Dresura i ponašanje psa

Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši.
Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod
psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom
šetnje psa, izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem.
Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava.
Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini izazvano je nadražajima
koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi
se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas
prima pomoću svojih čula.

Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na

ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili
ono dejstvo. Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim
nadražajima. Svaki se organizam karakteriše određenim procesima, koji
se periodično ponavljaju i čine osnovu života. Svi ovi procesi imaju
odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu izaziva kod psa
pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti
hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na
ponašanje psa veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
One proizvode materije - hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji.
Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se javljati u periodu
sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti polne
hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni
refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i
druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju
uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva
unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u
odgovarajućim uslovima spoljne sredine.

Pas pod uticajem gladi neće otići bilo kuda, već na ono mesto gde se
hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje
se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike (mokrenje),
pas želi da izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato
je moguće reći da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih
nadražaja, ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto,
spoljašnji nadražaji imaju za psa značenje samo ukoliko odgovaraju
unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne mogu odvojiti od drugih, jer pri
dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponašanju možemo
govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se javljaju u određenom intervalu
vremena. Tako na primer: možemo govoriti o ponašanju psa za vreme
šetnje, u igri, za vreme iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo
govoriti i o ponašanju različitog karaktera, o orjentirnom ponašanju,
ponašanju za vreme hranjenja, ponašanju za vreme lova i o ponašanju
usmerenom na očuvanje i negovanje potomstva. Govoreći o ponašanju,
treba imati u vidu i niz dejstava karakterističnih za sve pse određene rase
ili za sve životinje određene vrste. Takođe, možemo govoriti i o
individualnom ponašanju psa, kao i o sistemu dejstava karakterističnih za
jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za vreme dresure, određuje
pre svega sam čovek koji dresira psa.