TIPOVI VAKCINA

Vakcinacija predstavlja namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam
sa ciljem da da stimulišu imuni sistem bez izazivanja bolesti, tj. da se izazove reakcija imunog
sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike. Otkrićem vakcine protiv besnila, Luj Paster je
označio početak nove epohe u medicini.Vakcine sadrže mrtve ili oslabljene forme ili derivate
patogene klice. One teraju imuni sistem da "misli" da je napadnut od određene vrste patogena,
aktivira se da bi ga uništio i sprečio da vas ponovo inficira. Ako ste izloženi patogenom
mikroorganizmu protiv koga ste vakcinisani, njih dočekuju antitela koja ih uništavaju, a imunitet
ove vrste je sličan onome koji se stiče prirodnim putem. Neke vakcine se moraju primiti više puta
tokom života jer imuni odgovor slabi tokom vremena, na primer kod tetanusa i velikog kašlja. I
Vakcine se prema sastavu mogu podeliti na:
1.Žive, atenuirane (oslabljene) vaкcine
Atenuirane vakcine su ono što se često naziva “živim vakcinama”. One sadrže žive bakterije ili
viruse, koji su atenuisani tj.oslabljeni, imaju manju virulenciju a daju snažan imunološki
odgovor, sličan pravoj prirodnoj infekciji. To su one vakcine koje su kreirane smanjenjem
virulentnosti patogena, najčešće nekog virusa, ali tako da patogen ostane živ.Virulentnost je
sposobnost patogena da napadne i ošteti organizam domaćina. On, takav neće izazvati bolest ali
će se razmnožavati i izazivati produkciju antitela. Žive vaкcine imaju bolji efekat od mrtvih
vakcina. One se dobijaju atenuacijom mikroorganizma u laboratorijskim uslovima. On zadržava
sposobnost replikacije i stimulisanja imuniteta, ali gubi virulenciju i mogućnost izazivanja
bolesti. Neke vakcine kao što su protiv malih boginja, zauški i varičele koriste žive razređene
viruse, izazivaju jaku imunološku reakciju, pa je često samo jedna doza dovoljna da izazove
doživotnu otpornost. Obično nakon prve doze žive atenuirane vakcine daju potentan imunološki
odgovor. Treba ih pažljivo čuvati jer su osetljive. One se ne smeju davati osobama oštećenog ili
oslabljenog imunološkog sistema. 
U žive oslabljene vakcine spadaju:   
 vakcina protiv tuberkuloze
 oralna vakcina protiv dečije paralize
 vakcina protiv ospica, rubeole i zauški
 vakcina protiv vodenih kozica ili pljuskavica (vakcina protiv varicella)
 vakcina protiv rotavirusa
 vakcina protiv influence
 vakcina protiv žute groznice
Atenuirane vakcine koje su razvijene, ali se ne primjenjuju u našem regionu ili nisu u kalendaru
obavezne vakcinacije, jesu vakcine na varičele (vodene ospice), rotavirus i žutu groznicu.
Atenuirana vakcina koja se više ne administrira zbog istrebljenja bolesti jeste vakcina protiv
velikih boginja. Sa davanjem ove vakcine se prestalo u drugoj polovini sedamdesetih godina
prošlog vijeka. U atenuirane vakcine spada i vakcina protiv tifusa, ali se ona daje samo u
regionima u kojima je tifus česta pojava – tropski krajevi, siromašni regioni gde stanovništvo
nema siguran pristup sanitetskim prostorijama i čistoj pitkoj vodi .
Često vlada panika oko vakcina sa živim, oslabljenim uzročnikom. date na pravilan način,
osobama koje mogu primiti vakcinu (nisu alergične na neki sastojak vakcine i nemaju neku drugu
kontraindikaciju), atenuirane vakcine su najbolji način sticanja imuniteta. Naime, imunitet
postignut atenuiranim vakcinama je duži i stabilniji jer uzročnik, premda oslabljen do tačke da ne
može izazvati bolest, i dalje može da se replicira te su tzv. „boosteri“ vakcine manje i ređe
potrebni.
Uzročnici bolesti za spravljanje ovih vakcina se moraju negdje uzgajati, posebno ako se radi o
virusima, jer se virusi mogu replicirati samo unutar nekog domaćina. Za tu svrhu se koriste
kulture tkiva, životinje ili jaja. Proces prizvodnje je strogo kontrolisan, a podloga je samo tu da
obezbedi replikaciju i proizvodnju uzročnika.
2. Inaktivirane (mrtve) vakcine
Ovo su vakcine dobivene od uzročnika (virusa ili bakterija) koji su uzgajani u kulturi, a zatim
ubijeni pomoću toplote ili formaldehida. Takva je npr. polio vakcina Mogu biti od celog
uzročnika ili proizvedene tako da sadrže samo onaj deo uzročnika koji provocira imuni odgovor.
Inaktivirane vakcine slabije provociraju imuni odgovor, pa se u njih moraju dodati određene
stvari, koje zovemo adjuvanti, komponente koje pomažu vakcini da deluje. Takođe, za ove
vakcine moraju postojati tzv. „boosteri“, „pojačivači“ koji se povremeno i po potrebi
daju.Inaktivirane vakcine mogu se dati i osobama koje imaju poremećaj imuniteta. 
Inaktivirane vakcine uključuju:
 Celostanične vakcine
 celostanična vakcina protiv velikog kašlja
 Salkova vakcina proitiv dečije paralize
 vakcina protiv hepatitisa A
 vakcina protiv rabiesa (besnila)
 vakcina protiv kolere  
 neke vakcine protiv influenze
 Frakcionirane vakcine
 Podjedinične vakcine
 vakcina protiv influence
 acelularna vakcina protiv velikog kašlja
 Toxoidne vakcine
 vakcina protiv difterije i tetanusa
3. Anatoksične vakcine
Ove vakcine sadrže toksoide ili anatoksine tj. detoksikovane toksine uzročnika bolesti. Dobri su
antigeni, ali je nedostatak ovih vakcina što indukuju samo antitoksična antitela. Sprečavaju razvoj
simptoma, ali ne i infekciju. Naime, ove vakcine sprečavaju delovanje toksina koje proizvode
uzročnici bolesti, a zapravo su ti toksini ono na šta naš organizam najviše reaguju. U svetu se
koriste savremene anatoksične vakcine protiv difterije i tetanusa ( Di-Te ) kao adsorbovani
toksoidi ili anatoksini vezani za mineralni nosač – aluminijum-fosfat ili aluminijum hidroksid.
Kombinovana Di-Te vakcina od anatoksina ova dva uzročnika ( difterije i tetanusa ) upotrebljava
se za imunozaciju dece od navršena 2 meseca do navršenih 7 god. Anatoksini na difteriju i
tetanus se kombiniraju kod nas sa komponentom protiv valikog kašlja i inaktivnom vakcinom
protiv polija i ta vakcina se zove DTaP-IPV. Prema kalendaru imunizacije FBiH, ova vakcina se
daje u 3 doze u 2.,4. i 10. mesecu života, dok revakcinacija sledi u 5. godini života.
4. Vakcine nastale genetskim inžinjerstvom
U razvijenim zemljama Zapada, kao što su SAD i Japan ulažu se veliki napori u proizvodnji
pojedinih vakcina novom rekombinantnom DNK tehnologijom. Jedna od najnovijih vakcina koja
je dobijena na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B. Ova vakcina proizvedena je
genetskim inženjeringom, ubacivanjem gena samo površinskog antigena virusa hepatitisa B u
gljivice kvasca. Antigen se tehnološkim postupkom ekstrahuje i kao potpuno čist koristi za
proizvodnju vakcine. Na ovaj način dobijamo samo površinski antigen bez mogućnosti nalaženja
celog virusa hepatitisa B u vakcinu. Tako je stopostotna sigurnost vakcinisanja. Dakle, ovom
 vakcinom se ne unosi celi uzročnik, zapravo, uzročnik se nikako i ne unosi, nego samo jedan
njegov deo. Taj dio (antigen) je zapravo jedan od proteina omotača virusa hepatitisa B. Svaki
virus se sastoji iz nešto malo proteina u proteinskom omotaču i jedne molekule nukleinskih
kiselina, bilo da je to neka RNK ili DNK.
Još jedna takva vakcina je i izuzetno efikasna vakcina protiv ebole, koja, ali nema potrebe za
njenom administracijom u našem regionu jer je ebola bolest tropskih krajeva.
Ponekad se ljudi boje ovakvih vakcina prosto jer su nastale vrlo specifičnim i običnim ljudima
često nerazumljivim tehnologijama inženjerstva. Protein – antigen se dobija od GMO, a ljudi se,
bez razloga, često boje GMO. Razloga za brigu nema: na gotovo isti način se od kvaščevih
gljivica dobija i humani insulin koji spašava milione živote!
 II Kombinovane i monovaletne vakcine
U odnosu na broj antigena u vakcini u imunozaciji se koriste monovalentne i kombinovane
vakcine.Monovalentne vakcine sadrže samo jedan antigen a kombinovane sadrže više antigena i
one imaju više prednosti nad monovakcinama. Monovaletne vakcine su  npr. BCG ili HBV
vakcina a kombinovane vakcine, koje sadrže pojedinačne vakcine za različite bolesti (npr. DTaP-
IPV-Hib).
Kombinovane vakcine ne opterećuju imunološki sistem deteta, nemaju veći rizik nuspojava
naspram monovalentnih vakcina, a smanjenje broja lečničkih poseta i broja inekcionih uboda,
manje trauma za dete, bolja procepljenost, ekonomičniji rad zdravstvene službe, omogućuje da se
danas preferiraju kombinovane vakcine u zaštiti dece od zaraznih bolesti.
U upotrebi su kombinovane vakcine protiv:
 Difterije i tetanusa ( Di-Te )
 Difterije, tetanusa i velikog kašlja ( Di-Te-Per )
 Trbušnog tifusa i tetanusa ( Ty-Te )
 Dečije paralize ( pomešana sva tri tipa virusa )
 Malih boginja, zaušaka i crvenke ( MMR )
Pored kombinovanog i monovalentnog davanja vakcina, propisima je predviđeno i simultano
vakcinisanje, koje se vrši protiv:
 Dečije paralize, difterije i tetanusa
 Dečije paralize, difterije i velikog kašlja
 Dečije paralize i trbušnog tifisa
 Hepatitisa B, dečije paralize, difterije, tatanusa i velikog kašlja
 Hepatitisa B i tuberkuloze
 Besnila i tetanusa
 Difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka i crvenke
VAKCINE.
Zakonskim odredbama je propisano koje vakcine se u našoj zemlji obavezno daju deci. To su
protiv: tuberkuloze, difterije, velikog kašlja (pertusis), dečije paralize (poliomijelitis), malih
boginja (morbili), zaušaka (parotitis), rubeole, hepatitisa B. Shodno zakonu, imunizacija se
sprovodi planski i pod kontrolom nadležnih zdravstvenih ustanova za celokupno stanovništvo.