Gram pozitivne koke

Doc. Dr Dejan Baski

MICROCCOCACEAE
Planococcus
Micrococcus

Stomatococcus
Staphylococcus (33 vrste) G+ koke, grozdovi

Grupne karakteristike
Saprofiti prisutni u prirodi
Uslovno patogeni i patogeni

Deo rezidualne i /ili tranzitorne mikroflore

Produkuju katalazu (katalaza pozitivni) Koagulaza pozitivni i koagulaza negativni

Staphylococcus aureus
Najei uzronik bakterijskih infekcija Morfologija G+, koke, grozdovi, bez flagela, bez spora,

Kulturelne osobina
Aerobne i fakultatibno anaerobne.

Krvni agar:

kolonije od belih do zlatno utih, beta hemoliza.

Slani manitol:

selektivna, 7.5% NaCl

Baird-Parkerova podloga:

karakteristine kolonije sa crnim centrom.

Otpornost
Suenje: na garderobi-rekurentne infekcije
NaCl i eeri Antibiotici, multirezistentni sojevi

plazmidska (penicilin, eritomicin, tetraciklini, aminoglikozidi)

hromozomska (meticilin, nafcilin, oksacilin)

elijski zid
Peptidoglikan: stimulie produkciju TNF, IL-1, At,

deluje hemotaktino, indukuje lokalni varzmanov fenomen (slino kao endotoksin).

Ribitol teihoina kiselina, specifina za S.

Aureus, stimulie produkciju At.

Faktor nagomilavanja: vezuje fibrin,

antifagocitno, Kadnes-Grejvs ogled

Protein A: antifagocitno, vezuje Fc porciju IgG Kapsula: antifagocitno

Toksini
Alfa toksin: monomer, oligomerizacija u

membrani, heksamer, pora, liza Er, Nf, Tr. Lokalno nekroza. Sistemski smrt.
Beta toksin: fosfolipidaza, enzimski razgrauje

membranu, liza Er i Nf .
Gama i delta toksini: po mehanizmu dejstva kao

alfa. Deluju sinergistiki.

Leukocidin: remeti permeabilnost membrana,

degranulacija lizozoma, likvefakcija, liza fagocita

Toksini
Enterotoksini (A,B,C,D,E): neurotoksini, preko

receptora GIT i vagusa na centar za povraanje, superantigen. Otporni na kuvanje.

Toksini ok sindrom toksin-1 (TST): deluje

direktno na endotel, superantigen.

Eksfolijatin: cepa dezmozome, razdvaja str.

spinozum i str. Granulozum, bule.

Enzimi
Koagulaza: patogene, vezuje se za protrombin i indukuje

polimerizaciju fibrina. antifagocitno, lokalizuje leziju.

Lipaza: razgrauje lipide na povrini koe, olakavaju

adherenciju
Nukleaze: termostabilna (S. aureus) i termolabilna (S.

epidermidis i S. saprofiticus). Smanjuje viskoznost gnoja

Proteaze: kazeinaza, peptonaza, elatinaza, elastaza itd.
Hijaluronidaza: razgrauje ekstracelularnI matriks,

olakava irenje stafilokoka kroz tkivo.

Epidemiologija
Veliki procenat kliconoa
esti uzronici intrahospitalnih infekcija multirezistentni sojevi

U vanbolnikim uslovima autoinfekcija

U bolnikim uslovima izvor infekcije oboleli ili

dicinsko osoblje (kliconoe).

Patogeneza
Inicijalna faza - antifagocitno dejstvo: protein A,

slobodna i vezana koagulaza, teihoina kiselina.

Kasnije - nekroza: zapaljenje, infiltracija

leukocita, oteenje tkiva (toksini).

Rezolucija drenaom gnoja, fibroza.
Nespecifini imunitet (intaktna koa, fagociti).

Stafilokokna oboljenja
Invazivna: intenzivna supuracija, lokalna nekroza,

Lokalna: povrinska i duboka Generalizovana

Toksigena: stafilokokni toksini.

Toksini efekti udaljeni od mesta infekcije.

Invazivna
Furunkul i karbunkul

U folikulu dlake, znojnim i lojnim lezdama, u korenu trepavica (miak). Blokada izvodnih kanala je predispozicija.

irenje u subkutano tkivo i spajanje vie furunkula daje karbunkul (na vratu).
Hronina furunkuloza, istim sojem S. aureus-a, kasni tip preosetljivosti na stafilokok.

Invazivna
Bulozni impetigo U vie od 30% tipinog pustularnog impetiga, zajedno sa streptokokom grupe A moe se nai i S. aureus. Stafilokokni bulozni impetigo-lokalizovana forma sindroma ourene koe Stafilokokna pneumonija Uvek sekundarna Septikemije Endokarditis, Meningitis, Osteomijelitis, vie od 90% acc. osteomijelitisa kod dece je stafilokokne etiologije

Toksigena
Sindrom ourene koe

Produkcija eksfolijatina iz minimalnih stafilokok. lezija (konjuktivitis).

Patoloke promene iz kojih se ne moe izolovati stafilokok su udaljene od mesta infekcije. Neonatus i mala deca. Retko kod odraslih. Eritem oko usta koji se iri na celo telo.

Ispod epiderma se stvara sloj serozne tenosti koja ga odvaja. Epiderm se ljuti na najmanji dodir. Kao opsene opekotine.

Toksigena
Toksini ok sindrom (TSS)

Posledica produkcije TSS toksina. TSS moe biti posledica dejstva bilo kog pirogenog egzotoksina S. aureus-a. 5% ena u vaginalnoj flori ima S. aureus., a samo jedna petina od njih produkuje TSST. Menstruacija i tamponi: predisponirajui faktori. Temperatura, povraanje, dijarea, eritematozni ra, deskvamacija, hipotenzivni ok, oteenje bubrega, jetre, smrt.

Toksigena
Trovanje hranom

Intoksikacija, posledica je ingestije hrane koja sadri stafilokokne enterotoksine. Mleni proizvodi, Enterotoksini otporni na temperaturu. Kuvanje ih ne unitava . Povraanje i dijarea 1-6h posle uzimanja hrane. Rapidno. Oporavak za 24h.

Dijagnoza
Mikroskopiranje obojenog preparata (Gram) Kultivacija Izvoenje testa koagulaze Dokazivanje termonukleaze Dokazivanje enterotoksina testom imunodifuzije u gelu

(kod trovanja hranom)

Odreivanje titra ASJ (kod hroninih i rekurentnih

infekcija)

Staphylococcus epidermidis
Oportunista: endokarditis Kontaminant protetskih pomagala (vetaki zalisci,

venski kateteri)
Hidrofobna priroda sintetskih polimera i glikokaliksa S.

epidermidis omoguava primarnu adherenciju.

Nakon adhezije neki slojevi produkuju biofilm, sluzavi

omota koji omoguava dodatnu adheziju, u potpunosti prekriva bakterije i titi ih od fagocita i komplementa.

Staphylococcus saprophyticus
Oportunista: Infekcije urinarnog trakta
Diferencijacija u odnosu na St. Epidermidis

novobiocin: S. epidermidis S S. saprophyticus R

DEINOCOCCACEAE
Streptococcus sensu stricto

Enterococcus
Lactoccocus Saprofiti, uslovno patogeni i patogeni. Deo

normalne mikroflore oveka.

G+ koke u lancima, ne produkuju katalazu

Klasifikacija
Hemoliza: alfa, beta i gama Antigeni elijskog zida: grupno specifini polisaharidi (>20grupa).

Sve beta hemolitine imaju grupne antigene, ali sve koje imaju grupne antigene nisu beta hemolitine

Kapsularni polisaharidi: St. pneumnoniae (84 tipa)

Klasifikacija
Piogene streptokoke. Sve piogene imaju grupne antigena. Sve beta hemolitine su piogene ali sve piogene nisu beta hemolitine. Najbitnije su iz grupe A (80-90% infekcija) i B. Grupe C, G i F ree izazivaju infekcije. Pneumokoke. Alfa hemolitini, nemaju grupne antigene. Polisaharidna kapsula ima preko 80 tipova. Viridans i nehemolitine streptokoke. Alfa hemolitine, nemaju grupne antigene, nemaju kapsularne antigene pneumokoka. Normalna flora.

Streptococcus pyogenes (grupa A)

Morfologija

G+, koke, lanci, bez spore, bez flagela, imaju kapsulu.

Kulturelne osobine

Fakultativno anaerobne

Krvni agar: beta hemoliza.

elijski zid
Peptidoglikan. Grupno specifini polisaharidi i tipski specifini proteini. C antigen. Polisaharid (Ramnoza N-acetil glukozamin-grupa A) Grupno specifian antigen. M protein. Vretenaste strukture, u vidu izrataja na povrini Odlian antigen, tipski specifian (80 tipova). Deluje antifagocitno

vezuje faktor H i blokira alternativni put aktivacije komplementa Blokira deponovanje C3 komponente komplementa

elijski zid
Lipoteihoina kis.

Adhezija - receptor fibronektin

Fimbrije - M protein + Lipoteihoina kiselina.

Adhezija za epitel, LT, receptor je fibronektin Antifagocitno, M protein

Kapsula. Polisaharidna

Antifagocitno

elijski zid
F i G proteini Protein F se kao i lipoteihoina kis. vezuje za fibronektin (adhezija). Protein G kao protein A stafilokoka vezuje Fc fragment antitela (antifagocitno dejstvo) T protein. R protein. Faktor serumskog zamuenja. Lipoproteinaza. Nefritogeni tipovi OP+, reumatogeni tipovi su OP-.

Toksini
Eritrogeni toksin. Pirogeni egzotoksin. Dva dela.

Termolabilan. Tri antigenska tipa: A, B, C. (A 80%). Lizogeni sojevi. Primarno toksino dejstvo: pirogen, citotoksian za Mf,

suprimira imunski sistem.

Termostabilan. Zajedniki za sva tri tipa. Sekundarno toksino dejstvo: izaziva hipersenzitivnost,

miokardionekrozu, pojaava pirogeni efekat, pojaava osetljivost na druge agense (endotoksin).

Toksini
Streptolizin O. Osetljiv na kiseonik. Dobar

antigen, indukuje neutraliua antitela (ASO).

Perforin. Vezuje se za holesterol elijskih membrana, degranulacija lizozoma, oslobaanje enzima, likvefakcija, liza.

Streptolizin S. Nije antigen, ali je mitogen. Jai

toksini efekat. Izaziva beta hemolizu.

Enzimi
Inducibilni. Faktori invazivnosti Streptokinaza. Humani plazminogen-plazmin-fibrin.

Plune embolije, tromboza koronarnih arterija.

Streptodornaza. U kombinacijom sa streptokinazom se

koristi za enzimski debridman.

C5a peptidaza. Razgrauje C5a komponentu
Difosfopiridin nukleotidaza. Leukocidni efekat.

Hijaluronidaza, Proteinaze,

Epidemiologija
Rezervoar je ovek (bolesnik ili kliconoa) Izvor je nazofaringealni sekret i saliva. Transmisija Fligeovim kapima, kontaminiranim

predmetima, hranom ili vazduhom.

Rekurentne, ping - pong infekcije u familijama.

Patogeneza
Adherencija za epitel. Lipoteihoina kiselina i protein F.

Receptor je fibronektin na epitelnim elijama Adherencija za epidermis. Protein M, receptor na keratinocitima. Protein F receptor na Langerhansovim elijama. Preivljavanje na mestu primoinfekcije (antifagocitni faktori: kapsula, protein M, Protein G, C5a peptidaza). Prodiranje u dublja tkiva (faktori invazivnosti: streptokinaza, hijaluronidala, proteaze). Sistemski efekti (toksini: eritrogeni toksin, nefro, kardio, hepato toksin)

Patogeneza post-streptokoknih sekvela

Reumatska groznica. Antigenska mimikrija, konzervativni domeni proteina M Glomerulonefritis. Taloenje imunih kompleksa u glomerulima

Imunitet. Protektivni tipski. 80 M tipova (este angine) Neutraliui tipski. 3 tipa eritrogenog toksina, u 80% A tip, (arlah retko dva puta)

Streptokokna oboljenja

Infekcije

lokalne i opte (invazivna oboljenja)

Toksoinfekcije

Infekcije praene intoksikacijom

Poststreptokokne sterilne sekvele

Infekcije
Tonzilofaringitis (angina).
Najee St. oboljenje.

Lokalni gnojno-zapaljenski proces.

Impetigo (piodermija).
Lokalni gnojno-zapaljenski proces.

Vezikula sa eritemom, pustula, krasta.

Infekcije
Fulminantne inf. Pneumonije, celulitis,

nekrotizirajui fasciitis, miozitis, Streptokokna sepsa. Ranije esto posle endometritisa (pueperalna sepsa) Acc i Sub Acc endokarditis. Na normalnim ili ee na oteenim zaliscima. St. viridans, Karijes. Uzrokovan St.mutans Neonatalna sepsa. Uzrokovana St. grupe B (fiz. mikroflora genitalnog trakta ena).

Toksoinfekcije
arlah. Lokalna infekcija sa optom

intoksikacijom.

Angina izazvana lizogenim sojem St. koji produkuje eritrogeni toksin. Bledilo oko usta, jezik kao jagoda, eritem kao mirgla.

Crveni vetar (Erizipel). Lokalna infekcija i

intoksikacija.

Crvenilo i otok koji se ire, bol, temperatura, limfadenopatija Recidivi esti.

Toksoinfekcije
Streptokokni toksini ok sindrom. Enormne koliine pirogenog egzotoksina. Mehanizam superantigena.

Slino stafilokoknom TS ali ovde je uvek prisutna progredirajua infekcija. Temperatura, bakterijemija, eritem, deskvamacija, resp. i renalna insuf. ok.

Poststreptokokne sterilne sekvele

Acc reumatska groznica.

Poliartritis, Karditis, Eritema anulare, Horea minor. Najee kao poliartritis, ali su primene na zglobovima, nasuprot srcu, reverzibilne. Recidivi esti.

Acc glomerulonefritis.

Groznica, malaksalost, proteinurija, otoci. Nema recidiva

Dijagnoza.

Dijagnoza infekcija: Mikroskopski Kultura. Bacitracinski test (grupa A). Grupna i tipska identifikacija precipitacijom i aglutinacijom (C, M, T, OF antiserumi). Brzi testovi: Imunofluorescencija, ELISA (Pyr test), koaglutinacija na ploici (C antigen) u brisu.
Dijagnoza sekvela: Seroloki. ASO, antidezoksiribonukleaza B,

antihijaluronidaza, antistreptokinaza... Test za dokazivanje faktora serumskog zamuenja. Nefritogeni i reumatogeni tipovi.

Profilaksa sekvela
Rana detekcija i adekvatna terapija infekcija
Sekundarna profilaksa posle prvog ataka

reumatske groznice. Ekstencilin 3-5 god.

Eradikacija kliconoa

Streptococcus pneumoniae
Morfologija
G+,

lanceta,

plamen svee, diplokok, kapsula.

Kulturelne i biohemijske osobine

Fakultativno anaeroban.

Krvni agar: alfa hemoliza.

Kolonije se stajanjem, spljote - autoliza zbog

H2O2 i autolizina.
Autolizini inaktivni u membrani pneumokoka,

aktiviraju se u stacionarnoj fazi rasta

Pneumokok fermentuje inulin. Viridans St. ne.

Otpornost
Osetljiv na temperaturu (60C), dezinficijense,

deterdente, sapune, surfaktante (u, une soli, optihin).

Pneumokok osetljiv na optohin i u. Viridans St.

ne. Surfaktanti uklanjaju ili inaktiviu inhibitore aitolizina.

Osetljiv na penicilin. Ne produkuje Beta

laktamazu. Rezistentni sojevi, izmena strukture penicilin vezujuih proteina.

elijski zid
C antigen, polisaharid, zajedniki za sve tipove. M antigen, protein, zajedniki za sve tipove. Kapsula, polisaharid, nosilac virulencije, tipski specifina

Antifagocitno: inhibira alternativni put aktivacije komplementa, spreava deponovanje C3b komponente.

Antigen: tipski specifian, 83-85 tipova, unakrsno reaguje sa antigenima K. pneum., H. influ., E. coli..

Pneumokokni protein A. Verovatno adhezin, Antigen

Toksini i enzimi
Pneumolizin. slian Streptolizinu O i listeriolizinu.

Vezuje se za holesterol u membrani i oligomerizacijom formira transmembranske pore.

Inhibira resp. prasak Le, sintezu antitela, aktivira klasini put aktivacije komplementa i to bez antitela (troi komplement).

IgA1 proteinaza. Neuraminidaza.

Epidemiologija
Egzogena.

Rezervoar je bolesnik ili kliconoa. Izvor nazofaringealni sekret

Endogena.

Rezervoar je auto-kliconoa, 40-70% u populacij

Patogeneza
Poinje aspiracijom sekreta u kome ima pneumokoka.

Normalno nespecifini imunitet RES-a ukloni pneumokok.

Posledica smanjenja prirodne otpornosti respiratorne

sluzokoe:

zbog povreda sluznice (iritantna sredstva), nakupljanja sluzi koja oblaze pneumokok i titi ga (astma), drugih bolesti (vir. inf., maligniteti), alkohol, narkomanija (smanjuju refleks kalja, fagocitnu aktivnost, olakavaju aspiraciju).

Intraalveolarno razmnoavanje Serozni fluid, influks PMN i Er, celularno hemoragijski eksudat, humoralni imunski odgovor, opsonizacija, fagocitoza, influks makrofaga, potpuna rezolucija.

Pneumokokna oboljenja
Pneumonija. U 80% sluajeva uzronik bakterijskih

pneumonija.
Meningitis. Posle N. meningitidis i H. influenzae najei

uzronik bakterijskog meningitisa. Komplikacija predhodne pneumonije, otitisa, infekcije mastoidnih nastavaka ili bez vidljive predhodne infekcije.

Otitis media, Sinuzitis, Peritonitis, Artritis, Abscesi,

Sepsa.
Imunitet Kratkotrajan, tipski.

Dijagnoza
Mikroskopski, Kulturelno, Biohemijski, Tipizacija (Nojfeld fenomen) Diferencijacija: za razliku od Viridans streptokoke: Optohin-osetljive une soli-liza Fermentacija inulina-pozitivna Spontana autoliza-pozitivna Rast na 41C-negativan Direktne metode: Eliza, Aglutinacija u materijalu Prevencija Vakcina 12, 14, 23 valentna. Ugroene populacije.

Optohin +

Optohin -

Sta

Ste

SgA

Stv

Stp