Parazitologija i mikologija Medicinska mikologija

Uvod u dijagnostiku

Laboratorijska dijagnostika moe biti direktna (mikoloka, patohistoloka) i indirektna (imunoloka, razni seroloki tstovi i kone probe). Mikoze zahtevaju detekciju patogenih gljiva u razliitom materijalu, to se postie direktnim pregledom bolesnikog materijala, kultivisanjem i identifikacijom gljiva. Potrebno je izabrati pravi materijal, uzeti ga u pravo vreme (pre zapoinjanja terapije i nekoliko dana nakon zavrene terapije) i sa pravog mesta (npr. kona promena - materijal se uzima na mestu prelaza zdrave i obolele sturkture, nikada ne sa centra promene, jer je manja koncentracija uzronika zbog zaleenja), na adekvatan nain (najkonforniji za pacijenta i minimalno invazivan) uz pravilan transport do laboratorije i propratnu listu (tip dijagnostike, na ta se sumnja).

Dokazivanje gljiva u bolesnikom materijalu

Virualizacija se vri pravljenjem nativnih ili bojenih i histopatolokih preparata, dobijenih iz bioptikog ili nekroptikog materijala. Za direktan nativni preparat se koristi fizioloki rastvor ili hlorallaktofenol (grejanje ako su skvame - strugotine koe, dlake i sdtugotine noktiju). Bojeni preparat se pravi isto kao u bakteriologiji (klasino bojenje Gram, Giemsa i H/E). Mogu se koristiti i specijalna bojenja (PAS, po Mayeru, metinaminsrebro, Gomori-Grocott). Moemo da uoimo fragmente hifa i spora dok se konana identifikacija vri nakon kultivisanja. Direktne metode su manje preciznije i osetljive od kultivisanja ali su bre. Ne treba iskljuiti dobijanje lano pozitivnih rezultata (Candida albicans se izoluje u usnoj duplji, vagini, sputumu, urinu, fecesu to moe ukazati na kolonizaciju, Aspergillus moe da ukazuje na kontaminaciju uzorka, histoloki test je jedinstven, jer efikasno moe da pokae da li se radi o kontaminaciji ili je patogenezi). Kultivisanje se vri na hranjivim podlogama koje se dela na: * opte (Sabouraud tena i vrsta, krompir dekstrozni agar...) * specijalne (moadno-srani infuzni agar bez krvi za hemokulture i kvaevu fazu bifaznih gljiva, GACA za Cryptococcus...) Krajnja identifikacija se postie ispitivanjem makroskopskih i mikroskopskih osobina, konverzije rasta (bifazne gljive), biohemijskih karakteristika, faktora virulencije, osetljivosti na antimikotike.

Bioloki ogled se koristi za izolovanje gljiva in vivo ukoliko je prethodno izolovanje iz bolesnikog materijala bilo neuspeno. Takoe je znaajan u ispitivanju osetljivosti na antimikotike in vivo kao i za ispitivanje patogenosti i faktora virulencije gljiva. ,,Zlatni standard mikoloka kultura, direktni mikroskopski preparat i patohistoloki preparat

Serodijagnostika gljivinih infekcija

Serodijagnostika podrazumeva detekciju antitela kao odraz imunskog odgovora domaima na antigene elijskog zida, ili citoplazmatske i ekstarcelularne antigene gljiva. Znaajne su za praenje terapije, u dijagnozi i prvenstveno za sistemske mikoze. Humoralna imunost se testira praenjem specifinih antitela, a celularna konim testovima. Najznaajni su za dijagnostikovanje kriptokokoze i kokcidioidomikoze. DNK gljiva se moe detektovati hibridizacijom nukleinskih kiselina ili PCR tehnikama. Konim testovima se detektuje IV tip preosetljivosti nastao tokom sistemske mikoze. Najveu primenu je naao kod dijagnostikovanja histoplazmoze i kokcidioidomikoze. Reakcija se oitava nakon 24-72h, a antigen se inokulie intradermalno. Vrednost testa je ograniena, jer obino pokazuje prethodni kontakt nego akutnu infekciju. Zbog mogunosti unakrsne reakcije potrebno je istovremeno inokulisati na tri razliita mesta i uporediti odgovor. Koni test se izvodi nakon serolokog ispitivanja, jer inokulisani antigen stimulie proizvodnju antitela, to moe da daje lano pozitivan seroloki nalaz.

Ispitivanje osetljivosti gljiva na antimikotike

Antimikotici su lekovi koji se koriste za leenje gljivinih infekcija. Ubrajamo tri grupe jedinjenja: * polieni (nistatin i amoftericin B) * azoli (mikonazol, ketokonazol, flukonazol, itrakonazol) * 5-fluorocitozin * ehinokandini Polieni deluju na citoplazminu membranu tako to se vezuju za ergosterol. Azoli inhibiraju sintezu ergosterola, 5-fluorocitozin inhibira sintezu nukleinskih kiselina, ehinokandini deluju na elijski zid I inhibiraju sintezu glukana. Za ispitivanje gljiva in vitro na antimikotike koriste se (isto kao antibiogram): * bujon dilucioni metod * agar dilucioni metod

* agar difuzioni metod

Opta mikologija

Sve gljive poseduju:

* elijski zid (hitin, glukan, manan, celuloza) * citopazmatsku membranu (ergosterol) * jedro * mitohondrije

Gljive se morfoloki javljaju u vidu:

* kvasnica (Candida sp., Cryptococcus sp...) * plesni (Aspergillus sp., Penicillium sp., dermatofiti...) * striktno patogenih gljiva - bifazne gljive (Blastomyces dermatitidis, Coccidioides immitis, Histoplasma capsulatum, Paracoccidioides brasiliensis) Bifazne gljive se u prirodi javljaju u formi plesni (26C) ili saprofitskoj fazi, a u organizmu oveka (37C) u vidu kvasnica ili parazitskoj formi. Kvasnice su jednoelijske, okrugle/ovalne/izduene 2-7m i aseksulnim razmnoavanjem daju blastokonidije/blastospore, a seksualnim askospore ili bazidiospore. Plesni su vieelijske, izduene hife, 5-50 m, konidije/spore. Konidije nastaju aseksualnom deobom, artrokonidije, makrokonidije, mikrokonidije... Spore nastaju seksualnom deobom, askospore ili zigospore. Hife sadre pregrade (septe), potpune (septirane hife) i nepotpune (aseptirane hife). Grananje i rast hifa formira micelijum, bazalni/vegetativni (u podlozi) i vazduni/reproduktivni (iznad podloge).

Aseksualno razmnoavanje

Kvasnice:

* pupljenjem nastaju blastokonidije/blastospore

* jednoelijske strukture (2-7 m)

Plesni:

* fragmentacijom hifa artrokonidije * konidiogeneza konidije o vieelijske - makrokonidije (15-150 m) o jednoelijske - mikrokonidije (2-6 m)

Mikroskopski izgled hifa i konidija bitan za identifikaciju nedermatofitnih plesni. Mikroskopski izgled makrokonidija i hifa bitan za identifikacija dermatofita.

Seksualno ramnoavanje

Stadijumi:

* spajanje + (n) i (n) elija plazmogamija * nastaje zigot (2n) hromozoma * mejoza nastaju 4 jedra sa (n) brojem hromozoma spore

* Zygomycetes, Basidiomycetes, Ascomycetes * zigospore askospore bazidiospore

Seksualne karakteristike su osnov za taksonomiju i sistematizaciju gljiva.

Rast gljiva

* makroelementi * mikroelementi * kiseonik o aerobne o mikroaerofilne o fakultativno anaerobne o voda o ugljeni hidrati o pH 2 8 optimalno 5.4 5.6

Krivulja rasta kvasnica - nemaju izraenu logaritamsku i eksponencijalnu fazu, linearan rast (7-14 dana) i broji se broji se colony forming units / CFU.

Krivulja rasta plesni ne moe se izraziti brojanjem ivih elija (7-14 dana) meri se teina talusa.

Temperatura rasta gljiva

* Psihrofilne/0-20C * mezofilne/20-45C * termofilne/45-90C

Kvasnice na 37oC, plesni na 25oC i dimorfne/bifazne gljive na 25oC rastu u vidu plesni ili 37oC u vidu kvasnica. Za izolaciju gljiva iz bolesnikog materijala obavezno se koriste i 25oC i 37oC.

Porast kolonija:

* 3-7 dana (kvasnice, nedermatofitne plesni) * 14-21 dan (plesni - dermatofiti) * 4-6 nedelja (bifazne gljive)

Faktori virulencije gljiva

ADHERENCIJA

* pripajanje za receptore na elijama

ENZIMI

* proteinaze, fosfolipaze, elastaze, keratinaze, katalaze, ureazu, koagulazu, esterazu, hemolizine, lipaze

MORFOGENEZA

* prelaz iz micelijumske u kvaevu fazu rasta, odnosno blastospore u germinativne tube

Bolesti izazvane gljivama

* Micetizam trovanje gljivama * Mikoalergoze senzibilizacija na produkte gljiva ili sastojke * Mikotoksikoze nastaju zbog produkcije gljivinih toksina * Mikoze u uem smislu o Prema nainu nastanka: + Egzogena oboljenja + Endogena oboljenja + Egzo-endogena + Prema lokalizaciji: # Superficijalne # Subkutane # Sistemske

Klinika slika povrinskih mikoza je karakteristina, za razliku od sistemskih gde nije

karakteristina.

Uslovno patogene kvasnice:

* Candida * Cryptococcus * Malassezia

Uslovno patogene plesni:

* Aspergillus * Fusarium * Zygomycetes

Patogene plesni:

* Dermatofiti * Trichophyton * Microsporum * Epidermophyton

Dimorfne/bifazne gljive:

* Blastomyces * Coccidioides * Histoplasma * Paracoccidioides * Sporothrix

1. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE: T S.aureus ulazi u sastav fizioloske flore nazofaringealne regije. N Glavni faktor virulencije S.aureusa je endotoksin. T Glavni faktor virulencije N.meningitidis je kapsula. T TSST-1 deluje kao superantigen. N S.pyogenes cesto pokazuje rezistenciju na penicillin. T MRSA je jedan od cestih uzrocnika bolnickih infekcija. N Gonokok izaziva infekcije samo u genitalnoj regiji. T Poststreptokokne sekvele su reumatska groznica i akutni glomerulonefritis.

2. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE: T Y.pestis je uzrocnik bubonske kuge. T Kuga je zoonoza. T Zoonoze su pretezno profesionalna oboljenja. N Kapsula B.anthracisa je po sastavu polisaharid. T Oportunisticke bakterije roda Bacillus se nazivaju antrakoidi. T Covek je jedini domacin za B.pertussis. N Mycoplasme pomenuto nesto u vezi celijskog zida. Ne secam se!

3. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE: N Cryptococcus neoformans pripada plesnima. T Detekcija At/Ag se koristi u dijagnostici sistemskih/invazivnih mikoza. T Dermatofiti su patogene gljive. T Izolacija/kultivacija gljiva je zlatni standard u dijagnostici.

4. Botulizam izaziva: Clostridium botulinum

5. Disk-difuzioni metod antibiograma pokazuje: zonu inhibicije rasta

6. Salmonele su uzrocnici: trbusni tifus gastroenteritisi

7. Dopisati: Reakcijom lancanog umnozavanja (PCR) se dokazuju DNK, dok se reverzna-transkriptazaPCR (RT-PCR) tehnikom dokazuju RNK virusi.

8. Dopisati: Vrste preparata: nativni i bojeni preparati. Bojeni preparati mogu biti: direktni i preparati iz kulture.

9. Dopisati: Virusna hemaglutinacija je indirektan metod za dokazivanje prisustva virusa u pilecem embrionu. Zasniva se na reakciji vezivanja Er sa virusnim hemaglutininima sto se manifestuje pojavom difuznog taloga. Negativna reakcija se manifestuje pojavom eritrocitnog dugmeta.

10. Navesti tehnike koje se koriste za dokazivanje virusnih Ag u rutinskoj dijagnostici: ELISA IF - imunofluorescencija

11. Dopisati: Porast bakterija na cvrstim hranljivim podlogama se manifestuje pojavom bakterijskih kolonija. Kolonija je golim okom vidljiva struktura na cvrstoj hranljivoj podlozi nastala umnozavanjem jedne bakterijske celije. Kultura bakterija jedne vrste je cista kultura. Kultura koja sadrzi vise vrsta bakerija naziva se mesana kultura.

12. Dopisati: Za parazitolosku dijagnozu potrebno je pregledati minimum 3 uzorka stolice. Metode koncentracije uzoraka: sedimentacione metode formalin-etar, flotacione metode cink-sulfat.

13. Dopisati: Dijagnoza Enterobius vermicularis se postavlja nalazom jaja/odraslih parazita u perianalnom brisu.

14. Dopisati: Sterilizacija suvom toplotom se obavlja u aparatu koji se naziva sterilizator, a vlaznom toplotom u autoklavu.

15. Povezati pojmove: Intramolekularna rekombinacija izmene sekvenci izmedju nuk.kiselina dva srodna virusa sa linearnim dvolancanim genomom

Genetsko resortiranje rekombinacija homolognih genskih segmenata visoko srodnih virusa Interferencija medjusobni odnos dva virusa, u kojem jedan virus specava replikaciju drugog virusa

16. Dopisati - Latinski nazivi za vaske u medicini: Pediculus humanus capitis Pediculus humanus corporis Phthirus pubis

17. Direktna imunoaglutinacija sluzi za odredjivanje: bakterija

18. ELISA sluzi za odredjivanje: Ag i At u tecnom uzorku

19. Specificno povrsinsko obelezje svih B-limfocita za odredjivanje njihovog broja: membransko antitelo

20. Direktna imunofluorescencija sluzi za odredjivanje: detekcija At/Ag u krvi .u serumu ukupna kolicina u serumu direktan preparat

1. Da li je navedena tvrdnja TACNA ili NETACNA: N Uzorak krvi uzet za hemokulturu ne analizira se na prisustvo anaerobnih bakterija, jer ove bakterije ne mogu izazvati sepsu.

2. Dopisati: Morfoloske osobine virusa na osnovu kojih se mogu identifikovati elektronskim mikroskopom su: velicina i oblik virusne cestice prisustvo ili odsustvo omotaca simetrija/gradja kapsida primenom elektronskog mikroskopa virusi se taksonomski identifikuju do nivoa familije.

3. Titar virusa u kulturi celija se odredjuje: tehnikom plaka

4. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE: N RNK tumorski virusimaligno transformisu samo nepermisivne celije. T Burkitov limfom i nazofaringealni karcinom dovode se u vezu sa EBV. N HIV izaziva nastanak Kapozi sarcoma. T Mehanizam transformacije celije DNK virusa je inaktivacijokm antionkogena.

5. Povezati pojmove: Intramolekularna rekombinacija izmene sekvenci izmedju nuk.kiselina dva srodna virusa sa linearnim dvolancanim genomom Genetsko resortiranje rekombinacija homolognih genskih segmenata visoko srodnih virusa

Interferencija medjusobni odnos dva virusa, u kojem jedan virus specava replikaciju drugog virusa Komplementacija intereakcija izmedju vbirusa na nivou produkata njihovih gena Transkapsidacija poseban vid fenotipskog mesanja koji podrazumeva ugradnju genoma jednog virusa u kapsid drugog virusa

6. Dopisati: Podela bojenja u bakteriologiji: prosta bojenja i slozena bojenja, koja mogu biti diferencijalna i specijalna.

7. Dopisati: Porast bakterija na cvrstim hranljivim podlogama se manifestuje pojavom bakterijskih kolonija.

8. Dopisati: Antibiogram je ispitivanje osetljuivosti mikroorganizama/bakterija na antibiotike i hemioterapeutike primenom razlicitih tehnika.

9. Dopisati: Test za razlikovanje bakterije Streptococcus pneumoniae od drugih alfa-hemoliticnih streptokoka je optohinski test.

10. Dopisati: Bakterije roda Neisseria su Gram negativne loptastog oblika koke rasporedjene u parovima diplokoke nalaze se intraleukocitarno

11. Dopisati: Obrada materijala za tuberkulozu podrazumeva: digestija dodavanjem N-acetil-L-cisteina dekontaminacija dodavanjem NaOH i Na2SO4 koncentracija centrifuguranjem

12. Flotaciona metoda koncentracije uzoraka stolice koristi: cink-sulfat

13. Tus preparat se koristi u dijagnostici: kriptokokoze

14. Mikroskopskim pregledom preparata BAL kod imunodeficijentnih pacijenata uocavaju se osam ovalnih ili oblika banana elementarnih telasaca. Uzrocnik infekcije je: Pneumocystis carinii

15. Culex su vektori: filarija

16. Direktna imunoaglutinacija sluzi za odedjivanje: bakterija

17. Direktna imunofluorescencija sluzi za odredjivanje: Ag u cvrstom uzorku ili na celijama u suspenziji

18. ELISA se koristi za detekciju: Ag i At u tecnom uzorku

19. Za odredjivanje broja T limfocita u perifernoj krvi koristi se: imunofluorescencija

20. Dopisati: Nacini uzimanja urina za analizu: mikcijom kateterizacijom suprapubicnom punkcijom mokracne besike

Bakteriolozi su ovaj put dali tako laka pitanja da je to bilo za ne poverovati!

nnastoria Forumski student Posts: 70Joined: Sun Nov 29, 2009 10:14 pm

1.stafilokoke: gram________ (+) oblik______ (koke) raspored_______ (grozdovi) pokretljivost da ne (ne) formiranje spore da ne (ne)

2.antibiogram je________________________

3.ciste lamblie gambiens pronalazimo u(zaokruziti): stolici

4.obrada materijala micobacterium tuberculosis: ___________(dekontaminacija) ___________(digestija) ___________(koncentracija)

5.anaerobne bakterije izazivaju sepsu: T N

6.koja artropoda izaziva bolest gde zenka polaze jaja u kanalicima koze (napisati tacan naziv):sarcoptes scabiei

7.sistemi zivih celija za izolovanje virusa su: ____________(kulture celija) ____________(embrionalna jaja) ____________(laboratorijske zivotinje)

8.spojiti odgovarajuce brojeve sa slovima: 1.interferencija a.interakcija izmedju virusa gde 1 virus sprecava replikaciju drugog virusa 2.komplementacija b.interakcija izmedju produkata virusnih gena u celiji 3.stopa mutacije c.ucestalost

4.genetsko resortiranje d.rekombinacija homologih segmenata 5.rekombinacija e.izmena sekvenci izmedju NK 2 srodna virusa

9.neisseriae: gram_________ (-) oblik_________ (koke) raspored__________ (diplokoke)

10.metod hemadsorpcije: koristi se za viruse koji slabo ili ne pokazuju _____(CPE) u kulturi celija.Zasniva se na vezivanju ____________(hemaglutinina) za __________(eritrocite)

11.na nativnom preparatu mozemo posmatrati: ____________(oblik) ___________ (velicina) ____________(pokretljivost)

12.buteri casoni test je (zaokruziti) :kozni test

13.test za razlikovanje candide albicans od ostalih vrsta(zaokruziti):test germinacije

14.na cvrstim hranljivim podlogama bakterije stvaraju:____________(kolonije)

15.za brojanje ukupnog broja T limfocita se koriste monoklonska antitela na(zaokruziti):CD3

16.spore bacilus antracis se uocavaju na preparatu_____________(direktnom,sa kulture),spora ____________(ne deformise) telo bacila.U dijagnozi anraksa u veterini se koristi imunoloska reakcija_______________(imunoprecipitacije) koja se po autoru zove_______________(askolijeva) reakcija

17.podudarnost primaoca i donora transplantiranih organa se grubo odredjuje(zaokruziti):kulturom pomesanih limfocita

18.imunoprecipitacija je reakcija izmedju(zaokruziti):solubilnog antigena i specificnog antitela

19.sta nije tacno za elisa (zaokruziti):da se meri fluorescencijom

PITANJA IZ SEPTEMBRA 2011.

1. sta je western blot?

2. sta je antibiogram?

3. dopisati: najraznovrsnija mikroflora je u __________? date definicije dezinfekcije i konjugacije u beta laktame spadaju ________, ___________ i _________ kako deluju aminoglikozidi? test za razlikovanje S.epidermidis i S.saprophiticus

4. opisati bojenje po gramu

5. za Neisseriu meningitidis, Bacillus cereus i Enterococcus faecalis dopisati kako se boje po gramu i oblik

6. Escherichia coli (bojenje po gramu, oblik, raspored, formiranje spore, potreba za kiseonikom, deo flore)

7. koji vektor prenosi Q groznicu?

8. sta je tacno za Cryptococcus neoformans?

9. delovi mikroskopa

10. date dve slike preparata, napisati koji je direktan, a koji iz kulture

11. za vakcine je bilo T/N, pitanja iz radne sveske

12. bilo je nesto za pravljenje direktnog preparata gljiva

13. dato IgG, IgM, visokoafinitetna antitela, napisati koja je vrsta infekcije (reaktivacija, stara, nova)

14. T/N potrebno vreme za izolovanje M.tuberculosis S.aureus rezistentna na penicilin S.pyogenes rezistentna na penicilin Chalmidia de izoluje na hranljivoj podlozi Kiseonik toksican za anaerobe

15. ko izaziva Lajmsku bolest, veliki kasalj i trbusni tifus?

16. za parazite dato neko objasnjenje, da se napise koji je

17. koji materijal se koristi za dokazivanje opet nekog parazita

18. dato da je bakterija termofilna, nutritivni probirac i mikroaerofilna, napisati kakva joj podloga treba, temperatura i kiseonik

19. T/N virusi sa omotacem otporniji na toplotu od virusa bez temperatura dovodi do denaturacije i koagulacije virusnih proteina i ostecenja nk jos nesto je bilo, ne mogu da se setim

20. prelezani hepatitis B, koja antitela se nalaze u organizmu

1.test neutralizacije je.... 2.sta su bakt kolonije.... 3.markeri hronicne hepatitis B inf..... 4.uzrocnik luesa...mikobakterioza.....bacilarne disenteriae.... 5.vektor papataci groznice.... 6.mehanizam delovanja cefalosporina 7.dat opis bakt..da se napise lat naziv.... 8.sta je MIK... 9.date bakt-napisati kakve su po Gramu i oblik 10.data bakt-napisati njene karakteristike..gram + ili -,sadrzi spore ili ne,oblik,raspored,prisustvo kiseonika.... 11.optohin test 12.ispitivanje osetljivosti gljiva na antimikotike