Покрети биљака

СРЕДЊА ШКОЛА НОВА ВАРОШ

Нова Варош, улица Јевстатија Краматијевића 26-30

Матурски рад из биологије

Ментор: Ученик:
Снежана Јаџић, проф. Анђела Жарковић

Нова Варош, мај 2022. године

1
Садржај:
1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Покретивост као особина живих бића................................................................................4
2.1. Покретљивост биљака...................................................................................................6
3. Класификација биљних покрета...........................................................................................7
3.1. Аутономни индуковани покрети..................................................................................8
4. Локомоторни покрети............................................................................................................9
4.1. Таксије...............................................................................................................................10
4.1.1. Фототаксије...................................................................................................................11
4.1.2. Хемотаксије...................................................................................................................12
4.2. Тропизми...........................................................................................................................13
4.2.1. Фототропизам............................................................................................................... 14
4.2.2. Геотропизам...................................................................................................................15
4.3. Настије...............................................................................................................................16
4.3.1. Фотонастије....................................................................................................................17
4.3.2. Термонастије..................................................................................................................18
4.3.3. Сеизмонастије................................................................................................................19
5.Закључак...................................................................................................................................20
6.Литература................................................................................................................................21
Прилог..........................................................................................................................................22

2
 1.Увод

Биљке могу да се крећу али не активно попут животиња. За разлику од животиња, биљке
немају потребу да се крећу у потрази за храном, оне саме стварају храну у процесу
фотосинтезе, на месту на ком су причвршћене. Такође оне не морају самостално да трагају
за партнером за размножавање, јер им опрашивање омогућавају животиње, ветар, и др.
Покрети биљака условљени су утицајима из спољашње средине-светлост, влажност,
топлота, сила Земљине теже, додир и др. У зависности од ових услова биљке ће покретати
одређене делове свога тела-стабло, листове и цветове. Покрети биљака стручно се
називају тропизми и могу бити фототропизми-покрети који настају под утицајем додира,
хидротропизми-покрети условљени влажношћу. Покрети биљака могу бити покрети
растења и привремени покрети.

3
 2.Покретљивост као особина живих бића
Животни процеси који су заједнички за сва жива бића су:

 рађање,
 раст,
 развиће,
 исхрана,
 дисање,
 размножавање,
 наслеђивање,
 старење и
 умирање.

Сваки од ових процеса је неопходан како би живот могао да опстане. Ништа није више
или мање важно. Када би само један од ових процеса недостајао живота не би било. Сва
жива бића су изграђена од ћелија. Без обзира да ли су биљке, животиње, човек или
микроорганизми.

Сва жива бића живот започињу рађањем. Дете се рађа, птица се излегне из јајета, биљка
клија из семена. Тако почиње нови живот.

Током живота организми расту и развијају се. Њихова тела расту и повећавају своје
димензије. Сем тога, тела живих бића сазревају и оне се развијају у одрасле јединке -
одрастају.

Живи организми користе храну коју претварају у енергију захваљујући којој обављају
остале животне процесе. Храна је гориво живих бића (сл.1).

Слика 1. Пирамида исхране

Еволуцијом су различити организми, развили другачије начине исхране. Ми данас

разликујемо:

4
  Аутотрофну исхрану – то су углавном биљке и неки микроорганизми који сами
себи стварају храну.
 Хетеротрофни организми – животиње и човек који се хране готовом храном.

Постоје и сапрофити – они се хране угинулим деловима биљака и животиња. Ту су и

паразити – то су углавном микроорганизми који се хране на рачун домаћина у чијем телу
или на чијем телу живе. Они могу бити изазивачи болести.

За све живе организме дисање је основна животна функција. Овај животни процес се
непрекидно одвија. Састоји се од удаха, приликом кога жива бића удишу кисеоник и
издаха, када издишу угљен-диоксид.

Размножавањем живи организми стварају нову генерацију своје врсте. Веома је важно јер
тако се врста, па и сам живот продужава. Разликујемо:

 бесполно размножавање - најједноставнији облик размножавања. Тако се

размножавају биљке и микроорганизми. Врши се лисним делом стабла, кореном,
спорама или пупљењем код биљака. Микроорганизми се размножавају простом
деобом.

 полно размножавање подразумева формирање мушких и женских полних ћелија.

Овако се размножава велики број животиња, а и човек.

Приликом размножавања, нове јединке, наслеђују карактеристике својих родитеља. И

микроорганизми и биљке и животиње, па и човек.

Саставни део живота сваког живог организма је старење. То је процес у коме се тела
живих организама троше. Неке основне животне функције се успоравају, а неке се у
потпуности губе. Због старења и успореног обављања животних процеса организам умире.

Жива бића су она бића која се рађају, хране, расту, размножавају и на крају умири.

5
 2.1. Покретљивост биљака
Иако су сесилни организми биљке поседују одређену способност кретања или прављења
покрета. Штавише покретљивост је једна од основих особина живих бића. Кретање
биљака се посматра као способност реаговања на стимулсе из спољашње средине. Под
дејством спољашњих дражи биљке покрећу своје поједине делове и доводе их у
оптималне услове за обављање функција.

6
 3. Класификација биљних покрета
Постоји више класификација биљних покрета. Према свом узроку, покрети се деле на:

 аутономне
 индуковане.

Узрок аутономних покрета лежи у самој биљци док инуковани покрети настају утицајем
из спољашње средине. Према механизму покрета, постоје локомоторни, нутациони
(покрети раста) и варијациони (покрети засновани на промени тургора), што одговара
следећим облицима покрета:

 таксије,
 тропизми и
 настије.

Према врсти дражи која изазива покрет, таксије се деле на:

 фототаксије - реакције на светлосну драж и

 хемотаксије - реакције на дејство хемијске супстанце.

Према врсти дражи која изазива покрет тропизам може бити:

 фототропизам-покрет изазван једностраним осветљавањем

 гравитропизам или геотропизам-покрет изазван силом гравитације.

Према врсти дражи која изазива покрет настије могу бити:

 фотонастије-покрети изазвани променом интензитета светлости,

 термонастије-покрети изазвани променом температуре и
 сеизмонастије-покрети изазвани потресом.

7
 3.1. Аутономни и индуковани покрети
Покрети изазвани недовољно познатим процесима који се збивају у унутрашњости биљке
називају се аутономна кретања биљке и деле се:

 на нутације и
 варијације.

Индуковане покрете може изазвати:

 светлост,
 Земљина тежа,
 температура итд.

Према правцу деловања спољашњих дражи, индуковани покрети се деле на:

 тропизм еи
 настије.

8
 4. Локомоторни покрети
Локомоторни покрети (таксије) су заступљени код нижих биљака:

 бактерија,
 алги,
 гљива,
 спора и
 микрогамета.

Према начину како се ови покрети остварују разликујемо:

 Амебоидно кретање код слузастих гљива и алги које немају ћелијску опну.
 Кретање помоћу бичева и трепљи код зооспора, микрогамета, и колоније биљака.

9
 4.1. Таксије
Таксије су локомоторни покрети једноћелијских организама под утицајем неке дражи.

Таксије могу бити:

 позитивне
 негативне.

Таксије делимо на:

 фототаксије – реакције организама на светлосну драж и

 хемотаксије – реакције организама на хемијску драж.

10
 4.1.1. Фототаксије
Фототаксије се крећу под утицајем светлости, крећу се или ка или од светлости.
Најпознатији пример фототаксије је зелена еуглена (lat. Euglena Virdis). У предњем делу
тела, у основи бича, алга има сочивасто телашце – сигму или очну мрљу, као и органелу
која прима светлосну драж – фоторецептор. Покрети се одвијају тако што се циркуларним
замасима бича алга креће ротирајући се око своје осовине. Сигма се ротирањем
периодично поставља између извора светлости и фоторецептора. Тако фоторецептор или у
сенци или светлост директно пада на њега. То изазива промену брзине удара бича, што
доводи до промене правца кретања. На тај начин алга доспева до оптималне светлости
(сл.2.)

Слика 2. Грађа зелене еуглене

11
 4.1.2. Хемотаксије
Хемотаксије су карактеристичне за хетеротрофне организме. Крећу се привучени неком
материјом, коју користе као храну. Аутотрофни организми се крећу према извору СО2 или
О2. Сперматозоиди папрати Eguisetum и Selaginella осетљиви су на присуство јабучне
киселине, коју излучују архегоније. Крећу се ка тој дражи, сперматозоиди проналезе пут
ка архегонији (сл.3.).

Слика 3. Сперматозоиди папрати Eguisetum

12
 4.2 Тропизми
Тропизми су покрети биљака или њихових органа који су изазвани једностраним
стимулансима, а настају њиховим савијањем према извору подражаја. Овакви покрети
разликују се од настија, код којих смер покрета не зависи од смера подражаја, већ од грађе
органа. Савијање у смеру извора дражи означава се као позитивни (+), а у супротном
смеру као негативни (-) тропизам. Савијање према смеру подражаја, под извесним углом
је плагиотропизам. Такво савијање је обично последица различитог интензитета раста
једне стране органа, а ретко због промене тургора.

Према природи извора подражаја, разликује се:

 фототропизам, изазван једностраним осветљењем,

 геотропизам/гравитропизам, раст под утицајем силе Земљине теже, односно
гравизације,
 хемотропизам, усмерен деловањем неуједначене расподеле неких
отопљених или плиновитих ствари,
 хидротропизам, покрети корена или других органа према подручијима
различитог парцијалног притиска воде и
 тигмотропизам, извор подражаја је додир (контакт).

13
 4.2.1. Фототропизам
Фототропизам је покрет раста биљног органа у смеру ка извору дражи или у супротном
смеру. Позната је појава да се саксијско цвеће које се гаји у соби савија ка прозору и то је
најпознатији пример фототропизма. Уколико се покрет одвија ка смеру дражи реч је о
позитивном фототропизму, а уколико се одвија у супротном смеру реч је о негативном
фототропизму. Смер раста биљке одређен је интензитетом светлосне дражи (сл.4).

Слика 4. Смер раста биљке

Овим покретима биљка заузима најповољнији положај како би сви листови могли да врше
фотосинтезу. До покрета долази услед неједнаког растења две стране органа. Мање
осветљена страна стабла расте брже, тако да она надраста осветљену страну. Веће
издуживање ћелија је изазвано тиме што се ауксин који се ствара у врху стабла премешта
ниже више по замраченој страни.

14
 4.2.2. Геотропизам
Геотропизам је покрет раста изазван дејством силе гравитације. Корен биљке расте у
смеру земљине теже тј. позитивно геотропно, док стабло расте у супротном смеру од
смера земљине теже односно негативно геотропно (сл.5).

Слика 5. Смер раста корена и биљке

Гране и подземна стабла расту под одређеним углом у односу на правац земљине теже и
то је трансферзални геотропизам. Геотропску драж у корену примају скробна зрна у
кореновој капи која садрже скроб који се не користи као резервна материја и не разграђује
се при гладовању биљке. Скробна зрна мењају положај ћелији у зависности од положаја
корена, односно падају на ону страну ћелије која је окренута у правцу деловања силе
земљине теже.

15
 4.3. Настије
Настије или настијски покрети су одговор на неусмерене стимулансе, као што су нпр.
температура, влага, светлосно зрачење, а обично су везани за биљке. Ти покрети могу
утицати на промене тургора или раст. Настијски покрети разликују се од тропизамских
код којих усмерени одговор зависи од смера стимуланса, док су настијски независни од
положаја извора положаја. Тропизамски покрети су у функцији раста , а настије могу или
не могу бити покрети раста. Стопа или фрекфенција ових одговора повећава се са
интензитетом појачања стимуланса. Пример оваквог одговора је отварање и затварање
цветова (сл.6).

Слика 6. Пример настије

Према врсти дражи која изазива покрет настије могу бити:

 фотонастије - покрети изазвани променом интензитета светлости,

 термонастије – покрети изазвани променом температуре и
 сеизмонастије – покрети изазвани потресом.

16
 4.3.1. Фотонастије
Фотонастија је врста настије која се јавља код одређених биљака када се светлост
промени. Ова појава се може јавити и дању и ноћу, зависно о врсти биљке која реагује на
положај. Неко цвеће затвори латице када падне сунчева светлост и држи их отвореним
током дана.

Фотонастија је слична феномену фототропизма јер органи одређених биљака реагују на

светлосне положаје. Међутим, фотонастија се појављује као привремена реакција, док је
фототропизам трајна промена стања након примене подражаја.

Промене произведене од фотонастије су реверзибилне и повремене. Његова снага варира у

зависности од интензитета примењеног светлосног стимуланса. У неким случајевима
присуство светлости ствара отварање биљака, а недостатак наведеног подражаја
производи њихово затварање (сл.7). Међутим, овај феномен може се догодити и на
супротан начин. На тај начин можете видети како неко цвеће које се мора отворити током
дана остаје затворено када је небо сиво или облачно.

Такође, ако би једну од ових биљака ставили у мрачну собу, биолошки би сат био под
великим утицајем и циклус отварања и затварања латица би се постепено мењао како дани
одмичу.

Слика 7. Отворени цветови у току дана и затворени у смирају дана

17
 4.3.2. Термонастије
Термонастије су настични покрети растења изазвани променама температуре.
Термонастични покрети су честа појава код цветова, чији цветни листићи или цветне
дршке реагују према покретима савијања на промене температуре. Термонастија је
присутна код лале (сл.8) и шафрана.

Слика 8. Термонастија код лале

Цветови лале се на високој температури отварају тако што брже расте спољашња страна.
Мерењем дужине латица после неколико узастопних отварања и затварања цвета може се
утврдити да се покрет врши растењем јер су латице постале дуже. Због тога је
препоручљиво да се лале гаје на хладним местима како би дуже трајале.

18
 4.3.3. Сеизмонастије
Сеизмонастија је реакција биљке на потрес или додир. Позната је сеизмонастија стидљиве
мимозе или срамежљивке (сл.9)

Слика 9. Стидљива мимоза

Када је стидљива мимоза у питању чак и најмањи додир изазива склапање листића.
Уколико је драж јача, склапају се и лисне дршке, а затим и гране те сама биљка добије
клонуо изглед. После надражаја у интервалу о 15 до 20 минута, биљка поврати ранији
изглед. Овако брз покрет је проузрокован наглом променом тургора у јастучастом ткиву
који се налази на бази органа који реагује. Та структура се назива пулвинус и
функционише као зглоб. Сеизмонастија је једна врста реакције која штити биљку од
додира животиња.

19
 5. Закључак
Многи нису свесни да су биљке комплексни организми и посматрају их као неживе
објекте. Иако биљке не могу да осећају као људи, могу ипак да осећају спољашње дражи и
да реагују на додир, промену температуре и светлости. Нека истраживања су показала да
биљке на свој начин умеју да мисле и памте и да реагују једна на другу и на неки начин
комуницирају. Једна од занимљивости јесте да вибрације које ствара музика могу да
подстакну гене у биљкама да постану активније и да брже и здравије расту. У неким
виноградима у Италији сваког дана пуштају музику Вивалдија да би усеви били бољи а
биљке отпорније. После доказа да биљке јесу интелигентне него што људи мисле,
стручњаци сматрају да није могуће да еволутивни механизми додатно допринесу развоју
интелигенције биљака.

20
 6. Литература
1. Радомир Коњевић, Гордан Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић. „Биологија
за 3 разред гимназије природно – математичког смера“.

2. https://biologija-gimnazija.weebly.com/pokreti-biljaka.html

3. https://biosoikoslogos.wordpress.com/fiziologija-biljaka/pokreti-kod-biljaka/

4. https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_9617/objava_69713/fajlovi/rast2018.ppt

21
Датум предаје:_____________________________

Комисија:
Председник _____________________________________

Испитивач ______________________________________

Члан___________________________________________

Коментар:

Датум одбране:___________________

Оцена__________________ (____)

22