te n a v ik e p o k az ala se n e sam o u čin je­
nici d a je je d in i steto sk o p k o jim se stv a rn o služio i
k o ji je nosio u džepu bio za oba u h a nego i u tom e
d a je tu n a v ik u zadržao i k a d a je bio n a h iru ršk o m
o d e lje n ju i ka'da m u steto sk o p u o p šte više n ije bio
p o tre b a n . Z n ačaj ovih z a p ažan ja p o staje odm ah jasan
ako u k ažem o n a fa lu sn u p riro d u ove sim bolične
ra d n je .
„Z atim se setio d ru g e činjenice: kao m aloga de-
ča k a za ču d ila g a je n a v ik a njegovog le k a ra da u
u n u tra šn jo sti svoga še šira nosi je d n o stav an steto ­
skop; nalazio je d a je in te re s a n tn o što d o k to r svoj
g la v n i in s tru m e n t u v ek im a p ri ru c i k ad a ide u po-
s e tu b o lesnicim a i što m o ra sam o d a skine šešir (tj.
je d a n deo sv o je odeće) p a d a ga izvadi. K ao m alo
d ete bio je n eizm ern o odan tom le k aru ; a nedavno je
a n a liz u ju ć i sam og sebe, o tk rio d a je, k ad a m u je bilo
tr i i po godine, im ao d v o ja k u fa n ta z iju o ro đ e n ju svo­
je m lađ e se stre : n a jp re , da je ona b ila d ete njega
sam og i n je g o v e m ajk e, zatim : d o k to ra i n je g a sa­
m og. U toj fa n ta z iji on je d ak le igrao kako m ušku
tak o i žen sku ulogu. D alje se setio da ga je, k ad m u
je bilo šest godina, isti le k a r pregledao; ja sn o m u je
u sećan ju k ako je uživao k ad je u svojoj blizini ose-
tio g lav u doktorovu, koji m u je stetoskop pritisnuo
n a g ru d i, i kako su se g ru d i ritm ič k i p o k retale pri
d isan ju . K ad m u je bilo tr i godine, bolovao je od hro-
ničnog o b o ljen ja g ru d i i m orao je bez su m n je više
p u ta b iti p reg led an ; no toga se više n ije m ogao setiti.
„K ad m u je bilo osam godina, ostavilo je na
n je g a u tisa k sao p šten je jednog sta rije g dečaka koji
m u je rek ao kako ta j le k a r im a običaj da sa svojim
bolesnicam a leže u postelju. Začelo je bilo razloga
za ta k v a p rič an ja, i svakako su žene toga kraja, pa i
n jegova ro đ en a m ajka, bile v rlo odane m ladom i sim ­
p atičn o m le k aru . S am analizovani padao je u neko­
liko p rilik a u sek su aln a isk u šen ja u vezi sa svojim
bolesnicam a, d v a p u t se z a lju b ljiv ao u bolesnice, i
n ajzad se jednom od n jih oženio. D a je glavni razlog
 Simptomske i slučajne radnje 257

zbog koga je izabrao poziv m e d icin ara bila njegova

nesvesna id e n tifik acija sa onim doktorom , u to_ se
jedva može su m n ja ti. Iz d ru g ih an aliza m ože se za­
ključiti da je to sigurno n ajčešći m otiv (m ada je teško
odrediti koliko je čest) p ri b ira n ju lek arsk o g poziva.
U ovom slučaju on je bio d v o stru k o uslovljen: prvo,
u više p rilik a dokazanom nadm oćnošću le k a ra nad
ocem, na koga je sin bio v rlo lju b o m o ran ; i drugo,
lekarevim zn an jem o z a b ra n je n im s tv a rim a i nje g o ­
vim m ogućnostim a i p rilik a m a za seksualno zadovo­
ljenje.
„Z atim je došao san, k o ji je već n a dru g o m m e­
stu objavljen,* ja sn o hom oseksualno-m azohističke p r i­
rode; u n jem u neki čovek, k o ji u sn u z a m e n ju je le ­
kara, nap ada snevača ,m a čem ’. M ač ga je podsetio
na priču u legendi o V elsung-N ibelunzim a, gde S i­
gurd stav lja go m ač izm eđu sebe i zaspale B ru n h ild e.
Ista priča nalazi se i u legendi o A rtu ru , k o ju on ta ­
kođe tačno poznaje.
„Sm isao te sim to m sk e ra d n je sad a p o staje ja ­
san. L ek ar je je d n o stav n i steto sk o p stav io izm eđu
sebe i svojih bolesnica, ta čn o onako k ako je S ig u rd
svoj m ač stavio izm eđu sebe i žene k o ju n ije sm eo
da dodirne. T a ra d n ja je b ila k o m p ro m isn a tv o re v i­
na; služila je d vem a p o b u d am a le k a re v im : d a u d o ­
volji, u m ašti, su zb ijen o j ž e lji za stu p a n je m u sek ­
sualne odnose sa nekom d raže sn o m bolesnicom , i da
ga istovrem eno podseti n a n e o s tv a rljiv o st te želje.
Bila je to, tako reći, a m a jlija p ro tiv isk u šen ja .
„H teo bih još d a do d am d a je n a d eč ak a snažan
utisak ostavilo m esto iz R iše lje a lo rd a L itn a (L v t-
ton)«:
Beneath the rule of men entirely great
The pen is mightier than the sword**

* „Freud s Theory of Dreams", American Journ. of

Psychol., april 1910, str. 301, br. 7.
n Edward Lytton-Bulwer, engleski književnik, pisac
Kriminalnih romana i drama u stihovima.
n , ** p°redi „I wear my pen as others do their sword” od
uiaham-a (Ja nosim svoje pero kao drugi svoj mač).
П Frojd. O dabrana d e la . I
258 Psihopatologija svakodnevnog života

(Pod vlad om sa sv im v e lik ih lju d i — M oćnije je pere

n ego m ač).

d a je o n postao p lo d a n k n jižev n ik i da se služi neo­

bično v elik im n aliv -p ero m . K ad a sam ga p itao zašto
m u je to p o tre b n o , odgovorio je : ,Im am toliko toga
d a iz ra z im ’.100
„O v a an a liza o p et p o k az u je k ako n am daleko­
sežn a sag le d an ja u d u šev n i život d o p u šta ju .bezazle­
n e ’ i .b esm islen e’ ra d n je i k ako je ra n o u životu raz­
v ije n a te n d e n c ija za sim b o lizo v an jem .”
Iz svoga p sih o te rap ijsk o g isk u stv a m ogu još da
isp rič am slučaj u kom e je rečito govorila ru k a, ig ra ­
ju ć i se k u glicom od h leba. Moj bolesnik bio je dečak
od n e p u n ih trin a e s t godina, već gotovo d ve godine
te šk o h iste rič a n ; počeo sam s n jim psihoanalitičko
le č e n je p ošto je duži b o ra v a k u zavodu za le čen je vo­
dom bio bezuspešan. P re m a m ojoj p retp o stav ci, on je
m o rao im a ti n ek e sek su aln e d o živ lja je i, s obzirom
n a n jeg o v e godine, b iti m u č en sek su aln im p itan jim a;
n o ja sam se čuvao d a m u p rite k n e m u pom oć oba-
v ešta v an jem , j e r sam još je d n o m h te o d a proverim
ta čn o st sv o jih p retp o stav k i. R azum ljivo je d akle što
sam bio radoznao k ojim p u te m će se kod n jega nago-
v estiti ono što sam očekivao. Jed n o g a d an a pade mi u
oči d a je n ešto v rte o m eđu p rs tim a desne ruke, tu rio
r u k u u džep, tam o se d a lje igrao, o p et je izvukao itd.
N isam ga pitao š ta m u je u ruci; ali on m i je to po­
kazao, o tv o riv ši iz n en ad a ru k u . B ile su m rvice h le­
ba, zg n ječen e u kuglicu. Id u ćeg d an a opet je doneo
sa sobom ta k v u kuglicu, ali je iz nje, za vrem e n a­
šeg razgovora, s n ev e ro v a tn o m brzinom i zatv o re­
n ih očiju, oblikovao fig u re koje su pobudile m oju
p ažn ju . To su neosporno bili čovečuljci s glavom , dve
ru k e, d v e noge, kao i n a jp rim itiv n iji p reisto rijsk i

100 U nemačkom originalu tu stoji karakterističan izraz

„ausdriickeii”. što znači ne samo izraziti nego i istisnuti, is-
cediti.
 Simptomske i slučajne radnje 259

idoli, i sa dugim p rodužetkom m e đ u nogam a, k o ji je

on izvlačio u dug šiljak. C im je ta j p ro d u žetak do­
vršio, odm ah je opet zgnječio čovečuljka; k asn ije ga
je ostavljao, ali je isto ta k a v p ro d u žetak izvlačio na
leđima i na d rugim m estim a, da bi p rik rio značenje
prvog. H teo sam m u pokazati d a sam ga razum eo,
ali ujedno onem ogućiti izgovor d a p ri tom obliko­
vanju ljudi n ije n išta m islio. Z ato sam g a ižnenada
upitao da li se seća isto rije onog rim sk o g k ra lja koji
je izaslaniku svoga sina dao p an to m im ičan odgovor
u bašti. D ečak je tv rd io d a se n e seća, m a d a je to
morao učiti p re m nogo k raće g v rem en a nego ja . P i­
tao je: da li je to p rič a o ro b u n a čiju je g la tk o o b ri­
janu glavu n apisan odgovor. „N e, rekoh, to je iz
grčke isto rije.” Z atim sam m u ispričao: K ra lj Т а гк-
vinije S u perbus n ared io je svom sin u S ek stu su da
se u šu n ja u je d a n n e p rija te ljs k i la tin sk i g rad . Sin,
koji je u m e đ u v rem en u stek ao p rista lic e u tom g ra ­
du, poslao je skoroteču k ra lju s p ita n je m š ta sad tr e ­
ba da učini. K ralj n ije odgovorio, nego je otišao u
svoju b aštu i tam o, pošto je n a njeg o v za h te v p ita ­
nje ponovljeno, ćuteći je o d ru b io n ajv eće i n ajlep še
glavice m aka. Skoroteči n ije ostalo n iš ta drugo, već
da to saopšti S ekstusu, koji je oca razu m eo p a se po­
starao da sm ak n e n a ju g le d n ije g ra đ a n e to g a g rad a.
Dok sam ja govorio, d ečak je zastao u svom m e-
šanju, a k ada sam počeo da p rip o v e d am š ta je k ra lj
radio u svojoj bašti, on je već p ri rečim a „ćuteći
odrubio” kao m u n ja b rzim p o k reto m o tk in u o gla v u
svom čovečuljku. R azum eo m e je d a k le i opazio da
sam ja razum eo n jega. S ad a sam g a m ogao p ita ti
neposredno, dao sam m u o b a v e šte n ja do k o jih m u je
bilo stalo, i za k ra tk o v re m e usp eli sm o d a neu ro zu
izlečimo.
Sim ptom ske r a d n je k o je se u gotovo neiscrp n o m
obilju m ogu zapaziti kod z d ra v ih kao i kod bolesnih
zaslužuju našu p až n ju iz v iše nego je d n o g razloga.
Lekaru one često služe kao d ragoceni pu to k a zi po­
moću k ojih se snalazi u novim ili n je m u m alo po­
znatim okolnostim a, p o sm atraču lju d i one o d aju če­
sto sve, p o nekad čak više no što on želi d a zna. Ko
IV
260 Psihopatologija svakodnevnog života-

u m e d a oceni n jih o v značaj oseća se pogdekad kao

n ek i k ra lj Solom on, ko ji je, p rem a istočnjačkoj le­
gendi, razu m ev ao govor životinja. Jed n o g d an a tr e ­
balo je d a izvršim le k arsk i p reg led n ad nekim nepo­
z n a tim m ladićem u kući njegove m ajke. K ad m i je
izišao u su sre t, p ala m i je u oči n a njegovim p an ta-
lo n am a velika m rlja od belančevine, koja se poznaje
po k a ra k te ris tič n im k ru tim ivicam a. M ladić se n ajp re
m alo zbunio, zatim se izvinio da je, zbog prom uklo-
sti, popio živo ja je , od koga je vero v atn o nešto lep-
Ijiv e b elan čev in e iscurilo na njegovo odelo; to je po­
tv rđ iv a la i lju sk a od ja je ta koja se još m ogla videti
na ta n jirić u u sobi. P re m a tom e, su m n jiv a m rlja bila
je ra z ja š n je n a n a bezazlen način; ali k ad a nas je
m a jk a ostavila nasam o, zahvalio sam m u što m i je
toliko olakšao dijagnozu, i bez okolišenja sam kao
bazu našeg razgovora uzeo njegovo p riz n a n je da pati
od nezgoda m a stu rb acije. D rugi p u t posetio sam je d ­
n u d am u koja je bila isto toliko bogata kao i šk rta i
lu c k asta i koja bi le k ara obično prim o rav ala da sebi
k rči p u t kroz čitavu šum u kojekakvih žalbi, p re no
što bi m u o tk rila p ro sti razlog svoga porem ećenog
s ta n ja zd rav lja. K ada sam ušao, sedela je za stoli­
ćem, zab av ljen a tim e da slaže s reb rn e fo rin te u go­
m ilice: ustajući, b acila je nekoliko kom ada tog novca
n a pod. Pom ogao sam joj da ih pokupi i prekinuvši
je ubrzo u opisivanju n je n e nevolje, upitao sam :
Dakle, otm eni zet vam je upropastio toliki novac? N aj­
p re je n ajo d lu čn ije poricala, da bi odm ah zatim
isp ričala žalosnu isto riju o svom uzbuđivanju zbog
zetove rasipnosti. Istina, otada m e više n ije zvala. Ne
mogu da tv rd im da uvek stičem o p rija te lje saopšta-
vajući lju d im a značenje njihovih sim ptom skih radnji.
D rugo „p rizn an je om aškom ” saopštava d r J. E.
G. van E m den (Hag):
„P rilikom n aplaćivanja u m alom resto ran u п
B erlinu k eln er tv rd i da je cena jednog određenog
jela — zbog ra ta — povišena za 10 pfeniga; na moje
p itan je zašto to nije naznačeno na jelovniku, on od­
govori da je to očigledna greška, ali da je izvesno
onako kako on kaže! M eđutim , dok je novac stavljao
 Simptomske i slučajne radnje 261

u svoj džep, bio je tako n e sp re ta n da m u je kom ad

od 10 pfeniga, up rav o za m ene, pao n a sto!!
— S ada znam sasvim izvesno da ste m i raču n ali
odviše, hoćete li d a se rasp itam n a kasi?
— M olim vas, d o p u stite . . . je d an tre n u ta k .. .
— i već je iščeznuo.
„R azum e se d a m u nisam b ran io ta j uzm ak; kada
se posle d va m in u ta izvinio da je, ni sam n e sh v ata -
jući kako, ovo jelo p obrkao s n ekim drugim , dao sam
m u tih 10 pfeniga kao n ag ra d u za njegov prilog psi­
h opatologiji svakodnevnog života.”
Ko svoje b ližn je p o sm atra za v rem e jela, može
n a n jim a u stan o v iti n ajlep še i n ajp o u čn ije sim ptom ­
ske rad n je.
Tako saopštava d r H ans Saks:
„Bio sam slu čajn o p ris u ta n k ad a je sta riji b ra č ­
ni par, s kojim sam u srodstvu, večerao. G ospođa je
bolovala od želuca, p a je m o ra la d a d rži stro g u d ije ­
tu. M užu je u p rav o se rv ira n o pečenje, p a je svoju
ženu, k o ja n ije sm ela d a d obije od toga jela, um olio
da m u doda slačicu. L ^na je o tv o rila orm an, do h v a­
tila bočicu sa sv o jim k ap ljic am a i sta v ila je p red
m uža. Izm eđu-bočice za slačicu, k o ja je im ala oblik
bačve, i m ale bočice za kap i nije, n arav n o , bilo n i­
k ak v e sličnosti k o ja bi m ogla d a objasni om ašku; uza
sve to je žena zam en u opazila te k k ad a ju je m už,
sm eju ći se, upozorio n a n ju .”
S m isao te sim p to m sk e ra d n je ja sa n je, tako da
je svako o b ja šn je n je izlišno. Z a dragocen p rim e r te
v rste, ko ji je v rlo vešto o b rađ en i iskorišćen, im am
d a za h v alim d r B e rn a rd u D a tn eru (Beč):
„S a svojim kolegom filozofom , dro m H., sedim
u re s to ra n u p ri ru čk u . O n p rič a o ned a ćam a k a n d i­
d a ta i u zg red spom ene d a je, p re z a v rše tk a svojih
stu d ija, n ašao m esto s e k re ta ra kod poslanika, odno­
sno opunom oćenog iz v an red n o g m in is tra Čilea. ,Ali
m in is ta r je onda p rem ešten , a novom se nisam p re d ­
stav io ’. Jo š dok je izgovarao ovu p o sled n ju re č e n i­
cu, p rin eo je u stim a kom ad to rte , ali g a je, kao iz
n esp retn o sti, ispustio, ta k o d a m u je pao s noža. O d­
m ah sam sh v atio p o ta jn i sm isao te sim p to m sk e r a d ­
262 Psihopatologija svakodnevnog života

n je i k ao u zg red dobacio kolegi ko ji n ije up o zn a t sa

psih oanalizom : ,АИ tu ste dopustili d a vam um akne
m a sta n za lo g aj’. No, on n e opazi d a se m oje reči m ogu
isto ta k o odnositi i n a njeg o v u sim ptom sku rad n ju
i ponovi sa neobičnom živahnošću, kao da sam m u
n ap ro sto oteo reč iz usta, baš iste reči ko je sam ja
izgovorio: ,Da, o d ista je bio m a stan zalogaj to što
sam ta d a p u stio d a m i u m a k n e ’; zatim , da bi sebi
olakšao, isp rič a sa sv im a pojed in o stim a svoju neve-
štin u k o ja ga je s ta la toga dobro plaćenog m esta.
.„Smisao te sim p to m sk e ra d n je p o staje ja sa n kad
se uzm e u o bzir ovo: m oj kolega se u stru ča v ao da
m eni, k o ji sam m u p riličn o dalek, p rič a o svojoj ne­
p ovoljnoj m a te rija ln o j situ a ciji; ali m isao ko ja m u se
n a m e ta la p ro d rla je z a tim u v id u sim ptom ske ra d ­
n je; ta r a d n ja sim bolički izražava ono što je tre b alo
d a o stan e p rik riv e n o i tako je, iz nesvesnog, donela
o la k ša n je g o v o rn ik u .”
K ako i p riv id n o n e n a m e m o oduzim anje ili od­
n o šen je nekog p re d m e ta sa sobom može im ati odre­
đ en i sm isao, n ek a pokažu ovi p rim eri:
1. D r B. D atner:
„N eki kolega poseti svoju obožavanu p rijate ljicu
iz m ladosti, p rv i p u t posle njen o g s tu p a n ja u brak.
P riča ju ći m i o toj poseti, on izrazi svoje ču đ en je što
n ije uspeo d a se kod n je zadrži sam o k ratk o vrem e,
kao što je n am eravao. A zatim m i saopšti čudnovatu
om ašku k o ja m u se tam o desila.
„M už njegove p rijate ljice, koji je učestvovao u
razgovoru, tražio je k u tiju šibica, koja je sigurno le­
žala na stolu k ada je on došao. I kolega je tražio po
džepovim a da li ,је ’ n ije slučajno .prisvojio’, no uza­
lud. D osta dugo posle toga on ,ju ’ je odista otkrio u
svom džepu: p rito m m u je palo u oči da je u k u tiji
bila svega je d n a je d in a šibica.
„N ekoliko d an a kasnije, san o toj p rijate ljici, u
kom e je sim bolika k u tije bila isuviše jasna, potvrdi
m oje tu m ačenje, p rem a kom e je kolega svojom sim ­
ptom skom rad n jo m hteo da naglasi da su njegova
p rav a p rv enstvena, i da prikaže isključivost svoga po-
seda (svega je d n a šibica u k u tiji).”
 Simvtomske i slučajne radnje 263

2. D r H ans Saks:
„N aša devojka osobito voli izvesnu to rtu . T a je
činjenica neosporna, je r je to jedino jelo koje ona
uvek dobro zgotovi. J e d n e n ed e lje donese n am baš tu
tortu, stavi je n a .kred en a c’, uze ta n jire i p rib o r upo-
tre b lje n e za ra n ije jelo, i n a re d a sve to n a služavnik
na kom e je u n ela to rtu ; zatim n a tu gom ilu stav i po­
novo to rtu , m esto da nas posluži njom e, i iščeze u k u ­
h in ju . M islili sm o n a jp re d a je to rti n ašla neki n e­
d o statak koji je h te la d a popravi; no kako se više
n ije p o jav ljivala, m oja žena zazvoni i u p ita: ,Beti, šta
je s to rto m ?’ N ašto če ona, n išta ne sh v ata ju ći: .Za­
što ?’ M orali sm o joj n a jp re ra z ja s n iti da je to rtu opet
iznela; m e tn u la ju je n a služavnik, odnela i opet osta­
v ila a da to n ije n i opazila.
„Idućeg dana, k ad a sm o h te li d a pojedem o o sta­
tak, p rim etila je m o ja žena d a to rte im a isto toliko
koliko sm o o stavili d an ra n ije , da d ev o jk a d ak le n ije
uzela svoj deo od svog n a jm ilije g je la. U p ita n a za
razlog, odgovorila je m alo z b u n jen a da joj se n ije jelo.
„In fa n tiln i sta v je oba p u ta v rlo ja sa n ; n ajp re,
d etin jsk a n eu m eren o st k o ja cilj sv o jih že lja neće da
deli ni s kim , zatim , isto ta k o d e tin jsk o reag o v a n je
prkosom : ako nećete d a m i d a te svu, za d rž ite je za
sebe, on d a je neću n ik a k o .”
S lu ča jn e ili sim p to m sk e ra d n je k o je se d ešav aju
u vezi s b rak o m često im a ju veom a ozb iljan značaj i
m ogle bi čoveka koji neće d a vodi ra č u n a o psiholo-,
giji nesvesnog n av e sti da v e ru je u p red sk aza n ja. N ije
d o b ar p o četak k ad a m lad a žena n a svadbenom p u tu
izgubi sv o ju b u rm u , no većinom ona je sam o z a tu ­
ren a i uskoro se o p et p ro n ađ e. — P o zn ajem gospođu
k oja je sad a razv e d en a i k o ja je, u p ra v lja ju ć i svojim
im an jem , d o k u m e n te često p o tp isiv ala svojim devo-
ja čk im im enom , m nogo godina p re no što ga je po­
novo p rim ila. — Je d n o m sam bio gost n e k ih m la-
denaca; m lada žena isp rič ala je, sm eju ći se, svoj po-
sled n ji d o življaj: S u tra d a n po p o v ra tk u s p u ta pose-
tila je svoju n eu d a tu s e s tru d a bi s njom , kao u r a ­
n ija v rem ena, p o kupovala š ta tre b a , dok je n je n m už
otišao svojim poslom . O djednom jo j je pao u oči neki
264 Psihopatologija svakodnevnog života

gospodin n a d ru g o j s tra n i ulice i ona je, dodirnuvši

s e s tru ru k o m , u zv ik n p la: V idi, tam o id e gospodin L.
Z a b o rav ila je d a je ta j gospodin o tp re nekoliko ne-
d e lja n je n su p ru g . M ene su, dok sam slušao tu p ri­
ču, p ro la zili žm arci, ali se nisam usudio da pove-
ru je m u svoj za k lju ča k . T ek godinam a k asn ije setio
sam se o p et te priče, k ad a se ta j b ra k završio n a n aj-
n e sre ć n iji način.
Iz zn a čajn ih rad o v a A . M edera * u C irihu, ob­
ja v lje n ih n a francuskom , uzim am sledeće zapažanje,
k o je bi isto ta k o m oglo d a b u d e navedeno kod „za­
b o ra v lja n ja ” :
„U ne d am e nous ra c o n ta it rece m m e n t q u ’elle
a v a it ou b lie d ’essay er sa robe de noće e t s ’en souvint
la v eille du m a riag e a h u it h e u re s du soir; la coutu-
rie re d esesp erait de v o ir sa cliente. Ce d etail su ffit a
m o n tre r q u e la fiancee ne se s e n ta it pas tre s h eureuse
de p o rte r u n e robe d ’epouse, elle ch e rc h ait a oublier
ce tte re p re s e n ta tio n penible. E lle est a u jo u rd ’h u i . . .
d iv o rcee.”
(Jed n a dam a n am je nedavno p rič ala kako je za­
bo rav ila da p ro b a svoju venčanu h a ljin u i kako se
toga setila te k uoči v en č an ja u osam sati uveče; kro-
jačica je već izgubila n ad u d a će v ideti svoju m u šte­
riju . O vaj d etalj dovoljan je da bi pokazao kako se
veren ica n ije m nogo rad o v ala tom e što će poneti ven-
čanicu, nego se tru d ila da zaboravi tu m učnu p re d ­
stav u . O na je danas . . . razvedena).
O velikoj glum ici E leonori D uze p rija te lj koji
um e da vidi pričao m i je da ona u jednoj od svojih
uloga p rim e n ju je sim ptom sku ra d n ju koja jasno po­
kazu je iz kak v ih d u b in a ona crpe svoju igru. U nekoj
d ram i o p re lju b i ona je baš im ala p rep irk u sa svojim
m užem i sad sto ji postrance, u m islim a, p re nego što
će jo j p rići zavodnik. U tom kratk o m in terv alu ona
se ig ra b u rm om n a svom p rstu , skida je, da bi je po­

• Alphonse Maeder, Contributions a la psychopathologie

de la vie quotidienne. Archives de Psychologie, VI, 1906.
 Simptomske i slučajne radnje 265

novo n atakla, pa je opet skida. S ada je sazrela za

onog drugog.
O vde se nadovezuje to što T. R a jk p rič a o d ru ­
gim sim ptom skim rad n ja m a s p rsten jem :
„P o znate su n am sim ptom ske ra d n je koje vrše
bračnici, skidajući i ponovo natičući b u rm u . Niz slič­
nih sim ptom skih ra d n ji vršio je m oj kolega M. Od
devojke koju je voleo dobio je p rsten , s napom enom
da ga n e srne izgubiti, inače će ona znati d a je on
više ne voli. O tada je n aro čito strah o v a o da bi m ogao
da izgubi p rsten . A ko ga je, npr., p ri u m iv an ju , sk i­
nuo, p rste n je redovno bio za tu ren , tako d a je če­
sto tre b alo dugo tra ž iti da bi se o p et našao. A ko bi
bacio pism o u poštansko sanduče, ne bi m ogao d a sa­
v lad a lak s tra h da će m u ivice san d u četa za pism a za­
k ačiti i svući p rsten . Jed n o m je odista b a ra ta o tako
n esp retn o d a je p rs te n pao u sanduče. P ism o koje je
tom prilik om odašiljao bilo je op ro štajn o pism o je d ­
noj njegovoj bivšoj lju b av n ici, p re m a kojoj se ose-
ćao kriv . U isto v rem e se u n je m u p ro b u d ila čežnja
p rem a toj ženi i ta čežnja je došla u sukob s n jego­
vom naklonošću k a sad ašn je m o b je k tu njegove lju ­
bavi (In ternationale Z e itsc h rift fiir P syc h o n a lyse,
III, 1915).
Tem a „ p rs te n ” d a je n am p rilik e za ponovnu kon­
s ta ta c iju d a je za p sih o an a litičara teško naći nešto
novo što n e bi već p re n je g a bilo poznato pesniku. U
ro m an u F o n tan e a Pred b u ru sud ski sav etn ik T u rg a n ji
kaže za v rem e d ru š tv e n e ig re fote: „ V e ru je te li vi,
m oje dam e, da se u d av a n ju zaloga o tk riv a ju n a jd u b ­
lje ta jn e p riro d e .” M eđu p rim e rim a ko jim a on p o t­
k re p lju je svoje tv rđ e n je , je d a n za slu žu je našu n a ro ­
čitu p ažn ju . „Sećam se žene je d n o g pro feso ra koja
je bila u godinam a k ad a čovek po čin je d a se goji i
k oja je staln o sk id ala b u rm u s p rs ta da bi je d ala
kao zalogu. D o p u stite d a vam n e p rik a z u je m b ra č n u
sreću te k uće.” O n zatim n a s ta v lja : ,,U istom d r u ­
štv u n alazio se gospodin koji n ije p re s ta ja o d a u k r i­
lo dam a d ep o n u je svoj engleski perorez, d eset sečiva
sa o tp u šačem i u paljačem , sve dok ta j m o n stru m od
266 Psihopatologija svakodnevnog života

noža, p ošto je pocepao nekoliko sv ile n ih h aljin a , n ije

iščezao p re d o p štim o g o rčen jem .”
N ećem o se za ču d iti što se o b je k a t sa ta k o boga­
tim sim b o ličk im zn a čaje m kao što je p rste n u p o tre b ­
lja v a za o m aške p u n e sm isla i onda k ad a on n e ozna­
čav a ero tič n u vezu, kao što to čini b u rm a ili v ere-
n ičk i p rs te n . D r M. K ardoš stav io m i je n a rasp o lag a­
n je p rim e r ta k v e v rste :
„ Р ге više g o d in a m en i se p rid ru ž io čovek m nogo
m lađ i od m ene, k o ji im a iste du h o v n e te žn je kao i ja
i čiji je odnos p re m a m en i o tp rilik e odnos učenika
p re m a svom u čitelju . Je d n o m p rilik o m ja sam m u po­
klonio p rs te n ; ta j p rs te n je za n je g a već više p u ta
bio povod za sim p to m sk e ra d n je , odnosno om aške, i
to k ad god bi n ešto u n ašim odnosim a naišlo n a njego­
vo n e o d o b rav a n je. N edavno m i je ispričao ovaj n aro ­
čito lep i p ro v id a n slučaj. O n m e je redovno je d a n p u t
n ed e ljn o viđao i sa m nom razgovarao; jednom je, pod
n ek im izgovorom , izostao od toga sastanka, je r m u se
sa sta n a k s nekom m ladom dam om učinio p riv lačn i-
jim . S u tra d a n p re p odne opazio je, ali te k pošto je
već o d avno n ap u stio kuću, da m u p rs te n više nije
n a p rstu . N ije se zbog toga uznem irio, je r je p retp o ­
stav ljao d a ga jć zaboravio kod kuće n a noćnom or-
m an četu , gde ga je svako veče ostavljao, i d a će ga
tam o naći k ad se v ra ti kući. O dista ga je odm ah po po­
v ra tk u p otražio, ali uzalud; n ato je počeo da, isto
tak o bezuspešno, p re tra ž u je sobu. N ajzad m u pade
n a p am et d a je p rs te n n a orm a n četu ležao — tako
je to u ostalom bilo već više od godinu d ana — pored
m alog nožića koji je obično nosio u džepu od p rslu ­
ka; to ga je navelo n a pom isao da je ,,u rasejanosti"
mogao p rs te n d a tu ri u džep zajedno s nožem. Poseg­
n uo je d ak le u džep i tu odista našao tra žen i prsten.
„B u rm a u džepu od p rs lu k a ” je poslovični način
sm ešta n ja p rste n a kad čovek nam erav a da prevari
ženu od k o je ga je dobio. N jegovo osećanje krivice
navelo ga je d ak le n a jp re da kazni sam oga sebe („ti
više n e zaslužuješ da nosiš ta j p rs te n ”), a u drugom
red u d a p riz n a svoje neverstvo, istin a sam o u vidu
om aške k o ja n ije im ala svedoka. Tek zaobilazno p ri­
 Simptomske i slučajne radnje 267

likom sao p štav a n ja om aške — koje se doduše moglo

p red v id eti — došlo je do p riz n a n ja tog m alog ,never-
s tv a ’.”
P o zn at m i je i slučaj jednog s ta rije g gospodina
koji se oženio v rlo m ladom devojkom ; on je nam era-
vao da u prvoj bračnoj noći n e o tp u tu ju , negp da je
p rovedu u nekom h o te lu velegrada. Tek što je stigao
u hotel, opazio je, zaprepašćen, d a nem a svoga nov­
čan ik a u kom e se nalazila cela su m a novca određenog
za svadbeno p u to v a n je; ta j novčanik je d ak le zatu rio
ili izgubio. U speo je još d a telefonski p ro n ađ e slugu
k oji je u k a p u tu što ga je m ladoženja ostavio našao
novčanik. P ošto ga je doneo u hotel, čovek koji je
tak o bez im an ja stu p io u b ra k m ogao je idućeg ju tra
da pođe n a p u t sa svojom m ladom ženom : u sam oj toj
noći bio je, kao što je predvideo, svojim strah o v a n jem
izražen im u om ašci, nem o ćan 101.
U tešno je što je „ g u b lje n je ” u neslućenom b ro ju
slu čajev a sim ptom ska r a d n ja i, p rem a tom e, dobrodo­
šlo b a r je d n o j p o ta jn o j n am eri onoga k o ji gubi. Ce­
sto je ono sam o zn a k d a se iz g u b lje n i p re d m e t ne
ceni, ili d a postoji p o ta jn a a v e rz ija p re m a n je m u ili
p ro tiv lica od koga on potiče; ili se p ak sklonost ka
g u b lje n ju p re n e la n a ta j p re d m e t sa d ru g ih i zn a čaj­
n ijih o b je k a ta pom oću sim bolične id e jn e veze. G ub­
lje n je d ragocenih p re d m e ta služi iz ra ž a v a n ju razn o ­
v rsn ih pobuda: ono m ože sim bolički d a p rik a zu je
n ek u p o tisn u tu m isao, d a p o n av lja opom enu koju
bism o rad o p reču li, ili — a to p re svega dru g o g —
d a p re d s ta v lja p rin o še n je n a ž rtv u m ra čn im silam a
su d b in e, je r slu žb a tim s ila m a n i m eđu n a m a još n ije
iščezla.
E vo sam o nekoliko p rim e ra ra d i o b ja šn je n ja ovih
rečen ica o g u b lje n ju :
D r B. D atner:
„N eki kolega m i sao p štav a d a je iz n en ad a izgubio
sv o ju p e n k a la-o lo v k u k oju je im ao već p re k o dve

1И Nemački „unvermdgend” znači i bez imanja (ohne

Vermdgen) i poino nemoćan, impotentan.
268 Psihopatologija svakodnevnog života

g o dine i k o ja m u je p o stala n aro čito d rag a zbog svo­

jih o d ličn ih k v a lite ta . A naliza je pokazala sledeće:
D an ra n ije , kolega je od svoga ?eta dobio v rlo n e­
p rija tn o pism o čija je za v ršn a rečenica glasila: .Za­
sad a n em am n i vo lje n i v rem en a da po d u p irem tvoju
la k o m isle n o st i tv o ju le n o st’. A fek t koji je to pism o
izazvalo bio je ta k o sn ažan da je kolega idućeg dana
sm esta žrtvovao p en k a lu , po klo n toga zeta, da ga
n e bi su v iše tištalo to što ga je on nečim zadužio.”
U žalosti za svojom staro m m ajkom , je d n a m oja
p o zn an ica se uzdržavala, kao što je pojm ljivo, od po-
sećiv an ja pozorišta. K ako je n edostajalo svega neko­
liko d an a do godišnjice m a jčin e sm rti, ona, nagovo-
r e n a od sv o jih poznanika, p ris ta d e da uzm e k a rtu za
je d n u n aro čito in te re s a n tn u pred sta v u . S tigavši pred
pozorište, o tk ri da je k a rtu izgubila. V erovatno ju je
bacila zajedno s tra m v ajsk o m k arto m kada je silazila
iz tra m v a ja . T a ista d am a se h v alila d a n ik a d a ništa
ne gubi n epažnjom .
M ožemo d ak le p re tp o sta v iti da ni ovaj drugi
slučaj g u b lje n ja koji je ona doživela n ije bio bez du b ­
lje m otiv acije:
S tig av ši u neko lečilište, ona odluči da poseti
pansion u kom e je ra n ije jednom stanovala. Tam o je
p rim e kao s ta ru poznanicu i ugoste; kad je h te la da
plati, sazn a da tre b a sebe da sm a tra kao gosta, što
joj n ije bilo sasvim pravo. D opustiše joj da ostavi
nešto za d evojku koja ju je posluživala; ona otvori
novčanik da bi stav ila na sto b an k n o tu od jedne m a r­
ke. U veče joj sluga pansiona donese banknotu od pet
m arak a, koja se našla pod stolom i koja po m išljenju
sopstvenice pansiona svakako p rip a d a gospođici. To
je ona dak le ispustila iz novčanika kada je vadila n a­
pojnicu za devojku. V erovatno je ipak h te la da plati
svoj ceh.
U dužem saopštenju (G ubljenje kao sim ptom ska
rad n ja, Z en tra lb la tt fiir Psychoanalyse, I, 10/11) га-
svetlio je Oto R ank, pomoću analiza snova, raspolo­
ženje za žrtvovanje, na kom e se zasniva ak t gubljenja
i d u b lje m otivacije tog raspoloženja (D ruga saopšte-
n ja iste sadržine u Z e n tra lb la tt fiir Psychoanalyse, II,
 Simptomske i slu č a jn e ra d n je 26 9

i In tern a tionale Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, I, 1913)

In te resa n tn o je njegovo tv rđ e n je da je ponekad ne
sam o g u b ljen je nego i nalaženje p red m eta d eterm in i-
sano. U kom sm islu to tre b a razum eti, neka pokaže
njegovo zapažanje koje ovde navodim . Jasn o je da je
p ri g u b ljen ju p red m et već dat, dok se kod n alaženja
m ora n a jp re da traži.
„N eka m lada devojka, k o ja m a te rija ln o zavisi od
svojih ro d itelja, hoće sebi da k u p i neki je v tin n ak it.
U trg o v in i se ra sp ita za cenu p re d m e ta koji joj se
svideo, ali sazna, na svoju žalost, d a on s ta je više nego
što iznosi n je n a u šteđevina. P a ipak joj n ed o sta ju
svega d ve k ru n e d a bi sebi m ogla d a učini tu m alu
radost. P o tištena, ona tu m a ra ulicam a koje su uveče
oživele, idući svojoj kući. N a jednom od n a jp ro m e tn i-
jih trg o v a iznenada — m ada je, kako ona tv rd i, bila
u to n u la u duboke m isli — o b rati p až n ju n a m ali li­
stić, p ored koga je već b ila prošla, n e g le d aju ći ga.
O k rete se, diže ga i, n a svoje čuđenje, vide d a je to
složena n ovčanica od d ve k ru n e. To m i je sud b in a
poslala, pom isli, d a bih sebi k u p ila onaj n ak it; i raz-
v eseljen a pođe n a tra g d a bi sledila tom m igu. No u
istom tre n u tk u reče sam oj sebi da to ip a k n e sm e da
učini, je r n ađeni novac donosi sreću, zato se ne sm e
p otrošiti.
„O no m alo analize što je p o tre b n o za razu m ev a-
n je ove slu ča jn e r a d n je može se pogoditi iz d a te s itu ­
acije i bez ličnog isp itiv a n ja te osobe. M eđu m islim a
koje su d evojku obuzim ale dok je išla kući b ila je,
svakako, u p rvom p la n u m isao o njen o m sirom aštvu,
njenoj m a te rija ln o j oskudici, i to, kako m ožem o da
p retpostavim o, u sm islu is p u n je n ja n je n e želje, da
tim tešk im p rilik am a dođe k ra j. Id eja kako bi n a j­
lakše m ogla doći do su m e k o ja jo j je n ed o sta jala si­
gurno n ije bila daleko od njen o g in te re so v a n ja u p ra v ­
ljenog na zad o v o ljen je n je n e sk ro m n e že lje; i ta id e­
ja ju je začelo vodila u p rav cu n a jje d n o s ta v n ije g re -
šenja: n alažen ju potre b n o g novca. N a ta j način nje n o
nesvesno (ili predsvesno) bilo je u sred sređ en o n a n a ­
laženje, čak i ako joj m isao n a to n ije p o stala sasvim
svesna, je r joj je p a ž n ja b ila zau zeta d ru g im (,uto­
270 Psihopatologija svakodnevnog života

n u la u m isli’). S tav iše, n a osnovu sličn ih analizovanih

s lu č a je v a m ožem o tv rd iti d a n esvesn a gotovost n a tr a ­
ž e n je m ože m nogo p r e d a dovede do cilja nego sve-
sno u p ra v lje n a p až n ja. In ače bi se teško m oglo o b ja­
s n iti k ak o to d a je no v ča n icu našla, n a svoje sopstve-
n o izn en ađ en je, baš ta je d n a osoba od toliko sto tin a
p ro lazn ik a, uz to u o kolnostim a k o je to o te žav aju : p ri
rđ av o m v e č e rn je m o s v e tlje n ju i u gustoj gom ili ljudi.
K o lik a je b ila ta n esv esn a ili p red sv esn a sprem nost
p o k azu je ova neo b ičn a čin jen ica: pošto je već našla
n o včanicu, d a k le pošto je ta u sred sređ en o st n a n ala­
že n je već p o stala iz lišn a i pošto je svesna p až n ja si­
g u rn o već b ila od v raće n a od nalažen ja, ta je devojka,
id u ći d a lje svojoj kući, n a m račnom i usam ljenom
m estu u lice p re d g ra đ a n ašla n ek u m a ram icu .”
M ora se reći d a baš ta k v e sim ptom ske ra d n je če­
sto p re d s ta v lja ju n a jb o lji p rila z p o zn a v an ju intim nog
d u šev n o g života lju d i.
Od p o je d in ačn ih slu ča jn ih ra d n ji hoću d a saop-
štim je d n u u kojoj je d u b lje tu m ačen je bilo mogućno
i bez an alize; o na odlično osveti ja v a uslove pod k o ji­
m a se ta k v i sim ptom i m ogu, sasvim neupadljivo, p ro ­
izvesti, i n a n ju se može n adovezati prim ed b a od
p rak tičn o g značaja. N a jed n o m le tn je m puto v an ju
desilo se d a sam u jed n o m određenom m estu m orao
č e k ati d o lazak svoga sap u tn ik a. U m e đ u v rem en u upo­
znao sam se s n ekim m ladim čovekom koji se, kako
m i se činilo, takpđe osećao u sam ljen i koji se rado
p rid ru žio m eni. K ako sm o stanovali u istom hotelu,
bilo je p riro d n o da sm o zajedno je li i zajedno išli
u šetn ju . P osle podne tre ćeg a d an a on m i odjednom
saopšti da toga v ečera očekuje svoju ženu, koja stiže
b rzim vozom. T ada se probudilo m oje psihološko in-
tereso v an je, je r m i je već to popodne palo u oči da
je m oj d ru žb en ik odbio predlog da pođem o na već:
izlet i da n a našoj m aloj še tn ji n ije hteo da u d ari iz-
vesnim p u te m je r m u je bio suviše strm i opasan. Za
vrem e popodnevne šetnje, on iznenada reče da sam
ja začelo gladan, da ne tre b a zbog n jega da odlažem
večeru, d a će on v eč erati tek pošto stigne njegova
žena, zajedno s njom . R azum eo sam taj m ig i seo
 Simptomske i slučajne radnje 271

sam za sto, dok je on pošao n a železničku stanicu.

Idućeg ju tr a sreli sm o se u holu hotela. P red stav io m e
je svojoj ženi i dodao: „V i ćete d o n ič k o v ati s nam a,
za r n e?” Im ao sam još d a sv ršim nek i m ali posao u
susednoj ulici, p a sam im rek ao da ću skoro stići
za n jim a. K ad a sam m alo k asn ije stu p io u dv o ran u
za doru čk ovanje, video sam d a je ta j p a r sedeo za
m alim stolom p o red prozora, i to oboje n a jed n o j
stran i. N a su p ro tn o j s tra n i b ila je sam o je d n a stolica,
ali p rek o n je n o g naslona bio je preb ač en veliki i te ­
ški k a p u t m uža, tako d a je pok riv ao i sedište. S hvatio
sam v rlo dobro sm isao to g a začelo n e n am ernog, ali
zato uto liko iz razitije g rasp o red a. To je . značilo: za
teb e ovde nem a m esta, ti si sad izlišan. M už n ije sp a­
zio d a sam ja ostao stojeći p red stolom , ali ga je dam a
odm ah d o d im u la i šap n u la m u: „Р а ti si zauzeo go­
spodinovo m esto.”
Dolazeći do ta k v ih i slič n ih re z u lta ta , govorio
sam seb i d a n e n a m e m o v rše n e ra d n je m o ra ju n em i­
novno p o stati izvorom n esp o razu m a u o p šten ju ljudi.
O naj k o ji ih vrši, a n e zn a za n a m e ru ko ja je s n jim a
vezana, n e s ta v lja ih sebi u ra č u n i n e s m a tra da je
odgovoran za n jih . D rugi, m e đ u tim , isk o rišću ju ći r e ­
dovno ta k v e .ra d n je svoga p a rtn e ra za s tv a ra n je svo­
jih za k lju ča k a o n jegovim n a m e ra m a i sh v a ta n jim a ,
sazn aje više o psihičkim zb iv an jim a kod toga čoveka
nego što je on sam sp rem a n d a p riz n a i više nego što
on v e ru je d a je o tkrio. O n se b u n i ako m u se saopšte
zak lju čci izvedeni iz n je g o v ih sim p to m sk ih ra d n ji, iz­
ja v lju je d a su oni neosnovani, je r n ije sv estan d a je
vršeći te r a d n je im ao k ak v u n am eru , i žali se d a ga
d ru g i po g rešno razu m e. T ačno uzevši, do ta k v ih n e ­
sp o razu m a dolazi o tu d a što se ra z u m e odviše fino i
odviše m nogo. U koliko su d v a čoveka „ n e rv o z n ija ” ,
uto lik o će p re je d a n d ru g o m d av a ti povoda za n e sla ­
g an je i su k obe; što se tiče razlo g a za te sukobe, svaki
će ih za sv o ju ličn o st p o ric ati sa istom odlučnošću
s kojom će ih p rip isiv a ti onom d rugom . A to je v e­
ro v atn o k az n a za u n u tra š n ju n e isk re n o st lju d i: pod
vidom z a b o ra v lja n ja i om aški u h v a ta n ju , iz g o v ara­
jući se n eD ostoianiem nam ere, lju d i d o p u šta ju da
272 Psihopatologija svakodnevnog života

dođ u do iz ražaja pob u d e k o je bi bolje bilo p riz n ati

sebi i d ru g im a, k ad a se već n e m ogu sav la d ati. O di­
sta se m ože sasvim uopšteno tv rd iti d a svako n e p re ­
stan o v rši psihičku an a lizu n ad sv o jim b ližn jim a i da
n jih u sled toga b o lje u p oznaje nego sam oga sebe.
Da bi se postiglo ono n a što n as opom inju reči „gno-
th i se a u to n ” 102, p o tre b n a je stu d ija svojih sopstvenih,
p riv id n o s lu č a jn ih ra d n ji i p ro p u štan ja.
M eđu p esn ic im a koji su se ponekad izjašnjavali
o m alim sim ptom skim ra d n ja m a i om aškam a, ili se
n jim a služili, n ijed an n ije n jih o v u p o ta jn u p rirodu
tak o ja sn o upoznao i sam u s tv a r tako jezivo oživio
kao S trin d b e rg , čiji je g en ije p ri tak v o m saznanju,
istina, bio p otpom ognut dubokom psihičkom abnor-
m alnošću.
D r K arl V ajs (Beč) upozorio je n a sledeće m esto
iz jed n o g od n jegovih dela:
„P osle k ra tk o g vrem en a g ro f odista dođe i m ir­
no p ris tu p i E steri, kao da ju je bio pozvao n a sastanak.
— Je si li dugo čekala? — u p ita je svojim p ri­
gušenim glasom .
— Š est meseci, kao što znaš — odgovori E stera;
— ali ti si m e danas video?
— Da, baš m alopre u tra m v a ju ; gledao sam ti
u oči tak o da sam m islio da razgovaram s tobom .
— M nogo se „dogodilo” od poslednjeg puta.
— Da, i ja sam verovala da je m eđu nam a sve
svršeno.
— K ako to?
— Sve sitnice koje sam od tebe dobila lom ile su
se, i to n a ta ja n stv e n način. A li to je staro zapažanje.
— Š ta kažeš! S ada se sećam čitavog niza takvih
događaja, koje sam sm atrao za slučajnost. Dobio sam
nekad cv ik er od svoje bake, dok smo ona i ja još
bili d obri p rijate lji. Bio je od glačanog k rista la i iz­
vrsno je služio pri obdukcijam a; pravo čudo, koje

,0* Gnothi seauton (grčki, poznaj samoga sebe), izreka

grčkog mudraca Hilona, bila je ispisana i na hramu proro-
čišta u Delfim a.
 Simptomske i slučajne radnje 273

sam b rižljivo čuvao. Jed n o g d an a p rekin u o sam sa

staro m i ona se n a lju tila na m ene.
,,I ta d a se desilo, p ri idućoj obdukciji, d a su s ta ­
kla bez ik akva uzroka ispala. M islio sam da se cviker
naprosto slomio; poslao sam ga n a o pravku. Ne, on
je i d alje ostao n eu p o treb ljiv ; stkvio sam ga u neku
fioku, i on je iščeznuo.
— S ta kažeš! K ako je čudno da je to što se od­
nosi n a oči n ajo se tljiv ije. J a sam od jednog p rija te lja
dobila dogled; tako je dobro bio podešen za m oje oči
da sam uživala služeći se n jim . T aj p rija te lj i ja ra ­
zidosm o se. Ti znaš, do toga dolazi bez vidljivog r a ­
zloga; o d jednom ti se čini kao d a n e sm eš više d a se
slažeš s čovekom . K ad a sam idući p u t h te la * d a se
poslužim dogledom , nisam m ogla jasno da vidim .
K rak k oji v ezu je oba s ta k la bio je odveć k ra ta k i ja
sam v id ela d vostruko. N ije p o tre b n o da ti kažem da
se ta j k ra k n ije sk ratio , n iti se razm ak izm eđu m ojih
očiju povećao! Bilo je to čudo ko je se dešava svakog
dan a i k o je loši p o sm atrači ne zapažaju. O b jašn je n je?
Psihička snaga m rž n je je sva ka ko veća nego što m i­
slimo. — U ostalom , p rs te n k o ji sam od te b e dobila
izgubio je k am en — i ne m ože d a se opravi, n e može.
Hoćeš li sada d a se ra s ta n e š od m ene? . . . (G otske
sobe, s tr. 258 i d alje).”
I u oblasti sim p to m sk ih ra d n ji m o ra psih o an a li­
tičko p o sm a tra n je d a u s tu p i p r io rite t pesnicim a. Ono
m ože sam o da ponovi što su oni već odavno rek li. G.
V ilh elm S tro s m e u p ozorava n a sledeće m esto u po­
znatom h um o rističk o m ro m a n u T ristr e m S e n d i od
Lorensa S te m a 103 (L aw ren ce S tern e , T ristra m S h a n ­
dy, deo VI, g lava 5):
,,I n ip ošto se n e ču d im što je G reg o rije od N an-
zianzum a, k ad a je opazio J u lija n o v e b rze i n esta ln e
gestove, p red sk aza o d a će on je d n o m p o stati o d m e t­
nik; — ili što je sv. A m b ro zije odagnao svoga A m a-
nuensem a, zbog n e p risto jn o g p o k re ta glavom , k o ja se

,и Lawrence Sterne, engleski književnik XVIII veka

pisac humorističkih romana i putopisa.

i« Frojd, Odabrana dola. I

274 Psihopatologija svakodnevnog života

k la tila k ao d rlja č a ; — ili što je D em o k rit odm ah v i­

deo d a je P ro ta g o ra u če n jak , je r ga je video kako
v ezu je sv ežanj p ru ć a i k ako n a jta n je p ru ć e sta v lja
u s red in u . — Im a h ilja d u nezap ažen ih otvora, n a s ta ­
vio je m oj otac, kroz k o je oštro oko može odjednom
d a o tk rije d ušu; i ja tv rd im , dodao je, d a razu m an čo­
v ek n e m ože da ostav i šešir k a d a u đ e u sobu, ili da
ga d o h v ati k ad a izlazi, a d a m u se n e izm akne n išta
što b i g a odalo.”
O vde još nav o d im n iz sim ptom skih ra d n ji kod
z d rav ih i n e u ro tič a ra :
J e d a n s ta riji kolega, ko ji n erad o gubi n a k a r ta ­
m a, isp la tio je je d n o g več era veću iz gubljenu sum u
bez reči žalbe, ali u čudno uzdržanom raspoloženju.
P osle n jegovog odlaska videlo se d a je gotovo sve što
je nosio sa sobom ostavio n a svom e m estu: naočare,
k u tiju za cigare i m aram icu . To se svakako m ože p re ­
v esti ovako: Vi razbojnici, lepo s te m e opljačkali.
N eki čovek p a ti od po v rem en e polne nesposobno­
sti k o ja je u vezi s njegovim srd ačn im d etin jim od­
n osim a p rem a m ajci. O n je navikao da spise i zabele-
ške u k ra ša v a slovom S., početnim slovom m ajčinog
im ena; n e podnosi d a pism a k o ja dobiva od kuće na
njegovom pisaćem stolu dođu u d odir s dru g im pro ­
fan im pism im a, i zato je p rim o ran d a ih čuva odvo­
jeno.
N eka m lad a dam a iznenada naglo otvori v ra ta or­
d in a cije u kojoj se još nalazi n je n a prethodnica. Ona
se izv in jav a „rasejan o šću ” ; ali uskoro se pokazalo da
je d em o n strirala radoznalost ko ja ju je u svoje vrem e
n av e la d a p ro d re u spavaću sobu svojih roditelja.
D evojke koje se ponose svojom lepom kosom
u m e ju tak o vešto da ru k u ju češljem i ukosnicam a da
im se kosa rasp le te u sred razgovora.
N eki lju d i za v rem e lečenja (u ležećem stavu)
p rospu sita n novac iz džepa od pan talo n a i tako ho-
no rišu ta j čas lečenja, već p rem a tom e koliko ga cene.
Ko kod le k ara zaboravi p red m et koji je poneo,
kao: naočare, rukavice, tašnu, tad nagoveštava da ne
može d a se odvoji od le k ara i da bi voleo da skoro
ponovo dođe. E. D žons veli: O ne can alm ost m easure
 Simptomske i slučajne radnje 275

th e success w ith w hich a physician is p ractisin g psy­

chotherapy, fo r in sta n ce by th e size of th e collection
of u m b rellas, h andkerchiefs, purses, and so on, th a t
he could m ake in a m o n th (U speh s kojim neki le k ar
vrši psihičko lečenje m ože se gotovo m eriti, npr., v e­
ličinom zbirke kišobrana, m aram ica, novčanika itd.
ko ju on m ože da skupi za m esec dana).
N ajsitn ije rad n je, koje su n am p rešle u n av ik u i
k oje vršim o s m inim alnom pažnjom , kao n a v ija n je
sata p red spavanje, g ašen je svetlosti p ri izlaženju iz
sobe i dr., pogdekad su podložne p orem ećajim a koji
jasn o po k azuju u ticaj nesvesnih kom pleksa n a to ­
bože n a jja č e „ n a v ik e” . M eder u časopisu C oenobium
priča o nekom bolničkom le k aru koji-je jednog v ečera
zbog n ek e važne stv a ri odlučio da pođe u varoš, m ada
je im ao službu i n ije sm eo da n ap u sti bolnicu. K ada
se vratio , opazio je, n a sv o je čuđenje, d a u njegovoj
sobi gori svetlost. Z aboravio je d a je ugasi p ri polasku,
što m u se ra n ije n ik a d n ije desilo. A li u skoro se se­
tio šta je bio m otiv tog za b o ra v lja n ja. D ire k to r bol­
nice, k oji je stanovao u zgradi, m orao je po sv etlo sti
u sobi svog in te rn o g le k a ra za k lju č iti d a je on u
zgradi.
N eki čovek, koji je p re trp a n b rig a m a i pogdekad
podložan d ep resijam a , u v erav a o m e je da u ju tr u r e ­
dovno nalazi d a m u je s a t stao ako m u se uoči toga
d an a život učinio isu više te žak i n e p rija te ljs k i. Tim
p ro p u štan jem d a n a v ije s a t on, p rem a tom e, sim bo­
lički izražava da m u n ije nim alo stalo do toga d a do­
živi s u tra š n ji dan.
N eko d ru g i, m eni lično nepoznat, piše: „P ošto
m e je pogodio težak u d a r sud b in e, život m i se učinio
tak o težak i n e p rija te ljs k i d a sam uobrazio kako n e ­
m am dovoljno sn ag e d a p reživ im idući d an ; ta d a sam
opazio d a gotovo svakog d a n a za b o ra v lja m d a n a v i­
jen i svoj sat, što ra n ije n ik a d nisam p ropuštao, nego
sam to red ovno činio, gotovo m ehanički, nesvesno p re
leg an ja. O nog u d a ra sećao sam se sam o re tk o ako m e
je s u tra d a n čekao n ek i važan posao ili nešto što m e
je n aro čito interesovalo. D a li je to sim p to m sk a r a d ­
nja? To n ik ak o nisam um eo sebi d a o b ja sn im .”
276 Psihopatologija svakodnevnog života

Ko k ao J u n g (U ber die P sychologie der D e­

m e n tia praecox, 1907, s tr. 62) ili M eder (U ne voie
n o u ve lle en psychologie — F reu d et son ecole, Coeno-
bium , L u g an o 1909) ob raća p a ž n ju n a m elo d ije koje
čovek n e n a m e m o , često n e opažajući to n i sam , pe-
vuši, m oći će sig u rn o redovno da o tk rije vezu izm eđu
te k sta te p esm e i n e k e te m e kojom se to lice zanim a.
O zb iljn u p a ž n ju zaslužila bi i fin ija d eterm in aci­
ja n ač in a n a k o ji se iz ra ž a v a ju m isli govorom ili p i­
san je m . M i u o p šte v e ru je m o d a m ožem o slobodno da
b ira m o u k o je ćem o reči o d en u ti svoje m isli ili u k a ­
k vu ćem o ih slik u p re ru š iti. T a čn ije p o sm atran je,
m eđ u tim , p o k az u je d a o to m izboru o d lu č u ju drugi
ob ziri i d a iz ob lik a m isli p ro b ija n ek i d u b lji, često
n e n a m e ra v an i sm isao. S lik e i n ačin iz ražav a n ja ko­
jim se n a jra d ije služi neko lice većinom n isu in d ife­
r e n tn i za ocenu tog lica: ponekad, ta k a v n ačin iz ra­
ž a v a n ja p re d s ta v lja alu ziju n a te m u k o ja je tre n u tn o
p o tisn u ta u pozadinu, ali k o ja je g o vornika silno po­
tre s la i ko jom je on sav obuzet. Cuo sam kako je je d ­
no v rem e neko lice u teo rijsk im razgovorim a više
p u ta u p o tre b lja v a lo rečenicu: „ako nekom iznenada
n ešto p ro đ e kroz g la v u ” (w enn einem plotzlich etw as
d u rc h d en K opf schiesst — doslovno: a k o . . . puca
kro z g lavu); no ja sam znao d a je ta j čovek nedavno
dobio v est d a je njegovom sin u ru sk i m e tak skroz
probio v o jn ičk u k ap u k o ja m u je b ila na glavi.
 G R E ŠK E

Glava X

G rešk e ili zablude p am ćen ja ra z lik u ju se od za­

b o rav ljan ja sa pogrešnim sećan jem sam o po tom e što
ne uviđam o pogrešnost greško, nego v eru jem o d a je
tačna. No u p o tre b a izraza „g re šk a ” čini se d a je v e ­
zana za još je d a n d ru g i uslov. O grešci ili zabludi m e­
sto o „pogrešnom se ć a n ju ” govorim o onda k ad a u psi­
hičkom m a te rija lu koji tre b a d a b u d e rep ro d u k o v an
hoćem o da istak n em o k a ra k te r o b je k tiv n e realnosti,
kada dak le ono čega tre b a d a se setim o n ije neka
činjenica iz n ašeg sopstvenog psihičkog života, nego
nešto što dru g i iz svoga sećan ja m ogu d a p o tv rd e ili
da pobiju. U tom sm islu su p ro tn o st od g rešk e u p am ­
ćenju je ste n eznanje.
U svojoj knjizi T u m a č en je snova (1900)* počinio
sam niz izopačenja isto rijsk o g i uopšte činjeničkog
m a terijala , k o ja sam posle o b ja v ljiv a n ja k n jig e opa­
zio sa čuđ enjem . Isp itu ju ć i ih bliže, našao sam d a ona
nisu p o tek la iz m oga nez n an ja, nego d a su to greške
u pam ćen ju, k o je se m ogu ra z ja s n iti analizom .
1. N a stra n i 266. kao rodno m esto S ilerovo n av o ­
dim M arburg, im e g ra d a k o je se nalazi i u Š tajersk o j
(M aribor). Ta g rešk a se nalazi u analizi jed n o g sna

• Ges. Schriften. knj. II i III.

278 Psihopatologija svakodnevnog života

k o ji sam san ja o za v rem e noćnog p u to v a n ja: iz sna

m e je p ro b u d ilo im e stan ice M arburg, koje je glasno
ob jav io k o n d u k te r. U sad ržin i sn a p o stav lja se p ita ­
n je o je d n o j k n jizi Š ilerovoj. A š ile r se n ije rodio
u u n iv e rzitetsk o m g ra d u M arb u rg u , nego u švap-
sk o m m e stu M arbach. T v rd im d a sam to u v ek znao.
2. N a s tra n i 135. H anibalov otac je nazvan H az-
drubal. T a g rešk a b ila m i je n aro čito n e p rija tn a , ali
m e je n ajv iše p o tk re p ila u m om s h v a ta n ju tih pojava.
U is to riju B ark id a m alo će čitalaca te k n jig e b iti bolje
up u ćen o nego a u to r ko ji je tu g rešk u napisao, p a je
u tr i k o re k tu re prevideo. O tac H anibalov zvao se H.a-
m ilk a r B arkas. H azd ru b al je im e H anibalovog b rata,
u o stalo m i im e njegovog ze ta i p re th o d n ik a u ko­
m an d i.
3. N a s tra n i 177. i 370. tv rd im da je Z evs uškopio
svoga oca K ronosa i zbacio ga s p resto la. O vu s tra ­
h o tu ja sam pogrešno pom erio za je d n u generaciju
u n a p re d ; po grčkoj m itologiji n ju je počinio K ronos
n a d sv o jim ocem Uranom*.
K ako d a se o bjasni to d a m e je u tim greškam a
m o je p am ćen je snabdevalo n etačn im podacim a, dok
m i inače, kako se čitaoci k n jig e m ogu u v eriti, stav lja
n a rasp o la g an je n a ju d a lje n iji i n a jm a n je uobičajeni
m a terijal? A zatim , kako to d a sam , vršeći brižljivo
tr i k o rek tu re, prolazio k ra j tih g rešak a kao slep?
G ete je rek ao o L ih ten b erg u : Iza svake njegove
šale k rije se problem . S lično se m ože tv rd iti o ovde
nav ed en im m estim a m oje knjige: iza svake greške
k rije se p o tiskivanje. T ačnije rečeno: n ek a n eiskre­
nost, neko izobličenje, koje n ajzad bazira n a potisnu­
tom . S am a p riro d a te m a n a koje se odnose m isli tam o
sao p šten ih snova p rim o rala m e je da pogdegde anali­
zu p rek in em p re no što je ona m ogla b iti zaokruglje-
na, a ponegde opet m alo preinačim da bih tako nekoj
in d isk re tn o j pojedinosti oduzeo oštrinu. N isam mogao

• To je samo delimična greSka. Orfijska verzija toga

mita veli da je Kronov sin Zevs ponovio Skopljenje na njemu.
(Roscher, Lexikon der Mythologie).
 Greške 279

d ru k čije, a nisam n i im ao drugog izbora, ako sam

uopšte h teo da donosim p rim e re i dok u m en taciju ; bio
sam u nezgodnom položaju koji je nužno proizlazio iz
osobine snova da d aju izraza potisnutom , tj. onom što
n e m ože d a dopre u svest. Uza sve to je u te k stu ve­
ro v atn o ostalo dosta toga što je moglo d a odbije oset-
ljiv e duše. P re in a č a v a n je ili p reć u tk iv a n je d aljih m i­
sli, ko je su m i bile poznate, ip a k se n ije m oglo spro­
v esti tak o da to n e ostavi n ik a k v a tra g a. To što sam
h teo d a p reću tim često je sebi, p ro tiv m oje volje, iz-
v ojevalo p ris tu p u ono što sam uneo i pojavilo se
tam o kao grešk a k o ju nisam opazio. U sva tr i n av e­
d en a p rim e ra te m a je uostalom ista ; sve tri greške
po tiču od p o tisn u tih m isli k o je se b av e m ojim po­
k o jn im ocem.
ad I. K o p ro čita san an alizo v an n a s tra n i 266
k n jig e D ie T ra u m d e u tu n g m oći će delim ično d a u tv r­
di n eposredno, delim ično d a pogodi iz nagoveštaja,
d a sam p rek in u o svoje iz lag an je k ad a sam naišao na
m isli u k o jim a bi b ila sa d rž a n a n e baš p rija te ljs k a
k ritik a oca. U p ro d u žen ju toga to k a m isli i uspom ena
nalazi se je d n a n e p rija tn a isto rija, u kojoj ig ra ju
u logu k n jig e i poslovni p rija te lj m oga oca po im enu
M a rb u rg; izvikivan je tog im en a n a istoim enoj s ta n i­
ci J u ž n e železnice p ro b u d ilo m e je iz sna. T oga gospo­
d in a M arb u rg a h te o sam u an alizi d a z a ta jim p red
sobom i čitaocim a; on se osvetio tim e što se upleo
on d e g d e m u n ije bilo m esta, p a je rodno m esto S ile-
rovo p ro m enio iz M arb ah a u M arb u rg .
ad 2. G rešk a H azdrubal m esto H am ilkar, im e
b ra ta n am esto im en a oca, p o tk ra la se baš u sklopu
o n ih id e ja k o je se odnose n a h an ib alsk e fa n ta z ije m o­
jih g im n azijsk ih god in a i n a m o je nezadovoljstvo oče­
vim p o n ašan jem p re m a „ n e p rija te ljim a našeg n a ro ­
d a ”. M ogao sam n a s ta v iti i isp rič a ti k ako se m oj od­
nos p re m a ocu pro m en io k a d a sam posetio E nglesku
i to m p rilik o m se upoznao sa sv o jim p o lu b ra to m , iz
ra n ije g b ra k a očevog. M oj b r a t im a s ta rije g sin a koji
je istih g o dina kao i ja ; fa n ta z ije kako bi to sve bilo
d ru k č ije d a se nisam rodio kao sin očev, nego kao
280 Psihopatologija svakodnevnog života

sin b rato v , n isu d ak le n ailazile n a p re p re k e k o je bi

p ro izlazile iz n aših g odina staro sti. T e ug u šen e fa n ta ­
zije izopačile su, n a m e stu gde sam p rek in u o analizu,
te k st m o je k n jig e i p rim o ra le m e dk nam esto im ena
očevog sta v im b rato v lje v o .
ad 3. U spom eni n a tog istog b ra ta p rip isu jem to
što sam m itološke stra h o te u c a rstv u g rčk ih bogova
po m erio za g e n e ra c iju u n a p re d . O d njeg o v ih opom ena
je d n a m i je o stala n aro čito dugo u sećan ju : ,,S obzi­
ro m n a tv oj n ačin živ o ta”, rek ao m i je, „ne zaboravi
jed n o : d a ti ne p rip a d aš dru g o j, nego u s tv a ri trećoj
g en e ra ciji, polazeći od očeve.” N aš otac se ponovo
oženio u k asn ijim godinam a i bio je m nogo s ta riji od
sv o je dece iz d rugog b rak a. S p o m en u ta g rešk a u k n ji­
zi n alazi se baš tam o gde govorim o p ije te tu dece
p rem a ro d iteljim a .
N ekoliko p u ta se desilo i to da su m e p rija te lji
i bolesnici, čije sam snove iznosio ili na koje sam
alu d irao u an a liza m a snova, upozorili da sam netačno
izložio p o jedinosti d o gađaja što sm o ga zajedno do-
živeli. To bi i op et bile g rešk e isto rijsk e prirode. Ja
sam posle tih isp rav k i pojedine slučajeve proverio i
o p et se u v erio d a je m oje sećan je n a s tv a rn e čin je­
nice bilo sam o onde n ev ern o gde sam nešto u analizi
n am ern o izopačio ili p rik rio . I ovde opet g reška koja
ostaje nezapažena dolazi na m esto n a m e m o g prećut-
kiva n ja ili p o tiskivanja.
Od tih g rešak a k o je potiču iz po tisk iv an ja oštro
se ra z lik u ju one ko je se zasnivaju n a stv arn o m n e­
zn an ju . Tako je n p r. bilo nez n an je to što sam n a izle­
tu u V ah au 104 verovao d a sam prošao kroz boravišta
rev o lu cio n ara F išh o fa;105; E m ersdorf u kom e je bora­
vio F išhof nalazi se u K oruškoj. Ali, ja to nisam znao.
4. Evo još je d n e sram n e i poučne greške, jednog
p rim e ra p ovrem ene ignorancije, ako se tako sm e reći.

104 Wachau, dunavska dolina u Donjoj Austriji.

105 Adolf Fischof, austrijski političar u XIX veku, bio je
za promenu ustava i davanje autonomija; optuživan je i za
veleizdaju.
 Greike 281

Jed n o g d ana m e opom ene neki bolesnik d a m u dam

dve k n jig e o V eneciji koje sam m u obećao, je r je
hteo d a se p rip re m i za svoje u sk ršn je putovanje.
„S prem io sam ih ”, odgovorio sam i pošao u biblio­
te k u d a ih donesem . U s tv a ri sam zaboravio da ih po­
tražim i pronađem , je r nisam bio sasvim saglasan
s p u to v a n jem m oga bolesnika; sm atrao sam da se
tim e, bez potrebe, rem eti lečenje i nanosi m a te rija l­
n a š te ta lek aru . U biblioteci brzo p re le tim očim a p re ­
ko kn jig a, tražeći one dve koje sam obećao. J e d n a je
V enecija kao u m e tn ič k o m esto; no, osim toga, m orao
sam im ati i jedno istorijsko delo u sličnoj zbirci. T ač­
no, eto ga: M edičejci. U zm em d ak le obe k n jig e i do­
n esem ih bolesniku koji je čekao. A li sam odm ah, po­
sram ljen , uvideo svoju g rešku. P oznato m i je da Me-
diči106 n e m a ju n ik a k v e veze s V enecijom ; no u onom
tre n u tk u to m i s e n ije činilo nim alo netačno. S ad sam
m orao d a zadovoljim p rav d u ; pošto sam bolesniku
tak o često predočavao njegove sopstvene sim ptom ske
rad n je, m orao sam , da bih spasao svoj a u to rite t pred
njim , pošteno d a p riz n am p rik riv e n e m otive m oje
av e rz ije p rem a njegovom p u to v a n ju .
U opšte, im am o razloga da se čudim o koliko je te ­
ž n ja lju d i za .istinom ja č a nego što se obično sm atra.
U ostalom , m ožda je to posledica m oga b a v lje n ja psi­
hoanalizom što je d v a još m ogu da lažem . K ad god
pok u šam n ešto da izopačim , ja počinim n ek u grešku
ili m i se desi k a k v a d ru g a om aška koja, kao u ovom
slu ča ju ili u onim ra n ijim , o tk riv a m oju n eiskrenost.
M ehanizam grešk e je širi i slobodniji nego m e­
h an izam d ru g ih om ašaka; tj. iz p o ja v ljiv a n ja greške
m ožem o izvesti opšti za k lju ča k da je d o tičn a duševna
d e la tn o st m o ra la d a se bori s n ek im rem etilačk im u ti-
cajem , ali k v a lite t te re m e tila č k e ideje, ko ja je ostala
u tam i, ip a k ne o d re đ u je v rs tu greške. M eđutim , na
ovom m e stu n ak n a d n o n ap o m in je m d a se to isto m ora
p re tp o sta v iti u m nogim je d n o sta v n im slu ča jev im a

,м Medici, bogata firentinska patricijska porodica, čiji

su članovi od XV do XVII veka i vladali Firencom.
282 Psihopatologija svakodnevnog života

o m a ša k a p ri go v o ru i p isa n ju . K ad god n a m se desi

o m a šk a u go v o ru ili p isan ju , sm em o d a zaključim o
d a tu p o sto ji n ek o re m e ć e n je od strspie d u šev n ih p ro ­
cesa k o ji su iz v an n a še in te n c ije ; ali m oram o p r i­
z n a ti i to d a re m e tila č k i činilac n e usp ev a u v ek da
u g re š k u k o ja re z u ltu je iz om aške u n ese k o ju crtu
svoga so p stvenog k a ra k te ra , nego d a se te om aške
često p o k o ra v a ju zakonim a sličnosti, želji za udobno­
šću ili sk lonosti k a u b rz a v a n ju . D ete rm in ac iju greške
o m o g u ću ju te k p o v o ljn e okolnosti u jezičkom m a te ri­
ja lu k o je izlaze u s u sre t p o stan k u greške; a one joj
o d re đ u ju i granice.
D a n e b ih navodio isključivo sopstvene greške,
sao p štiću još nekoliko p rim era, k o ji su, doduše, isto
ta k o m ogli b iti u v ršćen i i m e đ u om aške u govoru i
u h v a ta n ju ; ali to je beznačajno, je r su sve te razne
v rste o m ašaka p o d je d n ak e vrednosti.
5. Z a b ran io sam je d n o m bolesniku d a svoju lju ­
b avnicu, s kojom on sam želi d a raskine, zove te le­
fonom je r svaki razgovor ponovo otežava njegovu
b o rb u d a se o d rek n e veze s njom . O n tre b a da joj po-
sled n ji p u t nap iše svoje m išljen je, m ada je teško do­
s ta v lja ti joj pism a. U je d a n s a t on m e poseti da bi
m i rek ao kako je našao p u ta i n ač in a d a te teškoće
zaobiđe; izm eđu ostaloga, on m e p ita d a li se sm e po­
zv ati n a m oj le k arsk i a u to rite t. U dva s a ta on je za­
b av ljen sa sta v lja n je m op ro štajn o g pism a; ali ta j po­
sao izn en ada p rek in e, kaže p risu tn o j m ajci: „Sada
sam zaboravio da p itam p rofesora d a li u pism u sm em
d a nav ed em i njegovo im e”, p o h ita telefonu i pošto
je dobio vezu, reče u telefon: „M olim, da li m ogu da
govorim sa gospodinom profesorom , ako je već ru ­
čao?” K ao odgovor začu s d ru g e s tra n e začuđeno:
„A dolfe, jesi li poludeo?” i to od onog istoga glasa
koji p rem a m ojoj zapovesti n ije više tre b alo da čuje.
On je sam o „pogrešio” i m esto b ro ja le k arev a rekao
broj svoje ljubavnice.
6. N eka m lada dam a tre b a da učini posetu p rija ­
teljici k o ja se nedavno udala, i to u H absburgergasse.
G ovoreći o tom za stolom okupljenoj porodici, ona
 G reike 283

pdgreši i kaže d a tre b a d a id e u Babenbergergasse.

N eki od p ris u tn ih upozore je , sm ejući se, n a grešku
— ili, ako hoćete, om ašku u govoru — k o ju ona n ije
ni opazila. D va d an a p re toga u B eču je proglašena
rep u b lik a, cm o -ž u ta b o ja je iščezla i u stu p ila m esto
bo jam a staro g O stm ark a: c rao -b e lo -crv en o ; sa H abz-
burg o v cim a je svršeno. O na je tu istu za m en u 107 u ne-
la u ad resu svoje p rija te ljic e . U ostalom , u B eču posto­
ji v rlo poznata B ab e n b erg erstrasse, ali n ije d a n B ečli-
ja je n e b i nazvao „G asse” .1®8
7. U čitelj u nek o m le to v alištu , sasvim siro m a­
šan, ali naočit m ladić, toliko se dugo u d v arao kćeri
jed n o g so p stv en ik a vile iz v eleg rad a dok se devojka
n ije s trasn o za lju b ila u n jega, p a je n ap o sle tk u i od
sv o je p orodice dobila p ris ta n a k d a se venča s njim ,
u p rk o s razlik am a stalešk im i rasn im . Jed n o g dana
u čitelj n ap iše svom b ra tu pism o u kom e veli: „C ura,
doduše, n ije nim alo lepa, ali je v rlo m ila i d o tle bi
sv e bilo dobro. No d a li ću se moći od lu č iti d a se ože­
n im Je v re jk o m , to ti još n e m ogu reći.” To pism o
dospe u ru k e v eren ici i u čin i k ra j v erid b i, dok je b r a t
isto v rem en o m ogao d a se iščuđava n je m u poslatim
lju b av n im izjavam a. C ovek od koga sam doznao za
ta j slu čaj u v e ra v a m e d a je tu b ila posredi greška, a
n e u d ešeno lu k av stv o . D oznao sam i za d ru g i jedan
slučaj, u kom e dam a, nez ad o v o ljn a svojim s ta rim le-
karom , ip a k n ije h te la d a m u otv o ren o otkaže, nego
je ta j cilj postigla zam enom pisam a; a b a r tu m ogu
d a ja m čim d a se p o zn a tim m otivom iz k o m e d ija po­
slu žila g reška, a n e svesno lu kavstvo.
8. B ril p rič a o nekoj dam i k o ja je je d n u za jed ­
n ičk u p oznanicu, ra s p itu ju ć i se za n je n o zd rav lje, p o ­
grešno n az v ala n je n im d ev o jačk im im enom . U pozo­
re n a n a to, m o ra la je p riz n a ti d a m uža te d am e ne
trp i i d a je b ila v rlo n ez ad o v o ljn a n je n im v enčanjem .

ш Babenbergovd su u X stoleću dobili Ostmark, kasniju

Austriju, i vladali njim kao vojvode.
1M Strasse se obično naziva veća i Sira, Gasse manja
ulica.
284 Psihopatologija svakodnevnog iivo ta

9. S lu čaj g re šk e k o ji se m ože sh v a titi i kao om a­

šk a u go v oru: M lad otac id e m a tič a ru da p rija v i svoju
d ru g o ro đ en u kćer. U p ita n k ako će se d ete zvati, on
odgovori: H ana, n ašto ga činovnik upozori da već im a
d e te s tim im enom . Z aključićem o da ta d ru g a kći nije
b ila isto ta k o dobrodošla kao u svoje v rem e prva.
10. O vde d o d ajem nekoliko d ru g ih zap ažan ja o
za m e n jiv a n ju im ena, k o ja su, n arav n o , sa isto toliko
p ra v a m ogla b iti sm ešte n a u d ru g im o deljcim a knjige.
J e d n a dam a je m a jk a tr iju kćeri, od k o jih su dve
d av n o u d ate, dok treća, najm la đ a, očekuje svoju sud­
bin u . N ek a p rija te ljic a u čin ila je za oba v en č an ja isti
poklon, s re b rn u g a rn itu ru za čaj. K ad god je reč o
tom p rib o ru , m a jk a greškom po m in je tre ć u kće r kao
so p stv en icu. O čevidno je d a ta g rešk a izražava želju
m a jk e d a i t.a p o sled n ja kći b u d e u d ata: m a jk a p retp o ­
s ta v lja d a će ona dobiti isti svadbeni dar.
Isto tako lako se m ogu o b ja sn iti česti slučajevi
u k o jim a m a jk a z a m en ju je im ena svojih kćeri, sino­
v a ili zetova.
11. L ep p rim e r upornog za m en jiv an ja im ena,
k o je se lako ob jašn jav a, uzim am iz sam oposm atranja
g. J. G.; slučaj se desio za v rem e njegovog boravka
u jed n o m lečilištu:
„ P ri ta b l d ’otu (sanatorijum a), u toku razgovora
sa svojom susetkom za stolom — razgovora koji m e
je m alo in teresovao i koji je vođen u sasvim konven­
cionalnom tonu — u p o tre b im n ek u osobito ljubaznu
frazu. M oja susetka, p o sta rija gospođica, n ije mogla
a da n e p rim eti kako inače n em am običaj da budem
tak o lju b azan i g alan tan p rem a njoj — prim edba koja
je sadržala, s je d n e stran e , izvesno ža ljen je i, s druge,
još više, ja sn u žaoku p rem a jedn oj i m eni i njoj, po­
znatoj gospođici kojoj obično p oklanjam veću pažnju.
„R azum eo sam je, naravno, sm esta. U toku našeg
d aljeg razgovora m orao sam, što m i je bilo naročito
n ep rijatn o , da od svoje susetke čujem nekoliko puta
u p ozorenja da sam je oslovio im enom one gospođice
koju je ona, ne bez razloga, sm atrala za svoju srećnu
su p arn ic u .”
 GreSke 285

12. K ao „g rešk u ” hoću d a ispričam i ovaj događaj

sa ozbiljnom pozadinom ; saopštio m i ga je je d an od
svedoka koji je i sam bio dosta u p le ten u stv ar. N eka
dam a p ro vela je veče pod v ed rim nebom , u d ru štv u
svoga m uža i d va stran c a. J e d a n od tih stra n a c a je
n je n in tim n i p rija te lj, ali o tom d ru g i ne zn a ju i ne
sm eju zn a ti ništa. P rija te lji d o p rate b račn ; p a r do
pred k ap iju . Č ekajući d a se v ra ta otvore, oni se o p ra­
štaju . D am a se pokloni je d n o m od stran a ca, pruži
m u ru k u i kaže m u nekoliko u čtiv ih reči. Z atim uze
za ru k u čoveka koga je p o ta jn o volela, o k rete se svom
m užu i h te d e d a se od n je g a oprosti n a isti način.
M už to p rih v a ti, skide šešir i reče p re te ra n o učtivo:
„L ju b im ruke, m ilostiva gospođo!” U plašena žena p u ­
sti ru k u svog lju b a v n ik a i p re no što se pojavio pazi-
kuća, ta m a n još stiže da uzdahne: No, da se m eni
tak o n ešto desi! M už je p rip a d ao onim s u p ru zim a koji
n ev erstv o svoje žene s m a tra ju kao nešto nem ogućno.
O n se više p u ta za k lin jao d a bi u takvom slu ča ju više
od jed n o g života bilo u opasnosti. Im ao je d ak le n a j­
jače u n u tra šn je razloge koji su ga sp rečav a li da opazi
izazivanje, sad ržan o u toj grešci.
13. G reška jed n o g od m ojih bolesnika, ko ja po­
s ta je naročito- poučna po tom što se p o n av lja u su ­
p ro tn o m sm islu:
N eki p re te ra n o sav esta n i neodlučan m ladić ге-
šio se, posle d u g o tra jn ih u n u tra š n jih borbi, da d e-
vojci k o ja ga odavno voli, kao i on n ju , saopšti svoj
p rista n a k n a b rak . O tp ra tiv ši svoju v eren icu kući i
op ro stiv ši se od n je, on p resreća n , u đe u tra m v a j i za­
tra ž i od k o n d u k te rk e — d v e vozne k a rte . O tp rilik e
pola go d in e k asn ije već je oženjen, ali još ne može za­
p rav o d a se p om iri sa svojom b račn o m srećom . On
s u m n ja d a li je isp rav n o postupio što se oženio, oseća
d a m u n ed o sta ju ra n ije p rija te ljs k e veze, nalazi što­
šta d a za m eri ta stu i ta šti. Je d n o g več era on ode po
sv o ju ženu, k o ja je b ila u kući sv o jih ro d itelja, popne
se sa ženom u tra m v a j i — od k o n d u k te rk e zatraži
je d n u je d in u k a rtu .
14. K ako se pom oću „ g rešk e" m ože zadovoljiti
n erad o u g u šiv an a želja, lep p rim e r za to d aje M eder.
286 Psihopatologija svakodnevnog života

N ek i k o le g a h te o bi d a isk o risti d an k ad a je slobodan

od slu žb e d a n esm e tan o uživa; ali on treba d a u L u-
c e rn u u čin i p o setu kojoj se m nogo n e ra d u je ; posle
du g o g ra z m iš lja n ja odluči d a se ip a k odveze onam o.
D a b i se razonodio, p u te m C irih -A rt-G o ld au uze da
č ita n o v in e; n a poslednjoj stan ici p ro m e n i voz i n a s ta ­
vi sv o ju le k tiru . U to k u ove p ro d u žen e vožnje kon­
d u k te r m u s k re n e p a ž n ju n a to d a se popeo u pogre­
šan voz, i to u voz koji se od G oldaua v raća u C irih,
dok je n je g o v a vozna k a rta za L u c e m (N ouvelles con­
trib u tio n s etc., A r c h iv e s de P sychol. VI, 1908).
15. A nalogan, iako n e sasv im uspeo, pokušaj da
se istim m ehanizm om g rešak a d a iz raza prigušenoj
želji sao p štav a d r V. T a u sk pod naslovom „V ožnja u
p o g rešn o m p ra v c u ” .
„D ošao sam s fro n ta n a odsustvo u Beč. Jed an
m oj s ta ri b olesnik saznao je d a sam tu i um olio m e
d a ga posetim , je r leži b o lestan u p ostelji. U činio sam
po njegovoj m olbi i ostao d v a s a ta kod njega. Na ra ­
s ta n k u u p itao je bolesnik š ta duguje.
„ ,Ja sam ovde n a o dsustvu i sada n e o rd in iram ’,
odgovorio sam . .S h v a tite m o ju posetu kao p rija te ljsk u
u s lu g u ’.
„B olesnik se začudio, je r je začelo im ao osećanje
da n e m ože uslu g u v ršen u po pozivu da p rim i kao
b esp la tn u p rija te ljs k u uslugu. N aposletku je ipak p ri­
stao da b u d e po m om e, m isleći v aljd a s puno pošto­
v an ja — m ada je to m išljen je svakako bilo izazvano
u živ an jem što će u šted e ti novac — da ću ja kao psi­
h o an a litičar začelo zn a ti kako tre b a da postupim .
,,U m eni sam om pojavile su se već nekoliko tr e ­
n u ta k a k asn ije su m n je u isk ren o st m oje plem enitosti,
i o b u zet tim su m n ja m a — koje su m ogle b iti o b ja­
šn jen e sam o u jednom sm islu — popeo sam se na
tra m v aj X. P osle k ra tk e vožnje tre b alo je da pređem
na lin iju Y. Dok sam čekao na prelaznoj stanici, za­
boravio sam na p ita n je h o n o rara i m islio sam o na
sim ptom e moga bolesnika. U to su došla tra m v ajsk a
kola i ja sam ušao. A li n a sledećoj stanici m orao sam
ponovo da siđem . M esto u kola lin ije Y., ja sam g re­
 C reike 287

škom, i n e opazivši to, ušao u kola lin ije X i vozio se

opet n atrag , u p rav cu iz koga sam baš došao, ka bole­
sn ik u od koga nisam hteo d a p rim im h onorar. Ali po
ta j honorar htelo je da pođe m o je nesvesno (In te rn a ­
tionale Z e itsc h rift fiir P sychoanalyse, IV, 1916/17).
16. V rlo sličnu m a js to riju kao u p rim e ru 14.
uspeo sam sam da je d n o m izvedem . Bio sam obećao
svom strogom n a jsta rije m b ra tu d a ću ga toga leta
poseti ti u jed n o m engleskom m orskom k u p alištu ; tu
posetu dugovao sam m u uostalom odavna. Pošto sam
im ao m alo v rem en a n a rasp o la g an ju , obavezao sam
se d a ću p u to v a ti n a jk ra ć im p u te m i bez za d rž av an ja.
N ajp re sam m olio b ra ta da m i odobri je d a n d an za
H olandiju, no on je bio m išlje n ja d a to m ogu ostaviti
za p o v ratak . P ošao sam d ak le iz M inhena p rek o K elna
u R o tterd am — H oek v an H olland, o tk u d a u ponoć p re ­
lazi la đ a u H eridž (H arw ich, u E ngleskoj). U K elnu
sam m o rao m en ja ti kola; n ap u stio sam svoj voz da
b ih p rešao u brzi voz za R oterdam , ali ga nisam m o­
gao o tk riti. P ita o sam ra z n e železničke službenike,
ko ji su m e slali s je d n o g koloseka n a d ru g i; pao sam
u o čajan je; uskoro sam došao do za k lju čk a da sam , za
vrem e to g bezuspešnog tra ž e n ja , v ero v atn o izgubio
vezu. P o što mi- je to p o tv rđ e n o , razm išljao sam da li
d a p ren o ćim u K eln u ili ne; n a o s ta ja n je u K eln u n a ­
gonilo m e je, izm eđu ostalog, i osećanje p ije te ta , je r
po je d n o j sta ro j porodičnoj tra d ic iji m oji su preci n e­
kad, p rilik o m je d n o g p rogona J e v re ja , pobegli iz tog
g rad a. Ip a k sam odlučio d ru k č ije : odvezao sam se k a ­
sn ijim vozom u R o terd am , g de sam stigao duboko u
noć, i sad a sam bio p rim o ra n d a pro v ed em d an u Ho-
lan d iji. T aj dan m i je doneo is p u n je n je je d n e d a v n a ­
šn je želje; m ogao sam da v id im d iv n e R em b ran to v e
slik e u H agu i u držav n o m m u z eju u A m sterd a m u .
Tek s u tra d a n p re podne, k ad a sam , za v rem e vožnje
železnicom u E ngleskoj, m ogao d a p rib e re m svoje u ti­
ske, isk rslo je u m eni sig u rn o sećan je n a n ep o b itn u
čin jen icu d a sam n a stan ici u K elnu, nekoliko k o rak a
od m e sta g de sam sišao s voza, n a tom istom koloseku
video v elik u ta b lu R o tte rd a m — H oek v an H olland. Tu
ie čekao voz k o jim je tre b a lo d a p ro d u žim p u t. U p r-
288 Psihopatologija svakodnevnog života

kos tom ja sn o m u p u tstv u , ja sam o d ju rio d a lje i tr a ­

žio voz n a d ru g o m m estu ; to bi se m oralo označiti kao
sasv im n e s h v a tljiv a „ z aslep ljen o st” k ad se n e bi h te -
lo p re tp o sta v iti d a je to b ila m o ja n am era: d iv iti se
R em b ran to v im slikam a, p ro tiv n o z a h tev u m oga b rata,
već n a p u tu onam o. S ve ostalo, m oje dobro odigrano
o ča jan je , m o ja n a m e ra p u n a p ije te ta d a prenoćim u
K eln u , sve je to bilo sam o udešeno d a bih svoju od­
lu k u sak rio od sebe, sve dok se n ije sasvim o stvarila.
17. Isti ta k a v slučaj „z ab o rav n o sti”, vesto pode­
šen e d a bi ostv ario že lju k o je se tobože odrekao, saop­
šta v a o sebi sam om J . S te r k e (1. c.):
„M orao sam je d n o m u nekom selu da držim p re ­
d a v a n je sa p ro je k cijam a. No, ono je bilo odloženo za
n e d e lju dana. O dgovorio sam n a pism o o tom odlaga­
n ju i p ro m e n u d a tu m a uneo u svoju beležnicu. Zeleo
sam d a već posle podne odem u to selo d a bih posetio
svoga p oznanika, književ n ik a, koji tam o stan u je. Na
sv o ju žalost, toga d an a poslepodne m i n ije bilo slo­
bodno. N erado sam se odrekao te posete.
„K ad a je došlo veče za k o je je p red av a n je bilo
zakazano, pošao sam , sa džepom p u n im slika za p ro ­
jek ciju , u najvećoj žu rb i k a stanici. M orao sam da
uzm em ta k si d a bih još stigao na voz (češće m i se de­
šav a da do tle oklevam dok ne m oram da uzm em taksi
da b ih stigao n a voz!). D ošavši u ono m esto, bio sam
d onekle začuđen što nikoga nem a da m e dočeka (kao
što je običaj p ri p red av a n jim a u m a n jim m estim a).
O djednom se setim da je p red av a n je odloženo za ne­
d elju d an a i da sam sada načinio uzaludno putovanje.
Pošto sam n a jp re iz d u b in e duše p roklinjao svoju za­
boravnost, pitao sam se da li da se idućim vozom opet
v ratim kući. A li ta d a sam pom islio da sada im am
lepu p rilik u za onu posetu koju sam želeo — pa sam
tako i učinio. Tek uz p u t m i je palo na um da je m oja
n eisp u n jen a želja da im am dovoljno v rem ena za tu
posetu zgodno udesila taj kom plot. Sto sam vukao
tešku ta šn u sa slikam a za projekcije i što sam se žu­
rio d a stig nem na voz — sve je to moglo da odlično
posluži što boljem p rik riv a n ju nesvesne nam ere.”
 Greške 289

M ožda će neko reći da g ru p a g rešak a k o ja je ovde

raščlan jen a i o b ja šn jen a n ije ni vrlo m nogobrojna ni
n aročito značajna. A li tre b a razm isliti o tom e da li
se ista gledišta n e m ogu p ro te g n u ti i n a daleko v a­
žn ije g reške i zablude u sudovim a lju d i, n a njihovo
pogrešno ra su đ iv a n je u životu i u nauci. Cini se da
sam o n a jiz a b ra n iji i n a ju ra v n o te ž e n iji duhovi uspe-
v aju da sliku sp o ljn e stv a rn o sti koju su sam i zapazili
saču v aju od izopačen ja ko jem u je ona inače pod v rg ­
nuta, p ri p rolazu kroz psihičku in d iv id u aln o st onoga
k oji stv a rn o zapaža.

I* Frojd, Odabrana dela, I

 KOMBINOVANE OMASKE

Glava XI

D va p o sled n ja p rim era, m oja grešk a koja M edi-

čejce p rem ešta u V eneciju i g rešk a m ladića koji u p r-
kos z a b ra n i um e da udesi telefonski razgovor sa svo­
jo m lju b av nicom , u stv a ri su n etačn o opisane; ta čn ije
p o sm atran je p o kazuje da se u n jim a u d ru ž u ju zabo­
ra v lja n je i greška. Isto u d ru ž iv a n je videće se još ja ­
sn ije u n ekim d ru g im p rim erim a.
1. N eki p rija te lj m i saopštava ovaj doživljaj:
„ P re nekoliko godina prim io sam se članstva u
o dboru izvesnog lite ra rn o g u d ru žen ja, je r sam p retp o ­
stav ljao d a će m i to d ru štv o m oći jednom b iti od po­
moći da se m oja d ram a p rim i za izvođenje; stoga sam
redovno, iako bez m nogo in teresovanja, učestvovao
na sednicam a koje su održavane svakog petka. P re n e­
koliko m eseci obećano m i je u pozorištu u F. da će
dram a b iti prik a zan a i o tada m i se redovno dešavalo
da sam zaboravljao n a sednice tog dru štv a. P ošto sam
p ročitao vašu kn jig u o tim pojavam a, zastideo sam se
svog zab o rav ljan ja, prebacivao sam sam sebi da je to
ipak b ezobrazluk što sada izostajem otkad m i ti ljudi
više n isu po treb n i i odlučio sam da idućeg p etk a n i­
kako ne zaboravim da odem . S talno sam se iznova
podsećao n a tu odluku, dok je nisam i izvršio. K ada
sam, najzad, stajao pred v ratim a dvorane za sednice,
 Kombinovane omaSke 291

dv o ran a je, n a m oje čuđenje, bila zatvorena, sednica

je već bila svršena; ja sam se prev ario u dan u : bila
je već su b ota!”
2. Sledeći p rim e r je k om binacija sim ptom ske
ra d n je i z a tu ra n ja ; do m ene je dospeo dosta zaobila­
znim p u te m ali iz pouzdanog izvora.
N eka dam a p u tu je u R im s m užem svoje sestre,
slav n im u m etnikom . N em ci koji žive u R im u njega
do čekuju sa slav ljem i on, izm eđu ostalog, d obija na
d a r zlatn u m e d alju antičkog porekla. D am u v ređ a što
njen zet n e um e dovoljno d a ceni ta j lep poklon. P o­
što ju je sm en ila n je n a s e s tra i pošto je ona opet s ti­
gla kući, ona p ri ras p a k iv a n ju o tk rije da je — ne zn a­
ju ći ni sam a kako — ponela m e d alju . S m esta to saop-
šti u p ism u svom e zetu, ja v lja ju ć i m u da će su tra d a n
poslati n a tra g u R im po n eti pred m et. A li s u tra je ta
m e d alja ta k o sp re tn o z a tu re n a d a se n e m ože ni
p ronaći ni odaslati, i ta d a je počelo da joj biva jasno
šta znači n je n a „ ra s e ja n o s t” : da želi d a ta j p red m et
zadrži za sebe.
3. N ekoliko slu ča jev a u ko jim a se om aška u p o r­
no p o n av lja i p rito m m e n ja i sv oja sred stv a:
Džons (I.e., s tra n a 483):
Iz n je m u sam om n e p o z n atih m otiva, on je je d ­
nom više d an a ostavio neko pism o n a svom pisaćem
stolu, n e p re d a ju ć i ga n a poštu. N ajzad je to ipak
učinio, ali pism o m u je vraće n o od „D ead le tte r of-
fice”- a 109 je r je zaboravio d a n ap iše ad resu . P ošto ga
je ad resirao, odneo ga je ponovo n a poštu, ali ovoga
p u ta bez p o štan sk e m a rk e. S ad a više n ije m ogao p re -
v ideti da to pism o u o p šte ne želi da pošalje.
4. U zaludne n ap o re da se izvrši je d n a ra d n ja p ro ­
tiv u n u tra šn je g o tp o ra v rlo e fek tn o p rik a z u je m alo
sao p šten je d r K a rla V ajsa (Beč):
„S ledeći događaj p o k az u je k ako dosledno n e s v e ­
sno um e da se p ro b ije k ad a im a razlo g a d a n e dopu-
*

Dead letter office (engl., čitaj: ded leler ofis) — ode-

Ijcnje za pisma koja se nc mogu dostaviti.
292 Psihopatologija svakodnevnog života

s ti o s tv a re n je je d n e n am ere, i kako je teško obezbe-

d iti se p ro tiv te te n d en cije. N eki poznanik m e um oli
d a m u p o zajm im je d n u k n jig u i d a m u je donesem
id u ćeg d an a . J a od m ah p rista n em , ali p rito m osetim
živu n e p rija tn o st, k o ju sebi n e m ogu odm ah da o b ja­
sn im . K asn ije m i b u d e jasno: ta j čovek m i već godi­
n am a d u g u je izvesnu su m u novaca koju, očevidrto, ne
m isli d a v ra ti. Z a tim više ne m islim n a tu stv ar, ali
je se setim s u tra d a n p re podne sa istim osećanjem n e­
p rija tn o s ti i o dm ah kažem sam sebi: .Tvoje nesvesno
p o tru d ić e se d a k n jig u zaboraviš. A li ti ne želiš da
b u d eš n eu slu ž an i zato ćeš u čin iti sve da ne bi zabo­
ra v io ’. D ošavši kući, u m o tam k n jig u u h a rtiju i stavim
je p o red sebe n a pisaći sto n a kom e pišem pism a.
„P o sle izvesnog v rem en a odem ; te k što sam u či­
nio nek o liko k o rak a, setim se da sam pism a koja sam
h te o d a p onesem n a poštu ostavio n a pisaćem stolu
(U zgred rečeno, m eđu n jim a bilo je jedno u kom e sam
m orao d a n apišem nešto n e p rija tn o izvesnoj osobi; a
tre b alo je da m i baš ta osoba pom ogne u jednoj stv a ­
ri). V ratim se, uzm em pism a i odem ponovo. U tra m ­
v a ju se setim o bećanja datog svojoj ženi da ću obaviti
n ek u k u p o vinu za n ju, i sa zadovoljstvom m islim kako
će to b iti sam o m ali p aketić. T u se od je d ared slvori
asocijacija: p ak e tić— knjiga, i sada opazim da knjiga
n ije kod m ene. Z aboravio sam je dakle ne sam o prvi
p u t k ada sam pošao, nego sam je, o stajući dosledan,
prev id eo i k ada sam uzeo pism a pored kojih je ležala”
(Z en tra lb la tt fiir Psychoanalyse, II, 5).
5. Isto to u iscrpno analizovanom zapažanju Ota
Ranka:
„N eki do k rajn o sti u red an i pedantno tačan čovek
sao p štav a ovaj doživljaj, koji je za njega sasvim iz­
v an red a n . Jed n o poslepodne, kada je na ulici hteo da
pogleda koliko je sati, opazio je da je svoj sat zabo­
rav io kod kuće, što se, koliko se on sećao, još nikada
n ije desilo. K ako toga večera tre b a da ide na zakazan
sastan a k na kom e tre b a da bude tačan, i kako nem a
više v rem ena da p re toga ode po svoj sat, on iskoristi
posetu jed noj p rija te ljic i da bi od n je pozajm io njen
 Kom binovane omaške 293

sat za to veče. To je bilo utolik o lakše što je trebalo

da, p rem a ra n ije m dogovoru, s u tra d a n p re podne po­
novo poseti tu dam u, pa joj je obećao da će joj tom
p rilik o m s a t v ra titi. A li, n a svoje čuđenje, on idućeg
dana, kad a je sopstvenici h teo da p red a pozajm ljeni
sat, opazi da je sada ta j s a t zaboravio kod kuće; svoj
sopstveni je toga p u ta m e tn u o u džep. S ada se tv rd o
odluči da ženski s a t v ra ti još isto poslepodne; tu je
odluku, odista, i izvršio. A li k ad a je, odlazeći, hteo da
pogleda koliko je sati, u v erio se, na svoje veliko n e­
zadovoljstvo i čuđenje, da je ponovo zaboravio svoj
sat. To p o n a v lja n je om aške učinilo se inače toliko
u red n o m čoveku do te m e re patološkim da je želeo
da dozna n je n u psihološku m o tiv aciju ; ona se sm esta
o tk rila posle p sihoanalitičkog p ita n ja — da li je k ri­
tičnog dana, k ad a je p rv i p u t zaboravio sat, doživeo
nešto n e p rija tn o i u kakvoj se vezi to desilo. N ato je
o dm ah ispričao d a je posle ru čk a, k ratk o v rem e p re
nego što je otišao i zaboravio sat, im ao razgovor sa
svojom m ajkom : ona m u je p rip o v e d ala d a je neki la ­
kom isleni rođak, koji m u je zadao već m nogo briga
i k oji g a je stao već dosta novaca, založio svoj sat; no
kako je kod kuće s a t p o tre b an , on ga m oli da m u da
novaca d a bj ga iskupio. T aj gotovo iznuđivački način
p o za jm ljiv an ja novca bio m u je v rlo m u čan i pod-
setio g a je ponovo n a sve one n e p rija tn o sti koje m u
je ta j ro đ ak p rič in ja v ao već m nogo godina. N jegova
sim p to m ska r a d n ja je, p re m a tom e, v išestru k o d e te r-
m in isan a: prvo, ona iz ražav a to k m isli k ojim se o tp ri­
lik e v eli: ne dam d a m i se novac iz n u đ av a n a ta j n a ­
čin, i ako je u kući p o tre b a n sat, ostaviću kod kuće
svoj; no kako je i n je m u s a t p o tre b a n uveče da bi
tačno došao n a sastan a k , ta n a m e ra m ože da se o stv a­
ri sam o n esvesnim p u te m , u vidu sim p to m sk e ra d n je ;
drugo, to z a b o ra v lja n je k a z u je i ovo: v eč ite novčane
žrtv e za tog n e v a lja lc a p o tp u n o će m e u p ro p astiti,
tak o d a ću m o ra ti d a d am sve što im am . M ada je, po
njegovom tv rđ e n ju , lju tn ja zbog m a jčinog sao p šten ja
bila sam o tre n u tn a , ipak p o n a v lja n je iste sim p to m sk e
ra d n je p o k az u je d a ona in ten ziv n o d e lu je i d a lje u n e-
svesnom , o tp rilik e kao k ad bi sv est govorila: ova m i
294 Psihopatologija svakodnevnog života

s tv a r n e iz b ija iz glave*. A ko im am o u v idu da n e ­

svesn o već im a ta j stav, neće n a m više b iti čudno što
ista su d b in a je d n o m zadesi i onaj p o za jm ljen i ženski
sat. Ali, m ožda još n aro čiti m otivi o la k ša v aju prenos
z a b o ra v lja n ja n a ,n e v in i’ ženski sat. N ajbliži m otiv je,
sv akako, to da bi g a v ero v atn o rad o zadržao kao n a k ­
n ad u za svoj sopstveni, ko ji je ta k o reći žrtvovao, i da
zbog to g a s u tra d a n za b o ra v lja d a ga v ra ti; m ožda je
želeo d a zadrži ta j s a t i kao uspom enu n a njegovu
so p stv en icu. Z a tim m u z a b o ra v lja n je ženskog sata
d a je p rilik e da tu dam u, kojoj je odan, poseti i drugi
p u t; onog ju tr a on je m orao d a je poseti zbog nečeg
drugog, za b o ra v lja n je m sa ta on tako reći nagoveštava
da m u je žao da tu već duže v rem en a p re toga zaka­
zan u p o setu u zg red u p o tre b i još i za v ra ć a n je sata.
O sim toga, ponovljeno za b o ra v lja n je sopstvenog p ri­
likom n am erav an o g v ra ć a n ja tu đ e g s a ta pokazuje
kako ta j čovek nesvesno izbegava d a nosi oba sata
istovrem eno. On se očigledno tru d i da ne ostavi utisak
izobilja, k o je bi bilo u odviše upad ljiv o j suprotnosti
sa n estašicom njegovog ro đ ak a; s d ru g e stran e , on
tim e o p o m inje sebe da im a neraz rešiv e obaveze p re ­
m a svojoj porodici (m ajci) i te obaveze p ro tiv stav lja
svojoj n am eri — koju, po svem u sudeći; im a — da se
oženi onom dam om . D alji razlog za b o ra v lja n ju žen­
skog sata m ožda tre b a tra ž iti i u tom e što se on uoči
onoga d an a uveče ustru ča v ao da kao neženja pred
svojim p o znanicim a gleda n a ženski sat, pa je to činio
sam o krišom i m ožda zato n ije više hteo da taj sat
stav i u svoj džep da se ne bi ponovila ta m učna situ a­
cija. No, kako je ipak bio dužan da ga v rati, i opet
re z u ltu je nesvesno izvršena sim ptom ska rad n ja, koja
se i tu p o kazuje kao kom prom isna tv orevina između
p ro tiv rečn ih afek a ta i kao skupo plaćena pobeda ne-
svesne in sta n c ije ” (Z en tra lb la tt fiir Psychoanalyse,
II, 5).
T ri zapažanja J. S ta rcke-a (1. c.):

* To produženo delovanje u nesvesnom izražava se je­

danput u vidu sna, posle koga sledi omaška, drugi put u po­
navljanju omaške ili u propuštanju njene korekture.
 K om binovane omaSke 29Г)

6. Z a tu ra n je — razb ija n je — zaboravljanje kao

izraz su zb ijane p ro tivvo lje:
„Jed n oga d an a tre b alo je d a svom b ra tu pozaj­
m im nekoliko p rim e ra k a iz zb irk e ilu stra c ija za neki
naučni rad. O n je te ilu stra c ije h teo d a up o treb i kao
p ro je k cije n a je d n o m p red av a n ju . J a sam , doduše, za
tre n u ta k osetio že lju d a te rep ro d u k cije, koje sam sa­
b rao sa m nogo tru d a , ne b u d u nikako pokazivane ili
o b ja v lje n e p re nego što to m ognem sam d a učinim ;
ip ak sam m u obećao d a ću p o tra žiti n eg ativ e željenih
slik a i od n jih n ač in iti sn im k e za p ro je k ciju . — No,
te n eg ativ e nisam m ogao d a nađem . P regledao sam
celu gom ilu k u tija sa n eg a tiv im a koji su se odnosili na
ta j p red m et, im ao sam u ru k a m a jedno za d ru g im do­
b rih d v esta n eg ativ a, ali n eg a tiv i koje sam tražio nisu
bili m eđ u n jim a. N aslućivao sam da, u stv ari, ne že­
lim d a ti te slike svom e b ra tu . P ošto sam tu n e p rija ­
te ljsk u m isao učinio svesnom i savladao, opazio sam
da sam n a jg o rn ju k u tiju sa gom ile stavio na stra n u
n e p reg led avši je; a ta k u tija sad ržav a la je tra žen e
neg ativ e. N a poklopcu te k u tije b ila je k ra tk a beleška
0 n jen o j sadržini: v ero v atn o sam to letim ice video pre
nego što sam k u tiju stavio n a s tra n u .
„C ini se> m eđ u tim , d a ona n e p rija te ljs k a m isao
još n ije b ila sasvim pobeđena, je r se još m nogo što ­
šta desilo p re nego što su slike bile isposlane. Je d n u
od ploča za p ro je k c iju p ritis n u o sam ta k o da sam je
slom io dok sam je d ržao u ru c i i čistio je d n u s tra n u
stak la (inače m i se n ik a d n e d ešav a d a tako razb ijem
ploču). K ada sam od te ploče načinio nov p rim erak ,
pao m i je iz ru k e ; a n ije se slom io sam o zato što sam
p o d m etn u o nogu i n jo m g a dohvatio. K ada sam ploče
m on tirao , cela je gom ila još je d n o m p ala na pod, pri
čem u se n a sreću n iš ta n ije razbilo. N ajzad, tra ja lo
je n ekoliko d an a p re no što sam ih od ista upakovao
1 poslao, je r sam svakog d a n a iznova donosio odluku
da to učinim , p a sam tu o d lu k u svaki p u t opet zabo­
ra v lja o .”
7. P o n o vljen o za b o ra v lja n je — om aška p riliko m
konačnog izvršen ja :
296 Psihopatologija svakodnevnog života

„Jed n o g d a n a m orao sam po slati dopisnicu n e ­

kom po zn aniku, ali sam to odlagao iz d an a u dan, n a ­
slućivao sam i verovao da je tom e u zrok u ovom : Taj
p o zn an ik m i je u je d n o m pism u saopštio da će m e u
to k u te n e d e lje p o setiti n eko čijoj se poseti baš n i­
sam rad o v ao. K ad je ta n e d e lja p ro šla i k ad a je vero-
v a tn o st d a će do one posete doći postala v rlo m alena,
n ap isao sam n ajzad dopisnicu, u kojoj sam m u saop­
štio k ad a m e m ože naći. P išući tu dopisnicu, hteo sam
isp rv a d a dodam d a m e je ,d ru k w e rk ’ (holandski:
rev n o san , n ap o ra n ili nagom ilan posao) sprečio da pi­
šem ra n ije ; ali to n a p o sle tk u ip a k nisam napisao, je r
u ta j obični izgovor ionako niko p a m e ta n više n e ve-
ru je . N e znam d a li je ta m a la n e istin a ipak m orala
nek ak o d a dođe do iz ražaja: ali k ad a sam dopisnicu
bacio u p oštansko sanduče, bacio sam je om aškom u
d o n ji o tvor, za ,D ru c k w e r k >(štam pane stv ari).”
8. Z a b o ra v lja n je i greška:
„N eka d ev o jk a ode je d n o g a ju tra , k ad a je vrem e
bilo v rlo lepo, u ,R yksm useum ’ d a bi tam o c rtala gip­
san e sta tu e . O dlučila se da bude v red n a, m ada je že-
lela d a se šeta po lepom v rem en u . M orala je, n ajpre,
da k u p i h a rtiju za c rta n je . O tišla je u dućan (otprili­
ke d eset m in u ta daleko od m uzeja), k u p ila olovke i
d ru g i p rib o r za c rta n je , ali je zaboravila da kupi baš
h a rtiju ; zatim je otišla u m uzej. K ada je sedela na
svojoj stoličici, sp rem n a da počne, n ije još im ala h a r­
tije, tak o da je m o ra la ponovo da ode do dućana. Po­
šlo je do n ela h a rtiju , počela je odista da crta; posao
je dobro n apredovao. Posle izvesnog v rem en a ču sa
to rn ja m u z eja iz b ija n je sata : izbijalo je m nogo puta.
,To je začelo već d v a n a e st’, pom isli ona i nastavi da
radi, dok zvono sa to rn ja n e odsvira m elodiju u znak
da je č e tv rt (,To je sada d v an a est i č e tv rt’). T ada spa-
kova p rib o r za c rta n je i odluči da prošeta kroz ,Von-
d e lp a rk ’ do kuće svoje sestre, da bi tam o pila kafu
( = holi, d rugi obrok u H olandiji). S tigavši do m uzeja
Suasso, opazi n a -svoje čuđenje, da je tek dvanaest, a
ne d v an a est i po! — P rim a m ljiv o lepo vrem e nad­
m u d rilo je n je n u m a rljiv o st i tako ona, kada je čula
izb ijan je sata na to rn ju u je d an aest i po, n ije ni po­
 Kombinovane omaSke 29 7

m islila n a to da zvono n a to rn ju zvoni i svako pola

sata .”
9. K ao što već n ek a od n ap red navedenih zapaža­
n ja pokazuju, nesvesna rem etilačk a te n d en cija može
da postigne svoju n am eru i na ta j način što uporno
p o n av lja istu v rs tu om aške. Z abavan p rim e r za to
uzim am iz knjižice F rank V e d ekin d i pozorište, koja
je izišla u iz d an ju D rei M asken V erlag-a u M inhenu,
ali odgovornost za tu priču, ispričanu u m a n iru M ar­
ka T vena, m oram d a p rep u stim au to ru knjige.
,,U V edekindovom je d n o čin u C enzura, na n a j­
o zb iljn ijem m e stu kom ada, neko kaže: ,S tra h od sm r­
ti je m isaona g re š k a ’ (D enkfehler). A utor, kom e je
bilo naro čito stalo do tog m esta, um oli za v rem e probe
p rik aziv ača da isp red reči: ,m isaona g re šk a ’ načini
m alu pauzu. U veče — p rik a ziv ač se p otpuno uneo u
sv o ju ulogu, n ije zaboravio ni n a pauzu, ali je neho­
tice u n ajsv e čan ijem to n u rekao: .S tra h od sm rti je
šta m p a rska g reška ’ (D ruckfehler). A u to r je posle s v r­
šen e p re d sta v e u v erav a o u m e tn ik a , k ad ga je ovaj o
tom upitao, d a nem a ni n a jm a n ju za m erku, sam o da
ono m esto n e glasi: s tra h od s m rti je šta m p a rsk a g re ­
ška, nego: m isaona g rešk a.
„K ad a je C enzura idućeg v ečera ponovljena, p ri­
kazivač je n a onom m estu, i to opet n ajsv e čan ijim to ­
nom , rek ao: .S tra h od s m rti je — belega za spom en’
(D enkzettel). V edekind je i o p et glum ca pohvalio bez
rezerv e, ali je u zg red n ap om enuo da, po te k stu , s tra h
od s m rti n ije belega za spom en, nego m isaona greška.
„Id u ćeg več era C enzura je ig ra n a ponovo, p rik a ­
zivač, s k o jim se a u to r u m e đ u v re m e n u s p rija te ljio i
izm enio m isli o u m e tn o sti, rek ao je, k ad a je došlo ono
m esto, sa n a jsv e č a n ijim izrazom lica: .S tra h od sm rti
je — šta m p a n a c e d u lja ’ (D ruckzettel).
„ U m e tn ik je dobio au to ro v o neo g ran ičen o p riz n a ­
n je, je d n o čin je još često p o n av ljan , ali p ojam .m isa­
ona g re š k a ’ a u to r je sad a sm a tra o kao zauvek lik v i­
d ira n .”
R a n k je poklonio p a ž n ju i v rlo in te re s a n tn im
odnosim a izm eđu „om aške i s n a ” (Z e n tr a lb la tt fiir
P sych o a n a lyse, II, s tr. 266, i In te rn a tio n a le Z e itsc h rift
298 Psihopatologija svakodnevnog života

fu r P sych oanalyse, III, s tr. 158); no, te odnose nem o-

gu ćn o je ra s v e tliti bez po d ro b n e analize sn a koji se
n ad o v e zu je n a om ašku. J a sam je d n o m sanjao, kao
deo du že celine, d a sam izgubio svoj novčanik. U ju-
tr u ga p ri o b la čen ju s tv a rn o nisam našao; k ad a sam
se, uoči to ga sna, svlačio, zaboravio sam d a ga izva­
dim iz džepa p a n ta lo n a i stav im n a njegovo obično
m esto. To za b o ra v lja n je m i d ak le n ije bilo nepoznato,
ono je v ero v atn o tre b a lo da izrazi nesvesnu misao
koja je b ila s p re m n a da se pojavi u sadržini sna*
Ne tv rd im da ta k v e kom binovane om aške m ogu
da nas pouče nečem novom , nečem što se ne bi moglo
za k lju č iti već iz je d n o stav n ih p o jedinačnih om ašaka;
ali iz toga što om aška, i kad m e n ja svoj oblik, postiže
isti efek at, iz toga se ipak do b ija plastičan u tisak o
jed n o j v olji k o ja teži za o d ređenim ciljem , i to neupo-
red iv o en e rg ičn ije p ro tiv reči sh v a ta n ju da je om aška
nešto slu čajn o što n e izisk u je nikakvo objašnjenje.
P ašće n am u oči i to da u tim p rim erim a svesna nam e­
ra nik ak o ne uspeva da spreči efek a t om aške. Moj
p rija te lj, ipak, n e postiže da poseti sednicu udruženja,
a dam a je nesposobna da se odvoji od m edalje. Ono
nepoznato što se o p ire tim svesnim n am eram a nalazi
dru g i izlaz, pošto m u je p rv i p u t zakrčen. J e r za s a ­
v la đ iv an je nepoznatog m otiva potrebno je još nešto
d ru g o nego što je svesna su p ro tn a n am era: potreban
je psihički n ap o r i rad koji bi svest upoznao sa tim
nepoznatim .

* Dosta često se dešava da neki san potre omašku kao

što je gubljenje ili zaturanje na taj način što snevač u snu
sazna gde će naći nestali predmet; no u tome nema ničeg
okultnog sve dok su snevač i onaj koji je predmet izgubio
ili zaturio jedno isto lice. Neka mlada dama piše: „Рге otpri­
like četiri meseca izgubila sam vrlo lep prsten. Pretražila sam
svaki ugao u svojoj sobi, ali ga nisam našla. Pre nedelju dana
sanjala sam da se on nalazi pored ormana, tamo gde je radi­
jator. Taj san mi, naravno, nije dao mira i idućeg jutra sam
ga odista našla na tome mestu.” Ona se čudi tome, tvrdi da
joj se često tako ispunjavaju njene misli ili želje, ali zaborav­
lja da se pita: kakva se promena odigrala u njenom životu u
vremenu od gubljenja do ponovnog nalaženja prstena.
 D E TE R M IN IZA M — V E R A U SLUČAJ
I PR A ZN O V ER JE — G L E DIŠTA

Glava XI I

Iz d o sadašnjih p o je d in ačn ih iz lag an ja m ože se

izvesti ovaj opšti za k lju ča k : Izvesn a nedom ašivanja
naših p sih ič kih fu n k c ija — čiji ćem o zajednički k a ­
ra k te r o dm ah bliže o d red iti — i izve sn e naoko n ev a -
тетпе ra dnje p o k a zu ju se, ako na n jih prim en im o
m eto d u psihoanalitičkog isp itiva n ja , kao sa svim m o-
tivisane i d eterm in isa n e m o tiv im a n e p o zn a tim svesti.
D a bi b ila u v ršćen a u g ru p u p o ja v a k o je se m ogu
na ta j način o b jasn iti, psih ičk a om aška m o ra da za­
dovoljava ove uslove:
a) O na n e sm e d a p relazi izvesnu m e ru k o ju od­
ređ u jem o našim o ce n jiv an jem i k o ja se označava iz­
razom ,,u g ran icam a n o rm a ln o g ” .
b) O na m o ra da im a k a ra k te r tre n u tn o g i p riv re ­
m enog p o rem ećaja. P o treb n o je d a sm o tu istu ra d n ju
ra n ije v ršili k o re k tn ije ili d a sebe sm atram o sposob­
nim d a je u svako doba k o re k tn ije izvršim o. A ko nas
neko d ru g i k o rig u je, m oram o o dm ah u v id e ti tačnost
te k o re k tu re i n etačn o st našeg sopstvenog psihičkog
procesa.
c) A ko uopšte opazim o om ašku, ne sm em o osećati
u sebi tra g n ek e n je n e m otivisanosti, nego m oram o
biti u isk u šen ju d a je o b jasnim o „n e p ažn jo m ” ili da
je p roglasim o za „slu č ajn o st” .
300 Psihopatologija svakodnevnog života

P re m a tom e, u toj g ru p i o sta ju slu ča jev i zabo­

ra v lja n ja i g rešk e u p rk o s boljem zn a n ju , om aške u
g ovoru, č ita n ju , p isan ju , h v a ta n ju i tzv. slu ča jn e
ra d n je .
N a nem ačkom isti p re fik s „ v e r-” za n ajv eći broj
tih p o ja v a 110 u k a z u je n a n jih o v u u n u tra š n ju isto v r­
snost. A li n a ra z ja š n je n je tih ta k o o d ređ en ih psihič­
k ih pro cesa nado vezu je se i niz nap o m en a k o je deli­
m ično z a slu žu ju d a lje i šire in tereso v an je .

A. O stav ljaju ć i je d a n deo n aših psihičkih rad n ji

n a s tra n u , kao p o ja v e n e o b jašn jiv e pom oću v rhovnih
p red sta v a, p re d s ta v a cilja, m i p o tc en ju jem o značaj i
obim d e te rm in a c ije u duševnom životu. U s tv a ri ona,
o vde kao i još u d ru g im oblastim a, d opire d alje nego
što m i naslućujem o. G odine 1900. naišao sam u časo­
pisu Z eit (V rem e) n a član ak lite ra rn o g isto ričara P.
M. Мајета, u kom e se izlaže i n a p rim erim a o b ja šn ja­
va da je nem ogućno sastav iti n am erno i proizvoljno
nešto što nem a nikakvog sm isla. Već duže vrem ena
zn am da je nem ogućno da čoveku padne n a um neki
broj sasvim po njegovoj volji, a isto tako n i neko ime.
Isp ita li se naoko proizvoljno sastav ljen broj, npr.
n eki v išecifreni, izgovoren kao u šali ili obesti, uvek
se p o k azu je njegova stro g a determ inisanost, koju čo­
vek o d ista ne bi sm atrao m ogućnom . Hoću da n ajp re
k ratk o raščlanim p rim e r proizvoljno izabranog ličnog
im ena, pa da zatim iscrpno analizujem analogan p ri­
m e r b ro ja koji je „nabačen bez ra z m išlja n ja ”.
1. P rip re m a ju ć i za štam p u isto riju bolesti jedne
od m ojih bolesnica, p itam se kojim ličnim im enom da
je nazovem u toj publikaciji. Cini se da je izbor veo­
m a velik; jasno je da se n eka im ena u n ap red isk lju ­
čuju: u p rvom red u p ravo im e, zatim bi m i bilo ne-

1,0 Nemački se zaboravljanje kaže Vergessen, omaška u

govoru Versprechen, u čitanju Verlesen, u pisanju Verschrel-
ben, u hvatanju Vergreifen.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 301

p rija tn o u p o tre b iti im en a k o ja nose članovi m oje sop-

s tv en e porodice i k o ja ta k o đ e o tp a d aju , m ožda još i
n eka d ru g a ženska im en a ko ja n aro čito čudno zvuče;
ali in ače n e bih sm eo da bu d em u n ep rilic i za takvo
ime. M oglo bi se očekivati, i ja sam to očekujem , da
će d a n a v re m noštvo ženskih im ena. M esto toga po­
jav i se je d n o jedino, n ijed n o d rugo pored njega, im e
Dora. P ita m se čim e je ono d eterm in isan o . Ko se to
zove D ora? S a nevericom h te o bih da odbacim p rv u
pom isao k o ja glasi d a se ta k o zove d ev o jk a za decu
koja služi kod m oje sestre. A li, ja im am toliko sam o­
discipline ili vežbe u analizo van ju da se za u stav ljam
n a toj pom isli i o d lu č u jem da je d a lje razv ijem . I tad
m i o dm ah p ad a n a u m m a li događaj sinoćnog večera,
koji donosi tra ž e n u d e te rm in a c iju . N a sto lu u tr p e ­
za riji m o je s e s tre video sam pism o s natp iso m „gđici
Rozi V.” Z ačuđeno u p ita m ko li se ta k o zove i sa­
znam d a se to b o žn ja D ora u stv a ri zove Roza i d a je
to svoje im e m o ra la d a p ro m e n i k ad je s tu p ila u se-
s trin u k u ću zato što bi m o ja sestra, kad bi neko zvao
„R ozu”, m ogla to d a dovede u vezu sa svojom so p stv e­
nom ličnošću. R ekao sam sa ža ljen jem : „S iro ti ljudi,
ni sv o je im e n e m ogu da za d rž e!” K ao što se sada se-
ćam, u ć u ta a sam ta d za tre n u ta k i stao da m islim na
sv ak o jak e o zb iljn e s tv ari, k o je su se izgubile u tam i,
ali k o je b ih sad a m ogao lako u č in iti svesnim . K ada
sam s u tra d a n , tra žio im e za lice k o je n ije sm elo da
za d rži sv o je so p stven o im e n ije m i palo n a u m n ije d ­
no osim „D o re’”. U ostalom , ta se is k lju čiv o st ovde
osniva n a čvrstoj s a d ržajn o j vezi, je r u isto riji m oje
bolesnice u ticaj k o ji je bio p re su d a n za tok lečen ja
tak o đ e je poticao od lica k o je je služilo u tu đ o j kući
— od g u v e rn a n te .
O vaj m ali d o gađaj dobio je posle više godina n e ­
očekivan n asta v ak . K ad sam u je d n o m svom p re d a ­
v an ju govorio o s lu č a ju te devojke, n az v an e D ora,
čija je is to rija b olesti b ila već odavno o b ja v lje n a, se­
tio sam se d a je d n a od m o je d v e slu ša te ljic e nosi isto
ime, D ora, k o je sam m orao ta k o često d a izgovaram
čas u ovom , čas u onom sklo p u ; o b ratio sam se m ladoj
koleginici, k o ju sam i lično poznavao, i izvinio se što
302 Psihopatologija svakodnevnog života

n isam m islio n a to d a se i o na ta k o zove, a ujedno

obećao d a ću u d a ljim p re d a v a n jim a to im e zam eniti
n ek im d ru g im . S ad a je, dakle, tre b a lo d a brzo izabe­
re m d ru g o im e, i p rito m sam m islio k ako sad a nipošto
ne sm em u ze ti lično im e d ru g e s lu šate lj ice, p a da tako
p s ih o an a litičk i već ob razo v an im kolegam a d am loš
p rim er. B io sam d ak le v rlo zad o v o ljan k ad a m i je,
kao za m en a za D oru, palo n a u m im e E rn a : tijn sam
se im en o m služio u d a lje m to k u p re d a v a n ja . Posle
p re d a v a n ja u p itao sam se o tk u d a m i je došlo n a um
im e E rn a . M orao sam se sm e ja ti k a d a sam opazio da
se m o g u ćnost k o je sam se p ri izboru zam ene za ime
D ora plašio ip a k o stv arila, b a r donekle. O na druga
slu ša te ljic a zv a la se sv o jim porodičnim im enom L u -
c e m a , od čega je E rn a je d a n deo.
2. U pism u je d n o m p rija te lju ja v lja m m u da sam
završio k o re k tu re T u m a č en ja snova i da sada u delu
neću v iše n iš ta m e n jati. p a „m a k a r u n je m u bilo 2467
g re š a k a ” . S m esta pokušam d a sebi objasnim ta j broj
i tu m a lu an a lizu dodam pism u kao postskriptum .
Biće n a jb o lje d a je sad a n av ed em onako kako sam je
pisao ta d a k ad a sam sebe zatekao n a delu:
„B rzo još je d a n prilo g psiho patologiji svakodnev­
nog života. U pism u ćeš naći broj 2467; tako sam , obe-
sno i p roizvoljno, procenio broj g rešak a koje će se n a ­
laziti u k n jizi o snovim a. H teo sam da kažem koji bilo
velik i b ro j, a pojavio se ovaj. M eđutim , u psihičkom
nem a ničeg proizvoljnog, nedeterm inisanog. Ti ćeš
d ak le s p rav o m p retp o stav iti da se nesvesno požurilo
da d eterm in iše b roj koji sv est n ije odredila. Baš pre
toga ja sam čitao u novinam a da je g en eral E. N. pen-
zionisan sa ran g o m divizijskog generala. T reb a da
znaš d a m e ta j čovek in teresu je. D ok sam služio voj­
sku, kao v ojn o lek arsk i pom oćnik, on je jednom došao,
tad a kao p ukovnik, javio se bolestan, pa je rekao le­
k aru : „A li vi m o ra te d a m e izleći te za osam dana, je r
m o ram d a svršim posao n a koji čeka c a r”. Tada sam
odlučio d a p ra tim k a rije ru toga čoveka, i eto, danas
(1899), on je n a k ra ju te k arijere, divizijski general,
i već u penziji. H teo sam da izračunam za koje vrem e
je on ta j p u t prevalio, pa sam pretpostavio da sam
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 303

ga u bolnici video 1882. godine. To bi d akle bilo se­

d am n aest godina. Ispričao sam to svojoj ženi, i ona je
p rim etila: ,O nda bi i ti već m orao da budeš u p en z iji’.
Ja p ro te stu jem : S ačuvaj Bože! P osle tog razgovora seo
sam za sto da te b i pišem . A li ra n iji tok m isli se n a sta ­
vio, i to s pravom . P ogrešno sam računao; za to im am
u sećan ju sig u rn o up o rište. S voje punoletstvo, d a­
kle svoj 24. ro đendan, ja sam slavio u vojnom zatvoru
(jer sam se svojevoljno udaljio). To je d ak le bilo 1880;
otada je već prošlo d ev e tn aest godina. Eto ti b ro ja 24
iz 2467! U zm i sada još m oje godine, 43, i dodaj im 24,
pa ćeš do biti 67! To je st, n a p ita n je da li bih i ja že-
ieo d a idem u penziju, ja sam odgovorio dodavši sebi
još 24 godine rad a. O čigledno m e je v ređ alo što u
m e đ u v rem enu u kom e je p u k o v n ik M. postao d iv izij­
ski g en e ra l nisam i sam d o te rao d alje: ali ip a k kao da
sam i nek ako likovao zbog toga što je on sad već na
k raju , dok ja još im am sve p re d sobom . T u se s p ra ­
vom m ože reći d a ni n e n a m e m o n ab a čen i b roj 2467
nije bez d e te rm in a c ije iz nesvesnog.”
3. P osle tog p rvog p rim era, u kom je razjašn jen
jed an p riv id n o proizvoljno iz ab ran b ro j, ponovio sam
ta j o p it m nogo p u ta sa istim uspehom ; no, v elik a v e­
ćina tih slu ča jev a je toliko in tim n e sad ržin e d a se ne
može sao p štiti.
Baš zato hoću ovde d a dodam v rlo in te re s a n tn u
an alizu jed n o g b ro ja koji je ta k o pao n a u m jednom
„p o tp u n o zd rav o m ” čoveku; tu a n a lizu je objavio d r
Alfred. A d ler.
„S in o ć” — p rič a ta j čovek — „uzeo sam da čitam
P sihopatologiju sva ko d n ev n o g živo ta ; bio b ih tu k n ji­
gu o d m ah i pro čitao da m e u tom e n ije sprečio čudan
slučaj. K ada sam čitao d a sv ak i b roj ko ji naoko sa­
svim p ro izvoljno izazivam o u našoj sv esti im a o d re­
đ en sm isao, odlučio sam d a sam učinim opit. P ao m i
je n a p a m e t b roj 1734. Sada su kao bujica navirale
sledeće p om isli: 1 7 3 4 :1 7 = 1 0 2 ; 1 0 2 :1 7 = 6. Z atim
sam b ro j razd v o jio n a 17 i 34. M eni su 34 godine. 34.
godinu, k ao što sam vam , m islim je d n o m već rekao,
sm atram za p o sled n ju god in u m ladosti, i zato sam se
p rilikom svog p o sled n jeg ro đ e n d a n a osećao v rlo ja d ­
304 Psihopatologija svakodnevnog života

no. K ra je m m o je 17. godine počeo je za m ene vrlo

lep i in te re s a n ta n p erio d m oga razv o ja. Svoj život de-
lim u o d eljk e od po 17 godina. S ta znače ta d eljen ja?
Uz b ro j 102 p a d a m i n a p am et d a b roj 102 R eklam ove
.U n iv erza ln e b ib lio te k e’ sad rži kom ad L ju d s k a m r ­
ž n ja i k a ja n je od K ocebua.
„M oje s a d a n je duševno s ta n je je m rž n ja p rem a
lju d im a i k a ja n je . B roj 6 .U n iv erzaln e b ib lio te k e’ je
(ja zn am n a p a m e t čitavo m noštvo brojeva) K rivica od
M iln era. M ene n e p re sta n o m uči m isao d a svojom k ri­
vicom n isam postao ono što sam p rem a svojim spo­
so b n o stim a m ogao postati. D alje m i p ad a n a pam et
d a b ro j 34 te b ib lio te k e sad rži p rič u istog M ilnera,
pod n aslo v om K a lib er (kalibar). T u reč ra sta v im n a
,K a -lib e r’; za tim m i p ad e n a p a m e t da ona sadrži reči
,АИ’ i .K ali’ (kalijum ). To m e podseti h a to kako sam
je d n o m sa sv o jim (šestogodišnjim ) sinom A li pravio
stihove. R ekao sam m u da tra ž i slik n a Ali. N ije se
m ogao s e titi slika, a k ad je on tra žio da m u ja kažem
ta k a v slik, rek ao sam m u ,U sta čisti A li perm an g a-
nom k a li’. S m ejali sm o se m nogo i A li je bio vrlo mio.
P o sled n jih d an a m orao sam da k o n statu jem sa neza­
d o v o ljstv o m da je ,ka (d ijalek atsk i oblik za kein) lie-
b e r A li’ (tj. d a n ije mio, d o b ar Ali).
„U p itao sam se sada: šta sadrži broj 17 .U niver­
zaln e b ib lio te k e’? To nisam m ogao da pronađem . No,
ra n ije sam to sasvim izvesno znao, zato sam zaključio
da sam ta j broj hteo da zaboravim . Sve razm išljan je
bilo je u zalud. H teo sam da čitam dalje, ali sam čitao
sam o m ehanički, ne razu m ev aju ći ni reči, je r m e je
m učio broj 17. U gasio sam sv etlo st i tražio dalje. N aj­
zad se setih da broj 17 m ora b iti d ram a od S ekspira.
A li koja? P ad e m i na pam et: H era i L eandarlil. Oči­
gledno idiotski pokušaj m oje volje da odvrati m oju
pažn ju . N ajzad u stan e m i p otražim katalog .U niver­
zalne b ib lio te k e’. B roj 17 je M agbet. Z apanjen m oram

1,1 Istoriju ljubavnog para Hera i Leandar, junaka

grčke legende, obradio je u dramskom obliku, između ostalih,
Grilparcer, ali ne Šekspir.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 305

da k o n statu jem d a o to m kom adu ne znam gotovo n i­

šta, m ad a m e n ije zanim ao m a n je nego d ru g e S ekspi-
rove d ram e. Sam o se sećam : ubice, ledi M agbet, vešti-
ce, »lepo je ru žn o ’, i kako sam u svoje v rem e nalazio
da je S ilerova o b rad a M agbeta v rlo lepa. N eosporno
sam , dakle, želeo da zaboravim ta j kom ad. Još mi pada
n a p am et da 17 i 34 p o d eljen i sa 17 d aju 1 i 2. A broj
1 i 2 .U n iverzalne b ib lio te k e’ je G eteov Faust. R anije
sam kod sebe nalazio m nogo faustovskog.”
M oram o žaliti što le k a rsk a d isk rec ija n ije dopu­
stila d a se o tk rije zn a čen je svih tih pom isli. A dler n a­
p o m in je d a ta j čovek n ije uspeo da da sintezu svoga
izlag an ja. Mi ga n e bism o ni sao p štav ali da se u n je ­
govom p ro d u žen ju ne p o ja v lju je nešto što n am d aje
u ru k e k lju č za ra z u m e v a n je b ro ja 1734 i pom isli koje
se n a n j n adovezuju.
„ J u tro s sam doživeo nešto što veom a govori u
p rilo g F ro jdovom s h v a ta n ju . M oja žena, koja se pro ­
bu d ila k ad a sam noćas u sta jao, p ita la m e je zašto mi
je bio p o tre b a n k atalo g .U n iv erzaln e b ib lio te k e’. Is­
pričao sam jo j celu isto riju . O na je b ila m išljen ja da
je sve to sofistika, izuzevši — što je v rlo in teresan tn o
— M agbeta, p ro tiv koga je u m en i bio toliki otpor.
R ek la je d a n jo j n išta ne p ad a n a p am et k ad a zam isli
n ek i b ro j. O dgoyorio sam : ,Da načinim o o p it’. R ekla
je b ro j 117. N ato sam joj sm esta odgovorio: ,17 je u
vezi s tim što sam ti ispričao; zatim , ju č e sam ti k a ­
zao: ako je žena u 82. godini a m užu 35, onda je to
o grom na n e s ra z m e ra ’. V eć nekoliko d an a z a d irk u jem
svoju ženu tv rđ e n je m d a je ona s ta ra m ajčica koja
im a 82 godine. 82 + 35 = 117.”
C ovek koji n ije um eo d a d e te rm in iše svoj sop-
stv en i b ro j našao je d a k le sfnesta re š e n je k ad a m u je
n jeg o v a žena re k la tobože pro izv o ljn o iz ab ran i b roj.
U stv a ri, žena je v rlo d o bro s h v a tila iz koga kom ­
plek sa p o tiče b roj n je n o g m uža. p a je svoj broj b i­
ra la iz isto g kom pleksa, koji je sig u rn o bio zajednički
obom a pošto se on k re ta o oko n jih o v e razlik e u godi­
nam a. S ad a n am je lako d a ob ja sn im o b roj koga se
setio m už. O n izražava, k ak o n ag o v e štav a A dler, p r i­
gušenu že lju m uža, k o ja bi p o tp u n o ra z v ije n a glasila:
?o F ro jd , O d a b ra n a dola, I
306 Psihopatologija svakodnevnog života

„U z čo v ek a koji, kao ja , im a 34 godine p ris ta je sam o

žen a k o joj je 17 g o d in a .”
D a se o ov ak v im „ z ab av am a” n e bi m islilo sa od­
v iše o m alo v ažav an ja, dodaću d a sam ned av n o saznao
od d r A d le ra d a je god in u d a n a posle o b ja v ljiv a n ja
ove an a lize ta j čovek bio razv e d en od svoje žene.*
4. S lična o b ja šn je n ja d a je A d le r i za po stan a k
op sesiv n ih b ro je v a (onih k o ji se čoveku nam eću pro ­
tiv n je g o v e volje). N i izbor ta k o zv an ih „om iljenih
b ro je v a ” n ije bez veze sa životom dotičnog lica, ni bez
izvesnog p sihičkog in teresa. N eki čovek, koji je sam
govorio d a n aro čito voli b ro je v e 17 i 19, setio se po­
sle k ra tk o g ra z m iš lja n ja d a je po n av ršen o j 17. godini
došao do dugo že ljen e ak a d em sk e slobode, n a u n iv e r­
zitet, a d a je sa 19 godina učinio svoje prvo veliko
p u to v a n je i u skoro za tim svoj p rv i nau čn i pronalazak.
A li sasv im se fik s ira la n ak lo n o st p rem a tim b ro je v i­
m a te k d v e d ec en ije k asn ije, k ad a su oni postali zna­
ča jn i i za n jegov lju b a v n i život. — S taviše, i brojevi
k o je n aro čito često, a p riv id n o proizvoljno, u p o tre ­
b ljav am o u izvesnom sklopu, m ogu u an alizi o tk riti
n eo ček iv an sm isao. T ako je jed n o m od m ojih bole­
sn ik a palo je d n o g d an a u oči da kada negoduje oso­
bito rad o govori: „То sam ti već rekao 17 do 36 p u ta .”
O n se u p itao da li i za to postoji m otivacija. O dm ah
m u p ad e n a u m d a je ro đ en 27. u m esecu, a njegov
m lađ i b r a t 26. i d a im a razloga d a se požali n a sudbi­
n u k o ja kao da je sve što je nje m u oduzela dala tom
m lađ em b ra tu . TU p ristra sn o st sudbine on je, dakle,
p rik aziv ao tim e što je od d atu m a svog ro đ en ja oduzeo
10 i to p rib ro jio d atu m u 'brato v ljev o g rođenja. „Ја
sam stariji, pa ipak m i je sud b in a toliko u sk ra tila .”
5. H oću da se duže zadržim n a analizi brojeva
koji čoveku p ad n u n a pam et, je r ne poznajem ni­

* Povodom ..Magbeta", koga ;e „Univerzalna biblioteka”

izdala pod brojem 17, Adler mi saopštava da je taj čovek u
svojo; 17. godini pristupio nekom anarhističkom udruženju
koje je sebi postavilo kao cilj ubistvo kralja. Verovatno je
zato sadržina Magbeta morala biti zaboravljena. U isto vre­
me je taj čovek pronašao način pisanja, u kome su slova
bila zamenjena brojevima.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 307

kak v a d ru g a p o jedinačna za p ažan ja koja bi tako n e ­

pobitno d okazivala da postoje veom a složeni m isaoni
procesi o kojim a svest ipak n e zna ništa; s d ru g e s tra ­
ne, ti slu čajevi su n ajb o lji p rim e r analize u kojoj je
sigurno isk lju čen a s a ra d n ja le k a ra (sugestija), koja
se tako često navodi kao p ro tiv arg u m en t. Z ato ču
ovde da saopštim analizu takvog b ro ja koji je pao na
um jed n o m od m ojih bolesnika; o n je m u tre b a sam o
da kažem d a je od velikog b ro ja dece n ajm la đ i i da
je oca, koga je obožavao, izgubio u m ladosti. U n a­
ročito ved rom raspoloženju, on reče da m u je pao
na p am et broj 426718 i postavi p itan je : „D akle, šta
mi uz to p ada na pam et? p re svega, vic koji sam čuo:
,Ako čovek leči kijavicu, ona tr a je 42 dana, ako je
pak ne leči — 6 n e d e lja ’.” To odgovara p rv im c ifra ­
m a onoga b ro ja 24 = 6 X 7 . P ošto je posle ovog prvog
razre še n ja zastao, upozorim ga da šestocifreni broj
koji je on izabrao sad rži sve p rv e cifre izuzevši 3 i 5.
N ato on odm ah n ađ e n a sta v a k tu m ačen ja. „N as je
sedm oro b raće i sestara, ja n ajm la đ i. 3 u re d u dece
odgovara sestri A, 5 b ra tu L, to su b ila m oja dva n e­
p rija te lja . K ao d ete ja sam svako veče m olio boga
da uzm e k sebi ova d v a m o ja m u č ite lja. S ada m i se
čini d a sam ovde sebi sam ispunio tu želju: prešao
sam p rek o 3 i 5 zbog b r a ta i o m rz n u te s e stre .”
— A ko ta j b ro j označava vašu b raću i sestre, šta
će onda ono 18 n a k ra ju ? V as je svega 7.
„ Ј а sam odm ah pom islio: da je otac duže živeo,
ja n e b ih ostao n a jm la đ e dete. D a je došlo još jedno,
bilo bi n as 8, i ja b ih pored sebe im ao m lađ e d ete
p rem a kom e bih izigravao s ta rije .”
P re m a tom e, broj je bio ra z ja šn je n , ali n am je
još ostalo da p rv i deo našeg tu m a č e n ja povežem o sa
sledećim delovim a. To je bilo v rlo lako: veza se n a ­
lazila u uslovnoj rečen ici čiji su izraz dve p oslednje
cifre: d a je otac duže živeo. 42 = 6 X 7 značilo je pod­
r u g iv a n je le k arim a ko ji nisu m ogli d a pom ognu ocu,
izražavalo je, dakle, u tom obliku že lju da otac i d a lje
živi. Ćeli b roj, u e tv a ri, odgovarao je is p u n je n ju obe-
ju in fa n tiln ih že lja bolesnikovih , želja koje su se od­
nosile n a n jegov porodični k ru g : d a zli b r a t i se stra
308 Psihopatologija svakodnevnog života

u m ru , i d a posle n jih dođe još je d n o m alo dete; ili

n a jk ra ć e izraženo: b o lje da su ono d voje u m rli m esto
d rag o g oca!*
6. M ali p rim e r iz m o je p repiske. N eki d ire k to r
te le g ra fa u L. p iše d a se n jegov 18 i po godišnji sin,
k o ji hoće d a s tu d ira m edicinu, već sad a bavi psiho­
p ato lo g ijo m svako d n ev n o g života i tru d i se ‘d a svoje
ro d ite lje u v e ri u ta čn o st m o jih teza. C itiram jedan
od o p ita k o je je on načinio u zd rža v aju ć i se od suda
0 d isk u siji k o ja se n a to nadovezala.
„M oj sin ra zg o v a ra s m ojom ženom o tzv. slučaju
1 o b ja šn ja v a jo j d a ona n e m ože d a n av e d e nijed n u
p esm u , n ije d a n b ro j, k o jih b i se odista sam o .slučaj­
n o ’ setila. Z a podenu se sledeći razgovor:
S in : R eci m i bilo k ak a v broj.
M ajka: 79.
S in : Sta ti s tim u vezi, pada na pamet?
M ajka: M islim n a lep šešir k o ji sam ju č e videla.
S in : K oliko on staje?
M ajka: 158 m a rak a.
S in : Eto: 158 : 2 = 79. T ebi je šešir bio odveć skup
i ti si sig u rn o pom islila: d a je up o la je v tin iji, k upila
b ih ga.
„ P ro tiv ovog z a k lju čiv an ja m oga sin a ja sam n a j­
p re izneo da dam e, uopšte uzevši, nisu osobiti m a­
te m a tič a ri i d a m a jk a sigurno n ije bila sraču n ala da
je 79 po lovina od 158. N jegova te o rija sadrži ipak
n e v e ro v a tn u p retp o stav k u da podsvesno bolje raču n a
nego n o rm a ln a svest. .N ipošto’, odgovorio je moj sin;
.dopustim o d a m a jk a n ije 'iz v e la raču n 1 5 8 :2 = 79,
ali ona je m ogla negde d a vidi tu jed n ačin u ; šta više,
on a je m ogla d a se u sn u bavi tim šeširom i da p ri­
to m p o stan e svesna koliko bi on stajao da je upola
je v tin iji’.”
7. D rugu je d n u analizu takvog b ro ja uzim am od
D žonsa (1. c. s tr. 478):

* Radi uprošćavanja izostavio sam nekoliko pomisli toga

bolesnika koje su isto tako u skladu sa gornjim objašnjenjem.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 309

N eki njegov poznanik reče da m u je pao n a p a­

m et broj 986, p a z a traži d a D žons ta j b roj dovede u
vezu sa nečim n a š ta on m isli. „ P rv a asocijacija toga
lica bilo je sećan je n a je d n u davno za b o ra v lje n u šalu.
P re šest godina, n a jto p lije g d an a u godini, je d n e no­
vine donele su belešku d a to p lo m er pokazuje 986°
F aren h ajtovih, očigledno g ro te sk n a grešk a nam esto
98,6°, koliko je te rm o m e ta r stv a rn o pokazivao! Za
vrem e ovog razgovora sedeli sm o p re d ja k o m vatrom
u k am in u , od koga se on odm aknuo, i on je, v ero ­
vatno s p ravom , p rim etio d a g a je v elik a v ru ćin a n a ­
vela n a tu uspom enu. J a se n isam ta k o lako zado­
voljio i tražio sam da m i kaže: zašto se baš ta uspo­
m ena to liko za d rž ala u njegovom p am ćen ju . O dgo­
vorio je d a se toj šali s tra h o v ito sm e ja o i d a se svaki
p u t iznova zab av ljao k ad god bi m u o na op et pala
n a p am et. K ako ja n isam nalazio d a je ta šala oso­
bito uspela, m o je o če k iv an je d a se tu k rije potajni
sm isao bilo je sam o pojačano. N jegova iduća pom isao
bila je d a je p re d s ta v a to p lin e za n je g a u v ek tolike
m nogo značila. T oplina je za n je g a n a jv a ž n ije n a sve­
tu, izvor svega života, itd. T olika zanesenost jednog
inače d o sta tre zv en o g m lad ić a m o ra la je d a m e n ag ­
na n a ra z m išlja n je ; um olio sam ga d a produži sa svo­
jim asocijacijam a. N jegova sledeća pom isao odnosila
se n a d im n ja k fa b rik e k o ji je m ogao da vidi iz svoje
spavaće sobe. U veče se često zagledao u dim i v a tru
koji su iz n je g a izlazili i p rito m razm išljao o žalo­
snom ra s ip a n ju en e rg ije. T oplota, v a tra , izvor svega
života, ra s ip a n je e n e rg ije iz viso ke šu p lje cevi — n ije
bilo tešk o pogoditi iz tih aso cijacija d a je kod n je g a
p red sta v a o to p lo ti i v a tri b ila povezana sa p re d s ta ­
vom o lju b av i, kao što obično b iv a u sim boličnom m i­
šlje n ju , i d a je b roj ko ji m u je pao n a p a m e t bio
m o tiv isan ja k im kom pleksom m a stu rb a c ije . N ije m u
preo stalo n išta d ru g o do da p o tv rd i m o ju p re tp o ­
s ta v k u .”
Ko hoće d a d o b ije d o b a r u tisa k o n ač in u n a koji
se u n esv esnom m išlje n ju p re r a đ u je m a te rija l b ro je ­
va, toga u p u ć u je m n a čla n a k K . G. Ju n g a „E in B ei-
310 Psihopatologija svakodnevnog života

tr a g z u r K e n n tn is des Z a h le n tra u m e s ” (P rilog pozna­

v a n ju sn a o b ro je v im a , Z e n tr a lb la tt fiir P sychoana­
lyse, I, 1912) i n a član k E. D žonsa „U nconscious m a­
n ip u la tio n s of n u m b e rs ” (N esvesne m a n ip u la cije b ro ­
je v a, ibid., II, 5, 1912).
U so p stv en im a n a liza m a te v rs te naro čito m i p a­
d a ju u oči d v a m o m en ta: prvo, u p rav o m esečarška
sig u rn o s t s kojom se u s tre m lju je m n a m eni nepoznati
cilj i u d u b lju je m u ta k a v ra č u n sk i to k m isli da od­
je d n o m sto jim p re d tra ž e n im b rojem , i b rzin a kojom
se o d ig ra v a sav n ak n a d n i rad ; i drugo, okolnost da
b ro je v i s tolikom gotovošću sto je n a rasp o la g an ju
m om n esv esnom m išljen ju , m ada sam loš m a te m a ti­
č a r i m a d a m i je v rlo teško d a svesno p am tim go­
dine, k u ćn e b ro je v e i slično. U ostalom , u tim nesve-
sn im o p erac ija m a b ro je v im a nalazim izvesnu te n ­
d e n c iju k a p razn o v e rju , čije m i je poreklo dugo osta­
lo nepoznato.*

* G. Rudolf Šnajder u Minhenu izneo je interesantne za-

merke protiv dokazne snage takvih analiza brojeva (Zu
Freud’s analytischer Untersuchung des Zahleneinfalles, In­
ternationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1920). On je uzi­
mao date brojeve, npr. takve koji su mu najpre pali u oči u
istorijskom delu koje je otvorio, ili je drugom licu saopštio
broj ko.i je on izabrao, i tada posmatrao da li će se i uz taj
nametnuti broj pojaviti prividno determinisane pomisli. Odi­
sta je tako bilo; u jednom slučaju koji se odnosi na njega
samog i koji mi saopštava, pomisli su dale isto toliko bogatu
i punu smisla determinisanost kao u našim analizama broje­
va koji su se pojavili spontano, mada broj u opitu Snajdero-
vom, pošto je zadat spolja, ne bi morao biti determinisan. U
jednom drugom opitu sa stranim licem, on je sebi, očigledno,
isuviše olakšao zadatak jer mu je zadao broj 2 koji svako
mora uspeti da determiniše nekim materijalom.
Iz svojih iskustava R. Šnajder izvodi dva zaključka:
prvo, da „psihičko prema brojevima ima iste asocijativne
mogućnosti kao i prema pojmovima”; drugo, da pojavljiva­
nje determinantnih pomisli uz brojeve koji su se pojavili
spontano nikako ne dokazuje poreklo tih brojeva iz misli na­
đenih prilikom njihove „analize”. Prvi zaključak je neospor­
no tačan. Uz zadat broj možemo isto tako lako asocirati ne­
što što pristaje kao i uz dobačenu reč, možda čak i lakše,
pošto malobrojnost cifara daje naročito veliku mogućnost po­
vezivanja. Onda smo, naprosto, u situaciji tzv. asocijativnog
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 3 11

N ećem o se iznenaditi ako nađem o da se ne sam o

za b ro jev e nego i za reči d ru g e v rs te koje čoveku
pad n u n a p am et posle an alitičkog isp itiv an ja redovno
o tk riv a da su ja sn o d eterm in isan e.
8. Lep p rim e r o b ja šn je n ja je d n e opsesivne reči,
tj. reči ko ja čoveka progoni, nalazi se kod Junga
(D iagnostische A ssoziationsstudien, IV, s t r / 215):
„ Je d n a gospođa m i kaže d a joj je već nekoliko
d an a staln o n a je zik u reč „T ag an ro g ”, m ada nem a ni
pojm a o tk ud ona dolazi. U pitao sam je k akve je do­
živ lja je sa ja k im a fek tim a i k ak v e p o tisn u te želje
im ala u p o sled n je v rem e. P osle izvesnog ok lev an ja
isp ričala m i je da bi veom a volela d a im a ju ta rn ju
h a ljin u („M orgenrock”), ali d a n je n m už ne pokazuje
željeno in tereso v an je za n ju , „M orgenrock: T ag-an-
-го ск”),112 vidi se d elim ičn a sro d n o st u sm islu i zvu­

eksperimenta, koji je škola Blojler-Jung studirala u najraz­

novrsnijim pravcima. U toj situaciji data reč (Reizwort, reč-
-nadražaj) determiniše pomisao (reakciju). Ali ta reakcija
mogla bi još biti vrlo različite vrste, i Jungovi opiti pokazali
su da ni dalje reagovanje nije prepušteno „slučaju”, nego da
nesvesni „kompleksi” učestvuju u determinaciji ako su do­
dirnuti od nadražajne reči.
Drugi zaključak Snajderov ide odviše daleko. Iz činje­
nice da se uz zadate brojeve (ili reči) pojavljuju pomisli koje
pristaju uz njih ne može se ništa zaključiti o poreklu bro­
jeva (ili reči) koji su se pojavili spontano, a što se moglo
zanemariti pre poznavanja te činjenice. Te pomisli (reči ili
brojevi) mogu biti ned^terminisane, ili determinisane misli­
ma koje se otkrivaju u analizi, ili drugim mislima koje se u
analizi nisu odale, i u tom slučaju analiza bi nas navela na
pogrešan put. Moramo se samo osloboditi utiska da je taj
problem drukčiji za brojeve nego za reči koje nam padaju
na pamet. Nije namera ove knjige da d& kritično razmatranje
tog problema i opravdanje psihoanalitičke tehnike pomisli.
U analitičkoj praksi polazi se od pretpostavke da je druga
od navedenih mogućnosti tačna i u većini slučajeva upotreb­
ljiva. Istraživanja jednog eksperimentalnog psihologa poka­
zala su da je ona daleko verovatnija (Poppelreuter). (Poredi,
uostalom u vezi sa ovim pažnje vredna, izlaganja Blojlerova
u njegovoj knjizi Das autistisch-undisziplinierte Denken, itd ,
1919, odeljak 9: Von den Wahrscheinlichkeiten der psycho-
logischen Erkenntnis).
"* Tag znači dan, an se nalazi u anhaben, Sto znači imati
na sebi, Rock znači haljina, kaput. Tag-an-rock = haljina
312 Psihopatologija svakodnevnog života

k u . D e te rm in a c ija ru sk o g o b lik a p o tiče o tu d a što je

ta g ospođa o tp rilik e u isto v re m e u p o zn a la n e k u lič­
n o st iz T a g an ro g a.”
9. D r E. H ičm a n u im am d a z a h v alim za ra z re še -
n je je d n o g d ru g o g s lu č a ja u ko m e se n a određenom
m e stu v iše p u ta n am etao je d a n s tih čije poreklo i čije
veze s tim m e sto m n isu b ile v id ljiv e .
„ D o k to r p ra v a E. p rič a: P r e šest g odina vozio
sam se iz B ija ric a u S an S eb astijan . Z eleznička p ru g a
vodi p rek o re k e B idasoa, k o ja ovde čini g ran icu iz­
m e đ u F ra n c u s k e i S p an ije. N a m e stu je lep izgled,
s je d n e s tr a n e p rek o širo k e d o lin e i P irin e ja , s d ruge
s tr a n e daleko p re k o m ora. Bio je lep, ja sa n dan, sve
je bilo p u n o su n ca i svetlosti, ja sam bio n a fe rija l­
no m p u to v a n ju , rad o v ao sam se što ću doći u S paniju,
— ta d a m i padoše n a p a m e t stihovi: ,A ber frei ist
schon d ie Seele, sch w eb et in dem M eer von L ich t’
(A li d u ša je već slobodna, leb d i u m o ru svetlosti).
„S ećam se d a sam ta d a razm išljao o tk u d a su ti
stih o v i i d a se nisam m ogao d osetiti. Po ritm u te su
reči m o ra le poticati iz n ek e pesm e, no ona je potpuno
iščezla iz m oga sećan ja. M islim d a sam kasnije, po­
što su m i ti stih o v i v iše p u ta p ad a li n a pam et, upitao
jo š ra z n e lju d e o n jim a, ali nisam n išta mogao da
doznam .
„P ro šle godine vozio sam se istom železničkom
p ru g o m v ra ć a ju ć i se sa p u ta po S paniji. B ila je m rk la
noć i k iša je padala. G ledao sam kroz p rozor da bih
video d a li već stižem o u pog ran ičn u stan icu i opa­
zio sam da sm o n a m ostu p rek o Bidasoe. S m esta su
se op et u m om sećan ju po ja v ili gore navedeni stihovi
i o p et nisam mogao d a se setim njihovog porekla.
„V iše m eseca posle toga došle su m i kod kuće
do ru k u U landove pesm e. O tvorio sam kn jig u i moj
pogled je pao n a stihove: ,А1’ duša je već slobodna,
lebdi u m oru sv etlo sti’, k o ji čine k raj pesm e: ,D er
W a ller’ (putnik, hodočasnik). P ročitao sam tu pesm u

koja se ima na sebi po danu. Taganrog je varoš na Kavkazu,

na obali Azovskog mora.
 D eterminizam — Vera u slučaj i praznoverje 313

i ta d a sam se sasvim n ejasn o setio d a sam je nekad,

p re m nogo godina, znao. M esto ra d n je je S p an ija i
m eni se činilo d a je to je d in a veze izm eđu nav ed en ih
stih o v a i opisanog m e sta n a železničkoj pruzi. M oje
otk riće m e je sam o upola zadovoljavalo i ja sam m e­
hanički p relistav ao k n jig u . S tihovi ,Ali d u ša je već
itd .’ bili su p oslednji n a jednoj s tran i. O krenuvši tu
stran u , našao sam n a idućoj stra n i pesm u sa naslo­
vom ,Die B idassoabriicke’ (m ost p rek o Bidasoe).
„N ap om injem još d a m i se sad ržin a ove posled-
n je pesm e činila g ^ o v o još s tra n ija nego sad ržin a
prve, i d a n je n i p rv i stih o v i glase: ,A u f der Bidasoa-
briicke ste h t ein H eiliaer altersgrau, seg n et rechts
die spanischen B erge, seg n et lin ks d en frd n ksch e n
G au' ” (N a m ostu p rek o B idasoe s to ji svetac sed i
star, blag osilja desno šp an sk e bregove, b lagosilja levo
fran ač k i k raj).

B. M ožda ovo ra z ja š n je n je d e te rm in a c ije im ena

i b ro je v a koji su p riv id n o proizvoljno iz ab ran i može
do p rin eti ra z ja š n je n ju d rugog jed n o g problem a. P ro ­
tiv p retp o stav k e d a sv u d a postoji psihički d e te rm i­
nizam m nogi se lju d i, kao što je poznato, pozivaju na
svoje n aro čito osećanje i svoje u v e re n je d a postoji
slobodna volja. To osećanje i ta u v e re n o st postoje
i ne uzm iču ni p re d v ero m u determ in izam . K ao i
sva n o rm a ln a o sećanja, i to o sećanje m o ra po neče­
m u b iti op ravdano. No, ono se, koliko ja m ogu d a v i­
dim , n e m a n ife stu je kod v elik ih i v ažnih v o ljn ih od­
luka; u tim p rilik a m a čovek im a p re osećanje psi­
hičke p rim o ran o sti i rad o se poziva n a n ju („Tu sto­
jim , n e m ogu d ru k č ije ”). N aprotiv, baš kod b ezna­
čajn ih , in d ife re n tn ih o d lu k a skloni sm o da tv rd im o
kako sm o m ogli i d ru k č ije p o stu p iti, iako sm o rad ili
po slobodnoj, a n e m o tiv isan o j volji. N aše an alize po­
k az u ju d a se n e m o ra o sp o rav ati o p rav d an o st oseća-
n ju d a p o stoji slobodna v o lja. A ko m o tiv ac iju iz sve-
snog razlik u jem o od m o tiv ac ije iz nesvesnog, onda
314 Psihopatologija svakodnevnog života

n a m to o sećan je sao p štav a da se svesna m o tiv acija

n e p ro te že n a sv e n aše m o to ričn e odluke. M inim a non
c u ra t p r a e to r113. No što je d n a s tra n a ovako o stav lja
bez m o tiv acije, to dob iv a sv o ju p io tiv ac iju s d ru g e
s tra n e , iz nesvesnog, i ta k o je d e te rm in a c ija u psihič­
k om ip a k sp ro v ed en a bez izuzetka*.

C. Iako, p rem a s ta n ju s tv ari, svesno m išljen je ne

m ože zn a ti za m o tiv ac iju om ašaka, ipak bi bilo do­
b ro k a d a bi se p ro n ašao psihološki dokaz da neko
z n a n je o toj m o tiv ac iji postoji; a iz ta čn ijeg pozna­
v a n ja n esvesnog proizlazi d a ta k v i dokazi verovatno
n eg d e m ogu d a se p ro n ađ u . O d ista se može dokazati
da u d v em a o b la stim a p o sto je p o ja v e koje, čini se, od­
g o v araju n esvesnom i zato pom erenom z n a n ju o toj
m o tiv aciji:
a) U d rž a n ju p a ra n o ik a 114 u p a d ljiv a je i opšte
zapažen a c rta d a oni n ajv eću važnost p rid a ju sitn i-

1,5 Minima non curat praetor (latinski) — Na sitnice se

pretor (poglavar, sudija) ne obazire. Pravno načelo u Rim­
ljana.
* Ova shvatan;a o strogoj determinaciji prividno proiz­
voljnih psihičkih akcija već su donela bogata ploda za psi­
hologiju — možda i za pravo. Blojler i Jung su u tom smislu
razjasnili reakcije u tzv. asocijativnom eksperimentu, u kom
ispitivana osoba na njoj dobačenu reč (reč-nadražaj) odgo­
vara drugom koja joj uz nju padne na pamet (reakcija); vre­
me ko;e je pritom proteklo meri se (vreme reakcije). Jung je
u svojim ..Diagnostische Assoziationsstudien” (1906) pokazao
kako fin reagens za psihička stanja imamo u tako tumače­
nom asocijativnom eksperimentu. Dva učenika kriminaliste
H. Grosa u Pragu, Verthajmer i Klajn, razvili su, na osnovu
tih eksperimenata, tehniku za „dijagnostiku činjeničnog sta­
nja” u kriminalnim slučajevima, čijim se proveravanjem za­
nimaju psiholozi i pravnici.
114 Paranoik (grčki para označava promenu ili pome-
ranje, nous = pamet) — bolesnik koji boluje od paranoje,
duševnog poremećenja u kome bolesnik obično tvrdo veruje
da ga progone i u kome je tako reći pomereno gledište sa
koga on posmatra svet.
 Determ inizam — Vera u slučaj i praznoverje 315

čam a k o je m i inače za nem arujem o, dok ih oni tu ­

mače, i d a n a osnovu n jih s tv a ra ju dalekosežne za­
ključke. T ako je poslednji p aran o ik koga sam video
zaključio d a u njegovoj okolini postoji za v era protiv
n jega, zato što su lju d i ko ji su bili na stan ici k ad a je
on polazio n a p u t činili iz v estan p o k re t jednom r u ­
kom. D ru g i je zapazio n ač in n a koji lju d i id u ulicom ,
m ašu štap o v im a i slično*.
K ate g o riju slu čajn o sti, onog čem u n ije p o tre b n a
m otivacija, k o ju n o rm a ln i p riz n a ju za je d a n deo svo­
jih so p stv en ih psih ičk ih ra d n ji i om aški, paranoik
dak le o d b acuje k ad a su u p ita n ju psihičke m a n ife­
stac ije d ru g ih lju d i. S ve što on zapaža n a dru g im a
im a zn ačaja, sv em u se m ože o d red iti značenje. K ako
li on dolazi do toga? K ao u tolikim sličnim slu ča­
jevim a, tako i p a ra n o ik ovde v ero v atn o p ro jic ira u
d u šev n i život d ru g ih ono što se nesvesno nalazi u n je ­
govom so pstvenom . U p a ra n o ji d ak le p ro d ire u svest
m nogo šta što m i kod n o rm a ln ih i n eu ro tičn ih tek
pom oću p sih o an alize o tk riv am o u nesvesnom**. P a ­
ran o ik je tu , dakle, u izvesnom sm islu u prav u , on
n ešto ra z a b ira što se n o rm a ln o m izm iče, on vidi
o štrije nego n o rm a ln o m išljen je; ali to što je tako
video i poznacr on prenosi, p re b a c u je n a d ruge, i to
njegovom sa z n a n ju oduzim a v red n o st. N adam se,
p rem a tom e, d a se od m ene neće očekivati o p rav d a­
n je p o je d in ih p a ra n o ič n ih tu m ačen ja. A li p riz n aju ći
p aran o ji, p ri ta k v o m s h v a ta n ju s lu č a jn ih ra d n ji, b a r
je d an deo o p rav d an o sti, m i la k še m ožem o razu m eti
i ono o sećan je izvesnosti, onu u v e re n o st k o ja p ra ti
sva ta tu m a č e n ja p aran o ik a. O na dolazi o tu d a što

• Polazeći od drugih gledišta, pribrojili su neki autori to

prosuđivanje beznačajnih i slučajnih izražaja kod drugih
,3eziehungswahn”-u, bolesnom dovođenju u vezu sa sopstve­
nom ličnošću.
•• Fantazije histeričnih o seksualnom i svirepom zlo­
stavljanju, koje se analizom mogu učiniti svesnim, poduda­
raju se npr. ponekad do po'edinosti sa žalbama progon’enih
paranoika. Čudno je i vredno pažnje, ali ne nerazumljivo
kada istovetnu sadržinu susrećemo i kao realnost u prired­
bama perverznih za zadovoljavanje njihovih prohteva.
 316 Psihopatologija svakodnevnog života

n ešto is tin e stva rn o im a u s v e m u tom e; a n i u onim

n a š im z a b lu d a m a u su đ e n ju k o je se n e m ogu obele-
ž iti k ao bolesne, u v e re n je d a su ta čn e n ije stečeno
n a d ru g i n ačin. To u v e re n je , k o je je oprav d an o za
iz v estan deo p o grešnog to k a m isli ili izvor iz koga
ta j to k m isli potiče, m i o n d a prenosim o n a ostale de-
love celine.
b) N a nesvesno i po m eren o zn a n je o m o tiv aciji u
s lu č a jn im ra d n ja m a i om ašk am a u k a z u ju za tim i po­
ja v e p ra z n o v e rja . D a b ih o bjasnio svoje m išljenje,
izložiću m a li d o živ ljaj ko ji je za m e n e bio polazna
ta č k a ov ih ra z m a tra n ja .
P o p o v ra tk u sa f eri ja , m o je m isli uskoro okupe
bolesnici k o ji će m e za n im ati u novoj rad n o j go­
d in i. Moj p rv i p u t vodi m e je d n o j v rlo staro j dam i,
k od k o je (vidi gore, s tr. 222) već godinam a vršim
d v a p u t d n ev n o ište le k arsk e m an ip u lacije. Zbog te
je d n o lik o sti v rlo često su n a p u tu k a toj bolesnici i
za v re m e b a v lje n ja n jo m dolazile do iz ražaja nesve-
sn e m isli. N joj je p rek o dev e d ese t godina; p rem a to ­
m e, blizu je p a m e ti d a se čovek početkom svake nove
go d in e p ita koliko će još živeti. Onog d an a o kom e
g o vorim u žu rb i sam , p a uzm em kola koja tre b a da
m e od v ed u p re d n je n u kuću. S vaki od kočijaša na
s ta ja lištu kola p re d m ojom kućom poznaje ad resu te
s ta re žene, je r m e je svaki već često vozio onam o.
D anas se desilo da kočijaš n ije stao p red njenom k u ­
ćom, nego p re d kućom sa istim bro je m u jednoj
stv a rn o po izgledu sličnoj paraleln o j ulici u blizini.
J a p rim e tim tu g rešk u i p rebacim je kočijašu, koji
se izvini. D a li to nešto znači što sam dovezen pred
k u ću u kojoj tu s ta ru dam u ne nalazim ? Za m ene
začelo ne, ali da sam praznoveran, ja bih u tom do­
g ađ a ju video p red sk azan je, znak sudbine da će ta
g o d in a b iti po sled n ja za s ta ru ženu. Mnogi pred zn a­
ci k o je je is to rija sačuvala nisu bili zasnovani na bo­
ljoj sim bolici. Taj događaj ja proglašavam za slu ­
č a jn o st bez naročitog sm isla. Bilo bi nešto sasvim
d ru g o d a sam ta j p u t prevalio pešice, pa onda ,,u
m islim a”, u „ra se ja n o sti”, m esto p red p rav u kuću,
došao p re d k uću u p araleln o j ulici. To već ne bih
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 317

proglasio za slučajnost, nego za ra d n ju sa nesvesnom

nam erom k o ja iziskuje tu m ačen je. T u „om ašku u ho­
d a n ju ” m orao bih v ero v atn o o b ja sn iti ovako: m islim
da s ta ru dam u uskoro više neću naći kod kuće.
Od praznovernog, ja se d ak le razlik u jem u
ovome:
J a n e v e ru je m d a događaj u čijem p o stanku moj
duševni život n em a u d ela može išta d a m i kaže o
budućem fo rm ira n ju stv arn o sti; no, ja v eru jem da
po jav a ko ja je n e n a m e rn i iz raz m oje sopstvene d u ­
ševne d elatn o sti o tk riv a nešto skriveno, nešto što
opet p rip a d a sam o m om duševnom životu; ja, doduše,
v eru jem u spo ljn i (realni) slučaj, ali ne u u n u tra šn ju
(psihičku) slu čajn o st. P ra z n o v e ra n čovek, obrnuto,
n išta n e zna o psihičkoj m o tiv ac iji sv o jih slu ča jn ih
ra d n ji i om aški, on v e ru je d a postoje psihičke s lu č a j­
nosti; zato je on sklon d a spo ljn o m slu ča ju p rid a n a ­
ročit značaj k o ji će se iz raziti u realn o m zbivanju,
da slučaj s m a tra kao izraz nečeg sp o lja što je n je m u
skriv en o . R azlike izm eđu p razn o v e m o g i m ene su
d v o jake: prvo, on p ro jic ira n ap o lje m o tiv ac iju koju
ja tra žim u n u tra ; drugo, slu čaj ko ji ja svodim n a m i­
sao on o b ja šn ja v a pom oću zb iv an ja. A li to što on
sm atra kao sk riv en o od g o v ara n esvesnom kod m ene,
a obojica sm o p o d je d n ak o p rim o ra n i da slučaj ne
p rizn ajem o kao s lu č a j,ytiego d a g a tum ačim o*.

• Ovde dodajem lep primer na kome N. Osipov izlaže

razliku između praznovemog, psihoanalitičkog i mističnog
shvatanja (Psychoanalyse und Aberglauben, Internationale
Zeitschrift fiir Psychoanalyse, VIII, 1922). On se bio oženio u
maloj ruskoj provincijskoj varošici; neposredno zatim je sa
svojom mladom ženom putovao u Moskvu. Na jednoj stanici,
dva sata pred ciljem, zaželeo je da ode do izlaza stanice i da
baci pogled na varoš. Po njegovom očekivanju trebalo je da
voz dovoljno dugo stoji, no kada se posle nekoliko minuta
vratio, voz s mladom ženom bio je već otišao. Kada je nje­
gova stara njanja kod kuće saznala za taj slučaj, rekla je,
mašući glavom: „Od ovog braka neće biti ništa valjano.” Osi­
pov se tada smejao tom proročanstvu. Ali, kako je pet meseci
kasnije bio razveden, on mora da svoje napuštanje voza na­
knadno shvati kao „nesvestan protest” protiv svog stupanja
u brak. Varoš u kojoj mu se ta omaška desila postala je ne­
318 Psihopatologija svakodnevnog života

M oja je p re tp o sta v k a d a je to svesno n ez n an je

i n esv esn o z n a n je o m o tiv ac iji psih ičk ih slu ča jn o sti
je d a n od p sih ič k ih k o re n a p ra z n o v e rja . Z ato što p ra -
zn o v e rn i n e zn a n išta o m o tiv ac iji so p stv en ih slu č a j­
n ih r a d n ji i što čin jen ica te m o tiv ac ije tra ž i da b ude
od n je g a p riz n a ta , on je p rim o ra n da je, p o m eranjem ,
sm esti u okolni svet. A ko ta k a v proces postoji, onda
on v e ro v a tn o neće b iti o g ran ičen n a ta j je d an slu ­
čaj. J a o d ista m islim d a d o b ar deo m itološkog shva-
ta n ja sv eta , k o je d o p ire do u n a jm o d e rn ije religije,
n ije n iš ta d ru g o do p sihologija projicirana u spoljni
svet. N ejasno saznanje* o psih ičk im fa k to rim a i od­
no sim a nesvesnog, ta k o reći njihovo endopsihičko za­
paž an je, o gleda se — teško je to reći d ru k čije, tu se
m o ra d o zv ati u pom oć a n a lo g ija sa p aran o jo m — u
k o n s tru k c iji je d n e na tč u ln e realnosti, koju n au k a
tre b a ponovo d a p re tv o ri u psihologiju nesvesnog.
M ogli bism o se p o d u h v a titi za d atk a da m itove o ra ju
i iskonskom g reh u , o bogu, o do b ru i zlu, o b e s m rt­
n o sti i sličnom razre šim o n a isti način, da m e ta fiz ik u
p retv o rim o u m etapsihologiju. P o n o r izm eđu pom e-
ra n ja k o je v rši p aran o ik i p o m e ran ja koje vrši рга-
zn o v e rn i m a n ji je nego što se čini n a p rv i pogled.
K ad a su lju d i počeli da m isle, b ili su, kao što je po­
znato, p rim o ra n i d a spoljni sv et an tropom orfno r a ­
stv o re u m noštvo ličnosti p rem a sopstvenom liku;
slu ča jn o sti koje su oni prazn o v ern o tum ačili bile su,
dakle, za n jih ra d n je , iz ražav a n ja n ek ih ličnosti: oni
su se, p rem a tom e, ponašali isto onako kao i p a ra ­
noici, ko ji izvlače za k lju čk e iz n ep rim etn ih znakova
ko je im d aju drugi, i kao svi zdravi koji s pravom
od slu ča jn ih i n en a m erav a n ih ra d n ji svojih bližnjih

koliko godina kasnije vrlo značajna za njega, jer je u njoj

živela ličnost s kojom ga ;e kasnije sudbina tesno povezala.
Ta ličnost, čak i čin. enica da ona postoji, bila mu je tada
sasvim nepoznata. Ali mistično objašnjenje njegovog ponaša­
nja glasilo bi: on je tada u onoj varoši napustio voz za Mo­
skvu i svoju ženu jer je budućnost htela da se nagovesti, bu­
dućnost koja mu se pripremala u vezi sa ovom ličnošću.
* Koje, naravno, nema karakter pravoga saznanja.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 319

čine osnovu za o ce n jiv an je njihovog k a ra k te ra . P ra z ­

no v erje se čini toliko d ep lasiran o sam o u našem m o­
dernom , p riro d n o -n au čn o m g le d an ju n a svet, koje još
nipošto n ije zaokrugljeno; u „ v e ltan šau n g u ” p re-
-n au čn ih v rem en a i n aro d a ono je bilo opravdano i
dosledno.
R im ljanin koji je o d u stajao od važnog p o d u h v ata
ako se nam erio n a nepogodan le t p tica bio je dakle
relativ n o u p rav u ; on je postupao dosledno, p rem a
svojim p retp o stav k am a . A li, ako je od tog p o d u h v ata
odustao zato što se spotakao n a p rag u pred svojim
v ratim a („ип R om ain r e to u m e r a it” — R im lja n in bi
se vratio), on je i ap solutno nadm ašivao nas n e v e r-
nike, bio je bolji poznavalac duše nego što se m i tr u ­
dim o da budem o. J e r to s p o tic an je m oralo m u je b iti
dokaz da postoji n ek a su m n ja , n ek a p ro tiv stru ja u
njegovoj u n u tra šn jo sti, čija bi snaga, u tre n u tk u iz­
v ršen ja, oduzela snagu njegovoj in ten ciji. Mi smo
sam o onda sig u rn i u p o tp u n u speh ako sve duševne
snage složno teže ka željen o m cilju. K ako odgovara
S ilerov Tel, koji je toliko oklevao d a strelo m skine
ja b u k u sa glave svoga dečaka, na p ita n je n am esn ik a
G eslera zašto je p rip re m io d ru g u strelu ?

Mit diesem Pfeil durchbohrt’ ich — Euch,

Wenn ich mein liebes Kind getroffen hStte,
Und Euer — wahrlich — hatt’ ich nicht gefehit.

(Ovom bih strelom prostrelio — vas, da svoje drago čedo po-

godih, a vas — zaista — ne bih promaSio).

D. Ko je im ao p rilik e da pom oću psihoanalize

izučava sk riv e n e d u šev n e pob u d e lju d i, ta j može da
kaže ponešto novo i o k v a lite tu n esv esn ih m o tiv a koji
se izražav aju u p ra z n o v e rju . K od n erv o zn ih koji bo­
luju od opsesivnog m išlje n ja i opsesivnih sta n ja , a
koji su često veom a in telig en tn i, n a jja s n ije se po­
znaje d a p ra z n o v e rje p ro ističe iz p rig u šen ih n e p rija ­
320 Psihopatologija svakodnevnog života

te ljs k ih i s v ire p ih pobuda. P ra z n o v e rje je v elik im de-

lom o če k iv an je nesreće, i ko je dru g o m e često želeo
zla, ali je, u sled v a sp ita n ja u p ra v c u dobrog, ta k v e
že lje p o tisn u o u nesvesno, ta j će b iti n aro čito sklon
d a k az n u za ta k v o nesvesno zlo očekuje kao nesreću
k o ja m u p re ti spol ja.
P riz n a je m o d a p sihologiju p ra z n o v e rja tim p ri-
m e d b am a nipošto nism o iscrp li; m oraćem o b a r d odir­
n u ti p ita n je : da li se bezuslovno m o ra po ric ati da
p ra z n o v e rje m ože im a ti n e k ih stv a rn ih korena, da li
izvesno n em a n ik a k v ih n aslu ć iv an ja , p ro ročanskih
snova, te le p a ts k ih isk u stav a , iz ražav a n ja n atču ln ih
sila i slično? D aleko sam od toga da b ih n a b rzin u
hteo da o cenim te p ojave o kojim a postoje to lik a pod­
ro b n a zap ažanja, čak i in te le k tu a ln o is ta k n u tih ljudi,
i ko je tre b a da b u d u p re d m e t d a ljih istra živ an ja. Mi
se sam o m ožem o n a d a ti da će je d a n deo tih zapa­
žan ja, z a h v a lju ju ć i tom e što sm o počeli da stičem o
sazn aj a o nesv esn im psihičkim procesim a, b iti ra z ja ­
šn jen i, a d a ip a k nećem o m o ra ti iz osnove m en ja ti
n aša d a n a šn ja shvatanja*. A ko bi se pokazalo da se
m ogu d o k azati još i d ru g e pojave, n p r. one za koje
s p iritiš ti tv rd e da postoje, onda bism o naprosto iz­
v ršili one m o d ifik acije u našim „zakonim a” koje tr a ­
ži to novo iskustvo, ali se ipak ne bism o pokolebali
u n ašem osnovnom s h v a ta n ju o sv etu i o m eđusobnoj
povezanosti stv a ri u pjem u.
U o k v iru ovih izlaganja, n a sada p o stav ljen a pi­
ta n ja m ogu da odgovorim sam o subjektivno, tj. p re ­
m a svom ličnom iskustvu. M oram , n a žalost, priznati
d a p rip a d am onim n edostojnim individuam a pred
ko jim a du h ovi o b u sta v lja ju svoju d elatn o st a n atču l-
no iščezava, tako da n ikad nisam im ao p rilik e da sam
doživim n ešto što bi m e podstaklo da poverujem u
čudo. K ao svi ljudi, i ja sam im ao predosećanja i
doživljavao nesreće, ali jedno se drugom sklanjalo

* Poredi: E: Hitschmann, Zur Kritik des Hellsehens,

Wiener Klinische Rundschau, 1910, br. 6, i Ein Dichter und
sein Vater, Beitrag zur Psychologie religioser Bekehrung und
telepathischer Phanomene, Imago, IV, 1915—1916.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 321

s puta, tako d a predosećanjim a n išta n ije sledilo i da

m e je nesreća snalazila ne nagovestivši se unapred.
U v rem e kada sam , kao m lad čovek, živeo sam u s tra ­
noj varoši dosta sam često čuo kako m e je jedan
d rag i m eni vrlo dobro poznat glas iznenada zvao po
im enu; beležio sam ta d a tre n u ta k te h alu cin acije i
rasp itiv ao se, za b rin u t, kod onih koji su ostali dom a
šta se u to doba desilo. N ije se desilo ništa. U n a k ­
n ad u za ovo, ja sam kasnije, spokojan i n išta n e slu ­
teći, rad io sa svojim bolesnicim a dok je m oje dete
gotovo podleglo k rv a re n ju . Ni od p red o sećan ja koja
su m i sao pštili m oji bolesnici n ijed n o nisam mogao
da sm a tra m kao s tv a rn u p ojavu. A li m oram p riz n ati
da sam p o sled n jih godina, im ao nekoliko čudnih isk u ­
s tav a k o ja bi lako m ogla b iti ra z ja š n je n a pom oću
p retp o stav k e o te lep atsk o m p ren o šen ju m isli.
V era u p ro ro čan sk e snove im a m nogo pristalica,
je r se o na m ože pozvati n a čin jen icu d a se što šta u
b u d u ćn o sti ta k o o d ig ra v a kako je to p reth o d n o iskon-
s tru is a la že lja u snu*. A li to n ije nik ak v o čudo, a
osim to g a se m ože d o k azati d a izm eđu sna i isp u n je ­
n ja, po p rav ilu , p o sto je još dalekosežna o d stu p an ja
k o ja v e ro v a n je sn ev ača rad o za n em aru je. L ep p ri­
m e r sn a koji se s p rav o m m ože n az v ati pro ro čan sk im
d ala m i je je d n o m je d n a in te lig e n tn a i istin o lju b iv a
bolesnica d a g a ta čn o an a lizu jem . O na je p rič ala kako
je je d n o m sa n ja la d a je p re d o d ređ en im dućan(yn u
izvesnoj ulici s re la svoga bivšeg p rija te lja i dom aćeg
le k ara; a k a d a je s u tra d a n pošla u p rv i k v a rt, srela
ga je o d ista n a m e stu n az n ačen o m u s n u .T rim e ć u je m
da n ik a k v i k a s n iji d o živ lja ji n isu dokazali neki n a ­
ro čiti značaj to g čud n o g p o d u d a ra n ja, d a se dakle
njegovo o b razlo žen je n ije m oglo naći u budućnosti.
B rižljiv o is p itiv a n je u tv rd ilo je d a n em a n ik a k ­
vog dokaza za to d a se ta d a m a se tila svoga sn a već
u ju lr u posle noći u ko jo j g a je sa n ja la , d ak le p re
š e tn je i su sre ta . O na je m o ra la p riz n a ti da bi se te la

• Poredi: Freud, Traum und Telepathie (Imago. VIII,

1922. Sadržano u III knjizi sabranih dela).

*1 Frojd, Odabrana dela. I

322 Psihopatologija svakodnevnog života

s tv a r m ogla p rik a z a ti i n a n ač in k o ji do g ađ aju po t­

pun o o d u zim a k a ra k te r ču dnovatog i sam o o stav lja
in te re s a n ta n psihološki p ro b lem : je d n o p rep o d n e ona
je išla to m ulicom , s re la je p re d onim dućanom svoga
staro g dom aćeg le k a ra i ta d a je, videvši ga, stek la
u v e re n je d a je p o sled n je noći s a n ja la o tom s u sre tu
na to m istom m estu. A naliza je onda m ogla s veli­
kom v ero v atn o ćo m d a pokaže kako je ona došla do
tog u v e re n ja , ko jem u se, po opštim p rav ilim a, ne
može o d reći izvesna verodostojnost. S u sre t n a o d re­
đenom m estu, koji se p reth o d n o očekuje, to je u
stv a ri ran d ev u . S ta ri dom aći le k a r izazvao je u njoj
uspom enu n a s ta r a v rem en a k ad a su za n ju bili zn a­
čajn i sastan c i s je d n o m trećom osobom, koja je i
s le k aro m b ila u p rija te ljs tv u . S tim gdspodinom ona
je i d a lje opštila i d an p re tobožnjeg sna uzalu d ga
je čekala. K ad a bih m ogao da saopštim iscrp n ije sve
okolnosti, bilo bi m i lako pokazati da je ilu zija p ro ­
ročanskog sna, k ad a je v id ela p rija te lja iz ran ijeg
vrem en a, e k v iv alen tn a o tp rilik e ovim rečim a: „Ah,
gospodine doktore, vi m e sada podsećate na prošla
v rem en a, u kojim a n a N -a n ik a d a nisam m orala da
čekam u zalu d k ada sm o ugovorili sastan a k .”
N a sam om sebi zapazio sam jed n o stav an prim er,
lak za o b ja šn jen je , o onom poznatom čudnom stic aju
okolnosti koje je u toijae da sretn em o osobu kojom
sm o se baš bavili u m islim a; ta j p rim e r verovatno
je d o b ar obrazac za slične događaje. N ekoliko dana
pošto sam dobio titu lu profesora, koja u m onarhički
u ređ en im d ržav am a d aje m nogo au to rite ta, m oje
m isli su, za v rem e šetn je kroz U n u trašn ji grad, izne­
n ad a sk ren u le u d etin jsk u fan taziju o osveti koja je
bila u p eren a p ro tiv izvesnog roditeljskog para. Taj
m e je p a r nekoliko meseci ra n ije zvao k svojoj ćer-
čici, kod koje se, nadovezujući n a jedan san, poja­
vila in te re sa n tn a opsesija. S lučaj, za koji sam m i­
slio da sam ga proniknuo, vrlo m e je interesovao; ali
ro d itelji su odbili m oje lečenje i nagovestili mi da
m isle da se o b rate nekom inostranom au to rite tu koji
leči pomoću hipnoze. S ada sam ja razvio fantaziju
Ha m e ro d itelji, pošto je ta j pokušaj potpuno pro-
 Determ inizam — Vera u slučaj i praznoverje 323

mašio, m ole d a počnem sa svo jim lečenjem , d a oni

sada p rem a m eni im a ju po tp u n o p o v eren je itd. A li ja
sam odgovorio: „D a, sad a pošto sam postao profesor,
im ate i p o v eren ja. T itu la n ije ni п čem u izm enila
m oje sposobnosti; k ad a v am kao docent nisam bio
dobar, nisam vam p o tre b a n n i kao p ro feso r.” — N a
tom e m estu m o ja fa n ta z ija je p re k in u ta glasnim poz­
dravom „K la n jam se, gospodine p ro feso re” ; a kada
sam pogledao, prolazio je p o red m en e isti onaj ro d i­
teljsk i p ar, kom e sam se baš svetio, o d b ijaju ć i n ji­
hovu ponudu. C im sam razm islio o tom , priv id n o
čudo je bilo o b jašnjeno. Išao sam rav n o m i širokom ,
gotovo pustom , ulicom u s u sre t onom p aru , ugledao
sam le tim ično i poznao, m ožda d v ad e setak k o rak a
u d aljen od n jih , n jih o v e s ta s ite p rilik e, ali sam to
zap ažan je — onako kako to b iv a u neg a tiv n o j h a lu ­
cinaciji — odbacio, i to iz o nih a fe k tiv n ih pobuda
koje su zatim došle do iz ra ž a ja u m ojoj p riv id n o spon­
tanoj fan taziji.
D rugo je d n o „ ra z re š e n je p riv id n o g p red o seća n ja”
sao p štav am po O. R a n ku :
„Р ге nekog v re m e n a doživeo sam neobičnu v a ri­
ja n tu onog čudnog s tic a ja u kom e se s re tn e osoba
kojom sm o se baš bavili u m islim a. N eposredno p re
Božića id em u A u stro u g a rs k u b a n k u d a tam o razm e-
nim d eset n ovih s re b rn ih k ru n a k ako b ih m ogao da
d elim poklone*. U to n u o u am biciozne fa n ta z ije ko je
se n ad o v e zu ju n a s u p ro tn o s t izm eđu m o je n ez n atn e
gotovine i m ase novca n ag o m ila n e u bančinoj zgradi,
zak ren em u u sk u ulicu Đ ankgasse, u kojoj se b an k a
nalazi. P re d k ap ijo m v idim au to m o b il i m nogo lju d i
kako u la ze i izlaze. P o m islim d a će činovnici baš
im ati v re m e n a za m o jih n ekoliko k ru n a ; svakako ću
to b rzo sv ršiti, položiti b a n k n o tu k o ja tre b a d a se ra z -
m eni i reći: M olim , d a jte m i zlato! — O dm ah opazim
svoju z a b lu d u — tre b a d a tra ž im srebro — i p ren em
se iz sv o jih s a n ja rija . U d a lje n sv eg a još nekoliko ko­

• Tamo doznam, što sam već ranije znao, da se srebrni

I nikleni novac menja u Glavnoj zemaljskoj blagajni, neda­
leko od bančine zgrade.
324 Psihopatologija svakodnevnog života

ra k a od ulaza, vid im kako m i u s u sre t dolazi m ladić

k o ji m i se čini poznat, ali koga zbog svoje k ra tk o v i-
d o sti jo š n e m ogu sig u rn o d a poznam . K ako se on
p rib liži, poznam u n je m u školskog d ru g a m oga brata,
po im en u G old (zlato), od čijeg sam brata, poznatog
k n jižev n ik a, u p o četku sv o je lite ra rn e k a rije re oče­
kiv ao d a će m e m nogo pom agati. M eđutim , on to
n ije učinio, p a je ta k o izostao i očekivani m a te rija ln i
u sp eh k o jim se z a b a v lja la m o ia m a šta n a p u tu za
b an k u . P re m a tom e, m o ra b iti d a sam , uto n u o u svo­
je fan tazije, nesvesno zapazio p rib liž a v a n je gospodi­
n a G olda, što зе m ojoj svesti, k o ja je s a n ja la o m a­
te r ija ln im uspesim a, p rik a zalo n a ta j n ač in što sam
o dlučio d a n a š a lte ru b la g a jn e za tražim zlato — m e­
sto m a n je v red n o g sre b ra . A li, s d ru g e stran e , p a­
ra d o k sa ln a čin jen ica d a je m o je nesvesno bilo spo ­
sobno d a zapazi o b je k t k o ji je m oje oko te k k asn ije
m oglo da pozna, o b ja šn jiv a je i iz gotovosti k o ja po­
tiče iz k o m p lek sa (K o m p lex b ereitsch aft, B leuler); ta
je g o tovost b ila u sre d sre đ e n a n a m a te rija ln o i u p ra v ­
lja la je m o je k o rak e od početka, pro tiv n o m om bo­
ljem zn a n ju , k a onoj zg rad i u kojoj se m e n ja sam o
zlatn i i p a p irn i novac” (Z en tra lb la tt fiir Psychoana­
lyse, II, 3).
U k a te g o riju čudnog i jezovitog ide i ono osobito
osećan je k o je im am o u n ekim tre n u cim a i situ a cija­
m a kao d a sm o sasvim isto to već jednom doživeli, u
istom se položaju već jed n o m nalazili, m ada nikad n e
usp ev am o d a se ja sn o setim o tog ra n ije g što se tako
nag o v eštav a. Z nam d a sam o u sv aja m površan i ne-
ta čan n ačin govora k ad a ono što se u čoveku u takvim
m o m en tim a ja v lja nazivam osećanjem ; posredi je
sv ak ak o sud, i to sud o p oznavanju; ali ti slučajevi
ip ak im aju sasvim n arp čit k a ra k te r, a ne sm e se
sm etn u ti s u m a to da se čovek nikad ne m ože setiti
onog traženog ra n ije g doživljaja. Ne znam da li je
ta po jav a takozvanog „d e ja v u ” 115 ozbiljno uzim ana
kao dokaz ra n ije psihičke egzistencije individue; ali

>*» Deja vu (francuski) — već viđeno.

 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 325

psiholozi su joj svakako poklonili p až n ju i tru d ili se

da zag o n etku rese n a jra z lič itijim sp ek u la tiv n im p u ­
tevim a. C ini m i se d a n ije d a n od izn etih pokušaja
o b ja šn jen ja n ije tačan, je r oni svi u zim aju u obzir
sam o p ro p ra tn e p o jav e i okolnosti k o je olakšavaju
p o stanak tog fenom ena. O ne psihičke procese koji, po
m ojim zapažanjim a, isključivo dolaze u obzir z a o b ja­
š n jen je to g „d ć ja v u ”, a to su nesvesne fantazije, p si­
holozi d an as uo p šte za n em aru ju .
M islim d a n ije p rav o obeležavati osećanje da smo
nešto već je d n o m doživeli kao ilu ziju . N aprotiv, u
tak v im tre n u c im a se stv a rn o d o d iru je nešto što je
već je d n o m doživljeno, sam o što je nem ogućno svesno
se se titi toga, je r to n ik a d a n ije bilo svesno. O seća­
n je „d ć ja v u ” odgovara, k ra tk o rečeno, sećan ju na
n esvesnu fa n ta z iju . P o sto je n esv esn e fa n ta z ije (ili
b u d n i snovi), kao što im a i ta k v ih svesnih tv orevina,
koje svako zna iz sopstvenog iskustva.
Z n am d a b i ta j p re d m e t bio dosto jan n ajp o d ro b -
n ijeg ra z m a tra n ja , ali ću ovde n av e sti sam o analizu
jed n o g je d in o g s lu č a ja „d ć ja v u ” , u kom e se to ose­
ća n je o d lik u je osobitom inten ziv n o šću i upornošću.
N eka gospođa, kojoj je sad 55 godina, tv rd i d a se sa­
svim ja sn o seća k ako je sa d v a n a e st i po godina prvi
p u t p o setila n ek e ško lsk e p rija te ljic e n a selu i, k ad a
je u šla u b aštu , sm esta im a la o sećanje d a je tu je d ­
nom b ila; to se o sećan je ponovilo k a d a je stu p ila u
p ro sto rije za sta n o v a n je , ta k o d a je m islila d a zna
u n ap red k o ja je id u ć a p ro sto rija , k a k a v će se izgled
im ati iz n je, itd . M eđutim , sasv im je isk lju čen o i r a ­
s p itiv a n je m kod ro d ite lja o p o v rg n u to d a je to ose­
ć a n je p o zn a to sti m oglo d a p o tiče iz n ek e n je n e r a ­
n ije po sete toj ku ći i b ašti, n p r. u n je n o j ran o j m la ­
d osti. G ospođa k o ja je to d oživela i sao p štila n ije tr a ­
žila psihološko o b ja šn je n je , n ego je sm a tra la d a se
u tom o sećan ju p ro ro čan sk i nag o v estilo koliki će zn a­
čaj te p rija te ljic e k a s n ije steć i za n je n o sećajni život.
No, razm o trim o li okolnosti pod k o jim a se pojavio
taj fenom en, u k a z u je n a m se p u t k a d ru g o m s h v a-
ta n ju . K ad a je pošla u tu posetu, o na je zn a la d a te
devojčice im a ju je d n o g jedinog, te šk o bolesnog b ra ­
326 Psihopatologija svakodnevnog života

ta . P rilik o m p o sete o na g a je i videla, n a šla d a v rlo

rđ a v o iz g led a i m islila je d a će skoro u m re ti. M eđu­
tim , n je n ro đ e n i je d in i b r a t bolovao je nekoliko m e­
seci ra n ije opasno od d ifte rije ; za v rem e n jegove bo­
le sti o n a je n e d e lja m a stan o v a la daleko od ro d ite lj­
sk e kuće, kod n e k e ro đ ak e. O na m isli da je i n je n
b r a t bio u toj po seti n a selu, m isli čak da je to bio
n je g o v p rv i veći iz le t posle bolesti; ali u tom e je
n je n o s ećan je čudno n esigurno, dok su joj sve d ru g e
po jed in o sti, a n aro čito h a ljin a k o ju je toga d an a no­
sila, isu v iše ja sn o p re d očim a. Z n a lcu neće b iti teško
z a k lju č iti iz tih zn ak o v a d a je kod devojčice tad a
ig ra lo v e lik u ulo g u o če k iv an je da će joj b r a t umreti^
i d a to o če k iv an je ili n ik a d a n ije postalo svesno ili je
posle srećn o g ishoda b ra to v lje v e bolesti bilo energič­
no p o tisn u to . U d ru g o m slu ča ju , ona bi m o ra la no­
s iti d ru g u h a ljin u , crn in u . K od p rija te ljic a ona je
n ašla a n a lo g n u s itu a ciju , je d n o g b ra ta u opasnosti da
skoro u m re , što se u b rzo posle toga odista i desilo.
M esto d a se ta d a svesno seti kako je tu s itu a c iju p re
nek o lik o m eseci i sam a p ro živ ela — se titi se toga
bilo je onem ogućeno p o tisk iv an je m — ona je ose­
ća n je s ećan ja p re n e la n a p ro sto rije, b aštu i kuću, i
p o d leg la p o ja v i „fausse reconnaissance” (pogrešno
p o zn av an je, prepoznavanje), osećanju da je sve to,
tačn o onako, već je d n o m videla. Iz činjenice da je
tu po sto jalo p o tisk iv an je m ožem o z a k lju čiti da n e­
k a d a šn je o čekivanje b ra to v lje v e sm rti, po svom k a ­
ra k te ru , n ije bilo' m nogo u d aljen o od fan tazira n e že­
lje. O nda bi ona ostala jedino dete. U svojoj kasnijoj
n eu ro zi p a tila je od n ajin te n ziv n ijeg stra h a da će iz­
gu b iti sv o je ro d itelje; iza toga s tra h a m ogla je an a­
liza, kao obično, d a o tk rije nesvesne želje iste sa-
držin e.
M oje sopstvene površne doživljaje toga „deja v u ”
m ogao sam n a sličan način o bjasniti iz afek tiv n e kon­
stelacije toga tre n u tk a . „Eto, to bi sad opet bio povod
da se p ro b u d i ona (nesvesna i nepoznata) fantazija
k o ja se ta d a i ta d a stv o rila u m eni, kao želja da se
po boljša m oja situ a cija.” Ovom o b ja šn jen ju pojave
„d e ja v u ” dosada je poklonio pažnju sam o jedan je ­
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 327

d ini posm atrač. D r Ferenci, kom e treće* izdanje ove

k n jige im a da zahvali za to lik e dragocene priloge,
piše m i o tom : „U verio sam se, kako kod sebe tako
i kod d ru g ih , da se neo b jašn jiv o osećanje poznatog
može svesti n a n esvesne fa n ta z ije n a koje nas ak tu el-
na situ a cija nesvesno podseća. Kod jednog od m ojih
bolesnika to je bilo p riv id n o d ru k čije, ali u stv a ri
sasvim analogno. To o sećanje se kod n je g a v rlo često
ponavljalo, ali se redovno pokazivalo da potiče od
za boravljenog (potisnutog) dela sna iz prošle noći.
Cini se, dakle, d a „d e ja v u ” m ože d a potiče ne sam o
od bu d n ih , nego i od nbćnih snova.”
K asn ije sam doznao d a je G rase (G rasset) 1904.
godine dao o b ja šn je n je te p o ja v e koje se veom a pri-
bližu je m om e.
G odine 1913. opisao sam u m aloj raspravi* d ru ­
gu p o jav u k o ja je d o sta b lisk a p o ja v i „d ć ja v u ” . To
je „d ć ja ra c o n tć ” 118 ilu zija d a sm o nešto već saopštili;
ona je n aro čito in te re s a n tn a k ad a se p o ja v lju je za
v rem e p sih o an a litičk o g lečenja. B olesnik ta d a tv rd i,
sa sv im a znacim a s u b je k tiv n e sig u rn o sti, d a je neku
o d ređ en u uspom enu već odavno ispričao. L e k ar je,
m eđutim , sig u ra n u p ro tiv n o i gotovo u v e k m ože bo­
lesn ik u d a dokaže nje g o v u zab lu d u . O b ja šn je n je ove
in te re s a n tn e om aške je v ero v atn o u to m e što je bo­
lesnik im ao im p u ls i n a m e ru d a učin i ono saopšte-
nje, ali je p ro p u stio d a je o stv ari, i d a sad a sećan je
na tu n a m e ru s ta v lja , kao zam enu, n am esto njen o g
izv ršen ja.
N ešto slično, v e ro v a tn o i isti m ehanizam , poka­
zu ju p o ja v e k o je je F eren ci nazvao „tobožnje om a­
šk e”**. C ovek m isli d a je n ešto — n ek i p re d m e t —
zaboravio, za tu rio , izgubio, a m ože d a se u v eri da
n ije u činio n iš ta slično, d a je sve u red u . N eka se
bolesnica n p r. v ra ć a u sobu le k a re v u s m otivaciiom

• (Љег fausse reconnaissance (,,dćj& raconte”) wahrend

der psychoanalytischen Arbeit. (Internationale Zeitschrift fiir
Psychoanalyse, I, 1917. Sabrana dela, knjiga VI).
"• Dćjži racontć (francuski) — već ispričano.
•• Internationale Zeitschrift flir Psychoanalyse, III, 1915.
328 Psihopatologija svakodnevnog života

da hoće d a uzm e k išo b ran k o ji je tam o ostavila, ali

le k a r opazi d a ona ta j k išo b ra n — d rži u ruci. P osto­
jao je d ak le im p u ls za ta k v u o m ašku i ta j je bio do­
v o ljan d a zam eni n je n o iz v rše n je. Izuzevši ovu ra z ­
liku, to b o ž n ju o m ašku m oram o d a stavim o u isti red
sa stv arn o m . A li ona je, ta k o reći, je v tin ija .
E. N edavno sam im ao p rilik u d a jed n o m filozof­
ski obrazo vanom kolegi izložim nekoliko p rim e ra
z a b o ra v lja n ja im ena, zajed n o sa njih o v o m analizom ;
on se p o žurio d a odgovori: „То je sve v rlo lepo, ali
kod m en e se za b o ra v lja n je im en a o d ig rav a d ru k č ije .”
Toliko sebi, očigledno, n e sm em o olak šati posao; ne
v e ru je m d a je m oj kolega ik a d p re toga m islio n a to
da an a liz u je neko za b o ra v lja n je im ena: on n ije um eo
ni d a kaže ka k o se to d ru k č ije odigraVa kod njega.
A li n je g o v a p rim ed b a ip a k d o d iru je pro b lem koji će
m nogi b iti skloni d a stav e u p rv i red. D a li ovde dato
ra z re še n je om aški i slu č a jn ih ra d n ji važi uopšte ili
sam o za p o jed in ačn e slučajeve, a ako važi sam o za
p o jed in ačn e, pod ko jim u slovim a bi to razre še n je
m oglo d a se u p o tre b i i za o b ja šn jen je p ojava koje su
d ru k č ije postale? M oja isk u stv a n isu dovoljna da bih
m ogao o d govoriti n a to p itan je . M ogu sam o da upo­
zorim n a to d a se veze i odnosi ko je sm o ovde o tk rili
ne sm e ju s m a tra ti kao nešto retko; je r k ad god sam
kod sebe ili svojih bolesnika učinio probu, oni su, kao
u n av ed en im p rim erim a, m ogli sigurno b iti doka­
zani, ili su se b a r pojavili ja k i razlozi za p retp o stav ­
ku da oni postoje. To što n e uspevam o svaki p u t da
nađem o sk riv en i sm isao sim ptom ske ra d n je n ije n i­
kakvo čudo, je r kao p resu d an fa k to r tu dolazi u ob­
zir v eličina u n u tra šn jih o tp o ra koji se p ro tiv stav ljaju
rešen ju . Mi ne možemo, kod sebe sam ih ili kod bo­
lesnika, o b jasniti ni svaki pojedini san; dovoljno je,
da bi se p o tv rd ila opšta važnost teorije, ako sam o
delim ice prodrem o do sk riv en e veze m eđu raznim
elem en tim a celine. S an koji se pokazao n ep ristu p a­
čan, ako smo odm ah su tra d a n pokušali da ga razre -
šimo, često posle ned elju ili m esec dana o tk riv a svoju
ta jn u , ako se u m eđuvrem enu desila stv a rn a prom e-
na koja je sm an jila in ten zitet sukobljenih psihičk:h
 D eterm inizam — Vera u slučaj i praznoverje 329

sila. To isto važi i za re sa van je om ašaka i sim ptom ­

skih ra d n ji. P rim e r om aške u č ita n ju ,,U b u re tu kroz
E v ro p u ” dao m i je p rilik e d a pokažem kako sim ptom
koji je isp rv a bio iierazre šiv m ože d a se podvrgne
an alizi pošto je popustio rea ln i in teres za po tisn u tu
misao*. D ok je p o sto ja la m ogućnost da m oj b ra t to ­
liko ž e ljen u titu lu d o b ije p re m ene, ona se om aška
o d u p ira la sv im p o k u šajim a analize; pošto se p oka­
zalo d a je to nev e ro v a tn o , o djednom se i m eni u k a ­
zao p u t k o ji je vodio ra z re še n ju om aške. Bilo bi,
dakle, po grešno tv rd iti d a su svi slu ča jev i koji se
ne d a ju a n a lizo v a ti n a s ta li po d ru g o m m ehanizm u,
a n e po ovom k o ji je ovde o tk riv en ; za tu p re tp o ­
sta v k u bili b i p o tre b n i još d ru g i dokazi, a ne sam o
n eg ativ n i. N i gotovost, k o ja se v ero v atn o nalazi kod
sv ih zd rav ih , d a v e ru je m o u d ru g o o b ja šn je n je om a­
ški i sim p to m sk ih ra d n ji n em a n ik a k v u dokaznu sn a ­
gu; o n a je, kao što se sam o po sebi razu m e, izraz
o n ih is tih p sih ič k ih sila k o je su tu ta jn u stv o rile i
ko je se zbog to g a zalažu za n je n o očuvanje, a o d u ­
p iru se n je n o m ra s v e tlje n ju .
S d ru g e stra n e , n e sm em o p re v id e ti da p o tisn u te
m isli i p o b u d e sebi n e s tv a r a ju sam ostalno svoj iz­
raz u sim p to m sk im ra d n ja m a i om aškam a. T ehnička
m ogućnost za ta k v o isk lizn u će in e rv a c ija m o ra biti
d a ta nezavisno od tih ra d n ji i om ašaka; n ju onda
rad o isk o rišću je n a m e ra p o tisn u to g d a dođe do iz­
raža ja. P o d ro b n a is tra ž iv a n ja filozofa i filologa tr u ­
dila su se d a utvrdfe k ak v e s tr u k tu r n e i funkcionalne
re a k c ije s to je n a ras p o la g a n ju ta k v o j n a m e ri u s lu ­
ča ju g o v o rn e om aške. T ako m e đ u u slovim a om aške

• Tu se nadovezuju interesantni problemi ekonomske

prirode, pitanja koja uzimaju u obzir činjenicu da psihički
procesi idu za sticanjem prijatnosti i poništenjem neprijat­
nosti. Već je ekonomski problem to kako je mogućno da se
ime koje je zaboravljeno iz motiva neprijatnosti ponovo nade
putem asocijativnih zamena. Lepi rad Tauskov („Entwertung
des Verdrangungsmotivs durch Rekompense”, Internationale
Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1913) pokazuje na dobrim
primerima kako zaboravljeno ime opet postaje dostupno ako
smo uspeli da ga ukopčamo u prijatnu asocijaciju što može
da izravna neprijatnost koja se očekuje pri reprodukciji.
330 Psihopatologija svakodnevnog života

i sim p to m sk e r a d n je razlik u jem o nesvesni m otiv od

fizio lo šk ih i p sihofizičkih re la c ija k o je m u izlaze u
s u sre t; o sta je još otv o re n o p ita n je d a li, u g ra n ic a ­
m a z d ra v lja , im a i d ru g ih m o m en ata koji, kao n e-
sv esn i m o tiv i n am esto n jega, m ogu p u te m tih istih
re la c ija d a stv o re om aške i sim p to m sk e ra d n je . N ije
m oj z a d a ta k d a odgovorim n a to p itan je .
U ostalom , n ije m o ja n a m e ra ni to d a još u v eli­
čam razlik e, k o je su dovoljno velike, izm eđu psiho­
an a litičk o g i v u lg a rn o g sh v a ta n ja om ašaka. N aprotiv,
h te o b ih d a u k ažem n a slu ča jev e u ko jim a te ra z lik e
g u b e m nogo od svoje o štrin e. Z a n a jje d n o s ta v n ije i
n a jn e u p a d ljiv ije p rim e re om ašaka u č ita n ju i pisa­
n ju , u k o jim a se m ožda sam o sažim aju reči ili se reči
i slova izosfave, o tp a d a ju slo žen ija tu m ačen ja. S a
s ta n o v išta psihoanalize m o ra se tv rd iti d a se u tim
s lu ča jev im a nagovestio n e k i porem ećaj intencije, ali
se n e m ože reći o tk u d a je ta j p o rem ećaj poticao i šta
je n am erav ao . On je i postigao sam o to da je doka­
zao svoje p o sto ja n je. U tim slu ča jev im a vidim o onda
i to d a s tu p a ju u dejstv o fa k to ri koji om ogućavaju
i o la k ša v aju om aške pom oću izvesnih glasovnih od­
n osa i je d n o sta v n ih psiholoških asocijacija — fak to ri
čije p o sto ja n je m i n ik a d nism o poricali. A li o p rav ­
d a n je n au č n i za h tev da se ta k v i ru d im e n ta rn i slu ­
čajev i o m ašaka p ri č ita n ju ili p isan ju o ce n ju ju p re ­
m a bo lje izraženim , čije izu čav an je d aje tako nedvo­
sm islen a o b av e šten ja o prouzrok ovan ju om ašaka.
F. O tkako sm o p re tre sa li om ašku u govoru, za­
d o voljili sm o se tim e što sm o dokazivali da om aške
im aju sk riv en u m otivaciju, i pom oću psihoanalize
k rčili sm o sebi p u t k a p o znavanju te m otivacije.
O pštu p riro d u i osobitost psihičkih fak to ra koji u
o m aškam a dolaze do izražaja dosad gotovo nism o ni
uzim ali u obzir, svakako se još nism o p o trudili da
ih bliže odredim o i da ispitam o kakvim se zakonim a
oni pok o ravaju. N ećem o ni sada pokušati da taj p re d ­
m et resim o iz osnova*, je r će nas p rvi koraci ubrzo

* Ova knjiga pisana sasvim popularno, hoće samo go­

milanjem primera da utre put potrebnoj pretpostavci o po-
 Determ inizam — Vera u slučaj i praznoverje 331

poučiti d a u tu o b la st m ožem o b o lje p ro d re ti s d ru ­

ge stran e . O vde sebi m ožem o p o stav iti nekoliko p i­
tan ja, k o ja hoću b a r d a navedem , i d a obeležim n ji­
hove granice:
1) Sta je sadržina i kakvo je poreklo m isli i po­
buda koje" se nagoveštavaju om aškam a i slučajnim
radnjama?
2) P o d k o jim u slovim a m isao ili p ro h te v b iv a ju
p rim o ran i ili osposobljeni d a se posluže tim p o ja­
vam a kao iz ražajn im sred stv im a?
3) M ogu li se dokazati p o sto ja n e i nedvosm islene
veze izm eđu v rs te o m ašaka i k v a lite ta onoga što se
n jim a izražava?
P očeću tim što ću p rik u p iti n ešto m a te rija la za
odgovor n a p o sled n je p ita n je . P re tre s a ju ć i p rim e re
om aški u govoru, n ašli sm o d a je p o tre b n o preći p re ­
ko g ran ica o beleženih n a m e ra v a n im govorom i m o­
rali sm o tra ž iti u zro k p o rem ećaja govora v an govor­
ne in ten cije. T aj u zro k m ogao se u je d n o m nizu s lu ­
ča jev a lak o p ro n aći i tu je on bio p o zn a t svesti do­
tičnog lica. U p riv id n o n a jje d n o s ta v n ijim i n a jp ro -
v id n ijim p rim e rim a iz raz m isli p o re m e tila je d ruga,
naoko ra v n o p ra v n a fo rm u la c ija a d a n ije bilo m o­
gućno n av e sti z a što je je d n a podlegla, a d ru g a preo -
v la d ala (k o n ta m in a cija M erin g e ra i М ајега). U drugoj
g ru p i slu č a je v a p o d le g an je je d n e fo rm u la c ije bilo je
m p tiv isan o n ek im obzirom k o ji m e đ u tim n ije bio
d o voljno ja k da bi tu fo rm u la c iju p o tp u n o suzbio
(p rim er: „ zum V o rsch w ein g e k o m m e n ”). I su zb ijan a
fo rm u lacija b ila je ja sn o svesna. O tre ćo j g ru p i tek
se m ože tv rd iti bez o g ra n ič e n ja d a je re m e tila č k a m i­
sao b ila ra z lič ita od n a m erav an e , i tu se, kako se čini,
može iz v ršiti je d n a b itn a podela. R em etilačk a m isao
je ili v ez an a s p o rem ećen o m p o sred stv o m m isaonih
asocijacija (rem ećen je u sled u n u tra š n je g p ro tiv reče-
nja), ili je je d n a d ru g o j s tr a n a po su štin i, p a je baš
nekom ču dnom sp o ljn o m asocijacijom p orem ećena
reč p o v ezana s re m e tila č k o m m isli, k o ja je često n e­

stajanju duševnih procesa koji su nesvesnl a ipak deluju, i

kloni se svih teorijskih razmatranja o prirodi tog nesvesnog.
332 Psihopatologija svakodnevnog života

sv esn a. U p rim e rim a k o je sam n aveo iz m o jih psiho­

an a liza , celi g o vor je pod u tic a je m m isli k o je su u
to isto v re m e p o stale ak tiv n e, ali su potp u n o n esv e­
s n e ; o n e se bilo o d aju sam im porem ećen jem (K lap-
p e rsch lan g e ;— K leopatra), bilo p o k az u ju in d ire k ta n
u ticaj n a ta j n ač in što o m o gućavaju da po jed in i d e ­
lo vi svesno n a m e ra v a n o g govQra re m e te je d n o d ru ­
go (A se n ta m e n , iza čega s to ji H asenauerstrasse, r e ­
m in iscen c ije n a je d n u F ra n c u sk in ju ). S u zb ijan e ili
n esv esn e m isli od k o jih o m aška u govoru polazi n a j­
ra z n o v rs n ije g su po rek la. N ešto opšte, sv im a za jed ­
ničko, ovaj p re g le d n a m d ak le n e o tk riv a n i u kom
p rav cu .
U p o red n o is p itiv a n je om ašaka p ri č ita n ju i p i­
s a n ju dovodi do is tih re z u lta ta . C ini se d a pojedini
slu čajev i, kao i n e k e om aške u govoru, p o sta ju usled
n ekog s a žim an ja k o je n ije d a lje m otivisano (npr.:
d e r A p fe). M i bism o rad o h te li sazn ati d a li, ipak,
ne m o ra ju b iti isp u n je n i n a ro č iti uslovi d a bi uzelo
m a h a ta k v o sažim anje, k o je je n a svom e m estu u ra d u
sna, ali n e u n ašem bu d n o m m išljen ju ; a to iz sam ih
p rim e ra n e doznajem o. No, o tu d a ja nipošto ne bih
izveo za k lju ča k da n e postoje ta k v i uslovi kao što je
p o p u šta n je svesne pažnje, zato što, s d ru g e strane,
zn am da se baš au to m atsk e r a d n je o d lik u ju k o rek tn o -
šću i pouzdanošću. P r e b ih naglasio d a su i ovde,
kao ta k o često u biologiji, n o rm a ln e ili približno n o r­
m a ln e okolnosti n ep o v o ljn iji p red m eti istra živ an ja
nego patološke. Što p ri ra z ja š n ja v a n ju ovih n ajlak ših
p o rem ećaja o staje n ejasn o biće, po m om očekivanju,
ra sv e tlje n o je o b ja šn jen je m težih porem ećaja.
I za om aške u č ita n ju i p isan ju im a dovoljno
p rim e ra u kojim a se m ože rasp o zn ati u d a lje n ija i slo­
žen ija m otivacija. „Im F ass d u rc h E u ro p a” je p o re­
m ećaj č ita n ja koji se ra z ja šn ja v a u ticajem jedne
u d aljen e, po svojoj su štin i tu đ e m isli, ko ja izvire iz
po tisn u to g p ro h te v a lju b o m o re i častoljublja i koja
isk o rišću je d v o stru k i sm isao reči B eforderung (una­
p ređ en je i p re vožen je) za vezu sa in d iferentnom i
bezazlenom tem om k o ja se čitala. U slu čaju B urkhar-
da sam o je im e u p o tre b lje n o tako u dvojakom sm islu.
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 333

O čevidno je d a p orem ećaji fu n k cija govora la k še

n a ita ju i s ta v lja ju m a n je za h tev e rem etilačk im sn a­
g am a nego p o rem ećaji d ru g ih d u ševnih funkcija.
N a d rugom sm o tlu k ad a isp itu jem o za b o ra v lja­
nje u užem sm islu, tj. z a b o ra v lja n je pro šlih doživljaja
(zab o rav ljan je ličn ih im en a i s tra n ih reči, kao u o delj-
cim a I i II, m oglo b i se odv o jiti od tog za b o ra v lja n ja
sensu s tric tio ri117 kao „ sm e tan je s u m a ”, a zab o rav ­
lja n je n a m e ra kao „ p ro p u š ta n je ”). O snovni uslovi
no rm aln o g p rocesa p ri z a b o ra v lja n ju n epoznati su*.
Ne sm em o iz g u b iti iz v id a n i to d a n ije sve zabo­
rav ljen o što k ao zab o ra v lje n o sm atram o . N aše o b ja­
š n je n je se odnosi sam o n a one slu ča jev e u kojim a
za b o ra v lja n je izaziva n aše čuđenje, ukoliko se p ro ­
tiv i p ra v ilu d a se z a b o ra v lja nevažno, a d a se važno
zad ržav a u pam ćen ju . A n aliza p rim e ra z a b o ra v lja n ja

117 Sensu strictiori (latinski) — u užem smislu.

* O mehanizmu zaboravljanja u pravom smislu reči
mogu da dam ova nagoveštenja: materijal sećanja uopšte
potpada pod dva uticaja, pod sažimanje i izopačavanje. Izo­
pačavanje je delo tendencija koje vladaju duševnim životom
i upereno je, pre svega, protiv tragova sećanja koji su zadr­
žali dovoljan efekat i koji su zato rezistentniji ргетпа sažima­
nju. Tragovi koji su postali indiferentni potpadaju pod pro­
ces sažimanja bez otpora; ali se može zapaziti da se, povrh
toga, na indiferentnom materijalu izopačavanja zadovoljavaju
tendencije koje su onde gde su htele da se Izraze ostale ne-
tado voljene. Kako se ti procesi sažimanja i izopačavanja pro­
težu na dugo vreme, za koje svi doživljaji deluju u smislu
preobražavan ja sadržine pamćenja, nama se čini da vreme
uspomenama oduzima sigurnost i jasnoću. Vrlo verovatno pri
zaboravljanju uopšte ne postoji direktna funkcija vremena.
Na potisnutim tragovima sećanja možemo konstatovati
da oni ni za najduže vreme nisu pretrpeli nikakve promcne.
Nesvesno je uopšte van vremena.
Najvažniji a i najčudniji karakter psihičke fiksacije je
u tome što su svi utisci, s jedne strane, sadržani onakvi kakvi
su bili kad su primljeni, a povrh toga Još u svima onim obli­
cima koje su dobili u daljem razvoju; taj odnos se ne može
objasniti nikakvim poredenjem sa takvom pojavom iz neke
druge oblasti. Prema teoriji, moglo bi se dakle svako ranije
stanje sadržine pamćenja uspostaviti za sećanje, 1 onda ako
su njeni elementi sve prvobitne veze odavno zamenlli no­
vijima.
 334 Psihopatologija svakodnevnog života

za k o je n a m se čini d a za h tev a ju n aro čito o b ja šn jen je

p o k az u je sv ak i p u t kao m o tiv z a b o ra v lja n ja av e rz iju
d a se setim o n ečeg a što m ože d a izazove m u čn a ose­
ća n ja. D olazim o do p re tp o sta v k e d a ta j m otiv teži
d a se isp o lji sv u d a u d u ševnom životu, ali d a ga d r u ­
ge, su p ro tn e sile u to m s p rečav a ju . O bim i značaj
to g n e rasp o lo žen ja p ro tiv sećan ja n a m učne u tisk e
z a slu ž u ju d a b u d u n aj b riž ljiv i je psihološki ispitani;
i bez v eze s celim tim p roblem om n e može se rešiti
p ita n je : k o ji n a ro č iti uslovi u p o je d in im slučajevim a
o m o g u ć u ju z a b o ra v lja n je za k o jim postoji opšta
te žn ja.
P r i z a b o ra v lja n ju n a m e ra u p rv i re d stu p a d rugi
m o m en t; sukob koji sm o sam o naslu ćiv ali kada je
b ilo u p ita n ju p o tisk iv a n je nečega čega je m učno
s e titi se — ta j sukob ovde p o staje opipljiv, i p ri an a­
lizi tih p rim e ra redovno raspoznajem o pro tiv v o lju
k o ja se o d u p ire n a m e ri a da je ipak ne ukida. Kao u
o m a šk a m a k o je sm o ra n ije obradili, i ovde se raspo­
z n a ju d v a tip a duševnog procesa. P ro tiv v o lja se ili
-direktno su p ro ts ta v lja n am eri (ako su n am ere od iz-
v esnog značaja), ili je p ak toj n am eri sasvim tu đ a i
s v o ju vezu s n jo m u sp o stav lja s poljnom asocijacijom
(k ad a su n a m e re gotovo in d iferen tn e).
Isti sukob postoji i u om aškam a p ri h v atan ju .
Im p u ls ko ji se iz ražav a u rem ećen ju ra d n je često je
-suprotan im puls, ip a k još češće uopšte tu đ im puls,
ko ji sam o isk o rišću je p rilik u da p ri v ršen ju rad n je,
rem eteć i je, dođe do izražaja. S lučajevi u kojim a do
rem ećen ja dolazi usled u n u tra šn je suprotnosti zna­
č a jn iji su i odnose se tak o đ e n a važnije rad n je.
U n u tra š n ji sukob zatim u slučajnim ili sim ptom -
sk im ra d n ja m a sve više dolazi u pozadinu. Te mo-
to ričn e m anifestacije, koje sv est m alo ceni ili sasvim
prev iđ a, služe tako kao izraz raznovrsnim nesvesnim
ili su zb ijan im p rohtevim a; većinom one sim bolički
p rik a z u ju fan tazije ili želje.
O dg o v arajući na prvo p itan je : kakvog su porekla
m isli i p ro h te v i koji dolaze do izraza u om aškam a,
m ožem o reći da se u m nogim slučajevim a lako može
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 335

pokazati poreklo rem etilačk ih m isli od prig u šen ih

p ro h te v a duševnog života. S ebična, ljubom orna, n e­
p rija te ljs k a osećanja i im pulsi koji su pod pritiskom
m oralnog v a s p ita n ja služe se kod zd rav ih često om a­
škom d a bi n ekako izrazili sv o ju nesu m n jiv u , ali od
viših d u šev n ih in sta n c ija n e p riz n a tu moć. N espreča­
v an je tih om aški i slu č a jn ih ra d n ji odgovara dobrim
delom kom otnoj trp e ljiv o sti p rem a nem oralnom . M e­
đ u tim su zb ijan im p obudam a ne m alu ulogu ig ra ju
razn o v rsn a sek su aln a s tru ja n ja . Š to se baš ona tako
retk o p o ja v lju ju u m ojim p rim erim a, m eđu m islim a
k o je je o tk rila analiza, to je slu ča jn o st m a te rija la .
K ako sam analizi p retežn o p o d vrgnuo p rim e re iz m og
sopstvenog duševnog života, izbor je bio u n ap red
p ris tra sa n i u p ra v lje n ka isk lju čiv a n ju seksualnog. U
d ru g im slu ča jev im a se čini d a rem etilačk e m isli iz­
v iru iz sasvim bezazlenih p rig o v o ra i obzira.
S ad a tre b a d a odgovorim o n a dru g o p ita n je : pod
k ojim p sihološkim uslovim a m isao m ora da tra ž i svoj
izraz n e u p unom obliku, nego u, ta k o reći, p araz i-
ta rn o m , kao m o d ifik ac ija i rem ećen je d ru g e m isli.
Sudeći po n a ju p a d ljiv ijim p rim e rim a om ašaka, te
uslove v ero v atn o tre b a tra ž iti u izvesnoj vezi sa spo­
sobnošću dotičnog e lem en ta da p o stan e sv estan u m a­
n je ili više ja sn o izraženom k a ra k te ru „ p o tisn u to g ” .
Ali, p ra te ć i niz p rim era, vidim o da se ta j k a ra k te r
gubi i p re tv a ra u sve ra s p lin u tija n ag o v e šten ja. S klo­
nost da p ređ em o p rek o nečega je r n am oduzim a v r e ­
me, pom isao d a d o tičn a m isao uo p šte ne ide uz n a -
m e rav an u tem u, — čini se d a ta k v e pob u d e za p o ti­
sk iv a n je n ek e m isli (koja je onda p rin u đ e n a da sebe
izrazi rem ećen jem d ruge) ig ra ju istu ulogu kao i m o­
ra ln a osu da n ekog nep o k o rn o g o sećan ja ili poreklo
n ek e p o ja v e od p o tp u n o n esv esn ih m isli.
N a ta j način nem ogućno je o tk riti op štu p riro d u
d eterm in isan o sti o m ašak a i s lu č a jn ih ra d n ji. Je d n u
je d in u z n a čajn u čin jen icu d a ju n a m ta istra ž iv a n ja :
u koliko je b e z azle n ija m o tiv ac ija om aške, ukoliko je
m a n je n e p rilič n a i sto g a m a n je sposobna da p o stan e
svesna, k o ja se n jo m izražava, u to lik o je la k še i ra z ­
re šen je p o jave, ako sm o n a n ju o b ra tili p až n ju : n a j­
 336 Psihopatologija svakodnevnog života

la k ši slu č a je v i o m aške u govoru o dm ah se opaze i

sp o n tan o k o rig u ju . U slu ča jev im a, p ak , k o ji su m o-
tiv is a n i s tv a rn o p o tisn u tim p o b u d am a p o tre b n a je
za ra z re š e n je b riž ljiv a analiza, k o ja pov rem en o čak
m ože d a n ailazi n a teškoće, a p o n ek a d i d a prom aši.
P re m a tom e, r e z u lta t ovog p o sled n jeg n ašeg ispi­
tiv a n ja u k a z u je n a to d a tr e b a ili d ru g im p u te m i
p rila z iti s d ru g e s tr a n e d a bi se za psihološke uslove
o m a ša k a i slu č a jn ih ra d n ji n ašlo o b ja šn je n je k o je bi
zad o v o ljav alo . B la g o n ak lo n i čitalac n ek a zato u ovim
iz la g a n jim a g le d a o tk riv a n je p o v ršin a lo m lje n ja po
k o jim a je ova te m a d o sta v ešta čk i izdvojena iz je d n e
v eće celine.

G. N ekoliko reči n e k a n az n ači b ar p rav ac koji

vo d i k a toj većoj celini. M ehanizam om ašaka i slu ­
ča jn ih ra d n ji, k ako sm o g a u p oznali p rim e n ju ju ć i
psih o an alizu, p o k az u je u n a jh itn ijim ta čk am a po d u ­
d a rn o s t sa m ehanizm om s tv a ra n ja sna, koji sam raz­
ložio u o d eljk u „R ad sn a ” m o je k n jig e o tu m ačen ju
snova. S ažim an ja i k om prom isne tv o re v in e (konta­
m in acije) nalazim o ovde kao i tam o: kako tam o tako
i ovde, n esv esn e m isli dolaze do izraza neobičnim p u ­
tev im a, p rek o sp o ljn ih asocijacija, kao m odifikacija
d ru g ih m isli. N eskladi, a p su rd n o sti i zablude u sa­
d ržim sna, zbog k o jih se san je d v a p riz n aje za p ro ­
d u k t p sihičkog rad a, n a s ta ju n a isti način kao i obične
g rešk e n ašeg svakodnevnog života, sam o slobodnijom
u p o tre b o m raspoloživih sred stav a; ovde kao i onde,
p rivid n a in k o re k tn o s t fu n k c ije objašnjava se osobe-
n o m in te rfe re n c ijo m d v a ju ili više k o re k tn ih akata.
Iz tog p o d u d a ra n ja m ože se izvući važan zaključak:
to m osobenom n ač in u rada, čiji n a ju p a d ljiv iji efekat
vidim o u sad ržin i sna, n e m ože biti uzrok sta n je spa­
van ja, to da je duševni život zaspao, je r u om aškam a
im am o v rlo bogata svedočanstva da ta j način rad a
d elu je i za v rem e budnog života. Ta ista okolnost nam
tak o đ e z a b ra n ju je da kao uslov tih psihičkih procesa,
 Determinizam — Vera u slučaj i praznoverje 337

koji n am se čine ab n o rm aln i i stran i, sm atram o neki

d uboki rasp ad duševne d elatn o sti ili bolesna s tan ja
funkcije*.
N eobični psihički ra d koji stv a ra kako om aške
tak o i slike sn a m ožem o p rav iln o oceniti tek pošto
sm o doznali da p sihoneurotični sim ptom i, naročito
p sihičke tv o re v in e h is te rije i opsesivne neuroze, u
svom m eh anizm u p o n av ljaju sve b itn e crte toga n a ­
čina rad a. N a tom m estu bi se, dakle, nadovezivao
n asta n ak n aših istra živ an ja. No, za nas je još zbog
nečega n aro čito in te re sa n tn o da om aške, slu ča jn e
ra d n je i sim ptom ske ra d n je posm atram o u svetlosti
ove p o slednje analogije. A ko te p ojave s tav ljam o u
isti red sa tv o re v in am a psihoneuroza, sa neu ro tičn im
sim ptom im a, do b iv aju sm isla i podloge dva tv rđ e n ja
k o ja se često su sreću : d a je g ran ica izm eđu nervozne
n o rm e i ab n o rm aln o sti n esta ln a i n eodređena, i da
sm o svi m i pom alo nervozni. P re svakog lekarskog
isk u stv a m ožem o sebi isk o n stru isati ra zn e tipove
ta k v e sam o n aznačene nervoznosti — ta k v ih fo rm es
fr u s te s 118 neuroza: slu ča jev a u kojim a se p o ja v lju je
sam o m ali b ro j sim ptom a, ili se oni p o ja v lju ju retk o
ili n e in tenzivno; g de bi d ak le bolesne pojave bile
u b lažen e što s e tiče bro ja , in ten ziteta , tra ja n ja n ji­
hovog; no m ožda tim e n e bism o pogodili baš onaj
tip k oji n ajčešće čini p relaz izm eđu zd ra v lja i bolesti.
T ip ko jim se ovde bavim o, čiji su znaci bolesti om a­
ške i sim p to m sk e ra d n je , o d lik u je se tim e što se ti
sim p to m i odnose n a n a jm a n je važne psihičke fu n k ­
cije, dok se sve ono čem u se s prav o m p rid a je veća
p sih ičk a v re d n o st o d ig ra v a bez sm etn je. A ko je o b r­
nu to , ako su sim ptom i d ru k č ije sm ešteni, ako se om
ističu u n a jv a ž n ijim in d iv id u aln im i socijalnim fu n k ­
cijam a, tako d a m ogu da re m e te u zim an je h ra n e i
p o lni odnos, ra d u pozivu i d ru štv en o st, onda je po-

• Poređi Tumačenje snova, Gesammelte Schrlften II,

str. 525.
“ • Forme lniste (francuski, čitaj: form frlst) — nepot­
pun oblik.

22 F ro jd . O d ab ran a d ela. 1
338 Psihopatologija svakodnevnog života

sre d i te žak slučaj neuroze, i to b o lje k a ra k te riš e te ­

šk e slu ča jev e nego m ožda razn o v rsn o st ili izraženost
bo lesn ih sim ptom a.
A li za jed n ič k i k a ra k te r n a jla k š ih kao i n ajtežih
slu ča jev a, k a ra k te r ko ji je z a jed n ič k i i om aškam a i
slu č a jn im ra d n ja m a , je ste u to m e što se sve te po­
ja v e m o g u s v e s ti na n ep o tp u n o s u zb ije n p sih ič ki m a ­
terija l, ko ji, m ada o d g u m u t od svesti, i p a k n ije lišen
sv a k e sposobnosti da dođe do izražaja.
 SADR2AJ

Dr Hugo K lajn: Predgovor 5

Frojd: 2ivot i dela 9
Frojdovi kompleksi 19
Psihoanaliza i dogmatizmi 27
Antej i Edip 33
Otkriće i vrednost psihoanalize 43

PSIHOPATOLOGIJA
SVAKODNEVNOG 2IVOTA

ZABORAVLJANJE LIČNIH IMENA 59

ZABORAVLJANJE STRANIH RECI 87
ZABORAVLJANJE IMENA I DELOVA REČENICE 74
O USPOMENAMA IZ DETINJSTVA I USPOMENAMA
POKRIV ALIC AMA 102
OMASKE U GOVORU 111
OMASKE U ČITANJU I PISANJU 185
A) Omaške u čitanju 185
B) Omaške pri pisanju 175
ZABORAVLJANJE UTISAKA I NAMERA 193
A) Zaboravljanje utisaka 1 znanja 195
B) Zaboravljanje namera 211
OMASKE U HVATANJU 221
SIMPTOMSKE I SLUČAJNE RADNJE 251
GREŠKE 277
KOMBINOVANE OMASKE 290
DETERMINIZAM — VERA U SLUČAJ I PRAZNO­
VERJE — GLEDIŠTA 299
 IZDAVAČKO PREDUZECE
M ATICE SRPSKE
Novi Sad
*

ODABRANA DELA
SIGMUNDA FROJDA
I—VIII

u Izboru
d ra HUGA KLAJNA

Ш Izdanje

J e z ič k a re d a k c ija :
LAZA ATANACKOVIC
K orice:
MIRKO STOJNIC

Š tam p a:
»RADIŠA TIMOTIĆ*
B eograd 1976.

Na o s n o v u m iš lje n ja P o k r a jin s k o g s e k r e t a r i j a t a z a o b r a z o v a n je , n a u k u
1 k u l t u r u S A P V b r . 413-89 o d 12. m a r t a 1873. g o d in e , o v a k n jig a o s lo ­
b o đ e n a Je o s n o v n o g p o r e z a n a p r o m e t