KLASIČNO USLOVLJAVANJE

Ovaj oblik učenja otkrio je ruski biolog Pavlov. On je proučavao lučenje pljuvačke
kod pasa i kada je želeo da izazove pojačano lučenje pljuvačke, davao im je hranu.
Pavlov je primetio da na zvuk koji pravi mašina koja daje hranu, pas počinje da
luči pljuvačku. Zainteresovao se za ovu pojavu i počeo sa serijom ogleda u kojima
je zvuk mašine zamenio zvukom metronoma.
Eksperiment sa psom: Zvuk metronoma je za psa neutralna draž. Hrana je
bezuslovna draž pošto izaziva bezuslovnu reakciju lučenja pljuvačke. Kada se
zvuk i hrana daju u paru (tj. jedna za drugom ili istovremeno), posle odredjenog
broja ponavljanja, zvuk postaje uslovna draž i počinje da izaziva uslovnu reakciju
lučenja pljuvačke. Princip uslovljavanja: kada se neutralna i bezuslovna draž
javljaju u paru, posle odredjenog broja ponavljanja, neutralna draž postaje
uslovna draž, a bezuslovna reakcija postaje uslovna reakcija. Uslov stvaranja
uslovne reakcije je dodir dve draži u vremenu, tj. vremenska blizina dve draži.
Razuslovljavanje predstavlja prestanak javljanja uslovne reakcije na uslovnu
draž, tj. vraćanje uslovne draži na status neutralne draži.
Klasičnim uslovljavanjem se mogu usloviti:
1. reakcije unutrašnjih organa – pored lučenja pljuvačnih žlezda mogu se
usloviti npr. krvni pritisak, širenje i skupljanje krvnih sudova, lučenje
želudačnih sokova, rad creva, oksidacioni procesi pri disanju...
2. spoljašnje motorne reakcije – moguće je usloviti npr. reakciju dizanja šape
kod psa na zvuk tako što se u paru daju zvuk i elektrošok na šapu psa. Pas
nauči da na zvuk diže šapu da bi izbegao elektrošok.
3. emocionalne reakcije/emocije (emocionalno uslovljavanje).

Emocionalno uslovljavanje

Votson i Rajnerova su 1920. godine izveli čuveni eksperimet sa dečakom Albertom

koji je poznat kao mali Albert. Albert je bio domsko dete od 11 meseci. Ispitivači
su prvo ustanovili da se mali Albert ne plaši životinja kao što su miš, zec,
majmun, mačka, pas.. a onda su izveli eksperiment u kom su uslovili njegovu
emocionalnu reakciju straha. U tom eksperimentu Votson i Rajnerova su malog
Alberta izlagali dvema dražima koje su davali u paru, a to su bili beli miš
(neutralna draž) i jak zvuk koji su izazivali iza detetovih ledja (bezuslovna draž).
Ovaj zvuk je kod Alberta izazivao emociju straha (bezuslovna reakcija). Na ovaj
način, naučnici su kod malog Alberta uslovili emociju straha na belog miša.
Karakteristike emocionalnog uslovljavanja:
1. brzo nastaje – potreban je mali broj ponavljanja da bi došlo do uslovljavanja
(3 – 5 puta), a nekada je dovoljno i da se samo jednom draži jave u paru.
2. lako se generalizuje (širi) - prenosi se na sve slične situacije ili draži, npr.
mali Albert se plašio bele boje (doktora u mantilu, deda mraza..) i svega što
je krzneno (ostalih životinja, Votsonovog šešira..).
3. teško se gasi – emocija se zadržava iako se veliki broj puta uslovna draž
(nekada neutralna draž) javlja bez bezuslovne draži.
Ne zna se šta je bilo sa malim Albertom nakon eksperimenta jer je otišao iz doma
pre nego što su ga razuslovili. Votson i Rajnerova su pokušali da ga razuslove tako
što su mu pokazivali miša veliki broj puta bez neprijatnih posledica ili u
situacijama koje su za dete bile vrlo prijatne, npr. dok ga hrane ili je u krilu...
Nakon ovog eksperimenta se dosta diskutovalo o moralnosti i etičnosti naučnika,
a Votson i Rajnerova su, iako je to bilo veliko otkriće, oštro kritikovani zbog
neetičnosti.
Primera za klasično i emocionalno uslovljavanje ima mnogo u svakodnevnom
životu. Vezivanje emocija za različite objekte, situacije ili osobe vrši se u najvećoj
meri na osnovu klasičnog uslovljavanja. Jedan od mehanizama nastanka fobija je
klasičnim uslovljavanjem (loš dogadjaj se vezuje za neku neutralnu draž i na taj
način dolazi do uslovljavanja na nju). Većina ljudi je negativno uslovljena na miris
bolnice, zvuk ili miris zubara... Vrlo je često i uslovljavanje pozitivnih emocija,
npr. na parfem voljene osobe, neku pesmu, osobu, kafić, klub...
U reklamama se, takodje, dosta koristi ovaj princip (porodična idila, slatke
životinje; poslovni pregovori: uz lep ručak, prijatna atmosfera, lepa muzika u
pozadini; politika: političar-porodični čovek, patriota, javne i popularne ličnosti u
predizbornoj kampanji; u nacističkoj Nemačkoj: slike pacova i Jevreja).

Klasično i emocionalno uslovljavanje su automatski procesi i nisu zasnovani na

višim saznajnim procesima. Takodje su uglavnom nesvesni.