Ishrana ivave

ivave su mesojedi i njihova osnovna hrana je meso ili granule i preraevine na bazi mesa. Imaju
veoma dobar apetit i esto su u debljoj kondiciji nego to bi trebalo.

Ishrana ivave

Hranjenje po dobi

ivave su mesojedi i njihova osnovna hrana je meso ili granule i preraevine na bazi mesa. Imaju
veoma dobar apetit i esto su u debljoj kondiciji nego to bi trebalo.

tenad i psi u razvoju zahtevaju puno vei unos proteina i hranjivih materija nego odrasli psi.
Veina suve hrane (granula) za tenad je dobro izbalansirana i uz nju tenetu ne treba nita osim
vode. Suva hrana u granulama se veinom sastoji od piletine, govedine ili jagnjetine sa kukuruzom,
penicom ili pirinom. to je vei procenat mesa, vei je i procenat proteina, te je obrok ukusniji i
svarljiviji. Procenat proteina u hrani za tenad je obino izmeu 25-30%.

Ima mnogo izbora suve (granule) i konzervirane (salame, konzerve) hrane za tence i odrasle
ivave. Najbolje je za primarne obroke davati suvu hranu, jer je vakanje suve hrane bolje za zube i
desni. Osim toga, suva hrana je jeftinija od konzervirane istog kvaliteta. Psi kojii se hrane
konzerviranom ili mekanom hranom imaju veu verovatnou naslaga kamenca na zubima i
problema sa desnima. Ipak, konzervirana ili polusuva hrana moe sluiti kao dodatak suvoj hrani, u
maloj koliini stimuliu apetit ako je potrebno.

Nekad je bila samo hrana za tenad i hrana za odrasle pse. Sada postoji hrana za tenad, mlade
aktivne pse u razvoju, manje aktivne pse i za starije pse.

ta je razlika izmeu tih hrana? Razlikuju se po sastavu. Manje aktivnim psima ne treba toliko
proteina ili masnoa kao aktivnim i psima u razvoju; starijim psima ne treba u hrani ono to treba
tenadima. Ako se pas koji nije aktivan hrani sa previe proteina, lako se moe previe udebljati.
Ako se tene hrani hranom za odrasle, rizikujemo njegov pravilan razvoj to moe imati trajne
posledice.

Koliko obroka dnevno

tenadima je potrebno nekoliko obroka dnevno, dok je starijim psima potreban jedan ili dva obroka
dnevno.

Potrebno je ustanoviti koliko hrane odrava vaeg odraslog psa da izgleda i osea se najbolje. Tada
se odlui koliko obroka dnevno. Ako ste zabrinuti da e se udebljati, trebate biti sigurni da merite
dobro hranu i da ne dajete meuobroke. Bez obzira da li hranite psa jednom ili dva puta dnevno,
treba mu ostaviti hranu onoliko dugo koliko je potrebno da je pojede, npr. 10 minuta. Nemojte se
brinuti ako va pas ne pojede sve u odreenom vremenu. Nauie da treba.

Gravidnim kujama i kujama koje doje potrebno je vie obroka dnevno, 3 do 4. Mogu im se davati
vitaminsko-mineralni dodaci po preporuci veterinara.
Nemojte hraniti ivavu dok vi jedete. Hranjenje kod stola pretvorie vaeg psa u gnjavea, koji e
prositi hranu i osramotiti vas pred gostima.

Plan hranjenja teneta

Vae tene e dobijati 4 obroka dnevno dok ne vidite da ostavlja hranu, kada ete prei na 3 obroka
dnevno u istim intervalima. tene e vam samo dati do znanja kada treba prei na 2 obroka dnevno
u intervalu od 10-12 sati. Treba poveati porcije kada se prelazi na 2 obroka.

Trebae vam neko vreme da procenite koliko vaem tenetu treba u svakom obroku. Pas treba biti
hranjen u isto doba svaki dan. tene bi trebalo dobijati etvrtinu olje hrane u svakom od etiri
obroka. Svako tene je individua i jede razliite porcije.

Svea, ista voda treba biti dostupna sve vreme. Psi koji jedu suvu hranu pie vie vode.

Kada perete posude vae ivave, nemojte koristiti dezinfekciona sredstva, dovoljna je samo vrua
voda.

Hranjivi dodaci

Ako hranite psa odgovarajuom hranom koja je pogodna za njegov stadijum razvoja i on je okretan,
izgleda zdravo, nije predebeo niti premrav ne trebaju vam nikakvi dodaci. U stvari, ako niste
ekspert za hranu, koristei hranjive dodatke moete natetiti psu. Npr. ako dodajemo previe
kalcijuma u hrani to se odraava na miino-skeletnim nepravilnostima. Ako mislite da va pas
treba dodatne vitamine i minerale, najbolje da se o tome konsultujete sa veterinarom.

Alergija na hranu

Ako se vae tene ili pas eu bez posebnog razloga, mogli bi biti alergini na jedna ili vie
sastojaka u hrani. Zbog toga mnoge hrane sadre jagnjetinu i pirina, umesto piletine, govedine,
penice ili soje. Testirajte psa kod veterinara kako bi ste utvrdili na ta je alergian i ta trebate
ukloniti iz hrane.

ivave oboavaju kosti, naroito pilee, na koje su najee alergine, i ne treba im ih davati. Osim
toga, esto ih ne savau pravilno, pa im se zaglave u grlu, ili ve u desnima.

Zabranjena hrana

- okolade, torte, kolai, masno i slano peenje, kosti ...

Vrste namirnica koje su pogodne za ljude predstavljaju rizik za psa. Neke namirnice izazivaju
manje digestivne probleme, dok druge mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja, pa ak i smrt.

Alkoholna pia i jela koja u sebi sadre alkohol mogu da izazovu trovanje, komu i smrt.
Hrana za bebe moe da sadri crni luk u prahu koji je toksian za pse.

Kosti ribe i ivine esto psi za praznike dobiju i veu koliinu kostiju, to moe izazvati stomane
i crevne probleme. Javlja se povraanje, zatvor, proliv, grevi, pas ne jede, a sadraj u crevima se
pokree s velikom mukom, nekad tek nakon nekoliko dana, uz obaveznu posetu veterinaru.

Hrana za make sadri vee koliine proteina i masti.

okolada, aj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom jako su toksini i pogaaju srce i nervni sistem.
Simptomi su povraanje, proliv i drhtanje miia. Vea koliina moe dovesti do uginua psa.
Sadraj teobromina u okoladi je razliit, okolada za kuvanje ga sadri vie. Smrtna doza za psa od
10 kg je 90 gr. okolade za kuvanje, a za ivavu je to koliina od 10-15 gr. okolade.

Agrumi mogu da izazovu povraanje.

Groe sdri toksin koji moe da oteti bubrege.

Hmelj izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, poveanu temperaturu, greve i smrt.

Dodaci ljudskoj ishrani koji sadre gvoe mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu
toksini za druge organe, kao to su jetra i bubrezi.

Velike koliine digerice mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, to pogaa miie i kosti.

Crni i beli luk kuvan, sve ili u prahu je otrov za psa.

Paradajz i krompir sadre oksilate koji mogu da utiu na rad digestivnog, nervnog i urinarnog
sistema.

So u veim koliinama, odnosno preslana hrana je tetna.

Hrana bogata eerom uzrokuje gojaznost, probleme sa zubima i dijabetes.

Kvasac za testa moe da izazove bolne gasove u digestivnom sistemu, i u nekim sluajevima
ozbiljne stomane i crevne probleme.

Ostaci sa stola nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da ine vie od 10% ishrane psa.