UNIVERZITET CRNE GORE

MEDICINSKI FAKULTET
VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA

STAPHYLOCOCCUS AUREUS

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:
Prof. dr Gordana Mijović Marica Davidović

Broj indeksa : 19/18

Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

Podgorica, oktobar 2018. godine

SADRŽAJ:

UVOD………………………………………………………………………………..3
Osnovne osobine Staphylococcus aureusa..………………………………………….3
Morfologija…………………………………….……………………………………..3
Faktori virulencije.............................................………………………………….….4

Egzoprodukti ………………………………………………………………………..4
Oboljenja koja izaziva Staphylococcus aureus……………………………………5

Stafilikokno trovanje hranom................................…………………………………5

Sindrom oparene kože.................……………………………………….…………..5

Stafilokokni toksični šok sidrom...............................………………………….…...5

Kožne infekcije.........................................................………………………….……6

Infekcije dubokih tkiva................................................……………………….……6

Dijagnoza stafilokoka.................................................………………………………6

Liječenje…………………………..………………………………………………....6

LITERATURA…………………………..…………………………………………….7

2
Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

UVOD

Staphylococcaceae su gram pozitivne koke loptastog oblika, najčešće raspoređene u vidu

grozdastih formacija po čemu su i dobile ime. Nemaju flagele, asporogene su i svrstavaju se u
fakultativno anaerobne bakterije. Produkuje katalaze što je i biohemijska osobina svih
stafilokoka na osnovu koje se mogu lako i brzo razlikovati od streptokoka. Ovaj rod obuhvata
preko 32 vrste među kojima su Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus saprophyticus,
Staphylococcus capitis koje su uslovno patogene i Staphylococcus aureus koja je striktni
patogen. Staphylococcus aureus je jedina vrsta ovog roda koja produkuje koagulazu.

Osnovne osobine Staphylococcus aureusa

Staphylococcus aureus je dobio ime po karakterističnom pigment koji kolonijama daje

zlatnožutu boju. Posjeduje veliki broj faktora virulencije koji mu omogućavaju veliku
prodornost, uništavanje tkivnih elemenata, izazivanje zapaljenske reakcije, intoksikaciju
organizma domaćina i izbjegavanje dejstva imunog sistema. Zahvaljujući tome u stanju je da
izazove oboljenja gotovo svih organa i tkiva čovječijeg organizma.

Morfologija
Najprominentiji morfološki element ove bakterije je kapsula koja svojim prisustvom inhibira
fagocitozu. Ispod kapsule nalazi se ćelijski zid najvećim dijelom sagrađen od peptidoglikana,
klasičan primjer ćelijskog zida Gram pozitivnih bakterija. Ćelijski zid se odlikuje večim brojem
peptidnih veza zbog čeka ova bakterija može da raste i u sredinama sa povećanim salinitetom.
Vezan kovalentno za peptidokligan Protein A sprečava opsonizaciju bakterije. Takođe je i
prisutan Clumping faktor koji je glavni faktor gomilanja stafilokoka ,,in vivo’’ i ,,in vitro’’ Za
razliku od koagulaze ovaj faktor ne dovodi do pretvaranja fibrinogena u fibrin več prouzrokuje
unakrsno spajanje većeg broja ćelija stafilokoka i formiranja gomilica pri čemu fibrinogen služi
kao ,,lijepak’’.

3
Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

Faktori virulencije

Faktori virulencije ili agresini imaju važnu ulogu u patogenezi bakterijske infekcije.
Većina bakterija poseduje više faktora virulencije i svaki od njih ima određenu ulogu u
različitim stadijumima bolesti. U kliničkom smislu virulencija je manifestacija složenih
odnosa parazita i domaćina, i zavisi od osobina mikroorganizma sa jedne strane i
odbrambenih snaga domaćina sa druge. Kod Straphyloccocus aureusa kao faktori
virulencije djeluju adhezini invazini koji služe bakteriji da se pričvrste na domaćina i da
prodiru u dublje slojeve. Takođe i proteini koji vezuju C3 komponentu komplementa
imaju ulogu u virulenciji jer sprečavaju opsonizaciju a samim tim i dejstvo imunog
sistema na bakteriju. Protein A suprimira takođe imuni odgovor vezivajući ,,naopako’’
imunoglobuline. Alfa toksin ima ulogu u formiranje pora, a TSST1 (toksični šok
sindrom) djeluje kao superantigen. Kao faktor virulencije navodi se i enterotoksin
stafilokoka.

Egzoprodukti

Egzoprodukti su supstance male ili veće molarne mase koju Stafilokok luči, pa su neki
egzoprodukti ujedno I faktori virulencije. Postoji nekoliko vrsta egzoprodukata a najvažniji su:

1.Enterotoksini:A,B,C,D i E- proteini male molekulske mase djeluju na centar za povraćanje

2.Eksfolijatin A i B tip- izazivaju sindrom oparene kože
3.Citotoksini:
alfa- pravi transmembranske pore
beta- djeluje kao svingomijelinaza na ćelije krvi
gama i delta- slično dejstvo kao beta toksin
Leukocidin- pravi transmembranske tunele na eukariotskim ćelijama čime izaziva lizu ćelije
4.Enzimi od kojih su najvažniji:
- koagluaza
-katalaza
-hijaluronidaza
-lipaze
-fibrinolizin

4
Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

Oboljenja koja izaziva Staphylococcus aureus-a

Oboljenja izazvana ovom bakterijom mogu se podijeliti u dvije grupe: toksemična i supurativna.
U toksemična oboljenja spadaju stafilikokno trovanje hranom, sindrom oparene kože I
stafilokokni toksični šok sindrom. U supurativna oboljenja spadaju kožne infekcije i infekcije
dubokih tkiva

Stafilikokno trovanje hranom

Nastaje kao posledica unošenja hrane u kojoj je izlučen stafilokokni enterotoksin, NE RADI SE
O INFEKCIJI VEĆ O INTOKSIKACIJI. Pošto največi broj Stafilokoka strada pod dejstvom
želudačnog soka, ćelije ne uspjevaju da se održe . Stafilokoke luče enterotoksin koji je otporan
na dejstvo želudačnog soka, što znači da sve patološke promjene nastaju pod dejstvom prethodno
sistetisane količine enterotoksina ptrisutne u konzumiranoj hrani.

Sindrom oparene kože

Je pri opisao Ritter von Rittershain 1878. Godine sumirajući podatke prikupljene 297 beba.
Oboljenje počinje najčešće razbojem lokalizovane zapaljenske reakcije. Ukoliko stafilokok
produkuje eksfolijatin dolazi do razvoja karakterističnih oštećenja na koži koja mogu biti
lokalizovana (bulozni imeptigo) il zahvatiti čitavu kožu (bulozni eksfolijatni dermatitis) ili mogu
imati blagu formu sa skarlatioznom ospom. Primarno se javlja kod beba i djece mlađeg uzrasta.

Stafilokokni toksični šok sidrom

Ovo je relativno nov klinički entitet kojoi je prvobitno opisan kod djece 1978. godine. Danas se
mnogo češće dijagnostikuje kod odraslih osoba kao komplikacija lokalnih zapaljenskih reakcija
izazvanih Stafilokokom i kod ženna koje koriste vaginalne tampone produkcijom stafilokoknog
toksičnog šok sindrom toksina. Klinički znaci ove bolesti su skok temperature, hipotenzija, osip
po koži i multiorganski funkcionalni poremećaj.

5
Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

Kožne infekcije
Kožne infekcije su jedna od najčešćih manifestacija stafilokoknih invazivnih oboljenja. Bakterija
može koristiti folikul dlake kao ulazno mjesto, mikrolezije ili veća pđtećenja kožnog omotača
nastala povredama ili hiruškim zahvatima. Svojim razmnožavanjem i lučenjem različitih
egzoprodukata izaziva inicijalno oštećenje tkiva koje se kativacijom odbrambenih mehanizama
domaćina razmija u zapaljensku reakciju. Klinička manifestacija kožnih zapaljenskih procesa
može biti u vidu formi panaricijuma, folikulitisa, furunkula i karbunkula.

Infekcije dubokih tkiva

Ove vrste oboljenja nastaju limfogenom ili hematogenom diseminacijom bakterija, najčešće
proisteklom kao komplikacija primarnih zapaljenskih reakcija u koži- Tako nastaju apcesi
unutrašnjih organ, osteomijelitis, septični artritis i endokarditis. Takođe može nastati i
pneumonija. Ascedentnim prodorom kroz uretru nastaju uretritis i cestitis, ali i pijelonefritis i
apcesi bubrega.

Dijagnoza stafilokoka
U labaratorijama koristi se nativni preparat kao veoma brz način postavljanja dijagnoze. Takođe
se i koristi kultivisanje i peparat sa kulture nakon čega se pravi obojeni preparat bojen po
Gramu. Visoko senzitivan je oxacilin test a takođe se koristi i CadnesGraves test. U
savremenijim labaratorijama koristi se i Vitek.

Liječenje
Kod penicilaza osjetiljivih sojeva koristi se Penicilin, oxacilin, kloksacilin...

Danas je pristutan i veliki broj rezistentnih sojeva kojima se pristupa terapiji sa Vankomicinom.

6
Seminarski rad: STAPHYLOCOCCUS AUREUS

LITERATURA:

1. Prof. Dr Milena Švabić-Vlahović, Savić B. Medicinska Bakteriologija. Beograd: Savremena

administracija a.d; 2005. Str.133-142
2. Bailey RBailey R. Are Bacteria Friend or Foe? [Internet]
http://biology.about.com/cs/bacteriology/a/aa032504a.htm
3. Vikipedija, slobodna enciklopedija
https://sr.wikipedia.org/wiki/Virulencija