zrna.
I ta reakcija zavisi od toga koliko je vezivno tkivo
„ z d r a v o " i Ëisto.
Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom i m u n o -
loökog sistema ËoveËjeg organizma razmotrimo öta slabi
i guöi dejstvo tog sistema.
UobiËajeno je da se funkcionalni nedostatak imuno-
loökog sistema naziva imnnodeficitnim stanjem. I m u n o -
deficitna stanja se dele na uroena (primarna) i steËena
(sekundarna). RazmotriÊemo steËena, koja se stiËu to-
k o m ûivota.
Uzroci za nastanak imunodeficita su:
1. Stresne situacije, posebno snaûne ili koje se Ëesto
ponavljaju. (Stres je naprezanje u Ëovekovoj svesti, koje
nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spolja-
önjeg dejstva.)
2. Prekomerna, suviöna i ËoveËjem organizmu ne-
svojstvena ishrana, koja uzrokuje zagaenost vezivnog
tkiva organizma i pojavu deficita bioloöki aktivnih mate-
rija (minerala, vitamina i sliËno).
3. äiroka primena antibiotika, kojima su pokuöavali i
j o ö pokuöavaju da z a m e n e imunoloöki sistem organizma.
4. äiroka primena najraznovrsnijih hemijskih materija
(koje imaju svojstvo slabljenja, guöenja, imuniteta), koje
zagauju Ëovekovu okolinu.
5. Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one
koje utiËu na Ëoveka jonizujuÊim zraËenjem (ekrani tele-
vizora, kod kojih se koristi elektronski top) i visokofre-
kventnim elektromagnetnim poljima.
6. Nepravilno leËenje lekovima i drugim preparati-
ma, koji neutraliöu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u
onklogiji i imunodepresivi za vreme presaivanja orga-
na).
7. Teöke traume i himröke operacije, posebno opera-
cije pri kojima se odstranjuje timus ili slezina.
JA»ANJE IMUNITETA
U daljem tekstu biÊe viöe reËi o preporukama za leËe-
nje i profilaksu radi otklanjanja steËenog imunodeficita.
1. Savremeni Ëovek ne m o û e pobeÊi od stresova. N e -
prijatnosti na radnom mestu (ako Ëovek radi), beda, po-
rodiËne nesuglasice, negativni odnosi sa okolinom, soci-
jalna nesigurnost i mnog o toga dnigog izazivaju u Ëove-
ku negativne emocije i misli, nagomilavaju U Ëovekovoj
svesti oseÊaje uznemirenosti i nezadovoljstva. Sve to ili
guöi Ëoveka ili se preliva u napete situacije.
Z a t o stoje timus tesno povezan sa nervnim sistemom
sliËno stresno stanje svesti preko nervnog sistema pre
svega negativno utiËe na njegovu funkciju, öto dovodi do
defekta T-limfocita. Organizam takvog Ëoveka je neza-
ötiÊen od virusnih i gljiviËnih infekcija, tuberkuloze,
podloûan alergiji i tumorskim oboljenjima. (Praksa po-
kazuje da navedena oboljenja najËeöÊe nastaju posle te-
ökih emotivnih preûivljavanja.)
Postavlja se pitanje - kako se ötititi od stresova?
Odgovor je jednostavan - t r e b a promeniti svoj odnos
prema svemu öto se oko nas deöava, izgraditi one osobine
svog karaktera koje pravilno reaguju na ljudsku pokvare-
nost, ne prepuötati se oseÊaju straha, mrûnje, zlobe, neza-
dovoljstva i sliËno. Na bilo koju situaciju treba reagovati
bez previöe emocija. Ne treba ni od »ega strahovati i ni za
öta se vezivati. ReËju, treba nauËiti da efikasno postupate
u svakoj prilici. Na primer, ako su prema vama bili grubi
ne ulazite u prepirku, veÊ procenite situaciju: ako vaöi
postupci nisu isprovocirali osudu od ljudi koji vas okru-
ûuju, a to je elementarni prostakluk, pravite se neveöti.
Negujte svoju slobodu, smelost u postupcima, volite
otvoreno, iskreno i bez bojazni. To je najbolji lek, tj. pro-
filaksa protiv stresova.
 Loöe navike i sklonosti (narkomanija, alkoholizam,
puöenje, nedovoljno aktivan naËin ûivota i sliËno), egoi-
z a m , razdraûljivost, bezvoljnost, potiötenost i d n i g o sla-
be opötu energiju organizma i bitno smanjuju bioloöku
zaötitu spoljaönjih manifestacija organizma, a samim tim
i opöti imunitet. Uradite sve stoje u vaöoj moÊi da biste se
oslobodili toga.
2. Suviöna ishrana, koja nije svojstvena Ëoveku kao
bioloökom biÊu, drugi je faktor za nastanak steËenog
imunodeficita. Posebno je ötetna ishrana oËiöÊenom i ra-
ti niöanom hranom - öeÊerima, ugljenim hidratima (koji
sadrûe öeÊer, fino mleveno braöno, razliËita ulja i masti) i
njihovim smeöama sa belanËevinama. Pri suviönoj ishra-
ni organizam se prezasiti hranljivim produktima. Oni se
nagomilavaju u tako velikom broju, da teËni delovi (hu-
moralni faktori) krvi i limfe ne mogu da vode brigu o svi-
ma. Hrane je dovoljno ne samo za organizam nego i za
obilje mikroorganizama —parazita koji ûive u krvi i limfi.
Obilje sluzi u organizmu (koja nastaje kao rezultat nepra-
vilne ishrane) stvara najpovoljnije uslove za njihovo raz-
mnoûavanje.
Razvoj defekta imunoloökog sistema prema h u m o -
ralnim faktorima pomaû e bakterijama (stafilokokama i
streptokokama) da napadnu organizam, a rezultat je po-
java bubuljica (obiËnih ili gnojavih), furunkula i drugih
oboljenja krvi. To dalje izaziva mnogobrojne prehlade i
pluÊna oboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u
krvi m o g u se javiti alergije, tumori i artritis.
Ishrana koja nije svojstvena Ë o v e k u izaziva dis-
bakteriozu. Z e l u d a Ë n o - c r e v n i trakt, a t i m e i ceo orga-
n i z a m , preplavljuju se stranim i p a t o g e n i m m i k r o o r g a -
n i z m i m a , koji razmatraju Ë o v e k o v o r g a n i z a m , njegova
tkiva i Êelije kao j e l o (hranu ) i u d o b a n prostor za ûivot .
Dolazi do slabljenja funkcija makrofaga i neutrofila,
öto izaziva pojavu virusnih, gljiviËnih i bakterijskih
oboljenja, koja prelaze u h r o n i Ë n a , p o v r e m e n o p r o g r e -
sivna stanja i poprimaju karakter sve teûeg i ozbiljni-
j e g oboljenja.
Upravo hrana koja nije svojstvena Ëoveku je prvi ste-
pen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u ûelu-
daËno-crevnom traktu. Prema ötetnosti za organizam na
prvom mestu su, prema mom miöljenju, produkti koji sa-
drûe kvasac (hleb i proizvodi od njega) i koji p o m a û u
vrenje u organizmu (öeÊer). Bakterije ili gljivice ojaËane
u ûeludaËno-crevnom traktu dalje se rasprostiru po Êe-
lom organizmu, stvarajuÊi kolonije na mestima koja su
im najpovoljnija za ûivot. Na primer, mnoge parazite pri-
vlaËe jedne ili druge materije koje su se nagomilale u po-
jedinim organima. Tako taloûenje bakra u nekom organu
privlaËi j e d n u vrstu parazita, taloûenje gvoûa - drugu
vrstu, propilovog alkohola - treÊu vrstu. Shodno t o m e , u
tom organu se javlja j e d n o ili drugo oboljenje. Gljivice i
mikrobi-paraziti hrane se Êelijama tog organa, klijaju u
njemu, stvarajuÊi naslage gljiva, koje medicina dijagno-
sticira kao j e d n o ili drugo oboljenje, Ëesto onkoloöko. A
sve poËinje od „sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravil-
na ishrana — povlaivanjem svojim strastima za ukusi-
ma).
Pri leËenju od parazita iz ishrane treba izbaciti kra-
vlje mleko . To je produkt koji se loöe vari, pre svega zbog
sadrûaja kazeina u njemu. CoveËji organizam gubi fer-
mente neophodne za njegovu probavu joö u mladosti.
Neprobavljeni kazein sluûi kao hranljiva sredina za para-
zite.
Meso i mesni proizvodi pri leËenju od parazita su
kontraindikativni zbog velike zaraûenosti parazitima.
Tako je otkrivena sledeÊa koliËina bakterija na 1 gram ra-
znih vrsta mesa i ... u ubretu od domaÊih ûivotinja!