UVOD U PSIHOLOGIJU

Bihejviorizam

Sigmund Koh razlikuje 3 faze: klasični bihejviorizam, Neobihejviorizam , Neo-

neobihejviorizam
Na razvoj bihejviorizma najviše su uticali:
-Razvoj funkcionalizma
-Razvoj zoopsihologije (učenje životinja, učenje putem pokušaja i pogrešaka
(Torndajkove mačke), zakon efekta — sticanje novih navika)
-Težnja da psihologija postane objektivna nauka- pozitivizam i operacionalizam
-Torndajkove mačke Torndajk je u svojim eksperimentima sa mačkama koristio tzv.
„kutiju pitalicu" („puzzle box").
Pre početka eksperimenta mačke su bile lišavane hrane. Zadatak je bio da učine
odredjenu radnju u kutiji da bi izašle iz nje i dobile nagradu (hranu), koja se nalazila izvan kutije.
Kada bi mačka slučajno obavila potrebnu radnju — izlazila bi iz kutije i bila nagradjena. Mereći
broj uspešnih i neuspešnih pokušaja T. je uvideo da mačke putem pokušaja i pogrešaka.
Dion Votson
-definisao bihejviorizam, ustanovio njegov predmet i metode istraživanja
-rana istraživanja sa pacovima : proučavao inteligenciju (24 dan promena) -shvata da
psihologija treba da se okrene prou&vanju PONAšANJA - nerna podršku

-ispitivanje pacova u lavirintu, kroz 30 pokušaja stignu za 10 sekundi (ranije 30 min)

1. ispitivanje Vida : prvo po svetlu, posle po mraku, slepilo, = > vid nije važan kod
ponašanja pacova
2. ispitivanje njuha, sluha . . = > nikakvo uklanjanje osetnih podataka ne menja
ponašanje naučeno (uvek su uspesno prolazili kroz lavirint)
3. do promene dolazi tek kad se lavrint rotira = > bitna je mišićna memorija
1
-istraživački rad sa decom - novorođenčad proučavali im:
1. reflekse : kijanje, kašljanje, štucanje, stiskanje, gutanje, sisanje
2. emocije : strah , bes , Ijubav — 3 glavna emociona odgovora
Urođene reakcije na stimuluse (izmicanje podloge i jak, iznenadni zvuk-strah; osujećenje
namere-bes ; maženje- Ijubav)
Eksperiment sa Malim Albertom - naučena, uslovljena reakcija straha; strah na zvuk
metalne šipke , beli pacov + zvuk + ponavljanje strah Od belog pacova i sličnih objekata

-Metodoloqija bihejviorizma - BIHEJVIORISTIČKI MANIFEST

1. Izbacivanje pojma svesti kao predmeta psihologije
2. Izbacivanje introspekcije kao naučne metode
3. Psihologija treba da proučava ponašanje objektivnim posmatranjem
Pavlov
-medicina, proučavanje živaca — dobio laboratoriju
-Prvi radovi - fiziologija : organi za varenje i uloga salivacije;
-Eksperimenti u kuli tišine :psi počinju da luče i na draži koje nisu hrana tj na
nadražaj
-rešenje za ponašanje ne nalazi u fiziologiji i okreće se psihologiji -proučavanje neuroza

-Uslovni refleks ; pojmovi:

Uslovna draž, Bezuslovna draž, Uslovna reakcija, Bezuslovna reakcija

-Eksperiment i implikacije
Korak 1 : -> BR
(hrana) (salivacija)
Korak 2:
(koraci) (hrana) (salivacija)
Korak 3: ponavljanje 2 koraka više puta
Korak4: UD — > B R/ UR
(koraci) (salivacija)
-S-R reakcÏje Ijudi i životinja : celokupno ponašanje, emocije, navike, učenje
U eksperimentima sa klasičnim uslovljavanjem, Pavlov je provobitno želeo da izmeri intezitet
salivacije kod pasa - uvodio im je cev kroz obraz koja je omogućavala sakupljanje pljuvačke. Pri
izlaganju hrane (Bezuslovna Draž) psi bi salivirali (Bezuslovna Reakcija). Medjutim, tokom trajanja
eksperimenta, Pavlov je primetio da psi počinju da saliviraju i na neke druge draži koje nisu u
direktnoj vezi sa hranom, ali su bile u vezi sa izlaganjem hrane u eksperimentalnoj situaciji. Tako je
primetio da na jednu Neutralnu Draž (koraci, svetlo, zvonce) psi poänju da saliviraju (BR), kada bi
2
 bila izlagana više puta Bezuslovnom Draži. Nakon nekoliko ponavljanja Neutralna Draž bi
izazivala Bezuslovnu reakciju. Pavlov je nazvao ovU pojavu "uslovljavanjem", a ND Uslovnom draži, i
tada je BR postajala
't uslovna reakcija tl

Primer sa ispita: osoba koja nema kartu će svaki put biti uznemirena kad u prevoz ude
neko sa torbicom preko ramena bezuslovna draž je: kontrola bezuslovna rja je: strah Od kontrole
uslovna draž je: osoba sa torbicom uslovna rja je: strah kada ude neko sa torbicom neutralna draž je:
osoba sa torbicom neutralna draž je postala uslovna! zato što liči na kontrolu i to osobu bez karte äni
uzrujanom to je dakle uslovilo osobu da se ona uplaši svaki put kad ude neko sa torbicom

BD je smanjenje svetla BR je širenje zenica. Ako zvonimo zvoncetom pri gašenju svetla
posle nekog vremena zvonjenje zvoncem će biti UD a BR će postati UR kad zazvoni zvonce
širiće nam se zenice

-S R shema Na objektivan način u bihejviorizmu se mogu posmatrati samo draži (S) i odgovori
(R). Draži mogu biti jednostavne i složene. Koncepcije ponašanja tj reakcija mogu biti
kontrakcija nmslca i lutenje žlezda i i akti tj. složene reakcije
Neobihejviorizam
-3 klase varijabli utiču na ponašanje:
1. nezavisne - odnose se na uslove eksperimenta (raspored brige za životinje, vrsta
ciljanog objekta, vrste i načini podražaja, traženi odg i broj i raspored pokušaja) - svaka
nezavisna utiče na neku intervenirajuću v.
2. zavisne (brzina prolaska kroz lavirint, broj grešaka )- omogućavaju merenje snage
intervenišućih v.
3.uvodenje intervenišućih varijabli — zahtevi, apetit, diferencijacija, motorne veštine,
hipoteze, sklonosti
- uvodenje hipotetičkih konstrukata
- Operacionalne definicije predstavljaju jednu vrstu empirijskih definicija. Njihov je
cilj da sadržaj naučnih pojmova zasnuju na posmatranim činjenicama i operacijama
posmatranja i merenja
S-R shema iz doba klasičnog bihejviorizma se menja u S-O-R shernu
(O je unutrašnje stanje organizma - varijabla) -Merimo ih
1. Neposredno aparatima
2. Posredno , objektivno na osnovu prethodnog iskustva i uslova
0-varijable imaju status intervenišućih varijabli, a sadržaj dobijaju na osnovu operacionih
definicija

Tolman

3
 -eksperimenti sa pacovima (ponovio Votsonov, došao do novog zapažanja) smatrao da
pacovi ne uče lavirint mehanički već da koriste inteligenciju ; oni su želeli određenu stvar i
naučili su kako da dodu do nje
-učenje kretanja po lavirintu smatrao je kognitivnim fenomenom ; verovao je da su pacovi
naučili obrazac lavirinta tj da su naučili kognitivnu mapu
-svrha i kognicija postaju pojmovi u središtu Tolmanovog molarnog bihejviorizma -pacovi su
stekli odredena očekianja, tako da su bili razočarani (sporije prolazili) ili ushićeni (brže prolazili)
kako se nagrada menjala

Skiner
- Instrumentano uslovljavanje, Životinji je delovanje na okolinu predstavljalo instrument
da bi dobila hranu
- Skinerova kutija je sprava za instrum. uslovljavanje. Gladna životinja, prvo pacov kasnije golub,
smeštena je u kutiju, čekalo se da pacov pritisne polugu i l i da golub kljucne po disku i ta aktivnost
bi bila nagradena. Kada bi pacov ili golub dali odgovor (pritisli kljucnuli) dobijali bi hranu.
- Razljka između Torndajkove kutije pitalice i Skinerove : u T. k. eksperimentator i
ispitanik kontrolišu frekvenciju odgovora a u S. k. samo ispitanik. Frekvencija odg kod T. k. u
1 satu zavisila je od intervala pokušaja koji određuje eks. i od same mačke, a u S. k. zavisi
samo od životinje
- Skiner je u eksperimentu sa golubovima došao do zaključka da životinje češće daju
odgovore kada se ne potkrepljuje svaki tačan odgovor nego u slučaju kada nagrada sledi za
svaki tačan odgovor. - Neredovno potkrepljivanje bolje učvršćuje ponašanje
- ANALIZA NEO/BIHEJVIORIZMA
Predmet: ponašanje
Postulati: ponašanje se može svesti na S-R jedinice
•. Objektivne, kvalitativne, preferirano kvantitativne
Molarne i molekularne, podjednako zastupljene
Rana faza: molekularne
Kasnije: molarni pristup pojavama ponašanja
Metode: Objektivno spoljašnje posmatranje

Geštalt psihologija

• PRETEČE
-Mah — posmatrao oblike kao formu; postoje geometrijske figure koje se uvek opažaju na
isti način
-Fon Erenfels — pored elemenata u percepciji postoji poseban element geštalt kvaliteta ;
Max Verthajmer slušao njegova predavanja

4
 -Huserl — fenomenologija (je prema njemu deskriptivna nauka koja treba da pruži
saznanja o pojavama Ijudskog iskustva koja su fundamentalnija od onih znanja koja
povezuju pojedine empirijske nauke) . I sam je razlikovao .
1. Čista fenomenologija - filozofska metoda za ispitivanje Ijudskog iskustva, suštinske
strukture svesti
2. Fenomenološka psiholoqija - psihološke pojave na subjektivan način, van konteksta.
mora da se prilagođava pojavama koje ispituje
3. Empirijska fenomenoloqiia - osnov za nastanak Geštalt psihologije
FENOMENOLOGIJA DANAS
1. Predmet fenomenološkog izučavanja tj. opisivanja su pojave iskustva, odnosno pojave svesti.
Po ovome fenomenološka metoda jednaka je drugim introspektivnim postupcija i razlikuje se od
bihejviorističkih metoda.

2. U fenomenološkom posmatranju moraju se isključiti sve pretpostavke i

predrasude, opis mora biti sasvim nepristrasan. Sva teorijska znanja, ubedjenja i tumačenja se
moraju staviti u "zagradu” tj. Isključiti; pojave moraju da se opišu onako kako se neposredno javljaju
u svesti. Fenomenolog mora da poseduje "negovanu" ili "disciplinovanu naivnost"- nasuprot
strukturalizmu i funkcionalizmu 3. Klasična introspekcija, strukturalistička, je tragala za elementima
svesti, a introspektivna deskripcija je postigla naučni cilj ako je do tih elemenata došla. Treba
opisivati pojavu kako se javlja u svesti
4.U pravom opisu fenomena teorijsko uverenje u elementarističku prirodu psihičkih procesa treba
"staviti u zagradu” i pojave opisivati onako kako se neposredno javljaju u svesti. Predstavlja uvod u
psihologiju(nije psihologija),a izgradnja psihologije mora početi sa opisom sveta fenomena, a zatim
se taj opis mora prevazići ;(nasuprot Huserlovoj definiciji)
NASTANAK GEŠTALT PSIHOLOGIJE
Geštalt je koncepcijska pobuna protiv strukturalizma (do elemenata se dołazi
analizom) ; -Protiv nepostojanja elemenata kao gradivne strukture svesti, koja
povlači za sobom besmisao veza i analize elemenata
-Protiv korespondentnosti čulnog iskustva i periferne stimulacije
-Protiv fiziologije prilagodena strukturalizmu i asocijacionizmu
*Geštalt (nemački) — forma, oblik, Celina
-0snivač geštalta je Maks Verthajmer, a suosnivači su Kofka i Keler. (nakon njihove smrti
zamire i škola u SAD)
Maks Verthajmer
-proučavao je stroboskopsko kretanje ( pri odredjenoj brzini projekcije äni nam se
da postoji kretanje na slici) . Pitao se odakle dolazi to kretanje? Ovaj problem
proučavao je zajedno sa Kofkom i Kolerom .
- Verthajmer se zainteresovao za prou&vanje opažanja (percepcije) nakon što je video
prividno kretanje objekata kroz prozor voza.

5
 - Uveo je "fi fenomen" ; osvetljavao je dva uska otvora , u kraćim intervalima Oba svetla su
delovala nepokretno, dok su u dužim intervalima izgledale kao da se sukcesivno pale
( jedno za drugim)
- smatrao je da iluzije nisu greške u posmatranju , već draži organizovane na odreden naän
-1912 je formalin začetak geštalt psihologije , zbog istraživanja fi fenomena koji je trebalo
jasno da pokaže da je klasična elementaristœka koncepcija opažanja pogrešna.

Geštalt načela percepcije — doživljavanje sveta

-Prema geštaltu naše percepcije svakodnevnog sveta su organizovane u

koherentne celine - Urodeni konstelacioni faktori
- Celina ispred njenih sastavnih delova (holistički pristup)
- Generalizacija principa sa percepcije na opšte kognitivno funkcionisanje
-zakonitosti organizacije percepta su

1. Blizina: Elementi koji su blizu jedni drugima imaju

tendenciju grupisanja . Gledajući sliku levi krugovi
opažaju se kao vertikalno grupisani, desno
krugovi kao horizontalno grupisani.
Princip blizine : Elementi koji se prostorno iii vremenski nalaze blizu imaju tendenciju da
se grupišu.

nononoae
2. Sličnost : Jednaki ili sliEni elementi se
zoae•eae
grupišu i Eine celinu. Gledajući sliku , većina Ijudi videće
vertikalne kolone krugova i
kvadrata aoneneae
Princip sličnosti • Isti ili slični elementi se opažaju kao da Eine grupu iii celinu ili skup.

3. Zatvorenost i dobra forma : Zatvorenost se odnosi na našu sklonost da dovršimo /

zatvorimo delove koji nedostaju kako bi percepcija bila cela. Slika koja nam to
omogućava ima "dobru formu". Objekti koji su grupisani gledamo kao celinu. Gledajući
sliku , sve slike su nepotpune tj. nisu zatvorene ali ih mi jasno vidimo kao krugove ili
trouglove.
y
.

6
 *
Kontinuitet :
Linije deluju
kao da prate neki put.
Gledajući sliku gornji krugovi deluju kao da prate prvi segment linije.
Efekat Zajgarnikove je primena načela geštalta u praksi. Ona je proučavala pamćenje
nedovršenih zadataka. Npr. konobari pamte iznos sve dok ne naplate račun , onog
momenta kada naplate neće se sećati iznosa. U pitanju je potreba da se zadatak
završi. Nedovršena transakcija izaziva napetost, tako da se nezavršeni zadaci duže
pamte od završenih.

Eksperiment sa šimpanzom Alfom šimpanza je volela da crta i to je

iskorišćeno za eksperiment, davane su joj slike u kojoj se primenjuju geštalt
principi a šimpanza je uvek docrtavala sliku do kraja - popunjavala je
praznine .

Slika nakon šimpanzinog crtanja:

Verthajmerovi razgovori sa Ajnštajnom bio je zaintrigiran procesom mišljenja Ajnštajna ;
proveli su mnogo sati zajedno. A. je smatrao V. genijem . V. je proučavao kako je A. došao do
opšte teorije relativnosti, bio je prisutan "dramatičnim misaonim koracima koji su doveli do
teorije”
V. zanima šta se dešava kad miljenje posłane produktivno, kad nas vodi unapred i
šta se zaista dešava u tom procesu. Obično se kaže da je ideja došla i da nas je ona
navela na neki pravac razmišljanja i da čovelk ład počinje da shvata, zatim misli
postaju jasne i dołazi do odgovora.
V. rasprava je jedinstvena analiza najvišeg tipa kreativnosti o produktivnog mišljenja.
(Savremeni psiholozi pokazuju veliko interesovanje za definisanje kreativnosti i načela
kojima se može meriti)
Kelerovo učenje widom eperiment zaobilaznog puła ; eksperimente je vršio nad decom,
psima , pilićima i šimpanzama bVi su imali neku prepreku da dodu do cilja (hrane,
igračke, banane). Istraživanje je pokazało da su psi i bebe lako zaobišli prepreku zida
kada su UVIDELI da moraju ići okolo (da ne mogu kroz zid) ; pilići su se samo vrteli u krug i
tako je dokazano da pilići nisu sposobni za mišljenje, za razliku od dece i psa. Simpanze su
imałe razne prepreke i različite načine da dodu do banane i svaki put su brzo savladavali.
Eksperimenti su vršeni u prirodnim staništima pred drugim životinjama ( opuštenost i

7
nadmetanje — podstrek) nekada su morale da se penju na skelu a nekada da koriste 1 ili 2
štapa da stignu do banana.

** Zaključak : do rešenja se dołazi nagło. Tome prethodi skupljanje informacija i

sagledavanje slike u celosti. CELINA PRETHODI DELU

Analiza sistema
Predmet: pojave svesti i ponašanje
Činjenice: objektivne, subjektivne, kvalitativne (ali i kvantitativne), molarne
Metode: Subjektivne i objektivne
Odnos duše i dela: izomorfizam (najpribližnije monizmu) - u duši i telu postoje izomorfni
procesi
LEVINOVA TEORIJA POLJA
- Smatrao je da je svaki pojedinac energetsko polje , dinamički sistem potreba koji
usmerava ponašanje
Ponašanje je funkcija ličnosti u interakciji sa okolinom P f
(L, O) P- ponašanje , L- ličnost , O- okolina

nepsihološko nepsihološko

L i O čine životni prostor, a krivulja odvaja životni prostor od ostalog sveta

-Okolina je psihološki prostor čoveka
-Svaka osoba se kreće u svorn psihološkom polju (životnom prostoru). Taj
životni prostor ima određene ciljeve.
-Svaki od ciljeva ima pozitivnu ili negativnu valencu
Zivotni prostor deteta je uzak i vremenom se razvija (Eksperiment sa
obilaženjem prepreke) Malo dete je sposobno percepirati i osećati samo mali deo
okoline, kako se ono razvija , životni prostor mu postaje veći
- Dečje rešavanje problema dolazi naglo, restruktuiranjem i sagledavanjem
celokupne situacije kao kod odraslih Ijudi, kao i kod životinja
- Odvajanje novorodenčadi i trogodišnjaka od lutke dovodi do različitih r-ja .
Beba ne reaguje dok 3-dišnjak plače ; njegov životni prostor je veći

8
 - Levinovo ponašanje deteta u obilaženju prepreke do cilja biilo je istovetno
Kelerovom : kada dete pronade rešenje da obide prepreku, to je zbog
restrukturiranja polja; javlja se percepcijacele situacije i put ka cilju postaje
jedinstvena celina
- Proučavajući rad industrijskih radnika i poljoprivrednika, Levin je bio
naročito zainteresovan za razlike u životnom prostoru

Levinova teorija polja i medusobna sila u konfliktima

- V vektori idu od pojedinca ka njegovim ciljeima i oni imaju odreðene
valence
- Postoje poziticno i negativno naelektrisani ciljevi ; jedni nas privla& , drugi
nas odbijaju i time objašnjava ätav niz konfliktnih situacija.

Konflikti prvog tipa su biranje izmedju dva pozitivna ishoda - kada izaberemo,
odabrana opcija
često osta•e nama

Pl
Dijetc (D) mora birali izrnedu igre s prijateljima (PI) i odlaska na piknìk
Buciući da obje alctivnosti imaju pozitivne valencije, lako je donijeti odluku i
koallikt je riješen. Pa ipak-, Lewin je ístak.nuo da kacja je jednom takav izbor
uEinjen, izabrana aktivnost Ecsto izgledtl Iošija- Morate se, na prinjec, odluEiti
izrnedu dvije marke proizvocla. Nakon Sto napravite izbor i kupite jednu do njih,
9
 neodabrana marka često izgzlec.la '*pojatano" privl•aćna.
Konflikti drugog tipa su biranje izmedju dva negativna ishoda -rezultat je traženje alternative

Sada dijetc staji izmedu dvije negativnc valencije. Pravi primjcr ovoga bio bi kad
bi roditelj djetetu prijetio (K). da bi ga prisilío da ućini rsešto (N) Sto dijetc ne želi,
Istovremeno su prisutna Ova vektora izbjegavatlja. Najžeše• izlaz, prema Lewinu,
jesc"postraniEna rezultan ta" dvaju vektora kojavodi díieže da polcuša pobjeći iz
polja.

Konflikti trećeg tipa su oni gde je cilj ujedno i pozitivno i negativno obojen-
Približavanje/udaljavanje od cilja u zavisnosti od jaäne vektora privlačenja/odbijanja
Dijete se žcli popeti drvo (clr), ali se boji. Istovremeno su prisutni vektori priblžavanja i
izbjegavanja: Često će u takvim situucijama dijete prići drvetu, odmaknuti se od njega i potom
ponovo prići, kako vektori jaćaju i slabe- Malo dijete koje je prvi put na moru dobar je primjer
konflilkta ovoga tipa- Dijete trči u vodu. ali potom se povlači natrag kako val nailazi, ponovo se
približa i uzmiče kako se drugi val pojavljuje

Kritike :
Nedovoljna operacionalizacija pojmova (Eksperimentacija problematitna, Kontrola uslova
eksperimenata)

Korišćenje teorije polja u psihologiji - Tumačenje direktnog odnosa teorije polja i geštalta
Pitanje s ispita
-Kako bi se po Levinu ponašala osoba kojoj se neko svida , a plaši se da pride?
Ovo je primer konflikta gde je cilj ujedno i pozitivna i negativna draž. Osoba bi krenula da pride
drugoj osobi, ali bi se uplašila i odmakla i tako nekoliko puta dok na kraju ne priđe

Frojd i klasicna psihoanaliza

10
 -Formalan početak - 1900. godine, objavljivanjem Frojdove knjige *'Tumačenje
snova” -Duševni život kao santa leda — manji deo iznad površine vode predstavlja
svesni deo , a mnogo veći deo ispod vode predstavlja nesvesni deo. U ovom
prostranom nesvesnom delu treba tražiti nagone, strasti, potisnute ideje i
osećanja; dotadašnji dijalektički razvoj psihologije biva narušen jer sa ove tačke
gledišta , psihologija koja se ograničava na analizu svesti potpuno je neprikladna za
razumevanje osnovnih motiva Ijudskog ponašanja.
-Završio medicinu; počeo da se bavi psihologijom uz Brojera (lečenje histerije) -
razišli se zbog različitih stavova oko seksualnog uticaja u histeriji
TEORIJA LIČNOSTI

Dinamika ličnost: Energija se dobija iz hrane (duševna/psihička energija)

-kruženje energije, može da menja oblik iz jedne u drugu , ali ne nestaje !
Najvažnija odlika je pomeranje E sa jednog obekta na drugi raspoređivanje
(ograničene) psihičke energije od strane Ida, Ega i Super-ega dodirna tačka
između E tela i E ličnosti je ONO i njegovi INSTIKTI
-3 osnovna sistea ličnosti su ID (ono) EGO(ja) SUPER-EGO(nad-ja)
ONO - biološki sačinitelj ličnosti
O Sadržaj
-Nasleđeni materijal
- Instinkti
- Nesvesno
- Unutrašnji svet subjektovog doživljavanja (ne zna za objektivno) naziva ga
„istinskom psihičkom atvarnošću"
O Funkcije
- Rezervoar energije; isporučuje je ostalim sistemima
Pražnjenje energije prema načelu prijatnosti - praznl napetost i vraća org na
nizak nivo energije
- Refleksne radnje i primarnj procesi (u cilju izbegavanja bola i dostizanja
prijatnosti)
r.r, su urodene kao npr kijanje, treptanje ; p.p. obrazuje predstavu objekta
koji uklanja napetost npr. stvara sliku hrane kad smo gladni ; Halucinatorni
doživljaj stvoren na ovaj način nazvan je ispunjenje želje
- Razvijanje Sekundarnog procesa - realističkog mišljenja i sledećeg sistema
ličnosti - Ega
*Princip zadovoljstva - kada napetost organizma postane prevelika (bilo da je u
pitanju spoljašnje razdraženje ilj unutrašnje), Id mora da se oslobodi te
11
 napetosti. Id deluje tako što traži trenutno zadovoljenje, tj. Pražnjenje energije,
i vraćanje na stanje prijatnosti i postojanog nivoa energije.

EGO — psihološki sačinitelj ličnosti

O Sadržaj
- Znanja o spoljašnjem svetu - pravi razliku izmedu stvari u duši i stvari u
spolj. svetu Viši duševni procesi (saznajne i intelektualne funkcije drži pod
nadzorom) u službi
Sekundarnog procesa
- Mehanizmi odbrane
O Funkcije
- Traženje adekvatnog objekta za ispunjenje želja
- Sledi načelo realnosti
- Sekundarni procesi : Testiranje realnosti i odlaqanie zadovoljstva -
teži da utvrdi da li je doživljaj istinit ili lažan
- Koordinacija zahteva Ida, Super-ega i realnosti- ovaj zadatak Često
vrši veliki pritisak - Održavanje pojedinca u životu i reprodukcija (ciljevi ja ! )
-JA je organizovani deo ONO ; nastaje da bi prosledio težnje ONO a ne da
bih osujećivao , svu svoju snagu crpi iz ONO ; ne postoji bez ONO i nikad ne deluje
potpuno nezavisno
*Princip realnosti - Ego zadovoljava Id, ali putem ”principa realnosti”. Cilj
načela realnosti je da spreči pražnjenje napetosti dok se ne pronadje
odgovarajući objekt za zadovoljenje potrebe. To znači da će načelo realnosti
povremeno sprečiti načelo prijatnosti.

SUPER-EGO — socijalni (društveni) sačinitelj ličnosti

O Sad ržaj
- Tradicionalne vrednosti i ideali društva
-Tumačeni od strane roditelja
-Ugrađeni putem nagrađivanja i kažnjavanja deteta - dete uči da
upravlja svojim ponašanjem u skladu sa smernicama koje daju roditelji
-Introjekti
O Funkcije

12
 - Težnja ”savršenstvu”, ne zadovoljstvu - moralno oružje ličnosti
- Delovanje u skladu sa moralnim normama u društvu (Procenjivanje
aktivnosti Ega) da li je nešto dobro ili rdavon (navodi JA da menja ciljeve iz
realističkih u moralne) - Kočenje zadovoljstva
- Koči i Id i Ego (tj. njihove ciljeve; nameće moralističke ciljeve)
-naročito koči impulse seksualne ili agresivne prirode jer društvo to
osuduje - JA zaustavlja zadovoljstvoa NAD-JA pokušava dag a ukloni !
-Ima dve komponente .
Savest, koja se formira putem roditeljske kazne.
Ego Ideal, koji se formira putem nagradjivanja

INSTIKT
Instikt je pokretački činioc ličnosti. Oni nagone na neko ponašanje i određuju
njegov pravac .
(kad smo gladni imamo želju-instikt za hranom i to nas navodi da je tražimo)
Instikt je količina društvene E. ili za Frojda *'mera zahteva za rad duše”
- Instikt ima 4 karakteristične odlike : izvor(telesna potreba), cilj(uklanjanje
telesnog nezadovoljstva), objekat(ponašanje koje obezbeduje zadovoljavanje),
pokretečku silu
-(Frojdov model je tenzija-redukcjja) (cilj instikta je regresivan,
konzervativan ii ma prisilu ponavljanja ) - nema na prezentaciji ali je možda bitno
-Dve vrste instikta instikt života i instikt smrti Instikt života —
EROS
- Energija koju koristi - Libido
- Najvažniji instinkt života — seksualni nagon
- Sastoji se od brojnih nagona, koji se ”pravilnim” razvojem stapaju u
jedan
- Svaki zaseban ima svoj cilj koji se odnosi na odredenu erogenu zonu
Usta i usna duplja, analno područje, polni organi (3 zone)
Adekvatnim nadražajem se uklanja napetost i postiže
zadovoljstvo - Cilj: održanje vrste
Instikt smrti — TANATOS *'Cilj svega živoga je smrt”
- Nije odredio energiju pomoću koje deluju
- Svi živi procesi teže da se vrate neorganskom stanju stabilnosti

13
 - Svi Ijudi imaju, makar nesvesnu, želju za smrću (zasnovano na načelu
prijatnosti)
- Agresivni nagon je izdanak instkta smrti( autodestruktivnost,
usmerena ka spoljnom objektu)
*Eros i Tanatos se mogu smenjivati, spajati ili medusobno neutralisati
(Glad; Ijubav)
*** PITANJE SA ISPITA ***
- Iz ugla klasične psihoanalize kako biste objasnili ponašanje osobe
koja trenira ekstremne sportove? Čime je motivisana tj. zbog Čega to radi?
Zato što njime upravlja Tanatos,destuktivni nagon, on nesvesno želi da
umre ali mu to nagon za životom ne dozvoljava i čovek je destruktivan zbog toga .
'Život je zaobilazni put do smrti”-Frojd
RASPODELA E IZMEDU SISTEMA
-Energija je ograničena - neki deo sistema uvek ima veći deo E u datom
trenutku
-Prvobitno sva E je kod Ida , ulaganjem u objekat, E se prenosi na druge sisteme i
počinje da cirkuliše
1. Poistovećenje - proces ”pozajmljivanja” energije Ida od strane Ega, ali i
Super-ega (ulaganje roditelje)
2. Id može da prevlada Super-ego - kažnjavanje "grešnika”
3. Ulaganje i protivulaganje, kao celokupna dinamika organizma
*** PITANJE SA
-Osoba želi da smrša zbog zdravlja, želi da prestane da jede brzu hranu id a jede
tikvice. Medutim osoba počinje da jede tikvice u velikim količinama, ne mršavi i
postaje destruktivna
Kako je raspoređen id, ego i super-ego?
Id ima potrebu za hranom it era osobu da jede brzu hranu.
Ego funkcioniše po principu realnosti i traži hranu.
Super-ego želi da smrša i zato ide na dijetu, ali većina E ide IDu i ono vrši
mehanizam odbrane pomeranja sa brze hrane na tikvice u velikim količinama i
zato ne može da smrša. Destruktivna je Zbog super-ega jer nije ispunila cilj tj. nije
smršala.
+ Ako osobom upravljaju nagoni Frojd bi rekao da njime upravlja ID , a Adler da
upravlja SENKA

14
 STREPNJA
- Sredina kao izvor zadovoljstva, ali i osujećenja
nagona -Tri vrste strepnje:
1. Realna strepnja - strah od objektivnih opasnostj
2. Neurotična strepnja - strah od kazne usled zadovoljenja nagona
3. Moralna strepnja - strah od savesti (krivica)
- Cilj strepnje jeupozoravanje na opasnost (pokretaž radnji)
- Traumatska strepnja - nemogućnost savladavanja adekvatnim mehanizmima
odbrane
RAZVOJ LitNOST1
Razvoj ličnosti u odnosu na izvore napetosti:
1. Fiziološki procesi rasta; osujećenja; sukobi; pretnje
2. Razvoj = učnje prevladavanja napetosti
* Dva (od mnogobrojnih!) mehanizma odbrane su identifikacija i pomeranje
* Korišćenje mehanizama odbrane je prirodna reakcija organizma na strepnju
* Ekscesivno korišćenje mehanizama odbrane vodi u patologiju
* Korišćenje mehanizama odbrane je Ioše jer iskrivljuju realnost i deluju na
nesvesnom nivou
(pitanje na ispitu I! )
Identifikacija
- Pounutrenje tudih osobina u cilju smanjenja napetosti; ponašamo se po
ugledu na nekog da bi smanjili napetost
- Mogu biti i pozitivne i negativne
*Npr . poistovećivanje sa nekom osobom iz straha - dete se poistovećuje sa
zabranama roditelja ikako bi izbeglo kaznu(osnova za oblikovanaje super-ega)
*Npr. Deca odbrana od roditelja teže da ostvare snažno poistovećivanje sa njima u
nadi da će steći njihovu Ijubav Pomeranje

- Usled protivulaganja, ulaganje se pomera na drugi objekat

- Koristi se dok god drugi objekat otklanja napetost
- Raznolikost ponašanja, razvoj civilazije, kulture i umetnosti

15
 *Npr. Da Vinä radije slika primadone nego siromašne žene zato što svoju majku
zamišlja sličnu madoni
*Npr, društvo deluje na decu preko roditelja i nešto odobrava a nešto stavlja van zakona
(dozvoljeno lizati lizalicu , ali ne i palac)
FAZE RAZVOJA LIČNOSTI
1. ORALNI stupanj 0-2
Erogena zona - usna duplja (način zadovoljenja - unošenje hrane i
griženje) - Faza stvaranja zavisnosti
2ANALN1 stupanj 2-4
- Erogena zona analno područje (način zadovoljenja - izbacivanje fecesa)
-Učenje odlaganja zadovoljstva
-Pokazivanje besa defekacijom
-Razvoj razližitih karakternih crta

3. FALUSNI stupanj
- Erogena zona - (sopstveni) polni organ (način zadovoljenja - masturbacija )
- Razvoj Edipovog kompleksa - seksualno ulaganje u roditelja suprotnog pola i
neprijateljsko ulaganje u roditelja istog pola (primer Tatina ćerka i Mamin sin);
(strah od kastracije- da otac oduzme majčinu Ijubav)
- Prevazilaženje Edipovog kompleksa — razvoj Super-ega Devojčice - "već
kastrirane" -¥ smanjenje ulaganja u majku
4. GENITALNI stupanj
- Erogena zona - (tud) polni organ (način zadovoljenja - seks)
Biološka funkcija - produženje vrste

16
 Jungova Analiticka psihologija
- Saradnja sa Frojdom - Jung kao prestolonaslednik, zatim udaljavanje i raskol
- Najveća neslaganja po pitanju •
1. Frojd - detinjstvo , Jung -
filogeneza 2. Uloge seksualnih
motiva u razvoju ličnosti + lični
razlozi
„Jung kombinuje teleologiju sa kauzalnošću” - Jung smatra da je ponašanje
uslovljeno ličnom i rasnom istorijom (uzročnos/klauzalnost), ali i ciljevima i
aspiracijama (teologija) - Psiha je celokupnost našeg bića, i svesnog i
nesvesnog.
SKLOP LIČNOSTI sastoji se iz nekoliko zasebnih ali meduzavisnih sistema:
1. Ja (pojam sličan EGU)
Ja je svesna duša ; omogućava osećaj identiteta i kontinuiteta; sadrži kognitivne
procese
2. Lično nesvesno i njegovi komleksi
Graniči se sa Ja i sadrži potisnuta, zaboravljena sećanja i komplekse
Kompleksi su organizovana konstelacija sećanja, osećanja, misli i percepcija
koja se formira oko jezgra
3. Kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi
Riznica latentnih sećanja na celokupnu istoriju čovečanstva
- Arhetip je ”trajan talog u duši”; mogu biti jezgra kompleksa ili se mogu razviti u
zaseban sistem ličnosti
4. Persona
Maska, uloga koju osoba igra jer se to od nje očekuje; poistovećivanje Ja i Persone -
neretko
-Jezgro iz kojeg se razvija persona je
arhetip -Prvobitna f-ja je slična Frojdovom
super-egu
5, Anima i Animus
17
 Usvojeno je da je čovek biseksualna životinja. Na biološkom nivou oba pola
imaju i m i ž hormone ; Na psihološkom nivou oba pola imaju i m i ž odlike -
Anima - ženski princip u muškarcu
- Animus - muški princip u Ženi
- Anima i Animus su arhetipovi koji su se toliko razvili tokom vremena da su postali
zaseban deo ličnosti. Anima i Animus omogućavaju razumevanje izmedju polova, ali i
dovode do potrebe da se polovi razumeju. Nastaje kroz ponavljana iskustva, tokom
generacija.

6. Senka je arhitip nižih oblika života ; pojam sličan IDu

- To su instikti koje srno evolucijom nasledili od životinja
7. Jastvo obezbeduje jedinstvo ličnosti i omogućuje kretanje ka samoostvarenju, ka
životnom cilju ; arhetip koji predstavlja Ijudsku težnju ka jedinstvu
8. Stavovi / orjentacija ličnosti
*Ekstraverzija - okrenutost spoljnom svetu
*Introverzija - okrenutost unutrašnjem svetu
- Jedan je uvek dominantan i svestan, dok je drugi podređen i van domašaja svesti
9. Osnovne psihološke funkcije (hijerarhijski ustrojene)
*Mišljenje - kognitivna funkcija (racionalna fja)
*Osećanje — vrednovanje stvari (racionalna fja)
*Senzitivitet - doživljavanje (iracionalna fja)
*Intuicija - opažanje pomoću nesvesnih procesa (iracionalna fja)
-obično 1 fja ima preovlađujuću ulogu, jedna od ostałe 3 je pomoćna fja višoj;
najmanje diferencirana fja je niža , ona je nesvesna i potisnuta i najcesce se javlja u
snovima i maštanju
Sudejstva medu sistemima Iičnosti su dopunjavanje , sujećivanje i
zamenjivanje - Razvoj osobe podrazumeva dijalektički odnos sistema i
funkcija
-Ličnost je "nepotpuno zatvoren” sistem jer je omogućen priliv E spolja i jer ne
može da postigne skład i ujednačavanje u potpunosti
- Proces koji vodi razvoju zdrave, jedinstvene ličnosti Jung naziva individuacija.

18
 Alfred Adler
- Predstavnicima sociopsihološkog pristupa u psihologiji se smatraju Adler,
From, Hornajeva - Ljudsko ponašanje je motivisano:
Frojd - urođenim instinktima ; isticao seks kao svojerodnu prirodu
Jung — urođenim arhetipovima ; isticao misaone kalupe kao svojerodnu prirodu
Adler - urođenim socijalnim motivima; isticao osećanje zajednice kao svojerodnu
prirodu -Prema Adleru osoba kojom upravlja arhetip ili sopstveni nagon je neurotična
(kopiraia sa nekog ispita)
- Adlerova psihoanaliza
1. Smatrao das u Ijudi motivisani društvenim težnjama, osećaj zaejedništva
nam je urođen...
2. Pojam stvaralačkog samstva (umesto Frojdovog Ega) - on tumači i
osmišljava doživljaje organizma - odaljio se od biološke potrebe i spoljašnje draži u
objašnjavanju dinamike ličnosti 3. Isticao jedinstvenost ličnosti - jedinstveni motive,
interesovanja, vrednosti; čovek na sebi nosi pečat njegovog izdvojenog stila života
4. Umanjuje značaj seksualnog instikta
5. Svest je smatrao sredłsnym delom ličnosti ; Ijudi su svesna bića i obično su svesni
razloga svog ponašanja, svojih nedostataka i ciljeva ka kojima teže
Fikcioni finalizam
- Ljudi su više motivisani očekivanjima budućnosti nego sećanjima iz prošlosti
- Ideali i zamišljeni ciljev (postoje subjektivno , duševno „sada i ovde")
- Razlika između neurotične i "normalne osobe” - normalna osoba može da
oslobodi svoje
JA od uticaja fikcije i da se suoči sa stvarnošću, dok neurotična ne može
Težnja ka savršenstvu
- Razvoj pojma od agresivnosti, preko težnje za moći do težnje ka savršenstvu
( 3 etape razmišljanja )
- Savršenstvo je slićno Jungovom pojmu JASTVO - to je težnja ka usavršavanju,
veliki naggon ka višem, ka upotpunjavanju ličnosti
- Ovaj nagon nam je urođen - svemoćno dinamičko načelo koje nas void iz jedne
faze u drugu, višu
- Isticanje u socijalnom kontekstu
19
 - Neurotična osoba teži egoističnom (samo)potvrđivanju, dok normalna teži
društvenim ciljevima koji su prvenstveno društvene prirode
Osećanje manje vrednosti i kompenzacija
- Nastaje iz subjektivno doživljene psihološke ili društvene inferiornost, ali i iz
telesnne slabosti ili nedostatka
Motivacioni karakter - dete zbog osećaja manje vrednosti teži ka višem, kada
dostigne jedan stepen više, opet se oseća manje vrednim i to ga dalje pokreće
”Push and pull”
- izuzetak je maltretiranje dece jer to stvara kompleks niže / više vrednosti u
zavisnosti od ugla

Interesovanje za društvo
- Osećanje zajedništva je urodeno
- Pomoć pojedinca društvu da dostigne savršenstvo
- Radeći za opšte dobro, nadoknaduju se pojedinačne slabosti (socijalizovana težnja
ka savršenstvu)- ideal savršenog društva dolazi iz pojedinca
*Udružujemo se jer nam je osećaj društvenosti uroden i jer težimo ka savršenstvu, a
to možemo učiniti jedino udruženi
Stil života po njemu funkcioniše individualna ličnost , to je celina koja
komanduje delovima
- Cilj svake osobe - ”dostići višu vrednost” (Načini postizanja cilja se razlikuju)
- Formira se oko 4. godine života i veoma teško se menja ; Selektivno percipiranje i
učenje , Promene moguće u načinu ispoljavanja
- Formira se u cilju kompenzacije osećaja niže vrednosti
Stvaralačko samstvo
- primarni pokretač — s.s. vlada sklopom ličnosti
- Ijudi sami sebi prave ličnost ; s.s. je ono izmedu draži koja deluje na osobu i
odgovora koja osoba daje na tu draž
-s.s. daje smisao životu i daje mu cilj i sredstvo da do njega dode
, Agensnost osobe, nasuprot determinizmu

20
 Erih From
-suštinska tema njegovih tekstova je da se Čovek oseća usamljeno i izolovano jer je
odvojen od prirode i drugih Ijudi
-momenat izolacije ima samo čovek i to ga odvaja od svih životinjskih vrsta
- npr. dete stiče slobodu od prvobitnih veza sa roditeljima i posledica toga je
osećaj bespomoći i izolovanosti ; rob kad se izbori za slobodu - prepušten je sam
sebi - zaključak : Sloboda je izvor usamljenosti i nezadovoljstva
- ćovek je istovremeno i deo prirode kao životinja a istovremeno i odvojen od nje
kao Ijudsko biće (kao životinja ima fiziološke potrebe koje treba zadovoljiti, a kao
Ij a biće poseduje samosvest razum i maštovitost)
- 5 osnovnih pokretača Ijudskog ponašanja
1. Potreba za povezanošću - Ijudi su prinuđeni da stvaraju sopstevene veze , a
najviše zadovoljavaju one koje su zasnovane na produktivnosti Ijubavi
2. Težnja za prevazilaženjem - potreba čoveka da se izdigne iznad svoje životinjske
prirode potreba za prevazilaženjem se odnosi na potrebu čoveka da se izdigne
iznad svoje životinjske prirode, da postane stvaralac. Ako se ova potreba suzbija,
onemogućava se njena realizacija, ona prelazi u svoju suprotnost - čovek postaje
rušitelj
3. Potreba za ukorenjenošću — Ijudi žele prirodne korene, da budu deo nečega, da
osećaju pripadnost ,

4. Potreba za identitetom — žele da budu osobena jedinka, da imaju identitet

, u isto vreme čovek, kao pojedinac, osobena ličnost, teži za ostvarivanjem svog
individualnog identiteta. Ukoliko to ne može sopstvenim stvaralačkim trudom, to
može učiniti ako se poistoveti sa nekim drugim ili sa grupom. ; možemo se
identifikovati sa nekim (rob sa gospodarom , radnik sa preduzećem) u tom slučaju
osećaj identifikacije proističe iz pripadanja nekome a ne iz toga što to jeste tako

21
 5. Potreba za orijentacionim okvirom — u isto vreme svakom čoveku je
potreban referentni okvir, stabilan i usaglašen način opažanja i shvatanja sveta. On
može biti racionalan, iracionalan, ali i kombinacija.
* Za Froma ove potrebe su čisto Ijudske i čisto objektivne; nisu tvorevina društva već
evolucije i ne mogu se naći kod životinja ; nečija ličnost se razvija po standardima
koje nameće društvo

Karen Hornaj
- Nesaglasnosti sa Frojdovom teorijom : Psihologija žena(zavist zbog nemanja penisa
nije dobro gledište), Edipov kompleks(smatra da to nije seksualno-agresivni sukob
deteta i roditelja već strepnja koja nastaje iz poremećaja u odnosima sa majkom i
ocem)...
- Bazična strepnja (anksioznost) je osećanje koje ima dete da je izolovano i
bespomoćno; poremećaj sigurnosti deteta u odnosu na roditelje stvaraju b.s.
- Dete razvija taktike za prevladavanje:
1. Agresivnost i neprijateljstvo
2. Pokornost i poslušnost
3. Idealizovana slika o sebi
-Taktike mogu postati sastavni deo ličnosti:
Neurotična potreba za naklonošću i potvrđivanjem — neograničena želja da se drugi
zadovolje
Neurotična potreba za brigajućim drugim — potreba za „partnerom” - paraziti
- Neurotična potreba za ograničavanjem prostora - osoba se zadovoljava malim i nema
zahteve Neurotična potreba za moći — žudnja za moći radi moći , suštinsko
nepoštovanje drugih i prezir prema slabosti
Neurotična potreba za iskorišćavanjem drugih
- Neurotična potreba za ugledom - nečije mišljenje o samom sebi odredeno je količinom
javnih
priznanja
Neurotična potreba za divljenjem — naduvane osobe koje gone sebe ka većim
dostignućima

22
 Neurotična potreba za postignućem - žele uvek da budu najbolje
Neurotična potreba za nezavisnošću - odvajaju se od drugih jer su razočarani -
„samotnjaci” Neurotična potreba za nepogrešivošću uplašeni od pravljenja grešaka i
osuda , ograničavaju se tako da im se ne može zameriti

- Ovo su sve izvori unutrašnjeg sukoba

*Tri orijentacije ovih neurotičnosti: 1. kretanje ka Ijudima (potreba za Ijubavlju)
2, kretanje od Ijudi (potreba za nezavisnošću)
3. kretanje protiv Ijudi (potreba za moći)

Humanisticka Paradigma
ODLIKE:
- Naglašavanje fenomenologije(doživljeno iskustvo)
- Naglašavanje Ijudskog potencijala
- Otvorenost za iskustva (spoljašnja i unutrašnja)
- Holizam
- Subjektivna realnost PREDSTAVNICI:
Maslov - Pozitivna psihologija (bavi se oblastima i vrstama humanosti)
Rodžers - Humanistički pristup
Keli - Psihologija ličnih konstrukata
MASLOVLJEVA TEORIJA MOTIVACIJE
- neki od principa na kojima je bazirana teorija
1. Čovek treba da se posmatra kao celovita ličnosti (holistički pristup)
2. Teorija treba da ističe krajnje, glavne motive-ciljeve , a ne trenutna zadovoljstva , niti
sredstva kojima se dolazi do krajnjeg cilja
3. Ljudske potrebe stvaraju hijerarhiju , u kojoj neke potrebe treba da budu zadovoljene pre
drugih
4. Motivacija je samo jedan od činilaca ponašanja
5. Teorija treb da se izučava/formira iz ugla čoveka a ne iz ugla životinja
6. Bihejviorizam i teorija motivacije nisu sinonimi! Motivacija je jedna od determinanti
ponašanja
*Podela potreba na niže i više .
1. Niže potrebe - hrana , voda, san, seks i slično
-Starije (filogenetski i evoluciono)

23
 -Urgentnije, nezadovoljavanjem nižih potreba stvara se veća depresija, neprijatnost i
„pritisak” Teže odlaganje i trenutno zadovoljenje
Manji broj preduslova za zadovoljenje (manje napora za njihovo zadovoljavanje)
2. Više potrebe - Ijubav, poštovanje i slično
- Javljaju se kasnije (nakon nižih) , manje su nužne za preživljavanje
Njihovo zadovoljenje čuva mentalno zdravlje ali njihovo zadovoljavanje može biti duže
odloženo
- Zadovoljstvo usled ispunjenja traje duže
- Pozitivne socijalne posledice
- Približavanje samoaktuelizaciji i izgradnji
autentičnog identiteta
- Većim brojem resursa mogu biti zadovoljene
*Hijerarhija potreba
1. Bazične potrebe - fiziološke (vraćanje narušene ravnoteže)
-Zadovoljavanje se odvija kroz ciklus homeostaze
-Prvo se moraju one zadovoljiti da se pređe na
zadovolj. viših
-Kratko se mogu zavarati ili biti surogat nečernu
2. Potrebe za sigurnošću — krov nad glavom, posao,finansije...
3.Potrebe za Ijubavlju i pripadanjem
4.Potrebe za poštovanjem od str drugih i samopoštovanjem
5.Potreba za samoaktuelizacijom ”Ono što čovek može biti, to treba da bude”
- Adekvatna percepcija stvarnosti i tolerancija neizvesnosti, prihvatanje sebe i drugih,
humor, kreativnost, demokratske vrednosti, čvrsti moralni stavovi, vrhunska iskustva...

Dakle, takvi ne postoje :D

-Dakle to su Ijudi mentalno zdravi, nezavisni, realni, saosećajni, originalni, pošteni, vodeni
višom svrhom života, altruistični .
+Vrhunska iskustva na str 114 glava 10.6. (fajl psiholoqiia licnosti teorija i empiríia 107-120File)
Karl Rodžers
- Osnivač nedirektivne terapije (klijentocentrični pristup)- humanistički pristup u nižem
smislu
- Čovek kao neponovljivi subjekt koji stvara svoje fenomenološko polje
*Fenomenološko polje - sve što osoba doživljava u nekom trenutku
- Empatija, podrška, ”bezuslovno poverenje u iskaze” - rogerianski pristup psihoterapiji
- Princip kongruencije (nesklad između realno i idealnoja)
24
 - Realno ja : skup percepcija vlastitih osobina, karakteristika, veština, sposobnosti,
kvaliteta, nedostata ka..
- Idealno ja : skup svega onoga što bismo želeli da budemo
Džordž Keli Psihologija ličnih konstrukata
-Ova teorija ima kognitivni pristup opisivanja i objašnjavanja ličnosti
-Konstruktivizam obuhvata stvaranje znanja na osnovu iskustva, promišljanja o
ponašanju, formalnog i neformalnog učenja..
-Lični konstrukti su kalupi, načini tumačenja i shvatanja
- Konstrukt kao dvopolna apstrakcija (boje naše tumačenje sveta)
- Hijerarhijsko uređenje konstrukata
- Postulat(početna premisa) i 11 korolara(iskaz koji sledi direktno iz teoreme)
- (Korolar konstrukcije,individualnosti, organizacije, izbora, dihotomije, opsega,
modulacije, iskustva, fragmentacije, istovetnosti, društvenosti) -
- Ciklus iskustva — proces revidiranja vlastitith konstrukata
- Nepostojanje objektivne realnosti
- Uloge, nadređeni konstrukti, konstrukti zavisnosti... (?)
- Permeabilnost, pre-empcija, propozicionalnost, zavisnost, konstrikcija, labavost... (?)
- Terapeutske tehnike : Gridovi, Samokarakterizacija, ABC, Igra laganja, Lične
reinkarnacije...

25