INFEKTIVNE BOLESTI

Uzronici infektivnih (zaraznih) bolesti kod pasa mogu biti bakterije,virusi, protozoe, gljivice i
rikecije. Ove se bolesti najee prenose sa jedne ivotinje na drugu direktnim
kontaktom,inficiranim urinom,izmetom, drugim telesnim sekretima ili udisanjem infektivnih
agenasa. Mnogi od ovih uzronika mogu jako dugo da preive u spoljanjoj sredini to je od
znaaja za kontrolu i suzbijanje zaraznih bolesti.
Zarazne bolesti se ubrajaju u oboljenja pasa sa vrlo visokim stepenom mortaliteta (uginua) ak i
u situacijama kada se terapija zapone u prvim danima oboljenja. Zbog toga osnovni vid zatite
protiv ovih bolesti predstavlj a vakcinisanje pasa ime se organizam stimulie na proizvodnju
zatitnih antitela.
Postoje dva tipa vakcina. Prvi je tip vakcine koja sadri modifikovani ivi virus koji dovodi do
nekog oboljenja.Ovaj virus je oslabljen do te mere da ne dovodi do oboljenja, ali stimulie
organizam psa da produkuje antitela. Drugi tip vakcine sadri inaktivisani ili mrtav virus, koji
takoe ima sposobnost da u organizmu jedinke stimulie imuni odgovor. Bez obzira o kojoj se
vrsti vakcine radi neophodno je vriti ponavljanje vakcinacije u doreenim vremenskim
intervalima da bi se odrao adekvatan nivo antitela u organizmu, koji omoguava sigurnu zatitu.
Iako su vakcine najefikasniji metod preventive i borbe protiv zaraznih bolesti dogaa se da i
vakcinisani psi, posebno mlai obole. Postoji nekoliko razloga za to: neadekvatan reim
transporta i/ili uvanja; nepravilan nain davanja vakcine; prerano ili prekasno davanje vakcine;
davanje vakcine kojoj je istekao rok trajanja; deljenje jedne doze vakcine na vie delova i
davanje neodgovarajue doze; nemogunost psa da imunoloki odgovori na datu vakcinu.
Pas koji se vakcinie mora biti zdrav i jedino u tom sluaju se moe oekivati povoljan
imunoloki odgovor vakcinisane jedinke. Zbog toga veterinar pre davanja vakcine izvrava
kliniki pregled ivotinje i odluuje o tome da li je pas u odgovarajuem zdravstenom stanju koje
omoguava nesmetanu vakcinaciju. Veterinar takoe moe na pregledu otkriti neke znaajne
promene koje vlasnik moe da previdi.
tenad i mladi psi su jako osetljive starosne kategorije na odreene zarazne bolesti i oni moraju
biti vakcinisani im je njihov imunoloki sistem dovoljno razvijen. U bolesti protiv kojih je
vakcinacija obavezna ubrajaju se besnilo, teneak, zarazna upala jetre (infektivni hepatitis),
parvovirusna infekcija pasa, leptospiroza, parainfluenca i koronavirusna infekcija pasa.

Budui da je svako tene ili odrastao pas sluaj za sebe i da je od osnovne vanosti propisno
rukovanje vakcinama, vakcinaciju bi trebalo poveriti iskljuivo strunim i odgovornim licima.

TENEAK (Distemper)
teneak je veoma kontagiozno virusno oboljenje, raireno u svetu i predstavlja jedan od vodeih
uzroka uginua pasa, koja su uzrokovana infektivnim bolestima.
Virus je izuzetno otporan u spoljanjoj sredini i moe tako da preivi godinama. teneak se
najee javlja kod nevakcinisane tenadi u starosti 3 do 8 meseci, mada i odrasli psi koji nisu
vakcinisani oboljevaju u vrlo velikom broju.
Virus teneaka ima izraziti afinitet prema epitelnim elijama.To su elije koje se nalaze na
povrini organa za disanje, organa za varenje, nalaze se u koi, sluznicama i mozgu.
Bolest se javlja u vie formi, a sekundarne infekcije i komplikacije zantno oteavaju tok i
prognozu bolesti.
Prvi znakovi oboljenja se pojavljuju 3 do 15 dana od infekcije. U prvom stadiju oboljenja
primeuje se veoma visoka temperatura, gubitak apetita, apatija i vodenast iscedak iz nosa i
oiju. Ovi simptomi se esto zamene sa simptomima prehlade, tako da to treba imati na umu.
U sledeih nekoliko dana boja i gustina iscetka se menja ka ukastom, lepljivom i gustom
iscetku, ponekad ak i veoma tamnom. Pojavljuju se i ostali simptomi oboljenja organa za
disanje u vidu kalja, bronhitisa, upale plua. Na koi abdomena mogu da se pojave gnojni
irevi. Proliv je est kod pasa obolelih od teneaka i moe da dovede do ozbiljne dehidratacije
organizma. U sledeim danima bolesti dolazi do naizmeninog pada i rasta temperature, dok
opte stanje obolele ivvotinje takoe varira. Prognoza je dubiozna.
U drugom sluaju oboljenja 2 do 3 nedelje nakon infekcije kod nekih pasa dolazi do do pojave
nervnih simptoma koji zapoinju kao kratki napadi i grevi, treenje glavom i vakai pokreti.
Kasnije, mogu da se jave epileptini napadi, nekontrolisano kretanje, cviljenje,gubitak ravnotee
i koordinacije. Obino psi koji ispolje nervne simptome ne preivljavaju, ili ako prebole ostaju
trajna oteenja u manjem ili veem stepenu.
Postoji jo jedan oblik teneaka koji se javlja kada virus napadne kou apa i nosa, pri emu na
ovim mestima dolazi do promena slinih oroavanju (Hard pad disease - bolest tvrdih apa).
Terapija - obzirom na kompleksnost oboljenja tretman mora biti poveren veterinaru.

Antibiotici da bi se spreile sekundarne infekcije, nadoknada tenosti intravenskim infuzijama,

korekcija acido - baznog statusa telesnih tenosti, sedativi i antikonvulzivni lekovi pokazali su se
kao zadovoljavajuim u terapiji.
Uspeh leenja zavisi od brzine reagovanja vlasnika da prepozna prve simptome i zatrai
profesionalnu pomo kao i od sposobnosti psa da odgovori na virusnu infekciju.
Preventiva - vakcinacija protiv teneaka mora biti vrena kod svih starosnih kategorija pasa i
mora biti pod kontrolom veterinara.

ZARAZNA UPALA JETRE PASA (HEPATITIS)

Infektivni hepatitis je visoko kontagiozno virusno oboljenje od kojeg oboljevaju psi svih
starosnih kategorija. Primarno dolazi do oteenja jetre, bubrega i krvnih sudova.
Simptomi bolesti variraju od latentnog oboljenja sa srednje izraenim klinikim znacima,
subklinike infekcije do ekstremno brze i fatalne smrti. Ponekad je ovo oboljenje teko kliniki
razlikovati od teneaka.
Nekoloki dana po infekciji virus se umnoava u organizmu i izluuje preko stolice, pljuvake i
urina. U ovom stadijumu bolest je i najvie kontagiozna. Prenos na druge pse je direktnim
kontaktom preko stolice, urina ili salive. Psi koji prebole mogu izluivati virus mesecima i
predstavljaju znaajan izvor zaraze.
Najtei oblici bolesti se pojavljuju kod tenadi u prvim mesecima ivota, iako su prijemivi psi
svih starosti.
U perakutnom obliku koji se javlja iznenada, pojavljuje se krvav proliv, kolaps i uginue. tenad
moe uginuti i bez vidljivih simptoma.
Akutni oblik zapoinje visokom temperaturom, krvavim prolivom, gubitkom apetita i
povraanjem. Svako pokretanje je bolno. Stomak moe biti oteen kao posledica bolnog
uveanja jetre. Psi su osetljivi na svetlost (fotofobija), a kasnije se mogu pojaviti i utica, upala
krajnika, krvarenja dsni. Kod lakih infekcija psi mogu pokaztai jedino letargino raspoloenje i
gubitak apetita. U tim sluajevima potrebno je izvriti analize krvi da bi se potvrdila dijagnoza.
Nakon pojave akutnih simptoma oko 25 % pasa pokazuju karakteristino zamuenje oka na
jednom ili oba oka. To je tzv. plavo oko. Kod nekih pasa prolazi spontano, dok kod ozbiljnijih
sluajeva zahteva veterinarski tretman.

Terapija mora biti pod veterinarskim nadzorom.

Infektivni hepatitis je bolest koju je mogue prevenirati redovnim vakcinacijama.

PARVOVIROZA PASA
Psea parvoviroza je oboljenje koje je meu vlasnicima pasa poznatije kao "maija kuga". Ovaj
naziv je pogrean jer bolest nema nikakve veze sa makama niti je make prenose psima to
mnogi vlasnici pasa misle.
Parvovirus je vrlo kontagiozan virus i dugo preivljava u spoljanjoj sredini. Rairen je meu
pseom populacijom u itavom svetu. Virus ima afinitet prema elijama tankog creva, kosne sri
i limfnim elijama.
Mogue je da se inficiraju psi svih starosnih kategorija ali najee sa vidljivom klinikom
slikom oboljevaju psi koji su mlai od godinu dana. Psi mlai od est nedelja starosti ree
oboljevaju jer ih titi pasivno prenesen imunitet od majke.
Infekcija obino nastaje peroralnim putem. Od trenutka unoenja infektivnih estica do pojave
prvih klinikih simptoma obino proe oko pet dana. Kada virus stigne u organizam psa,on prvo
dospeva u timus, sledeeg dana napada druga limfna tkiva, treeg i etvrtog dana od infekcije
nalazi se u krvi, a izmeu etvrtog i sedmog dana napada elije crevnih kripti.

Klinika slika
Klinika slika obino poinje sa upornim i jakim povraanjem. Pas u poetku povraa hranu koju
je jeo, a zatim povraa tenost koja moe da bude penasta, uta, utozelena ili beliasta. Ponekad
u povraenom sadraju mogu da se vide i primese krvi. Pas postaje izrazito slab i bezvoljan. Ne
pokazuje nikakav apetit. Najee eli da uzima tenost i to prvenstveno vodu, ali im vodu
popije, ispovrati je. Pas je izrazito depresivan, zavlai se na tamna, skrivena mesta, slabo ili
nikako ne reaguje na pozive vlasnika. Sledei simptom koji se pojavljuje, obino sledeeg dana,
a ponekad i istovremeno sa povraanjem, je obilan proliv. U poetku je stolica po konzistenciji
gua, ali postaje sve rea i rea, dok na kraju ne bude potpuno vodenasta. Vodena stolica je boje
trule vinje jer sadri krv u sebi. Pas teko i kontrolie defekaciju, tako da i one ivotinje koje su
nauile gde treba da obavljaju nudu, to ipak urade na zabranjenom mestu pa ak i na mestu gde
spavaju.

Dijagnoza

Veterinar klinikim pregledom ustanovljava da pas ima visoku telesnu temperaturu, u sluaju da
je pas doveden u toku pojave prvih simptoma, ili normalnu pa i subnormalnu temperaturu ako je
bolest poodmakla. Pas je izrazito bezvoljan, slabo reaguje na sve nadraaje iz spoljanje sredine i
primetno je dehidrirao. Opte stanje psa se drastino pogorava ako doe do razvoja sekundarnih
bakterijskih infekcija, ako se pas dri u uslovima loe higijene, ako boravi u hladnim ili slabo
zagrejanim prostorijama ili ako je zaraen i crevnim parazitima. Deava se da doe i do naglog
uginua pasa, posebno mlaih kategorija ako parvovirus napadne srani mii i dovede do
razvoja miokarditisa (upala sranog miia).
Veterinar treba da posumnja na parvovirusnu infekciju kod svakog psa koji mu je doveden sa
akutnom dijarejom ili povraanjem pogotovu ako je pas mlai od godinu dana. Ranija
vakcinacija pa i revakcinacija psa ne iskljuuje uvek mogunost da je pas oboleo od parvoviroze.
Za postavljanje dijagnoze korisno je da veterinar izvri pregled krvne slike psa, jer na osnovu
dobijenih rezultata usmerava svoje dalje preglede i analize. Na osnovu izvrenog pregleda krvi
veterinar moe da eliminie neke druge diferencijalne dijagnoze kao to su na primer strano telo
u gastrointestinalnom traktu ili bakterijske infekcije. Seroloka dijagnostika je najpouzdaniji
metod za otkrivanje parvovirusa ali kod nas nema mogunosti da se ona primenjuje u
svakodnevnoj praksi.

Terapija
Zbog najee nemogunosti da se parvovirus labaratorijskim metodama otkrije, kao i zbog toga
to je terapija parvovirusne infekcije slina kao i terapija drugih tekih oblika gastroenteritisa,
veterinar terapiju poinje da primenjuje im izvri osnovne klinike preglede. Najvaniji princip
u terapiji je da se sprei dehidracija psa. Infuzioni rastvori se daju venskim putem, poeljno je
nekoliko puta na dan uz odgovarajuu supurativnu terapiju. Na osnovu svog iskustva i procene
veterinar e da odlui da li e ili nee da primeni antibiotsku terapiju. Davanje bilo kakvih
oralnih preparata treba izbegavati 24-48 h od poetka bolesti, a kod teih sluajeva ak i tri do
pet dana od poetka bolesti. Deava se da i pored adekvantne terapije i savesnog postupanja
vlasnika pas ugine od mnogobrojnih moguih komplikacija.
Psi oboleli od parvoviroze predstavljaju opasan izvor infekcije za druge pse, zato ih treba drati
strogo odvojeno od drugih pasa. Ljudi koji dolaze u kontakt sa bolesnim psima treba da izvre
sve preventivne i dezinfekcione mere kada dolaze u kontakt sa zdravim ivotinjama. Period
izolacije obolelog psa treba da traje najmanje jo jednu nedelju od potpunog prezdravljenja
obolelog psa.

Profilaksa

Mere preventive se svode na redovnu vakcinaciju pasa po propisanoj emi. Prva vakcina se daje
tencima izmeu 6-8 nedelje starosti, revakcinacija se vri posle 3-4 nedelje, i trea vakcinacija
se daje 4 nedelje od prethodne vakcine. Najee se vakcina protiv parvoviroze daje u
kombinaciji sa vakcinama protiv jo nekoliko estih pseih oboljenja. Preporuuje se da se
skotnim kujama daje mrtva vakcina protiv parvovirusne infekcije oko 45. dana graviditeta da bi
majka na tence, putem pasivnog imuniteta, prenela zatitu. Vlasnici pasa treba da znaju da prva
vakcina ne predstavlja dovoljnu zatitu protiv parvovirusne infekcije, tako da tene treba drati u
izolaciji od drugih pasa sve dok ne primi i revakcinu i od nje proe 7-10 dana.

KORONA VIRUSNA INFEKCIJA

Corona virusna infekcija je oboljenje kome podleu psi razliitih starostnih kategorija, ali najvie
oboljevaju tenci. Corona virus je rairen meu pseom populacijom svuda u svetu, slino kao i
parvovirus, ali je u odnosu na parvovirus je manje letalan.

Kliniki znaci corona virusne infekcije variraju od vrlo blagih, pa i neprimetnih simptoma, pa do
vrlo ozbiljnih simptoma ija je glavna manifestacija jako povraanje i proliv. Kod pasa obolelih
od corona virusne infekcije uglavnom ne dolazi do povienja telesne temperature. Stolica
obolelog psa varira u izgledu i boji i moe da bude ukasto-narandasta, crvenkasta ili
sukrviava. Po konzistenciji moe da bude kaasta ali i potpuno vodenasta, kao i sa dosta sluzi.
Veterinar moe da postavi sumnju da se radi o corona virusnoj infekciji kod svih pasa koji naglo
oboljevaju od akutne dijareje i povraanja posebno ako je vie pasa istovremeno afektovano.
Vane podatke daje i vakcinalni status pasa kao i neki od prateih klinikih manifestacija. Za
razliku od parvovirusne infekcije, kod corona virusne infekcije retko na poetku dolazi do
povienja telesne temperature, retko se pojavljuje i izrazita leukopenija (smanjenje broja belih
krvnih zrnaca u krvi) to je jedan od simptoma parvovirusne infekcije, takoe retko dolazi do
pojave vee koliine krvi u povraenom sadraju i u stolici to je esto kod parvoviroze.
Meutim, vrlo esto dolazi do meane infekcije psa i sa parvo i sa corona virusom, i to po
podacima amerikih autora ak u 25 % sluajeva. Meana infekcija daje vrlo teke klinike
simptoma i najee je fatalna po obolelog psa.
Da bi se postavila tana dijagnoza, neophodni su labaratorijski pregledi koji u naim uslovima
najee nisu mogui, a i potrebno je odreeno vreme za njihovo izvoenje, tako da je
neophodno odgovarajuu terapiju zapoeti samo pri postavljanju sumunje na corona virusnu
infekciju. Na sreu, corona virusna infekcija najee nije fatalna i zahteva samo supurativnu
terapiju, pa labaratorijska dijagnoza nije neophodna za uspenu terapiju.

Terapija corona virusne infekcije se na prvom mestu zasniva na nadoknadi tenosti putem
infuzionih rastvora, kao i na teapiji sredstvima koja zaustavljaju proliv. Veina obolelih pasa se
uz odgovarajuu terapiju brzo oporavlja. Uginua od corona virusne infekcije su retka ali su
mogua, posebno kod tenaca.
Kao profilaktika mera protiv corona virusne infekcije je vakcinacija pasa. Meutim, poto se
predpostavlja da postoje vie sojeva corona virusa, kao i zato to corona virusna infekcija
najee nije letalna, vakcinacija se preporuuje kod onih pasa koji su dosta izloeni kontaktu sa
drugim psima, na primer psi koji borave u odgaivanicama ili pansionima za pse, ili psi koji se
esto izvode na izlobe pasa.

ROTAVIRUSNA INFEKCIJA PASA

Rotavirusne infekcije kod male dece, posebno beba, su jedan od najeih uzroka dijareje i mogu
da budu i fatalne. Kod pasa dijareje izazvane rotavirusom su daleko manje opasne i obino su
samolimitirajue. Najee se inficiraju novoroena tenad. Glavni simptom oboljenja je dijareja
koja moe da bude vodenasta ili sluzava. Dijareja obino kratko traje i prolazi bez ikakvih
posledica po zdravlje i napredovanje tenaca. Opisani su i sluajevi uginua tenaca od
rotavirusne infekcije ali su oni izuzetno retki i obino su povezani sa loim uslovima dranja i
nege tenaca. Veina odraslih pasa nosi antitela protiv rotavirusne infekcije jer su u toku ivota
doli u kontakt sa ovim virusom, ali je oboljenje prolo bez simptoma ili su simptomi bili jako
blagi. Zbog toga je veina tenaca zatiena od rotavirusne infekcije putem pasivnog imuniteteta
(imunitet koji se sa majke prenosi na potomstvo).
Terapija rotavirusnih infekcija je ista kao i terapija svih drugih akutnih proliva, znai obolelom
psu se nadoknauje izgubljena tenost i strogo se pazi na nain ishrane i vrstu namirnica koje se
u ishrani obolelog psa koriste. Veina obolelih pasa se jako brzo oporavlja. Jo uvek ne postoji
vakcina protiv rotavirusne infekcije pasa, a i pitanje je da li je uopte potrebno vakciniti pse
protiv ove bolesti.

BESNILO (RABIES, LYSSA)

Besnilo je smrtonosno oboljenje svih domaih i divljih toplokrvnih ivotinja i oveka. Ne postoji
efikasan lek protiv ove bolesti.
Na ovim prostorima glavni izvor besnila su lisice, vukovi, a sporadino i druge dilvlje
ivotinje.Najei nain infekcije ljudi i pasa je prilikom lova, zatim u sredinama koje su u
blizini stanita ovih divljih ivotinja. ovek se inficira preko sline obolele ivotinje, a glavnu
vezu u prenosu besnila na ljude predstavljaju nevakcinisani psi i make. U principu, bilo koja

strana ili divlja ivotinja koja dozvoljava nesmetani pristup ne ponaa se uobiajeno i potrebno je
biti obazriv.
Virus besnila, koji se nalazi u pljuvaci, obino u organizam prodire preko ugrizne rane ili preko
otvorene rane na koju dospe slina.
Period inkubacije varira i iznosi od 3 do 8 nedelja, ali moe biti i u trajanju od 7 dan pa do 1
godine. Virus sa mesta ulaska (ugriz) do mozga putuje preko nerava i to je mesto ugriza
udaljenije od centralnog nervnog sistema to je inkubacija dua. Nakon toga virus ponovo putem
nerava putuje do usta gde se putem pljuvake izluuje.
Simptomi besnila su posledica upale mozga. Prvi znaci su u vidu promenjenog ponaanja agresivnost, zavlaenje u tamne prostore, sa kasnijim razvojem svih ostalih nervnih poremeaja.
Groznica, povraanje i proliv se takoe pojavljuju. Jednom razvijeni simptomi besnila su fatalni
za obolelu jedinku.
Jedini nain borbe protiv ove smrtonosne bolesti je pravovremena i redovna vakcinacija. Psi se
vakciniu u starosti 3 - 4 meseca i u zavisnosti od upotrebljene vakcine revakciniu za 1-3
godine. Psi po Zakonu moraju biti vakcinisani protiv besnila.
Svaki pas koji ugrize oveka mora biti pod nadzorom veterinara 14 dana i nakon toga se odluuje
o njegovojn sudbini.
Ljudi koji nastradaju od ugriza psa trebalo bi da potrae pomo lekara i da zahtevaju od vlasnika
psa koji ih je napao potvrdu o vakcinaciji. Dalji tretman u mnogome e zavisiti od pregleda psa.
Osnovna zatita u borbi protiv besnila je vakcinacija pasa. Redovno vakcinisana ivotinja ne
moe oboleti od besnila niti preneti zarazu na bilo kog drugog.

LEPTOSPIROZA
Ovo oboljenje je prouzrokovano bakterijama iz roda Spiroheta. Od ove bolesti mogu oboleti i
druge domae i divlje ivotinje kao i ovek Kod ljudi ova se bolest zove Vilova bolest. Bolest se
iri preko urina zaraene ivotinje, a jedan od glavnih rezervoara su glodari (pacovi). Infekcija
kod psa nastaje ili ulaskom uzronika preko koe ili preko usta inficiranom vodom ili hranom
kontaminiranom zaraenim urinom.
Znaci oboljenja se pojavljuju u vidu groznice, apatije, gubitkom apetita i depresijom. Najvie su
zahvaeni bubrezi. Mogu se pojaviti i krvarenja po vidljivim sluznicama, kao i utica. esto je
povraanje i proliv.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda, a moe biti potvrena i u laboratoriji.

Antibiotske kombinacije su efikasne u tretmanu. Kao potpomaua terapija vrin se kontrola
povraanja i proliva i nadoknada tenosti. Kod nekih pasa moe doi do hroninog oteenja
bubrega. U preventivne mere ubraja se vakcinacija koja se sprovodi jednom godinje.