Emocionalno uslovljavanje

Ako neto treba da zapamtite iz osnova psihologije koje uite u srednjoj koli, to nisu razlike izmeu oseta i opaaja (mada moete i to), ve klasino uslovljavanje. To je onaj ludi Pavlov koji se uopte nije ni bavio psihologijom, ali je otkrio veoma bitnu stvar. Naime, on je prouavao neke psee lezde i izvodio eksperiment na psima. Drao je gladne pse u kavezu, i kad god im je donosio hranu, putao je odreeni zvuk. Psima, onda, jer su gladni, normalno krene voda na usta. Epa Pavlov je posle odreenog vremena shvatio, da psi uopte ne moraju da vide ili osete hranu, ve samo da uju taj odreeni zvuk, pa da ponu da balave. I tako je otkriveno klasino uslovljavanje. I to je pitanje na svakom kontrolnom ili ispitu iz psihologije. Kada je otkriveno klasino uslovljavanje, neki naunici se dosetie da istrae jo neke pojave. Pa su tako uzeli neko jadno kline i pokazali mu belog pacova. Dete, ko dete, sve mu interesantno, interesantan mu i pacov, hoe da se igra. E onda su, kada su mu pokazali pacova sledei put, pustili detetu iza lea neku uasnu zastraujuu muziku. Dete se normalno izbezumilo. I tako nekoliko puta. Zakljuak: dete je poelo da se plai pacova, ali ne samo i pacova, ve svih belih stvari: zeke, mede, kuce itd. To je emocionalno uslovljavanje. Kapirate princip? Ja strano patim od emocionalnog uslovljavanja. I uglavnom mi je vezano za muziku. Ljudi se obino uslovljavaju pomou zvuka, mirisa, slika, pokreta i tako dalje. Tako krene da se deava neka vrtoglava, glupa, strano nabijena emocijama situacija u mom ivotu, a u pozadini ide neka muzika, obino, koju volim. I situacija se zavri, sastavim se kako se sastavim. Ali prc! Sledei put kad pustim omiljenu muziku, odma se sve emocije vrate. Kao da sam opet tu u tom momentu. I to strano nervira. Prvo, zato to emocije sa razlogom mora da izblede, a drugo, zato to mi ponesetaje drage muzike da sluam. Eto tako, na primer, kad sam otkrila neki divni panski bendi, imena Chambao, desio se onaj zemljotres i kad god ga pustim, ja se vratim u ono vee, oseam se bespomono, izgubljeno i kao da mi neko pucao podgrudi. A sranje, jer muzika lepa bre. I ne znam kako da zaobiem to uslovljavanje. Ne ide muziku da ne sluam uopte, jer volim. A nikad ne zna kad e da te pukne emocionalno nabijen trenutak, pa da znam da iskljuim muziku na vreme. Il da ponem da sluam sranje muziku.