Dijagnostika zaraznih bolesti i prijava

i medju n. org. i clanovi veoma delikatan posao mora trajati kratko. dijagnostika
je model mora biti tacna i u skladu sa medjunarodnim organizacijama.
od prepoznavanja bolesti zavisi visi-na stete koje mogu biti jako visoke. glavna
organizacija kojoj se prijavljuju zarazne bolesti je medjunarodni ured epizootije (oie)
1924.g, evropska org. koja je imala za cilj ocuvanje zdravlja ziv i bezbednu trgovinu – sto
znaci da je pomocu njih trebalo da se spreci unosenje bolesti u evropu. poslednjih 20
godina oie deluje kao svetska org. – globalna ciji je cilj i dalje isti.
danas oie broji 160 clanici i mi smo deo njih, duzni smo da se ponasamo u skladu
sa medj. zakonskom regulativnm oie, fao , i svetska zdravstvena org.
osnovni cilj svih ovih zakona i pravila - isti uslovi za sve clanice i na taj nacin
izbeci licni stav i proizvoljno tumacenje pojedinih zakonskih direktiva, a kada je u pitanju
medj. trgovina – svetska trg. organizacija se u potpunosti oslanja na propise koje
odredjuje oie i direktive evropske unije.
sve je to pod ciljem bezbedne trgovine i sprecavanje z b
do pre 2 god. sve bolesti koje se nalaze na oie listi bile su pode3ljene na listu a i b.
liste su ukinute, medjutim procedure su ostale potpuno iste
liste su napravljene na osnovu epizootioloskihe karak
lista a – virusne bolesti koje imaju potencijal ozbiljnog i rapidnog sirenja van
nacionalnih granica koje imaju potencijal teskih socioekonomskih posledica, koje imaju
p. po javno zdravljei medjunarodnu trgovinu – pa se tako na listi a ima 15 bolesti
1.slinavka i sap,
2. vezikularni stomatitis
3. vezikul bolest svinja
4. boginje ovaca i koza,
5.nodularni lampidermatitis,
6. kuga malih preziv.,
7. kuga goveda,
8. kuga konja,
9. bolest plavog jezika,
10. africka kuga svinja,
11. klasicna kuga svinja,
12. kontagiozna pleuropneumonija goveda – bakt,
13.njukastl atipicna kuga p., i
14.visoko patogena avijarna influenca (pticiji grip)

obaveze: u roku od 24h uspostavljanje dijag. sa liste mora da se izvestiti oie o

pojavi te bolesti, a zatim uz dijagnostiku salju se i detaljne info o broju obolelih, vrste
obolelih, tacnoj lokaciji terena gde se javila bolest, preduzetim merama a uz to se otvara i
komlet sa svetskom referentnom laboratorijom kojom se salje odgovarajuci uzorak na
analizu.
zabrana ulaska u te zemlje i po
 na listi b – 90. bolesti cije su karakterisztike prenosivost kao i znacaj za
ekonomiju zemlje i ili javno zdravlje, a pojava ovih bolesti ima i uticaj na medjunarodnu
trgovinu. izvestaji o pojavi i sa liste be se obavezno salju jednom godisnje oie
medjun. ured za epizoti.

obaveza svake zemlje je nadzor i prikupljanje podataka, na lokalnom,

regionalnom i nacionalnm nivou. sve ove info se prosledjuju oie i sv . zdr. org. a zatim
one to distribuiraju zemljama clanicama.
da bi sve to bilo korektno mora biti standardizovana dijagnostika, vakcinacija – a
ovo je omogucio oie sa 2 dokumenta – 1. standardizacija dijagnostic. sredstava vakcine i
bioloskih preparata a 2 se zove kodeks veterinarius i sa direktivama eu. ovi dok treba da
obezbede uniformnost u svim laboratorijama cije su zemlje clanice.

epizootije predstavljaju iznenadnu neocekivanu pojavu bolesti –

propagativne – nastaju iz vise izvora i nesto se sporije sire , tackaste ep. – nastaju iz
jednog izvora i brzo se sire (2005.u franc. za 2 dana uginolo 500 curaka za 2 dana
unisteno 15-16000 curaka)
patogena avijarna influenca – dosla preko prostirke H5M1

derodacija.
izuzimanje pojedinih objekata ili proizvodnih kapaciteta od primena mera u tom
krugu ukoliko epizoot. situacija to dozvoljava

ukoliko poznaajete dif. dijagnozu mozete skratiti vreme za uspost. tacne dijag
neke bolesti koje su manje vazne sa epizoot tacke mogu da maskiraju vaznje –
mesanje kuge svinja sa crvenim vetrom ili salmonelozom. razlikuju se sa nekoliko
primera – crveni v i salmon. iskljucujemo – sezonski se pojavljuju crv, v, i salm, obicno
se pojavljuju kod mladjih svinja. kuga kod svih svinja. temperatura – kod kuge febris
kontinua, kod salmonel. remitirajuca a kod crv.v. jako visoka(42 stepena C). po
kontagioznosti- kontag je kuga svinja.
kod kuge goveda, gandilozne kulise ili dvd-ja – kl. slika je slicna ali ovde razlika
na osnovu samog stepena kontag. mi nemamo kuge kod nas(mora biti donesena od
nekud, strana zemlja), morbiditet bi bio 100 %, korica se javlja max 20 %, a bolest
sluzokoza cesce kod gov. do 18 meseci starosti
na osnovu obdukcije postoje bolesti kod kojih ima patognomocnih simptoma ali
su retki klasicna kuga sv, plavi jezik – petehijalno krvarenje na bazi pulmonalne arterije
tunika medija od veoma diskretnih do ehimoza, nju kastl disis – prelazak zlezdanog u
misicni zeludac, aujetski – pruritus, kod svih vrsta zivotinja,
sigurna razlika besnilo-pesi (lude krave) traje i do mesec dana – pritisnete
lumbalnu regiju – ako pocne da mljacka onda je bol.lude krave

imuni odgovor jedne ziv moze da ide u dva smera

1. preko specificnih antitela dokazemo antigen u ispitujucem mater.
2. je da detekcijom specificnih antitela iz seruma ziv. dokazemo na posredan
nacion da je ona bila u kontaktu sa odredjenim patogenim agensom
 upravo ovo merenje reakcija antigen antitelo u dijagnosticke svrhe zove se
serologija

serum – koagulacijom krvi dobijeno,

veoma cesto ispitujuci serum treba da se inaktivise na 56 stepeni C da bi se
odklonile komponente komplementa ili neke klase imonugolobulina koje mogu da daju
lazne rezultate. - uticu na ishod reakcije.
standardizacija laboratorija daje
u lab. koristimo testove –primarne, sek i tercijarni
primarni – direktno mere reakc, izmedju antig i antitela i tu se ubrajaju novi
testovi – im uno enzimski t., radioimunoloski t. i testovi sa obelezenim antit.
fluorescentnom bojom
sekundarni – efekte vezivanja antigena i antitela precipitacije,
aglutinacije,rakcije vezivanje komplementa, hemaglutinacije,...
tercijerni – najkomplikovaniji i oni mere neutralizacionu aktivnost nekih
antitela na zivoj zivotinji

osnovne karakt. seroloskih testova

prva – tacnost, preciznost
to ispitujemo ponavljanjem tako merimo disperziju, sto je disperzija manja to je
test precizniji
druga – reproducitilnost – koja predstavlja koordinisanost izmedju razlicitih
laboratorija. vrlo cesto imate zahteve svetskih laboratorija – posalju 10-20 seruma, ti
serumi se kracu od negativnih do lazno pozitivnih i onda svaka laboratorija ispita tih 20
seruma – ukoliko se sloze rezultati iuzmedju tih 5 lab, je ok .u protivnom dijagnostika ne
valja ili ubijamo zivotinje koje nisu pozitivne ili ih ostavljamo kao izvore zaraza
- osetljivost
merenje dijagnosticke osetljivosti koja se izraucnava po formuli: stvarno pozitivni
kroz stvarno pozitivni plus lazno negativni puta 100 i dobijamo vrednost u procentima.
to je uslovna verovatnoca da cemo jednim testom otkriti sve stvarno poz.ziv. i samo
nekoliko lazno negativne.
- dijagnosticke specificnosti
stvarno negativni plus lazno pozitivni puta 100 i dobijemo
dijanosticku osetljivost i dijagnosticka specificnost su suprotno proporcionalne –
ukoliko osetljivost testa raste utoliko njegova specificnost opada. ako imete visoko
osetljiv test on ce dijagnostikovati sve i lazno pozitivne i one koji lice na pozitivne-
prividno povecavaju permanenciju, broj obolelih.
prvo se radi skriminng sa visoko osetljivim t. pa zatim dokazujete visoko
specificnim testom.
na kraju se koriste visoko spec. testovi koji prave vaznu trijazu

kako se rade imunoenzimski, radioimunoloski testovi, imunofluorescentni, kako

se utv
 seroloski testovi – imunoenzimski testovi: eliza
razlicite varijante ali sustina im je u detekciji odredjenih antigena ili specificnih
antitela a uz pomoc obelezenih markera i u tu svrhu se koriste enzimi. u komerccijalnoj
upotrebi su danas dva najcesca enzima peroksidaza iz biljke Rena-biljka, ona se koristi
kao enzim za konjugaciju a koristi se i alkalna fosfataza. postoji nekoliko tipova lisa
testova i njihova odsnovna funcija je prepoznavanje at i ag
Lisa t. se izvode na piolietilenskim plocama koje imaju 98 bazencica a zapremina
im je 30-350 mikrolitara. bazencic ima ravno dno, ukoliko dobijemo komercijalnu
analizu na dnu bazencica je antigen, u lab. stize ispitujuci serum u kome mozda ima
antitela na ovaj ag. stavimo razredjenje seruma, nalivamo u bazencic i ostavimo da se
inkubira. posle inkubacije izlivamo serum i nekoliko puta ispirano bazencic. da bi
otklonili ono sto je nevezano. imamo prvu mogucnost – ako je ziv imala antitela i tokom
inkubacije ta antitela su se vezala za ag i ostala unutra. medjutim kada se sve to desi mi
ne vidimo sta se deselio. potrebni su nam antiglobulini. to su antitela na odredjenu klasu
imunoglobulina odredjene zivotinjske vrste. specificnost za klasu imunoglobulina (na igg
ige iga igd). koja su u lab. konjugovana tj. vezana za enzim (lize) . kad smo izvrsilii
ispiranje dodaJemo rastvor antiglobulinskih antitela, koja opet moramo da inkubiramo.
po inkubaciji opet to odlivamo i ispiramo, a zatim dodajemo substrat za odredjeni enzim.
to se opet inkubira i ocitavamo reakciju.
desilo se: ziv je bila u kontaktu sa ag(seropozitivna), mi to ne vidimo, pa da bi
detektovali recimo igg dodajemo antiglobulin koji je konjugovan sa enzimom, specifican
za igg imunoglobulin u slucaju da imamo at on se vezuje za fc ctem? i tu je sve enzim
ostao vezuje se ag-at.......... on se ne ispira jer se specificno vezao za at ...... dodaje se
supstrat da bi se reakcija videla – enzim menja boju svojom reakcijom – pozitivna
reakcija !!! koristimo spektrofotometar, zbog toga sto je reakcija veoma osetljiva, kojim
odredjujemo opticku gustinu a zatim po tacno odredj. formuli proracunavamo da li je
serum pozitivan, sumnjih ili negativan.
ovoje klasican primer indirektnog liza testa – vezivanje ag-at sta god da je ag ili at
postoji puno modifikacija - virus klaslicne kuge svinja ili at macije leukemije
sendvic elisa – radimo je u bazencicu, pecamo ag, na dno nanosimo at hvatajuce at, i tako
to komervcijalno dolazi u promet. stigao materijal – nalivamo ispitujuci mat. u kome
mkozda ima ag, posle inkmubacije ispiramo, i recimo pozitivan materijal – vezali se ag-
at, drugo at koje ovaj put pokazuje specificnost na neki od virusnih ag – to at smo
kunjugovali enzimom i ukoliko ovde se uhvatio ag na hvatajuca at=ela, ova at se vezuju
za neke druge ag determinante i tako ccete nakon inkubiranja i ispiranja dobili nista .da bi
se vizualizovala reakcija - opet se dodoaje supstrat i inkubira se – posle odredj, vremena
se stornira reakcija. promena boje nam govori da je u ispit. mat. bilo virusa i da je
zivotinja pozitivna. Primer sendvic eliza testa
 Kompetitivna eliza – visoko specificna . Nadmetanje. Imamo ag, zatim dodajemo
ispitujuci serum ili u isto vreme ili posle dodajemo drugo at koje pokazuje specificnost za
ag determinante ovog ag i sad izmedju at kojis e prirodno nalazi u serumu i at koje smo
konjugovali enzimom. ukoliko u serumu ima spec. at na ovaj ag oni ce se vezati i
popuniti mesta na ponudjenom ag. Tako nase antitelo na ag determinante konjugovane
enzimom nece imati za sta da se veze tako da kad dodamo supstrat nece biti promene
boje. – Odsustvo promene boje je znak pozitivne reakcije!

Vazno je – kada hocemo da detektujemo at, vezano at, moramo imati

antiglobulin, - at na at, koje je specificno za vrstu zivotinje i za faktor
imunoglobulina i koje je konjugovano enzimom. supstrat na koji ce eventualno
prisutan enzim da deluje i spektrofotometar na osnovu koga cemo citati realnu
opticku gustinu i na taj nacin dobiti pravi podatak da li je reakcija poz ili nega .
svaka od reakcija ima granicnu vrednost – kart of.

druga vrsta primarnih testovi su

RIA testovi – radioimunoloski testovi, markeri su RA izotopi ( H3,C14,J125)

reakcije veoima osetljive – humana medicina, mora biti dobro opremljena laab.
fluorescentni at u vet. gde ima test direktne imunofluorescencije i test indirektne
imunofluorescencije. u ovu svrhu se koristi fluoresceinizotiocijanat – zuta pojava koja
ima osobinu da apsorbuje svetlost iz uljubicastog spektra 290 nanom td ili plavog spektra
od 190 nm, a kada se osvetli reemituje sv. druge tal.duz koji je u vidljivom delu spektra –
520 nm – zelena boja.

direktna imunefluorescencije se najcesce koristi za detekciju ag u mat. – najc.

kor. – virus besnila – u samom materijalu.
besnilo – mozak ziv – prepara na mikrosk. plocici, otisak preparat, osusili,
fiksirali dodali specif. at na virus besnila koja su konjugovana fluoresceinizoticijanatom –
naneli serum, inkubirali, isprali – fluorescentni mikroskop – ukoliko ima virusa tj
partikule virusa za koje se vezuje specif. at i kada posmatramo pod mikroskopom vide se
sitne zelene tackice (zvezdano nebo)
indirektna imunofluorescencija – odredjivanje at u nekom ispitujucem serumu.
potrebno je da na mikroskopskoj plocici imamo ag (brucela) inkub, ispiramo i dodajemo
antiglobulin ali je konjugovan fluorescentnom bojom, opet inkubiramo, ispiramo,
osusimo i posmatramo pod fluorescentnim mikroskopom.
Ovi indir. testovi su osetljiviji jer mogu da vezu nekoliko at i time daju jacu
fluorescenciju.
postoji citav niznovih testova – imunohromatografija – koriste se porozni
materijali (puna krv – problem jer ima svasta) – ne treba za ispit.

vesternblot – imunoblot = imunoenzimski elektroforeza i drugi deo je

imunoenzimski i koristi se kao potvrdni test kod mnogih bol. (HIV, borelioza)
sustina – umnozili smo virus, stavili ga u ets pec, elektroferezu – izdvajamo
proteine koji se nalaze u tom uzrocniku. elektroforetski smo razdvojili proteina, -
dobijamo traku na kojoj se nalaze proteini.
 inkubirali, isprali, dodali smo antitelo konjugovano enzimom, zatim smo to at ....
inkubiramo, ispiramo i dodajemo supstrat koji pravi nerastvorljivi depozit (ne kao kod
elise, ovaj se talozi, pravi fleku) ovde imamo iimunodominantni ag i tu su se vezali igg
imunoglobulini – kada smo dodali supstrat on se natalozio na tracicu i promenio joj boju.
dotblot – dominantan gen

pisiar – kako se detektuju delovi ... to jnje u stvari lancana reakcija polimeraze
to je metoga pomocu koje detektujemo ekstremno male nukleinske kis. nekih
uzrocnuika. on se radi za detekciju delova virusa, bakterija, protozoa, i sudstvu.
uzmemo dupli lanac dnk prvo pokusamo da ga razdvojimo, dizemo temp. na 9i4
stepena, oni se razdvajaju i postaju pojedinacni, zatim obaramo temp na 50-60 st. na ovoj
temp. dnk jako reaguju ali mi ubacujemo trajmere-oligonukleoeotide male delovr dbnk
koji su specif baz za tog uzrocniika. na toj tempop se odmah vezuju za komplementarni
delove lanca.dizemo temp. na 74 st i dodajemo enzim tag-polimeraza, sad ona pocinje da
radi-polimerizuje komplementarni lanac, pa imamo umest 1, 2 lanca. opet diz temp na 94
razdvojimo ova 2 lanca. moze da se umnozi kopija 1 gena do nekoliko miliona puta, zato
je tako i mocna, detektuje uzasno male kol. genetskog materijala.
vizualizacija se radi elektroforezom, AGAROSI – nanese se multiplikoan uzorak
i marker standard, pusti se elektroforeza, oboji se etilijum-bromidom i dobije se i
posmatra gel pod iluminatom koji se poredi sa standardom.

FAVN-test - fluorescentno at virus neutralizacioni test – vakcinisali smo psa,

posleodredj. vremena uzimamo serum psa, tu odredjujemo koliko ima at – tu dodajemo
standardnu kol. virusa besnila, to inkubiramo i zasejemo na kulturur tkiva, inkubiramo –
replikacuioni tip je 16 sati i ne gaji citopatogeni = posle odredj, vremena na kulturu tkiva
dodajemo at specificna za virus besnila koja su konjugovana fluores bojom – inkubiramo,
ispiramo. ukoliko je bilo dovoljno at, ona su neutralizovala virus besnila, on nije mogao
da udje u celi i da se replikuje pa nemamo fluorescencije. ukoliko nema dovoljno at virus
nije neutralizovan, ulazeci u celije razmnozavace se, a onda za virusne ag se vezuje nase
at i vidljiva je fluorescencija. pas nije odgovorio na vakcinaciju, mora se ponoviti.

karakteristike bakterijske infekcije

bakterije su prokariotski org, ogroman broj, ali su samo neke patogene. neke su
korisne, koje se nalaze u predzelucima prezivara – iskoriscavanje, celuloze. medjutim
mnogo je faktora da li ce se neka bakt. inf. desiti ili ne. jasmo je da postoje i patogeeme
bakt. u org (cl.tetani u dig trakturevima) isto tako razlicite vrste hemofilusase nadju u
nazofarinksu.. kad su bakt. u pitanju – dali stvaraju endo ili egzotoksine. da li deluju
lokalno ili invazivno na ceo org.
egzotoksine sintetisu bakt u svojoj unutrasnjosti – gram pozitivne bakt,, a u
zavisnosti od toga da li se ti toks izbacuju iz celije za zivota celije ili ne dele se na
extracel(letaslni toxin bac, antracisa) (zive bakt) i protoplazmatske tox(cl.tetani,
egzotoxin-tetanoplazmin-protoxin) koji se oslobadjaju u spolj. sred nakon smrti bakt.
mora biti obradjen od strane proteaze.
takodje u protoplazmatske egzotoxine
 bakterije

dve grupe pat. delovanja:

egzotoxine
endotoksini i dali deluju lok ili deluju na citav org.
egzotoksine sintetisu bakt u svojoj unutrasnjosti i to su najcesce gram pozitivne
bakt, a u zavisnosti od toga da li se tox ubacuju u cel za zivota ili nakon njene smrti:
extracelularene i protoplazmatske tox koji se oslobadjaju u spolj sred nakon smrti. tipicsn
prim egzotox *bac. antracis( a protoplazmatski je protoplazmin iz mrtve bakterije*mora
biti aktiviran od strane proteaze( . u opprotoplazmatske se ubraja i botulinusni tox-
najmocniji nalazi se na listi bojnih otrova smatra se da je dovoljno 8 molekula da
obustavi prenos transmitera. *kada se vezu za nerven cel vise se nista ne moze uraditi,
specif. at mogu da sprece njhovo deloanjeo i da sprece njihovo vezivanje za receptore u
nervnim celijama) Antraxni toxin delujedrugacije: on stimulise makrofage da luce
lidokine i to interleukin 1 i faktor nekroze tumora alfa i na taj nacin dovodi do tehnickog
soka zivinje. Bakt u prijemcivim celijama mogu da izaovu i mehanicku destrukciju ali
najcesce se njihovo dejstvo izrazava preko endo i egzo toxina.
egzotoxin je vezan za cel zid gram neg. bakt i sastavljen je od lipopolisaharida, i
jednog manjeg dela prot. – to je zid koji ima mocna farmakoloska delovanja i koji je u
stanju da izazove tehnicki sok i intravaskul. koagulaciju.sa svim oposledicama
gram neg se javljaju u 2 forme S i R forme, glatke i hrapave forme i one se u
stvari razlikuju antigeno. lipopolisaharid se sastoji od lipida A i polisaharida kojji ima 2
dela - srz polisaharida i polisaharid O-lanc. upravo ova forma ispoljava svoje puno
patogeno delovanje dok se kod N formi gubi ovaj polisahariod O i samim timR forme su
manje patogene i antigeno su razlicite pa je sve to iskoristeno u proizv. vakcina. kada se
lipopolisah nadje u cirkulaciji on se vezuju a ct14 (protein koji se nalazi u plazmi koji
moze da veze 2 molekula lipopolisaharida – postoji jos jedan tzv lipopolsah. vezujuci
protein)
takovezan polisahrid moze da se neutralise ili transportuje do neutrofila
monocitnih celija, endotelijalnih cel. moze da aktivira makrofage koji onda luce tri grupe
proinflamatornih citokina to su: inteleukun 1, 6, 12. zatim se luce jedinjenja kiseonika i
azota (slobodni radikali) azotoxin, nascentni kiseonik, vodonik peroxid, metaboliti
arahidonske kiseline – prostaglandini ileukotini. sve to dovodi do inflamacije i do opste
reakcije koja podrazumeva povisenje temp, depresije, prestanak prezivanje, tesko opste
stanje... tehnickog soka.
Svartmanova reakcija – lokalna i opsta. podrazumeva d a se kunicu
intradermalno da doza lipopolisaharidas, a zatim posle par sati da druga doza interavenski
i posle par sati na mestu prve inokulacije dolazi do burne i ruzne reakc, - nekroza,
hemoragija. nastaje usled stimulacije makrofaga i lucenja citokina koji izazivaju
destrukciju tkivs u cilju da se unisti taj lipopolisaharid – to je sustina patogeneze.
ako date dozu intravenski, a posle nekog vremena ponovite – dolazi do bilateralne
asinhrone nekroze bubrega i do masovnih sistemskih ostecenja koja mogu dovesti do
uginuca.
postoje 3 osnovna nacina odbrane org od bakterija:
1. genetska neprijemcivost vrste
 . posredovan je neimunim inhibitornim molekulima (nije u pitanju specifican
imunoloski odgovor) opstifaktori koji uticu na rezistenciju prema nekim bakt. pre svaga
hormoni pa tako tiroxin, estrogen, niske doze steroida – povecavaju otpornost na
odredjene bakt, bolesti dok testosteron, progesteron – visoke doze steroida imaju
imunosupresivni efekat, olaksavaju bakt. inf. generalno su enke otpornije na inf. od
muzjaka.
2.druga grupa podrazumeva su nutritivni – vezani za ishranu. Sva st6anja
hipoproteinemije deluju imunosupresivno. isto tako i ziv koje su infestirane velikim
brojem parazita takodje ne mogu da odgovore na pravi nacin (hipoproteinemija).
,lizozim – mocan enzim koji je u stanju da razori perfidoglukani iz gram
pozitivnih bakt. – kiselina iz bakterija. odlican je opsonin – na samom pocetku infekcije
deluje na ph 3-6 sto se ako postize i jedino ga nema u gnoju, urinu i cerebrospinalnoj
tecnosti

Interleukini su hemijske supstance koje pripadaju grupi citokina. Uloga

interleukina je u komunikaciji između ćelija odbrambenog sistema. Značajni su
medijatori zapaljenja, aktivatoraju leukocite§ i indukuju njihovu proliferaciju
(razmnožavanje) i diferencijaciju (sazrevanje).

Ćelije ubice ili NK ćelije (engl. Natural killer cells) su posebna grupa limfocita
koji imaju ulogu u odbrani organizma protiv virusa i tumorskih ćelija. Ćelije ubice ne
spadaju ni u B ni u T limfocite već pripadaju nespecifičnom imunitetu

Ćelije ubice su krupne mononukleusne ćelije sa velikim brojem granula u citoplazmi. Na

njihovoj membrani se ne nalazi T ćelijski receptor, ćelijski marker limfocita CD3 (engl.
CD3), niti membranski imunoglobulini B limfocita (receptor B limfocita). U
citoplazmatskim granulama nalaze se razne citotoksične supstance: perforini, granzimi,
granulozini itd. Perforini stvaraju otvore u membrani ciljnih ćelija, dok granzimi i druge
supstance mogu da liziraju ćelije ili da izazovu njihovu apoptozu. Granulozini imaju i
antibiotsko dejstvo tj. mogu eliminisati mikroorganizme unutar zaraženih ćelija. Najviše
su zastupljene u krvi i slezini. Ove ćelije poseduju osobinu da bez dodatne aktivacije (čak
i u laboratorijskim uslovima) bijaju druge ćelije po čemu su dobile i svoje ime. Od
ćelijskih markera ispoljavaju CD16 i CD56 molekule (engl. CD56, engl. CD16;engl. CD-
cluster of diferentiation), po čemu se mogu identifikovati.

Mehanizam dejstva [uredi]

NK ćelije prepoznaju ćelije zarežene virusima i tumorske ćelije putem prepoznavanja
anomalija na njihovoj ćelijskoj membrani, a zatim se za njih vezuju i ubijaju ih.
Aktivnost ćelija ubica se reguliše preko aktivirajućih i inhibišućih signala. Ukoliko NK
ćelije prepoznaju normalne molekule I klase glavnog histokompatimiblnog sistema
(GHK) (engl. MHC-major histocompatibility complex), koje ispoljava većina ćelija
organizma (sve ćelije koje sadrže jedro i trobociti), ne dolazi do njihove aktivacije tj.
inhibišu se. Tumorske ćelije i ćelije zaražene virusima putem molekula I klase GHK
„prezentuju “ strane,virusne antigene (ili izmenjene sopstvene antigene), što dovodi do
aktivacije NK ćelija i liziranja zaraženih ćelija, putem oslobađanja toksičnih supstanci
deponovanih u granulama ili aktivacijom programirane ćelijske smrti (apoptoze)

NK ćelije mogu da sekretuju neke i citokine kao npr. interferon γ, što pojačava
imunološki odgovor. Ćelije ubice mogu delovati samostalno bez podrške ostalih
elemenata odbrambenog sistema, predstavljaju važan element prve linije odbrane
organizma, jer ne zahtevaju vreme potrebno za ljihovu aktivaciju, kao što je to slučaj sa
ostalim limfocitima. Međutim u toku imunološke reakcije često deluju zajedno sa drugim
delovima ovog sistema. Tako npr. antitela koja se vezuju za miroorganizme mogu
olakšati vezivanje i dejstvo ćelija ubica (tzv. citotoksične reakcije zavisne od antitela
engl. ADCC-antibody dependent cell-mediated cytotoxicity), takođe i neki citokini:
interleukin 15 i interleukin 12 (koje uglavnom luče makrofazi), pojačavaju aktivnost
ćelija ubica.

Apoptoza (grč. απόπτωσις označava opadanje) je oblik programirane ćelijske smrti

koji se javlja u fiziološkim i patološkim procesima u organizmu. Apoptoza je ograničena
na pojedinačne ćelije, kada sama ćelija sprovodi programiranu smrt tj. izvršava
samoubistvo i ne javlja se zapaljenska reakcija. Za razliku od nje kod nekroze dolazi do
smrti velikog broja ćelija više različitih tkiva, kao posledica dejstva stranih faktora, pri
čemu se javlja zapaljenje.

Apoptoza se sreće kao deo normalnih procesa rasta i razvoja organizma npr. u toku
embrionalnog i fetalnog perioda, organogeneze, kada se uklanjaju tkiva i ćelije koja nisu
potrebna, a obavila su svoju ulogu. U procesu sazrevanja T-limfocita u timusu se
procesom negativne selekcije uklanaju autoreaktivni T-limfociti. Takođe se i u
zapaljenskom procesu apoptozom eleminišu ćelije uključene u ovaj proces npr. neutrofili
u akutnom zapaljenju, limfociti koji su obavili svoju ulogu... Apoptoza je zastupljena u
ćelijama i tkivima koja se brzo dele kao što su enterociti-ćelije crevnog epitela.

U patološkim procesima takođe dolazi do aktiviranja programirane ćelijske smrti. Ćelije

koje su inficirane virusom npr. ćelije jetre-hepatociti inficirane virusom hepatitisa
izvrašavaju ćelijsko samoubistvo (apoptozu). Kada se usled dejstva nekog štetnog faktora
kao što su zračenje, infekcija, hipoksija, tumorska mutacija, ćelija ošteti u tolikoj meri da
je popravka nemoguća, a ćelija još uvek živi, pokreće se apoptoza i ovakve ćelije
izumiru. To je jedan vid odbrambene reakcije da bi se sprečio nastanak defektnih ćelija
koje mogu npr. dovesti do tumora. Uopšte nemogućnost ćelija da izvrše apoptozu je
jedan od bitnijih faktora u nastanku tumora. Tako npr. onkogen engl. bcl-2 koji se javlja
kod nekih limfoma i leukemija inhibiše apoptozu i tako produžava životni vek tumorskih
ćelija

Apoptoza je aktivan proces, za koji je potrebna sinteza enzima i proteina, koji učestvuju u
njemu. Programirana ćelijska smrt je zapisana u ćelijskom genomu i može se aktivirati:
  dejstvom aktivišućih supstanci, koje se vezuju za receptore ćelijske membrane ili
jedra
 odsustvom faktora rasta, citokina, hormona koji su neophodni za preživljavanje
ćelija
 dejstvom faktora koji izazivaju oštećenje ćelija.

Proces apoptoze odvija se u više faza.

Faza inicijacije [uredi]

Apoptoza se može indukovati faktorima spoljašnje sredine ili unutrašnjim ćelijskim

faktorima.

Fakotori spoljašnje sredine mogu aktiviranjem određenih receptora pokrenuti proces

programirane ćelijske smrti. Aktivacijom ovih receptora pokreću se mehanizni koji
prenose signale od ćelijske membrane do jedra ćelije. Receptori se aktiviraju usled
vezivanja određenih supstanci (ligandi) za određene receptore ćelijske membrane.
Najpoznatiji membranski receptori za apoptozu su receptori za faktore nekroze tumora
(faktor nekroze tumora je citokin koji se stvara u procesu zapaljenja). Neke supstance
npr. glukokortikoidi se vezuju direktno za receptore u jedru (mogu proći kriz ćelijsku
membranu jer su lipofilni). Kao rezultat ovih procesa sintetišu se određeni proteini koji
aktiviraju proces smrti ćelije.

Citotoksični T-limfociti su ćelije odbrambenog sistema koje su zadužene za borbu

uglavnom protiv virusa. Ukoliko je neka ćelija inficirana virusom, citotoksični limfociti
je uništavaju na više načina. Jedan od njih je i aktivacija apoptoze. Oni na svojoj
membrani poseduju supstancu Fas (engl. Fas) ligand, koja vezivanjem za Fas receptore
ciljne ćelije dovode do pojave signala koji dovode do apoptoze.

Apoptoza je aktivan proces, za koji je potrebna sinteza enzima i proteina, koji učestvuju u
njemu. Programirana ćelijska smrt je zapisana u ćelijskom genomu i može se aktivirati:

 dejstvom aktivišućih supstanci, koje se vezuju za receptore ćelijske membrane ili

jedra
 odsustvom faktora rasta, citokina, hormona koji su neophodni za preživljavanje
ćelija
 dejstvom faktora koji izazivaju oštećenje ćelija.

Proces apoptoze odvija se u više faza

Od unutarćelijskih faktora bitna je grupa gena koja reguliše ćelijski ciklus. Za proces
deobe (proliferacije) ćelije potrebno je dejstvo engl. c-myc gena zajedno sa još jednim
faktora rasta. engl. C-myc gen pokreće proces deobe, ali je potreban i dodatni signal koji
daju faktori rasta. Ukoliko ovaj signal izostane, ćelija dobija signal za početak deobe, ali
podrška izostaje pa dolazi do kontradiktornih signala usled čega se pokreće apoptoza. U
kontroli ćelijske deobe uključen je i gen p53 (engl. p53), koji se još zove čuvar genoma.
Gen p53 pripada grupi tumor supresorskih gena (sparečava nastanak tumora) i ukoliko
dođe do oštećenja ćelija ili grešaka u procesu ćelijske deobe može da zaustavi njihovu
deobu (mitozu) u fazi G1, dok se greške ne poprave, a ako se one ne mogu popraviti
pokreće apoptozu. Njegovom mutacijom mogu nastati neki tumori kao npr. tumor
debelog creva

Interleukin 1 igra ulogu i specifičnom i nespecifično imunitetu. U okviru nespecifičnog

imuniteta IL-1 ubrzava sazrevanje granulocita u koštanoj srži i aktiviše NK ćelije.
Interleukin 1 spada u pirogene supstance (pirogeni). Pirogene supstance izazivaju
povećanje telesne temperature. U neuronima hipotalmusa IL-1 indukuje sproizvodnju
prostaglandina E2 (PGE2), koji podešava termoregulacioni centar hipotalamusa na viši
nivo, čime se i povećava telesna temperatura. U okviru specifičnog imuniteta aktiviše T
limfocite (pogotovu pomoćne T limfocite) i pojačava njihovu funkciju. Smatra se da
poseduje i antitumorsko dejstvo