1.

Pojam i značenje AIDS-a, razlika izmedju HIV virusa i SIDA-e,

uzročnik?

SIDA (sindrom stečenog imunološkog deficita) je bolest koja nastaje kada HIV oslabi
imunoloski sistem organizma. Organizam čoveka se u normalnim uslovima bori
protiv bolesti, ali kada imunološki sistem izuzetno oslabi, čovek se može teško
razboleti. HIV (virus humane imunodeficijencije) je uzročnik SIDA-e i virus koji
napada ćelije koje pomažu organizmu da se bori protiv infekcija i bolesti. HIV je
dosta osetljiv u spoljnoj sredini. Temperatura od 56​o​C ga inaktiviše za 30 min. HIV je
jako osetljiv i na jako visoke i na jako niske vrednosti Ph (manje od 3 i veće od 10).
Derivati hlora su najbolja dezinfekciona sredstva za HIV kao i alkohol. Čovek je jedini
rezervoar virusa.

Treba praviti razliku između HIV pozitivnosti i SIDA-e. Period od trenutka kada se
ostvari HIV infekcija do ispoljenih kliničkih manifestacija naziva se periodom
inkubacije (meri se u godinama) a osoba je u tom periodu HIV pozitivna i ni po čemu
se ne prepoznaje da je nosilac virusa. Primarna ili akutna infekcija je period naglog
razmnožavanja virusa neposredno nakon što mu je osoba bila izložena. Ona može u
potpunosti da izostane a kada postoji, ova faza traje nekoliko nedelja. Tokom
primarne infekcije većina osoba pokazuje nespecifične simptome poput prehlade
visoke temperature, glavobolje, upale ždrela i ponekad osipa. Ovi simptomi donekle
podsećaju na simptome gripa. SIDA je poslednji stadijum infekcije HIV-om sa
razvijenom kliničkom slikom.

2. Načini prenosa HIV infekcije, rizična ponašanja, karakteristike

odgovornog ponašanja

Osnovni načini prenošenja HIV infekcije je putem nezaštićenog polnog odnosa, tj.
polnog odnosa (heterosekusalnog, homoseksualnog i biseksualnog) bez kondoma;
putem korišćenja iste igle ili šprica za intravensko uzimanje droge ili koriščenja istog
pribora za pripremanje droge. (tetoviranje, krvno bratimljenje). Bebe čije su majke
inficirane HIV-om se takođe mogu inficirati tokom trudnoće, u toku porođaja ili putem
dojenja. Danas je izuzetno retko da do infekije hivom dodje transfuzuijom krvi ili
derivata krvi jer se krv pre transfuzije testira na prisustvo virusa.

Kako se ne može preneti?

-rukovanjem

-poljupcem

-korišćenjem istih prostorija ( kancelarija, škola, javni toalet)

1
-korišćenjem zajedničog pribora za jelo i piće

-spavanje u istom krevetu

-grljenjem

-korišćenjem istog kupatila i peškira

-ubodom insekata

-preko znoja, pljuvačke suza,odeće, telefona

3. Simptomi zaraze, tok infekcije, testiranje na HIV infekciju (ko,

kada, zašto)

Nakon te primarne infekcije (u proseku od 3 nedelje od inficiranje) pojavljuje se veliki

broj drugih simptoma za koje se obično i ne sumnja da imaju veze sa sidom. Neretko
se dešava da bude postavljena i pogrešna dijagnoza, jer je u tom početnom periodu
teško razlikovati simptome side i drugih bolesti. Međutim, postavljanje prave
dijagnoze je veoma važno jer su u ovom periodu osobe najzaraznije. Najčešći
simptomi u tom periodu su nagli gubitak telesne težine, natekle limfne žlezde,
gubitak pamćenja, temperatura i glavobolja.

Klinički asimptomatska faza

Ova faza u proseku traje oko 10 godina, mada individualno može trajati kraće ili
duže. Kako joj i samo ime govori, karakteriše je potpuno odsustvo bilo kakvih
simptoma bolesti, mada se ponekad mogu javiti otečeni limfni čvorovi po telu.
Količina virusa u perifernoj krvi pada na veoma niske vrednosti, ali osobe i dalje
ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi. Novija istraživanja
pokazuju da virus u ovoj fazi ne miruje, već je izuzetno aktivan u limfnim čvorovima.

Kako vreme protiče, imunski sistem postaje sve slabiji i više nije u stanju da obuzda i
zadrži virus. Ovo se događa iz tri razloga:
● limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled dugogodišnje
intenzivne aktivnosti;
● HIV mutira i postaje više patogen, odnosno postaje jači i raznovrsniji što
dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih limfocita;
● telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i
njihov broj sve brže opada.
Kako imunski sistem zakazuje, javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku su
simptomi slabi, ali se vremenom pogoršavaju i postaju sve teži.
Sida

2
Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najteža faza. Svetska
zdravstvena organizacija je 1990. napravila spisak simptoma koje je grupisala i koje
sada lekari širom sveta koriste kako bi se jasno definisale faze razvoja infekcije. Ovaj
spisak je obnovljen 2005.
● Faza I​: HIV virus se ne može identifikovati i nije kategorisan kao uzročnik
side;
● Faza II​: pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija respiratornog
trakta;
● Faza III:​ dolazi do pojave naprasnih i neobjašnjivih simptoma poput
dijareje, (koja obično traje duže od mesec dana, što dovodi do naglog
gubitka telesne težine), teške bakterijske infekcije i/ili plućne tuberkuloze;
● Faza IV​: javlja se toksoplazma mozga, gljivične infekcije respiratornog
trakta i jednjaka (kandidijaza), Kapošijev sarkom itd.
Česte su oportunističke infekcije, tj. Infekcije koje se obično javljaju kod osoba sa
jako oslabljenim imunim sistemom.

3. Rizična ponašanja, karakteristike odgovornog ponašanja

Kako se dijagnostikuje HIV infekcija?

Mnogo ljudi razmišlja o testu na HIV. Veliki deo njih, najverovatnije nije inficiran
virusom, već strahom. Test se preporučuje osobama sa rizičnim ponašanjem.
Procena rizika i potrebe za testom donosi se u razgovoru sa lekarom. Nekada je
potrebno sačekati sa testom, s obzirom na moguće lažno negativne rezultate,
ukoliko se on radi u roku kraćem od 3 meseca od nastanka infekcije.

Prisustvo virusa u organizmu se može dokazati testom. Test se radi na uzorku krvi i
ima za cilj da utvrdi prisustvo antitela ( imunološku reakciju). Obično se primenjuje
ELISA i Western blot test. Kod nas Elisa test radi svaki institut i zavod za zaštitu
zdravlja i veliki broj drugih zdravstvenih ustanova. Test se radi besplatno, po uputu
lekara opšte medicine. U svakom slučaju, test se radi tek nakon razgovora sa
stručnjakom (epidemiolog ili infektologom) koji može savetovati i da se odustane od
testa ukoliko nema realnih razloga za to. Od kandidata za test se očekuje da da
iskrene i iscrpne odgovore o okolnostima koje su mogle rezultirati infekcijom.
Anonimnost građana koji se odluče za test zaštićena je najvećim mogućim
standardima lekarske etike. Da naglasimo, testom se ne dokazuje AIDS, već
prisustvo HIV-a u krvi

Pozitivan rezultat testa znači da su u krvi nadjena antitela na HIV odn. da je

testirana osoba inficirana virusom koji izaziva AIDS. Ukoliko je rezultat ELISA testa
pozitivan, kao potvrda ovog testa radi se ponovni test i to Western blot i ukoliko je
on pozitivan to nedvosmisleno ukazuje da je ta osoba zaražena hivom. Negativan

3
rezultat u principu znači da u krvi testirane osobe nisu pronadjena antitela odn. da
testirani nije inficiran HIV-om.

4. Ko je ugrožen HIV-om, rizik, bez rizika

Rizično se ponaša svaka osoba koja:

1) Ne koristi kondom, uvek i pri svakom polnom kontaktu

2) Ima više seksualnih partnera ili ih često menja
3) Je sklona vezama za jedno veče
4) Koristi zajednički pribor za pripremanje i ubrizgavanje droge
5) Bez zaštite dolazi u kontakt sa ljudskom krvlju i sekretima

Prevencija i zaštita

Ono što nam ostaje kao efiaksno sredstvo u borbi protiv sidae je prevencija. Znanje,
pravilni stavovi i izmena rizičnog ponašanja su glavno oružje u borbi protiv side.
Kada je u pitanju seksuačni put prenosa, najefikasnija mera prevencije je obavezno
korišćenje prezervativa tj. Kondoma pri svakom polnom odnosu, pravilan izbor
partnera, ne menjanje seksualnih partnera kao i odlaganje ranog početka aktivnog
seksualnog života. Opasnost od infekcije hivom pri medicinskim intervencijama i
teraoijskim postupcima je svedena na minimum, a u nekim slučajevima je potpuno
eliminisana (transufzija krvi i krvnih produkata, transplatacija delova tkiva i organa,
veštačka oplodnja). Treba izbegavati iozbrijavanje u frizerskim salonima i obratiti
pažnju koliko se polaže na higijeni kod vaših kozmetičara. Raspitajte se kako i da li
se čisti pribor za rad. Ako se sve to uzmemo u obzir, onda širenje hiv infekcije putem
krvi ostaje vezano samo za intravensko drogiranje.

Kako se leči?

Postoji efikasna anti-retrovirusna terapoija infekcije u smislu proužavanja života

osobama sa hivom ili bolesnima od aidsa. Trajnog izlečenja nema, vakcina ne
postoji.

5. Razlozi koji otežavaju borbu protiv AIDS-a

Teško se dijagnostikuje tj. osoba ne može da prepozna znake infekcije zbog

prisustva nespecifičnih simptoma, zato osobe kasno odlaze na testiranje. Još jedna
činjenica je da ne postoji još adekvatna terapija koja bi sprečila razmnožavanje virus
odn. sprečila nastanak same bolesti.

Na kraju

Čuvajte svoje zdravlje - živite odgovorno!

4
Možda ne možemo učiniti sve, ali to nije razlog da ne učinimo ništa za sebe i svoje
zdravlje!
Kada je HIV infekcija u pitanju nemamo rezervnu šansu za ispravljanje grešaka koje
smo napravili!
Pomozite drugima! Možda će ista pomoć biti potrebna i vama!

10 JAZASOVIH ZAPOVESTI

1. Uvek koristi kondom i imaj ga stalno sa sobom.

2. Ne drži ga u džepu duže od jdnog dana - toplota ga oštećuje.
3. Ne dozvoli dodir tuđe krvi, sperme ili vaginalnog sekreta sa tvojom kožom ili
sluzokožom.
4. Biraj partnera/partnerku.
5. Izbegavaj analni seks - visoko je rizičan.
6. Ako si već zavisnik od droge, imaj svoju iglu i špric.
7. Koristi samo svoj pribor za brijanje.
8. Izbegavaj seks u pijanom stanju - tada nisi sposoban da zdravo rasuđuješ.
9. Ne ustručavaj se a kažeš ne kada je tvoje zdravlje u pitanju.
10. Misli svojom glavom.