DILATACIJA I TORZIJA ELUCA

Dilatacija i torzija (proirenje i okretanje) eluca je oboljenje koje se javlja samo kod pasa, i to
kod velikih rasa pasa sa dubokim grudnim koom kao to su nemake doge, nemaki ovari,
bokseri, dobermani, veliki nauceri... Postoje opisani sluajevi dilatacije i torzije eluca kod
malih rasa pasa kao to su pekinezeri, ali u daleko manjem procentu nego kod velikih rasa
pasa.
Oboljenje se obino javlja kod pasa starosti izmeu dve i deset godina.
Pravi uzrok ovoga oboljenja nije poznat, mada postoje terorije o genetskoj predispoziciji pasa
na ovo oboljenje, sumnja se i na probleme u anatomskoj grai i poloaju organa u ovoj regiji,
kao i na probleme u pokretljivosti eluca obolelih pasa. Fizika aktivnost i nain ishrane psa
mogu biti predisponirajui faktori za pojavu ove bolesti ali oni nisu njen uzrok.
Dilataciju eluca treba razlikovati od prepunjenosti eluca koja se javlja kada se pas prejede.
tenci su skloni prejedanju tako da se kod njih prepunjenost eluca javlja jako esto, ali ne
dolazi do razvoja simptoma dilatacije eluca. Dilatiran eludac kod obolelog psa je nadut jer je
ispunjen velikom koliinom vazduha i on moe da ostane u svome poloaju kada oboljenje
nazivamo dilatacija eluca, ili moe da se okrene oko svoje longitudinalne ose kada oboljenje
nazivamo torzija ili volvulus eluca. Kada se torzija eluca pojavi, ivotinja vrlo brzo ulazi u
stanje oka, jer eludac, zbog svog promenjenog poloaja, vri pritisak na vitalne krvne
sudove.
Klinika slika
Prvi simpomi koje vlasnik primeti kod psa obolelog od dilatacije eluca su da pas naglo
postaje neraspoloen, teko die, uznemiren je, uplaeno i tuno gleda, slab je i bezvoljan.
Ubrzo mu se javlja nagon za povraanjem i pas zauzima pozu koa da e da povraa, primetne
su i kontakcije trbune muskulature ali pas ne uspeva nita da ispovrati. Simptomi se vrlo brzo
dalje razvijaju i postaju sve dramatiniji. Pas jedva da moe da stoji na nogama, stomak mu je
primetno nadut i sve se vie i vie poveava, gotovo primetno pred oima vlasnika, sluzokoe
psa su upadljivo blede. Ako vlasnik ne reaguje brzo i ne odvede psa veterinuru, pasa moe da
ugine vrlo brzo od pojave prvih primetnih simptoma.
Dijagnoza
Uz paljiv pregled dovedenog psa kao i na osnovu svega onoga to ispria vlasnik, veterinar e
vrlo brzo postaviti sumnju da je pas oboleo od dilatacije ili torzije eluca. Vano je da vlasnik
veterinaru opie sve promene i simptome koje je kod psa primetio kao i da kae ime je pas
hranjen, kada je imao poslednji obrok, da li je imao trening ili da li je bio u etnji i kako se u
etnji ponaao.
Veterinar e da izvri sve opte preglede psa, naroitu e panju da posveti regiji eluca kao i

izgledu vidljivih sluzokoa.

Dovoljno je da veterinar samo postavi sumnju da je u pitanju dilatacija ili torzija eluca, pa da
bez daljih analiza odmah pristupi terapiji, jer se oboljenje jako brzo razvija i svaki trenutak je
dragocen. Ako simptomi kod obolelog psa nisu najjasniji i ako opte stanje psa nije
alarmantno, veterinar obino odluuje da izvri rentgenoloki pregled psa.
Terapija
Prvi korak u terapiji ivotinje obolele od dilatacije ili torzije eluca je terapija protiv oka.Pas
se odmah prikljuuje na infuziju i veterinar odluuje koju e medikamente u antiok terapiji da
primeni. Sledei korak u terapiji je smanjivanje pritiska u elucu obolelog psa. Ako je mogue,
veterinar e da intubira psa i na taj nain e da oslobodi gasove iz eluca u spoljanju sredinu.
Zatim e da, kroz isti tubus, pristupi ispiranju eluca psa i da iz eluca odstrani sav sadraj.
Ako veterinar ne moe da intubira psa, izvrie troakiranje eluca i na taj nain e da oslobodi
gasove iz eluca.
Kada se stanje psa donekle stabilizuje i kada se pritisak u elucu smanji, preporuljivo je da se
izvri rentgenoloki pregled psa da bi se utvrdilo da li je u pitanju samo dilatacija, ili je dolo
do torzije i volvulusa. Kada je u pitanju samo dilatacija eluca, operativni zahvat je dobro
uraditi ali ne mora da se radi odmah ve moe da se saeka da se stanje psa stabilizuje.
Meutim, kada su u pitanju torzija i volvulus, hiruki zahvat mora da se izvede to pre.
Osnovnni princip operativnog zahvata je da se eludac vrati u njegov fizioloki poloaj i da se
fiksira, tako da bi se spreili recidivi.
Meutim, i kada vlasnik psa primeti prve simptome na vreme i operacija se izvede na vreme,
smrtnost od ovoga oboljenja je jako velika i kree se izmeu 30-50 %. Kod preivelih pasa
esta je pojava sranih smetnji, naroito aritmija kroz pola do tri godine od operacije. Ako u
pitanju nisu teke aritmije, terapija za psa nije potrebna, ali ako veterinar proceni da su aritmije
ozbiljne, primenie odgovarajuu terapiju.
Profilaksa
Svi budui vlasnici pasa velikih rasa sa dubokim grudnim koem trebalo bi da se raspitaju o
poreklu svog novog ljubimca kao i o zdravstvenom stanju roditelja i predaka. Vlasnici pasa
rasa predisponiranih na ovo oboljenje nikako ne bi smeli svoje ljubimce da hrane hranom koja
nadima . Takoe nikako ne bi smeli u etnju ili trening da izvode psa koji je skoro jeo, a
pogotovo da sa njim ne izvode vebe preskakanja prepona ili skakanja.
dipl.vet.spec.Nikoleta Kosti
Dr sci.vet.med. Slobodan Novak
Kako to izgleda na primjeru

"> OVDJE

"> Veterinarska klinika Novak

Edited by Silver. com">Silver 25/09/2008 06:23:58.
Interact
Reply Quote
My Recent Posts
Silver
Dilatacija i torzija eluca
Posts: 11230
Torzija eluca u psa
18/06/2005 12:00:49

#1

[url]

[-]

Torzija eluca (uvrnue eluca oko svoje osi ulijevo ili udesno)
patoloko je stanje koje se razvija veoma naglo,a prati ga teki
poremeaj opeg zdravstvenog stanja ivotinje i brzi nastup
smrti. Ovo oboljenje uestalije se javlja u velikih i srednje
velikih pasmina pasa (doberman, njemaki ovar, njemaki
bokser, bernardinac, veliki gubiar itd.).
Torziji eluca obino prethodi proirenje eluca, a pogodovni
imbenici za oba stanja su lakomost pri uzimanju hrane,
prederavanje, povraanje, poroajni trudovi, novotvorevine
eluca, odreeni poremeaji u prometu elektrolita kao to je to
manjak kalija u organizmu, te kao najvaniji pogodovni
imbenik spominje se nagla i nespretna kretnja (skok ili pad),
te pojaani tjelesni napor neposredno nakon obroka. Odreena
uloga u nastanku ove bolesti pripisuje se i naslijednoj sklonosti
(mlohavost eluanih i slezeninih ligamenata), duboka prsa i
irok trbuh. ea je torzija eluca na desnu stranu, a okret oko
podune osi moe biti od 90-360 stupnjeva. Pri blaim
torzijama, prohodnost probavnog trakta moe biti djelomino
sauvana, dok je pri jaim torzijama ona potpuna prekinuta.
Bolest zapoinje iznenada i razvija se veoma naglo. Pas
odjednom postaje izrazito nemiran, bolno cvili, a obujam
trbuha se u veini sluajeva naglo poveava. ivotinja slini i
bolno se napinje u pokuaju povraanja. Disanje je znatno
ubrzano, a trbuna stijenka je veoma napeta i bolna na dodir.
Ukoliko se ne poduzme promptno lijeenje, pas redovito ugine
unutar jednog dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu
klinikog pregleda koji se po potrebi nadopunjuje RTG
pretragom.
Lijeenje je iskljuivo kirurkim putem, a u lakim sluajevima
pri blaim torzijama, moe se pokuati i konzervativno
lijeenje koje se sastoji u sondiranju eluca, isputanju plina iz
njega i isipranju eluca vodom. U veini sluajeva potreban je
kirurki zahvat pri kojem se eludac reponira na mjesto i

posebnim avom privrsti za trbunu stijenku uz opsenu

medikamentoznu terapiju. Unato tome, postotak smrtnosti
nakon operacije je prilino velik (oko 30 %), a smatra se
povoljnim znakom ako pas preivi prvih 24 sata nakon
operacije. Opasnost od recidive (ponovne pojave iste bolesti) je
veoma velika, pa se smatra da se bolest prije ili kasnije
ponovno pojavi u oko 10 % lijeenih ivotinja.
Autor: Velimir Glumac dr.vet.med.
Izvor: List Meimurje