LEKOVITO, AROMATINO

I ZAINSKO BILJE

U lekovito bilje ubrajaju se one biljne vrste iji

jedan ili vie delova sadre bioloki aktivnu
materiju koja se moe iskoristiti u terapijske
svrhe ili za hemijsko-farmaceutsko sinteze.

Aromatinim biljem smatraju se one biljne vrste

koje sadre jednu ili vie aktivnih supstanci
posebnog mirisa ili ukusa, a koje se
iskoriavaju za spravljanje mirisa, kozmetikih
proizvoda, napitaka i aroma za jestive namirnice.

Pod lekovitim biljem

podrazumevaju se biljke koje
slue kao izvor lekovite
sirovine ili droge.
Lekovito bilje je izvor bioloki aktivnih materija
specifinog delovanja, kojih nema u sintetikim
supstancama mnogih lekova koje primenjuje
savremena medicina.

Lekovita sirovina ili droga

je osuen, ree sve organ ili deo
lekovite bijke, koji se kao takav
koristi u terapiji ili slui za dalju
preradu u cilju dobijanja lekovitih
sredstava ili fitopreparata.

Farmakoloki efekat lekovitog bilja

ili proizvoda od njega odreen je
sadrajem aktivnih supstanci u
njima.

Aktivne materije

Aktivne supstance
su prirodna hemijska jedinjenja
(uglavnom sekundarni metaboliti) koja
ispoljavaju specifian fizioloki efekat
na ivi organizam.
Droga
je osuen, ree sve organ ili deo
lekovite bijke, koji se kao takav koristi u
terapiji ili slui za dalju preradu u cilju
dobijanja lekovitih sredstava ili
fitopreparata.

ALKALOIDI
su sloena prirodna organska jedinjenja ije su dve
osnovne karakteristike:
1. prisustvo azota u molekulu, i
2. bazni karakter.
Biljne droge danas, uglavnom predstavljaju samo sirovinu
za ekstrakciju alkaloida; retko se koriste u obliku
Galenskih preparata.
Poznato je da razliiti delovi iste biljke sadre razliitu
koliinu alkaloida.
Kao izvor droga koriste se oni delovi
u kojima je
koncentracija alkaloida najvea, ali u nekim sluajevima
oni delovi ije prikupljanje ne oteuje biljku.

BIOLOKA FUNKCIJA ALKALOIDA U BILJCI

tite biljku od herbivora
tite biljku od gljivinih i bakterijskih infekcija
Vezuju slobodne kiseonine radikale koji oteuju
biljno tkivo
Akumuliran azot u biljnom tkivu
U biljci alkaloidi grade soli sa kiselinama, koje su
rastvorne u elijskom soku.
Nekada mogu biti povezani za odreene specijalizovane
elije (sekretorne elije i mleni sok)

FIZIKO-HEMIJSKE OSOBINE ALKALOIDA

Alkaloidi su najee kristalne supstance, ree su tene
konzisencije (ukoliko ne sadre kiseonik).
Veina alkaloida je bezbojna, ali postoje izuzeci:
Soli berberina su ute
Soli sangvinarina bakarno-crvene boje.
Alkaloidi su manje ili vie gorkog ukusa, ima i ljutih
(kapsaicin, piperin i kavicin).
isti alkaloidi su nerastvorni u vodi, ali su njihove soli
rastvorljive.

HETEROZIDI ILI GLIKOZIDI

su po hemijskom sastavu daleko raznovrsniji i, za razliku
od alkaloida, iroko su rasprostranjeni u biljnom svetu.
U osnovi to su kompleksi eera (glikona) sa nekim
drugim organskim jedinjenjem (fenoli, kumarini, lignani,
flavonoidi, hinoni, azotna, sumporna jedinjenja...)
BIOLOKA FUNKCIJA HETEROZIDA
Pigmenti odgovorni za boju listova, cvetova i plodova
Antimikrobna aktivnost (fitoaleksini)
Apsorpcija UV sunevog spektra
Zatita od nekih produkata biljnog metabolizma (npr.
cijanidnog jona)
Neki heterozidi su neophodni za funkcionisanje
enzimskih sistema.

Farmakoloko delovanje heterozida, povezano je sa

hemijskom strukturom aglikonske komponente. eerni
deo molekula odgovoran je za rastvorljivost, resorpciju i
distribuciju aglikona.
Veoma retko se koriste izolovani heterozidi u doziranim
farmaceutskim oblicima, osim u sluaju izuzetno aktivnih
kardiotoninih heterozida.
Droge koje sadre aktivne sastojke heterozidne prirode,
veoma esto se koriste u samomedikaciji.
Koriste se u obliku ajnih meavina i jednostavnih
galenskih preparata.
Najdelotvornija je njihova primena u svrhu prfilakse,
leenja poetnih faza bolesti ili kao dopuna
medikamentoznoj terapiji.

PODELA HETEROZIDA
FENOLNI HETROZIDI
Uvae ursi folium, Salicis cortex...
KUMARINSKI HETEROZIDI
Meliloti herba, Hippocastani cortex
LIGNANSKI HETEROZIDI
Silybi mariae fructus
FLAVONOIDNI HETEROZIDI
Sambuci flos, Tiliae flos
HINONSKI HETEROZIDI
Frangulae cortex, Sennae folium
CIJANOGENI HETEROZIDI
Amygdalae amarae semen
SUMPORNI HETEROZIDI
Sinapis nigrae semen, Allii sativi bulbus
GORKI HETEROZIDI
Gentianae radix, Centaurii herba
KARDIOTONINI HETEROZIDI
Digitalis purpurea folium

ETARSKA ULJA
Mnoge biljke se odlikuju manje ili vie intenzivnim
mirisom. Ovi mirisi su uslovljeni prisustvom posebnog
kompleksa supstanci nazvanih etarska ulja.
Lokalizacija etarskog ulja je u nadzemnim i podzemnim
organima.
Njihova uloga u biljkama je prevashodno zatitna.
Etarska ulja su sloene meavine dve razliite klase
jedinjenja:
1. Terpena (isparljivi mono- i di- terpeni)
2. Fenilpropanski derivati

DELOVANJE ETARSKIH ULJA

Antimikrobno
Spazmolitiko
Blago sedativno
Iritirajue na kou i sluznice
Ekspektorantno delovanje

MASNA ULJA
Nalaze se u semenu i pulpi plodova i predstavljaju
rezervne hranljive materije koje omoguavaju
klijanje i razvie nove biljke.
Osnovu masti i ulja predstavljaju estri glicerola i
viih masnih kiselina

GUME I SLUZI
Obrazuju se u biljkama prilikom razaranja
membrana elija ili pri njihovom obolevanju, a
ponekad i kao normalni produkti metabolizma.
Po hemijskom sastavu su smea polisaharida.
U biljkama se gume i sluzi formiraju ili kao
rezervne materije ili kao materije sa posebnom
namenom.
Sluzi i pojedine vrste guma sposobne su da
apsorbuju veliku koliinu vode, a da tom prilikom
ne remete svoju strukturu.

VITAMINI
Pod vitaminima podrazumevamo aktivne materije
nealkaloidnog i neheterozidnog karaktera.

U biljnom i ivotinjskom organizmu

imaju znaajnu ulogu u grai
enzimskih sistema, bez kojih se ne
moe odigravati proces transformacije
materije, tj. metabolizma u eliji.

BILJNE
LEKOVITE
SIROVINE
(DROGE)

Biljne lekovite sirovine (biljne droge)

su osueni biljni organi (cvet, list, plod, koren,
seme...) u uem smislu rei.
U irem smislu rei predstavljaju jo i proizvode
koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja,
etarska ulja, smole...).
Vreme berbe treba da se poklopi sa najveim
sadrajem aktivnih sastojaka u organima biljke
koji se upotrebljavaju kao droga.

Po pravilu se beru:
FLOS (CVET)
FOLIUM (LIST)
HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)
GEMMA (LISNI PUPOLJAK)
FRUCTUS (PLOD)
SEMEN (SEME)
CORTEX (KORA)
Podzemni organi
viegodinjih biljaka:
RHIZOMA (RIZOM)
RADIX (KOREN)
TUBER (KRTOLA)
BULBUS (LUKOVICA)

10

FLOS (CVET)

FOLIUM (LIST)

11

HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)

GEMMA (LISNI PUPOLJAK)

FRUCTUS (PLOD)

12

SEMEN (SEME)

CORTEX (KORA)

RADIX (KOREN)

RHIZOMA (RIZOM)

13

TUBER (KRTOLA)

BULBUS (LUKOVICA)

FAM: APIACEAE

14

MIROIJA
(Anethum graveolens)

Miroija je jednogodinja
zeljasta biljka.
Koren vretenast.
Stablo uspravno i razgranato.

Listovi su jako urezani,

renjeviti.

15

Cvast sloen tit

Cvetovi (krunice) su bledo-ute boje.

Miroija se gaji radi semena

(Anethi fructus), a kao zain se
koristi i sve list (Anethi folium).

Miroija sadri:
3-4% etarskog ulja koje sadri
limonen (70%), karvon (30%) i
ferandren i druge sastojke.
15-20% obinog ulja
oko 18% belanevina i
oko 6% pektina.

16

UPOTREBA
prehrambena industrija (kao zain
se koristi zbog specifinog prijatnog
mirisa, kako za spremanje jela, tako i
za konzervisanje povra za zimu).
u medicini (protiv nadimanja
(gasova u stomaku) i za poboljanje
varenja, kao diuretik i galaktogog.)

ANIS
(Pimpinella anisum)

17

Anis je jednogodinja
biljka.
Koren je vretenast, slabo
razvijen.
Stablo uspravno,
razgranalo, rebrasto, u
visinu rasle do 60 cm.

Listovi su razliilog oblika, koji zavisi od

poloaja na stablu donji imaju srcaste
liske, srednji trajno peraste, a gornje lie je
izdeljeno na silne duguljaste renjeve i
sedee.

18

Cvast je sloen tit.

Cvetovi su pelodelni
sa kruninim
lisliima bele boje.

Plod je izokarpijum, sastavljen iz dva jajasta plodia,

obrasla jednoelijskim bradaviastim dlaicama.

19

Drogu anisa predstavlja Anisi fructus, a sadri:

etarsko ulje (1,5 5 %), sa oko 80 % anetola
masno ulje (do 24 %)
belanevine
kumarine

UPOTREBA:

u medicini kao karminativ, stomahik, diuretik,

galaktogog, ekspektarans
u farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji (za spravljanje
parfema, sapuna)
u prehrambenoj industriji i poslastiarstvu (korigens
mirisa i ukusa, za spravljanje likera, miriljavih rakija )

20

KORIJANDER
(Coriandrum
sativum)

Koriander je
jednogodinja zeljasta
biljka.
Koren je vretenastog
oblika.

21

Stablo visine 50-100 cm,

uspravno, okruglo,
glatko, ponekad
cilindrino rebrasto;
grana se u gornjem delu.

Listovi su razliitog oblika, to zavisi od poloaja na

stablu: donji listovi perasti, na dugim drkama, sa okruglim
liskama, perasto urezanim; srednje lie je dvostruko
perasto; gornje duboko urezano i sa uskim liskama.

22

Cvetovi su skupljeni u
sloenu titastu cvast,
koja se sastoji od 3-6
titia, a svaki titi od
5-10 cvetova.

Cvetovi su petodelni, krunica bele, bledoruiaste ili

bledoljubiaste boje.

23

Plod je izokarpijum, sastavljen od dva plodia, po obliku

je loptast, sitan i lak.

Droga kog korijandra je

Coriandri fructus koji
sadri:
etarsko ulje (0,5 -1,2%),
sa 60 - 70% linalola
masno ulje (18 - 20%)

24

UPOTREBA
parfimerijska industrija (za dobijanje
razliitih mirisa)
prehrambena industrija (u kobasiarstvu)
u medicini

KIM
(Carum carvi)

25

Kim je dvogodinja biljka.

U prvoj godini razvija rozetu listova, a u sledeoj cvetna
stabla, cvetove i plodove.

Koren je vretenast, u
gornjem delu zadebljao.
Stablo je uspravno,
razgranalo, visine 50-90 cm,
a katkad i do 150 cm. Grana
se pri vrhu.

26

Listovi su, dvojno ili trojno perasto deljeni, naizmenino

postavljeni na stabljici. Donji listovi su na dugim
drkama, a gornji sedei.

Cvetovi su
skupljeni u cvast
tit.

27

Cvetovi su petodelni. Krunica je bele boje.

Plod je izokarpium, sastavljen od dva uska i duga plodia,

Plodii se pri vridbi razdvajaju.

28

Drogu predstavlja Carvi fructus koji sadri:

etarsko ulje (3 - 7 %), sa preko 65 % karvona
masno ulje (do 15 %)
flavonoide
proteine (do 20 %)
ugljene hidrate (do 20 %)

UPOTREBA
u prehrambenoj industriji, pekarstvu i
kulinarstvu njegovi plodovi slue kao zain
koji se dodaje jelu i kobasiarskim
proizvodima ili se njima posipaju razna
peciva
u medicini kao karminativ, a daje se i kao
digestiv, diuretik i galaktogog u vidu aja
farmaceutska i parfimerijska industrija,
za izradu sapuna

29

KOMORA
(Foeniculum vulgare)

U svetu ima mnogo

varijeteta komoraa,
koji se meusobno
razlikuju po krupnoi,
boji i obliku semena,
a naroito po mirisu,
ukusu i sastavu ulja.
Komora moe biti
jednogodinja,
dvogodinja ili
viegodinja biljka.

30

Koren je vretenast, u
gornjem delu zadebljao,
mesnat naroito
viegodinjeg komoraa.
Prodire duboko u zemljite.
Stablo je cilindrino,
uspravno, razgranato, visine
100-200 cm.

Listovi su jako izrezani tako da su renjevi liske uski igliasti. Donji listovi su na drkama, a gornji sedei.

31

Cvast je sloen tit. Cvetovi su petodelni.

Kruini listii su ute boje.

Plod je izokarpijum sastavljen od dva plodia, sivo-utozelene boje, duine oko 10 mm.

32

Droga kod komoraa je Foeniculi fructus koji sadri:

oko 2-7% etarskog ulja (Aetheroleum Foeniculi) koje
se sastoji, uglavnom, iz anetola (50-60%) i fenhana
(20%)
oko 12-18% obinog ulja
oko 20% belanevina
oko 5% eera

UPOTREBA:
u medicini za jaanje apetita i za leenje
organa za disanje
u parfimeriji i kozmetici slui za spremanje
mirisa, toaletnih vodica i za izradu paste za
zube prehrambena industrija
u prehrambenoj industriji slui za izradu
likera, bombona, guma za vakanje i dr.

33

PERUN
(Petroselinum sativum)

Perun je dvogodinja zeljasta biljka.

U prvoj godini formira koren i rozetu listova a u drugoj
cveta i plodonosi.

34

Postoji vei broj sorti i formi peruna koje se razlikuju po

izgledu, hemijskom sastavu i lekovitom delovanju.
Sorte peruna mogu se svrstati u dve grupe:
1. korenae i
2. liare.

Koren peruna korenaa je

najee vretenast i u
gornjem delu zadebljao.
Perun liar ima kratak
glavni koren iz koga izbija
veliki broj bonih
korenova.

35

Listovi peruna su
viestruko izdeljeni i
perasto sloeni, naboranog
oboda.
Cvetonosno stablo je golo,
uspravno i razgranato,
visine do 1m, uplje.

Na svakoj grani se nalazi titasta cvast sa sitnim utozelenim cvetovima.

Plod je izokarpijum.

36

Plod u zrelom stanju sadri:

3-7% etarskog ulja iji su glavni sastojci miristicin i apiol
masno ulje
20% belanevina.
List sadri:
etarsko ulje
vitamin C (150-180mg/100g suvog lista)
provitamin A (do 5mg/100g suvog lista)
Koren sadri:
etarsko ulje (do 0,1-0,5%)
masno ulje
belanevine
eer
sluzi
vitamin C (do 40mg na 100g suvog korena)

UPOTREBA:
parfimerijska industrija
prehrambena industrija
u medicini (u vidu ajeva
protiv nadimanja i greva
organa za varenje, kao diuretik)

37

SELEN
(Levisticum officinale)

Selen je viegodinja
biljka, koja u prvoj godini
obrazuje samo listnu
rozetu, a u drugoj godini
rano u prolee istera
zeljastu cvetonosnu
stabljiku.

38

Koren je vrlo jak i ravast,

prodire duboko u zemlju, do
40 cm.
Stablo je okruglo, uplje,
visine i do 2,5 m.
Sve grane se zavravaju
cvastima.
Cvetovi su vetloute boje u
titovima.

Listovi mesnati, sjajni, 1-3 puta perasto deljeni, dugaki

do 60 cm, na dugim peteljkama, u gornjem delu stabla su
neto sitniji.
Listovi odumiru sa prvim
jesenjem mrazevima.

39

Cvast je titasta, cvetovi ute boje. Plod je izokarpijum.

Od selena se koristi koren (Levistici radix), plod (Levistici

fructus) i list (Levistici folium). Svi delovi biljke sadre:
etarsko ulje (ali se ono dobija uglavnom iz korena gde ga
ima 0,5-1%), ono se sastoji od ftalida, terpineola,
karvakola.
kumarine
eer
organske kiseline (jabuna, angelina, kafena kiselina)

40

UPOTREBA:
prehrambena industrija(proizvodnja likera, u mesnoj
industriji kao konzervans,karakteristian ukus Maggi
kocke za supu potie od selena)
u medicini (u vidu ajeva kao diuretik, protiv
probavnih smetnji)

Familija BRASSICACEAE
BELA SLAICA (Sinapis alba L.)

CRNA GORUICA (Brassica nigra L.)

41

Jednogodinje biljke
Vretenast korenov
sisitem
Visina stabla:
Bela slaica 50-80cm
Crna slaica 80-120cm
Stablo maljavo celom
duinom (Sinapis alba)
Stablo maljavo samo u
donjem delu (Brassica
nigra)

LISTOVI:
BELA SLAICA
(Sinapis alba L.)

CRNA GORUICA
(Brassica nigra L.)

Listovi
su
krupni,
useeni, maljavi, donji
su krupniji, a gornji
sitniji (kapljasti, sedei
sa celim obodom).

Listovi
su
razliitog
oblika, svi na drkama
donji i srednji listovi
perasto deljeni, nazubljeni
i zelene boje, pri vrhu
stabla listovi su izdueno
eliptini, plaviaste boje.

42

CVETOVI UTI, NA VRHU STABLA I GRANA,

SAKUPLJENI U GROZDASTE CVASTI.
BELA SLAICA
(Sinapis alba L.)

BELA SLAICA
Plod je ljuska, cilindrinog
oblika, maljava, povijena
prema zemlji, sa 4-8 semena
postavljenih sa obe strane
uzdune pregrade ploda.

CRNA GORUICA
(Brassica nigra L.)

CRNA SLAICA
Plod je ljuska, dugaka do 3
cm, sa 10-ak tamnocrvenih
semenki.
Plodovi
su
priljubljeni uz stablo.

43

PLOD BELE SLAICE

SEME

44

Hemijski sastav
Slaice se gaje radi semena (Sinapis albae semen i Sinapis
nigrae semen).
Seme sadri:
oko 30 % masnog ulja
oko 25 % belanevina
oko 25 % sluzi
sumporne heterozide
(od kojih potie ljut miris)
enzime

Upotreba
masno ulje je po kvalitetu slino suncokretovom ulju pa
se moe koristiti u ljudskoj ishrani i konzervnoj industriji
etarsko ulje se dobija posle ekstrakcije obinog, i slui
za izradu farmaceutskih proizvoda uglavnom kao
sredstvo protiv zatvora.
seme se koristi za proizvodnju senfa i za konzerviranje
drugih ivotnih namirnica
vegetativna masa je dobra stona hrana, dok uljane
pogae nisu pogodne za ishranu stoke.

45

Od semena slaice spremaju se

antireumatici, a u tu svrhu se koristi i
brano od semena (farina sinapis).

Slaicino brano je sredstvo za

draenje koe rubefacijens, a ako se
dri due na koi moe izazvati plikove

FAMILIJA
ASTERACEAE:
1. KAMILICA
2. BUVA
3. PELEN
4. ESTRAGON
5. NEVEN
6. EHINACEA

46

MATRICARIA
CHAMOMILLA
KAMILICA

Jednogodinja, zeljasta,
korovska biljka

Ima tanak slabo razvijen

vretenast koren.

47

Stablo je valjkasto,
uspravno ili poleglo,
razgranato.

Lie je viestruko perasto deljeno.

48

 Cvetovi su sakupljeni u glavicu prenika 1,5-3 cm.

Po obodu se nalaze beli jeziasti enski cvetovi,
U sredini su dvopolni, cevasti cvetovi ute boje.

Glavica je u poetku poluloptastog oblika,

a kasnije se izduuje i postaje kupasta.

Cvetite uplje!

49

Droga kod kamilice je cvetna glavica

(Chamomillae flos).
Sadri:
Etarsko ulje (hamazulen, -bisabolol)
Gorke materije
Tanine
Smole
Flavonoide
Kumarine
Organske kiseline

Upotreba:
Spolja: protiv upala koe, sluzokoe, pri leenju
rana, ireva, opekotina...
U obliku aja: kod stomanih tegoba, za inhaliranje
U kozmetici za izradu brojnih preparata
U aromaterapiji (kupke, svee...)

50

PYRETHRUM CINERARIAEFOLIUM
BUVA

Viegodinja zeljasta
biljka.
Korenov sistem jak,
razgranat.

51

Listovi su naizmenini, liska se sastoji iz 2-3 renja.

Cvetonosna stabla
visoka 30-35cm,
dlakava, a na vrhu se
nalaze glaviaste
cvasti

52

Cvasti su u preniku 2,5-5 cm.

Sastoje se iz belih jeziastih (neplodnih) cvetova i utih
trubastih dvopolnih.
Involukrum je skoro ravan!

Buva se gaji zbog aktivnih materija koje imaju

insekticidno dejstvo, a nazivaju se PIRETRINI.
Svi nadzemni delovi buvaa sadre piretrine, a
najvie ih ima u cvastima (Pyrethri flos).
Piretroidi su insekticidi neotrovni za oveka i
toplokrvne ivotinje.
Spada u kontaktne insekticide, ima brzo dejstvo, a
rezistentnost je skoro iskljuena.

53

PELEN
Artemisia abisinthium L.

54

Viegodinji polugrm,
visine oko 1m

Stablo razgranato, pokriveno

srebrnastobelim dlaicama,
kao i lie, naroito sa nalija.

55

LISTOVI:
Na gornjem delu stabla
manji, kopljasti,
jednoperasti ili dvoperasti
na kraim sedeim
drkama
Na donjem delu stabla
vei, troperasti, na dugim
peteljkama

Cvetne glavice imaju

u preniku 3-4mm i
sastavljene su od
brojnih sitnijih
svetloutih cvetova.
Plod je ahenija bez
papusa

56

Droga pelena je: list

(Absinthi folium) ili
nadzemni deo biljke u cvetu
(Absinthi herba).
Droga sadri:
Gorke materije
(absintin, artabsintin)
Etarsko ulje
(tujon, tujol, hamazulen)
Glikozide
Smole

Upotreba:
U medicini u vidu ajeva, tinktura
i ekstrakata za podsticanje apetita,
regulisanje probave, protiv crevnih
parazita, groznice.
Industrija likera (pelinkovac,
vermut, apsint)

57

ESTRAGON
Arthemisia dracunculus L.

Ima dobro razvijen, razgranat,

ali plitak korenov sistem.

Stablo uspravno,
granato, visine 1-2m.

58

 Listovi su kopljasti, duina liske 6-8

cm, irine oko 1 cm.
Po obodu su celi.

Cvast je glavica, bele boje, sitna i

malo povijena.
Cveta u julu.

59

Seme vrlo sitno i esto

ima slabu klijavost, pa
se zbog toga najee
razmnoava
vegetativno.

Droga kod estragona je:

list (Dracunculi folium) i
nadzemni delo biljke
(Dracunculi herba).

Droga sadri:
etarsko ulje od 0,3-0,6%
(karakteristinog mirisa i
nagorkog ukusa),
gorke materije,
tanine
kumarine
flavonoide

60

Farmaceutska industrija (za pojaanje apetita,

kod stomanih bolesti i bolesti disajnih organa)
Prehrambena industrija (zain za supe, soseve,
dodatak siretu, ulju i senfu...)
Parfimerijska industrija

NEVEN
CALENDULA OFFICINALIS L.

61

Koren vretenast, dobro razvijen.

Stablo uspravno visine

50-80cm, u gornjem delu
razgranato.

Listovi duguljasti, naspramno rasporeeni.

Listovi rozete su na lisnoj drci, a na izdancima sedei.
Celo stablo i listovi obrasli su kratkim dlakama maljama.

62

Cvet se nalazi na vrhovima grana.

To je sloena cvast koja se sastoji od:
cvetne loe i
tubastih cvetova (plodnih koji su
smeteni u sredini cvetne glavice) i
jeziastih (neplodnih cvetova koji su
rasporeeni po obodu u 3-4 koncentrina
kruga).

Cvasti su narandaste ili

utonarandaste boje, prenika 35cm, a javljaju se od jula, pa sve do
prvih mrazeva.

Plodovi su ahenije razliitog oblika i

veliine, a savijeni su prema sredini cvasti.

63

U lekovite svrhe koristi se cvast (Calendulae flos),

ili samo latice.

Sadri:
flavonoide, karotenoide (3%),
eterino ulje (0,02%),
masno ulje (5,2%),
kauuka (5%),
smole i
gorke materije.

64

 U obliku aja: za leenje eludanih i crevnih

oboljenja, za ispiranje usta i grla...
U obliku tinktura: za smanjenje holesterola u krvi,
za jaanje organizma...
U obliku krema za leenje rana, otoka, opekotina,
ireva, uboda insekata...
U kozmetikoj industriji: za izradu sapuna,
parfema, losiona za telo, bojenje kupki...
U prehrambenoj industriji:
za bojenje butera, sireva, jaja...

ECHINACEA SP.
poreklom iz Severne Amerike, gde postoji 9 endeminih
vrsta:
E. angustifolia
E. atrorubens
E. laevigata
E. pallida
E. paradoxa
E. purpurea
E. sanguinea
E. simulata
E. tennesseensis

65

Ehinacea je
viegodinja zeljasta
biljka, koja se odlikuje
jakim i razgranatim
korenovim sistemom sa
mnotvom ila i ilica.

Iz glave korena svake

godine razvija se svake
godine vei broj
nadzemnih uspravnih
izdanaka (2-5), koji se u
gornjem delu granaju.
Stabljike dostiu visinu
50-80cm.

66

Listovi imaju 3-5 paralelnih

nerava, naizmenino su
rasporeeni, oblika
izdueno-ovalnog do
lancetastog.

Stabljike i listovi su gusto obrasli otrim maljama. Svaka

grana se zavrava cvetnom glavicom oko 12cm u preniku.

67

Cvast se sastoji od:

1.trubastih (plodnih) tamno ljubiastih cvetia u sredini i
2.jeziastih (neplodnih) cvetia svetlije ljubiaste boje po
obodu cvasti.

Plod je ahenija sa sitnim zupcima.

68

Drogu predstavlja nadzemni deo

biljke u cvetu (Echinaceae herba) i
koren (Echinaceae radix).
Ehinacea sadri:
eterina ulja (oko 20
komponenata)
polisaharide (od kojih je najvaniji
inulin)
betain
glikozide (najvaniji echinakozid)
seskviterpene
mineralne materije (Cu, Fe)
tanine
proteine
masne materije
vitamine A, C i E

jaa odbrambeni sistem organizma (poveava proizvodnju

antitela i leukocita u krvi)
stimulie jetru i bubrege u procesima detoksikacije
unitava viruse, bakterije i kancerogene elije (koristi se za
leenje raka i AIDS-a u kombinaciji sa drugim lekovima)
koristi se protiv herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i
bolesti disajnih organa
tokom trudnoe i dojenja ehinaceu kapi treba koristiti samo
uz konsultaciju sa lekarom
zbog nedovoljnog iskustva sa primenom ehinacee kod dece
mlae od 2 godine, ne preporuuje se njihova upotreba u tom
uzrastu.

69

ECHINACEAE PARADOXA

70

71

Familija LAMIACEAE
- USNATICE
jednogodinje i viegodinje zeljaste biljke, polubunovi ili
bunovi (retko drvee)
stablo etvorougaonog oblika s prostim listovima naspramnog
rasporeda, bez zalistaka
cela biljka ima karakteristian miris jer sadri lezde sa
etarskim uljima
cvetovi imaju specifinu grau 5K5P4T1
aica je od pet sraslih listia, cevasta, sa pet zubaca, a kod
nekih predstavnika ak i dvousnata

krunica je sastavljena od pet listia, koji su u donjem delu

srasli u cev, a u gornjem delu su razdvojeni na dva dela:

gornju usnu obrazovanu od dva listia

donju usnu koju izgrauju tri krunina listia

cvetovi su obino skupljeni u manje cimozne cvasti, u

pazuhu listova na gornjem delu stabla
plod je merikarpijum, koji se raspada na etiri
jednosemena plodia
seme je bez endosperma

72

Ovoj familiji pripadaju:

1.

BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)

2.

RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.)

3.

LAVANDA (Lavandula vera DC.)

4.

NANA (Mentha piperita L.)

5.

MAJORAN (Majorana hortensis L.)

6.

MATINJAK (Melissa officinalis L.)

7.

TIMIJAN (Thymus vulgaris L.)

8.

MAJINA DUICA (Thymus serphyllum L.)

9.

OBINA ALFIJA (Salvia officinalis L.)

10.

MUSKATNA ALFIJA (Salvia sclarea L.)

BOSILJAK
(Ocimum basilicum L.)

73

Jednogodinja biljka sa
vretenastim korenom koji je
neto jae razvijen, zadebljao u
gornjem delu.

Stablo je
uspravno, razgranato,
raste u visinu od 2045cm (50cm).
Iz pazuha listova
izbijaju bone grane.

74

Listovi su prosti, javljaju se

naspramno. Liske se nalaze
na relativno dugoj lisnoj
drci. Liska je ovalna,
jajasta, na vrhu jae ili
slabije zailjena.

Cvetovi su prljavo bele boje, graa karakteristina za familiju.

75

Cvetovi su
sakupljeni u
klasoliku
cvast, koja se
nalazi na
vrhu glavnog
stabla i
bonih grana.

Plod je merikarpijum koji se sastoji iz etiri plodia koji

su jajasti, tamno mrke ili crvenkaste boje (cigla crveno).

76

Od bosiljka se koristi nadzemni deo biljke

(Basilici herba).
Herba sadri:
0,5 - 1 % etarskog ulja (metilkavikol, estragol, eugenol)
od eugenola potie prijatan miris na karanfili
vitamin B1
vitamin C
karotin
gorke materije

prehrambena industrija (kao zain)

u medicini (sredstvo za umirivanje i otklanjanje nervne
napetosti, protiv nadimanja i tegoba u organima za
varenje)

77

POSTOJI MNOGO VARIJETETA:

Ocimum basilicum var. gratissimum viegodinji
bosiljak, iji listovi mogu biti dugi i do 15 cm, a moe biti visok i
2 m.

A OD JEDNOGODINJIH:
Ocimum basilicum var. minimum ima sitno lie,
naraste do 15 cm, moe da se gaji u saksijama.

78

Ocimum basilicum var. maximum krupni listovi, visok

(sarma)

Ocimum basilicum var. kilimandscharicum kamforni

bosiljak.

79

Ocimum basilicum var.

purpureum ima tamno
purpurno lie i roze
cvetove. Uglavnom se
koristi kao ukrasna biljka.

Ocimum basilicum 'Purple Ruffles' purpurni naborani

bosiljak je vrlo atraktivna i neobina ukrasna biljka.

80

Ocimum basilicum Green Ruffles' zelenolisni naborani

bosiljak.

Ocimum basilicum var. crispum salatni bosiljak, varijetet

sa krupnim naboranim liem i belim cvetovima.

81

Ocimum basilicum var. citriodorum limun bosiljak

Ocimum basilicum 'Sanctum' sveti bosiljak, ima zeleno

sive listove i ljubiaste cvetove.

82

Ocimum basilicum 'Thai ima sladak ukus.

Ocimum basilicum var. cinnamon ima miris cimeta.

83

Origanum vulgare
VRANILOVA TRAVA

Origanum majorana
Syn: Majorana hortensis
MAJORAN

Viegodinja biljka kod

koje razlikujemo
podzemne izdanke ili
stolone iz kojih izbijaju
mnogobrojni tanki
korenovi.
Iz podzemnih izdanaka
izbijaju nadzemni
izdanci.
Oni mogu biti delimino
polegli po povrini ili
potpuno uspravni.

84

Nadzemni izdanci
rastu u visinu od 2050 cm, a kod
pojedinih formi i do
80 cm. Razlikujemo
plodne i sterilne
izdanke. Izdanak se
grana i iz pazuha
lista izbijaju bone
grane.

List je prost, na kratkoj lisnoj drci, a liska je ovalna.

Listovi koji se javljaju na stablu su naspramni.

85

Cvetovi su skupljeni u
pazuhu listova, nalik na
glaviaste cvasti.

Krunica je prljavo
bele boje, ali se
mogu sresti i
crveni krunini
listii (karmin
crveni) koji su
grupisani u dve
usne. Donju usnu
ine tri listia, a
gornju dva.
Pranici izlaze
iznad cveta i
imaju okrugle
antere.

86

Plod je merikarpijum
sastavljen iz etiri
oraice.
Oraii su ovalni,
mrkobraon boje.

Drogu majorana ine suvi nadzemni delovi biljke

(Majoranae herba).
Droga sadri:
0,5 1,3 % etarskog ulja
tanine
gorke materije
Majoran se odavno upotrebljava kao zainska biljka i
kao lek u narodnoj medicini.
U prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni
deo biljke kao zain.

87

LAVANDA
Lavandula vera

88

Viegodinja biljka koja se gaji i preko

15 godina. Kod nje razlikujemo podzemni
viegodinji koren i podzemno stablo.
Koren je vretenast, dobro razgranat i jako
razvijen, drvenast.

Jednogodinji izdanci se
formiraju iz gornjeg dela
viegodinjeg korena. U
poetku su svetlo sivo
zelene boje, kasnije
dobijaju tamno zelenu
boju. Izdanci rastu u visinu
oko 60 cm. Obrasli su
liem, naroito u donjem
delu, dok je vrh stabla bez
lia.
Stablo je bunasto i
razgranato.

89

Listovi su prosti, liske

su u osnovi izdueno
ovalne, a na vrhu uske i
izduene. U poetku su
srebrnaste sive boje, a
kasnije intenzivno zelene.

Krunini listii su plavo

ljubiaste boje.
Cvetovi su skupljeni u klasoliku
cvast na vrhu glavnog stabla i
bonih grana.

90

Plod je merikarpijum,
sastavljen iz etiri izduenoovalna i valjkasta oraia.
Boja ploda je od tamno
plave do ljubiasto plave.

Od lavande se koriste cvasti (Lavandulae flos) koji sadri:

0,5 1,5 % etarskog ulja (linalil-acetat, linalol, kamfor...)
tanine
kumarine
flavonoide
fitosterole

91

UPOTREBA:
parfimerijska industrija (primarni sastojak parfema)
kozmetika industrija (za izradu sapuna, kupki)
farmaceutska industrija (korigens mirisa nekih lekova)
za punjenje aromatinih jastuka (za lake uspavljivanje)
za rasterivanja komaraca, stenica, moljaca i dr. insekata

92

93

94

MATINJAK
(Melissa officinalis L.)

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo

zadebljale podzemne izdanke iz ijih nerazvijenih
listova izbijaju nadzemni izdanci.

95

Stablo raste u visinu 30-80

cm, kod pojedinih formi i
do 120 cm, na poprenom
preseku je etvrtasto.

List je prost. Liske su na dugim lisnim drkama,

ovalne su, po obodu blago ovalno useene. I list i
stablo sadri eterino ulje.

96

Cvetovi se nalaze u pazuhu listova u

grupicama u vrnom delu stabla.
Krunini listii su intenzivno bele ili
prljavo bele boje.

Plod je merikarpijum
sastavljen iz etiri plodia.
Plodii su izdueno ovalni i
mrke su boje.

97

Od matinjaka se koriste listovi (Melissae folium) koji

sadre:
0,1 -0,3 % etarskog ulja (citral, geraniol, linalol,
citronelal)
tanine (oko 5 %)
gorke materije

UPOTREBA:
u medicini (lek za smirenje, protiv gasova,
nadimanja i greva, protiv tekog varenja)
u farmaciji, kozmetici, u parfimerijskoj
industriji (za aromatizaciju napitaka i nekih
prehrambenih proizvoda)
vana medonosna, mirisna i ukrasna biljka

98

NANA
(Mentha piperita L.)

Mentha piperita je etvorostruki hibrid nastao

ukrtanjem razliitih vrsta roda Mentha.
Mentha longifolia

Mentha rotundifolia

Mentha spicata

99

Mentha spicata

Mentha aquatica

Mentha piperita var. officinalis

Mentha piperita var. officinalis

f. rubescens

f. pallescens

100

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo dobro

razvijen koren koji izbija iz kolenaca podzemnog stabla,
tj. iz kolenaca rizoma.

Stablo je razgranato, ima podzemne i nadzemne izdanke

koji izbijaju iz istih kolenaca.
Izdanci rastu 40-60 cm u visinu, na poprenom preseku su
uplji, po povrini prekriveni lezdastim maljama.
Stablo se grana i iz
pazuha listova izbijaju
bone grane.

101

List je prost. Sastoji se iz kratke lisne drke i jajaste liske,

koja je po obodu sitno nazubljena. Listovi se javljaju
naspramno, u parovima. Po povrini su prekriveni
lezdastim dlakama.

Krunini listii su plavo

ljubiaste, roze ili bele
boje.

102

Cvetovi se nalaze na vrhu stabla i bonih grana,

skupljeni u klasolike cvasti.

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri oraice. Plodii

ili oraii su tamno mrke boje, ovalni, na vrhu blago
sueni.

103

Od nane se koriste listovi (Menthae piperitae folium)

koji sadre:
1,5 3,5 % etarskog ulja (mentol i menton)
tanine
felandren
limonen
gorke materije

UPOTREBA:
u farmaceutskoj industriji (korigens
neprijatnih lekova, ulazi u sastav paste za
zube i vode za usta, ulazi u sastav lekova za
leenje ui), za umirenje
u kozmetikoj industriji
koristi se i kao zain, u industriji slatkia,
alkoholnih i bezalkoholnih pia

104

Mentha crispata

Pineapple mint - M. suaveolens

LISTOVI RAZLIITIH FORMI NANE:

M.piperita, M.citrata, M.japonica, M.longifolia, M.spicata, M.suaveolens, M.austriaca

105

OBINA ALFIJA
(Salvia officinalis L.)

Polubunasta viegodinja biljka.

Izdanci uspravni, razgranati, rastu u visinu 20 70 80
cm.
Stablo je uspravno, na poprenom preseku ovalno ili
okruglo.
Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske su
postavljene na lisnim drkama, koje su preteno ovalnog
oblika, na vrhu blago suene, zailjene, po povrini
pokrivene srebrnasto sivim maljama (potie boja).

106

Cvetovi su skupljeni u rastresitu klasoliku cvast, koja se

nalazi na vrhu glavnog stabla i bonih grana.
Krunini listii su svetloljubiaste boje, a ree i bele.
Plod je merikarpijum. Plodii su relativno krupni, svetlo
braonkaste boje.

Od alfije se koristi list (Salvie folium) koji sadri:

1- 2,5 % etarskog ulja (tujon, cineol, kamfor, pinen)
tanine
glikozide
smole
gorke materije

107

UPOTREBA:
farmaceutska industrija (ulazi u sastav
velikog broja lekova koji se koriste za ispiranje
grla jer deluje antiseptino)
parfimerija (za izradu sapuna, ampona,
pasti za zube, preparata za masnu kou...)
prehrambena industrija (zain koji olakava
varenje i spreava stvaranje masnih naslaga)
u obliku ajeva za jaanje organizma...

MUSKATNA ALFIJA
(Salvia sclarea L.)

108

Viegodinja biljka sa dobro

razvijenim korenom.
Stablo je visine 1-1,5 m, izbija iz
prizemnog dela drvenastog stabla kao
i kod obine alfije.

Donji listovi su jako krupni

sa kratkim lisnim drakama.
Po povrini naborani i
talasasti.

Cvetonosno stablo na vrhu ima sitnije

liske i vie je kopljastog izgleda.

Cvetovi su skupljeni u klasoliku

rastresitu cvast.
Krunini listii su svetlo ljubiaste
boje.

109

Plod je merikarpijum, plodii

su sline krupnoe kao i kod
alfije, za razliku od nje
tamnije boje, cela biljka je
prekrivena obinim zelenim
maljama, nisu srebrnasto sive.

Muskatna alfija
je daleko bogatija
eterinim uljima,
ima prosto
zaguljiv miris.

110

Salvia divinorum

Salvia rutilans

111

Salvia splendens

Salvia officinalis tricolor

112

Salvia officinalis icterina

Salvia officinalis
purpurascens

113

TIMIJAN
(Thymus vulgaris)

114

Viegodinja polubunasta biljka. U prolee svake godine

izbijaju jednogodinji izdanci koji rastu u visinu 40 do 60 cm.

Stablo je razgranato, bunastog izgleda.

115

List je prost,
na kratkoj
lisnoj drci,
a liska je
lancetasta
(kao karika
u lancu).

Cvetovi se nalaze skupljeni u pazuhu listova na vrhu

glavnog stabla i bonih grana, skupljeni u klasoliku
cvast.

116

Krunini listii su ljubiasto ruiaste boje.

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri oraice. Oraii
su sitni i smee boje.

Drogu timijana ine: list

(Thymi folium) i nadzemni
deo (Thymi herba).
Droga sadri:
do 2,5 % etarskog ulja
(timol, karvakrol, linalol,
cimol...)
tanine
saponine
glikozide
gorke materije

117

UPOTREBA:
protiv obinog i velikog kalja, za ispiranje kod upala
sluzokoe usta i grla, protiv nekih crevnih parazita,
unitava mikroorganizme
odlina medonosna biljka
gaji se i kao ukrasna biljka

Thymus citriodorus variegata

Silver Thyme
(Thymus vulgaris 'Argenteus)

118

Caraway thyme
(Thymus herba barona)

Thymus doerfleri

Thymus serpyllum

119

RUZMARIN
(Rosmarinus officinalis)

Viegodinji zimzelen bun, visine 1-2 m, gusto razgranat,

pokriven maljama, a kasnije sivom korom.

120

Listovi su igliasti, sedei, koasti, po

obodu celi i povijeni nadole,
nasapramno rasporeeni na stablu.
S lica su sjajno zeleni i ispupeni, po
sredini imaju brazdu od glavnog nerva,
a s nalija su sivi i dlakavi.

Cvetovi sitni, plaviaste boje, skupljeni u grozdaste cvasti,

koje se nalaze u pazuhu listova i na vrhu bonih grana.

121

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri plodia.

Od ruzmarina se koristi list (Rosmarini folium) koji

sadri:
1,5 - 2 % etarskog ulja
oko 8 % tanina
holin
saponozide
heterozide
ruzmarinsku kiselinu
jednu gorku materiju

122

UPOTREBA:
konzervans i antioksidant za meso
u industriji likera
sredstvo za rasterivanje komaraca
prehrambena industrija
medicina
narodna medicina
koristi se i kao zain

123

BELI SLEZ
Althaea officinalis
Fam: Malvaceae

Viegodinja zeljasta biljka.

Koren je vretenast, zadebljao,
po povrini braonkasto mrke
boje, a unutar korena
bledoukaste ili bele boje.
Ukus mu je sladak.

124

Iz korena svake godine

izbija vie jednogodinjih
stabala, koja rastu u visinu
1-2 m.

Stablo se ne grana, na
poprenom preseku je
nepravilno ovalnog
oblika i ispunjeno je
parenhimom.

125

Listovi su prosti, trouglasti,

plitko urezani, zaotrenog vrha.
Po obodu jako nazubljeni i
gusto pokriveni sjajnim
dlakama.

Cvetovi se javljaju
pojedinano ili u grupicama u
pazuhu listova.

126

Listii spoljne aice dlakavi,

iljati.
Krunini listii trouglasti,
bele ili bledo ruiaste boje.

127

PLOD je izokarpijum, u
obliku diska, obrastao
beliastim dlaicama.
SEME je u obliku okrugle
ploice, boje neprene kafe
(zeleno siva).

Hemijski sastav
U slubenoj upotrebi je koren (Althea radix ), list (Althea
folium) i cvet (Althea flos).
Sadri:
30 35 % sluzi
oko 35 % skroba
oko 1,5 % masnog ulja
pektin
tanine
asparagin

128

 Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glukozu,

galaktozu i ksilozu.
Najvie se upotrebljava koren, a mnogo manje list jer ima
manje sluzi.
Ulazi u sastav ajeva protiv kalja ili se upotrebljava za
grgljanje protiv raznih zapaljenja usta i grla.
Sve vie ga troe fabrike bombona, pastila, guma za
vakanje i drugih sredstava za uivanje.

Upotreba
U medicini (kod suvog kalja i nadraajnog
kalja, kod upale sluznice gornjih respiratornih
organa, kod ira na elucu)

129

U prehrambenoj industriji
za izradu raznih poslastica,
lie se koristi za salate i druga jela

Sve vie ga troe fabrike bombona,

okolada, pastila, guma za vakanje...

130

Zbog sluzi ulazi u sastav

preparata za negu i hidrataciju
koe, kupki...

ODOLJEN
(Valeriana officinalis L.)
Fam: Valerianaceae

131

Viegodinja zeljasta biljka.

U prvoj godini obrazuje lisnu rozetu, a u drugoj
cvetonosno stablo.

Podzemni organi se sastoje od rizoma dugakog 5 cm, iz

koga polaze brojni korenovi bledoute boje i specifinog
mirisa, dugaki preko 30 cm.

132

Stablo je okruglastog preseka, slabo maljavo, uspravno,

uzduno rebrasto, pri vrhu razgranato. Raste u visinu i do 2m.

Listovi su naspramno rasporeeni, neparno perasto deljeni,

dugaki do 20 cm i sa razliitim brojem nazubljenih listia
(od 5-11 pari). Donji listovi su na lisnoj drci, gornji
listovi su sedei.

133

Cvetovi su sitni i obrazuju cvasti nalik na tit. Cvasti se

nalaze na vrhu stabljike i grana.

Cvetovi su bele do
ruiaste boje.

Plod je oraica sa perjanicom, malo spljotena,

klinastog oblika i sitna.
Seme je sitno, tamnosmee boje.

134

U slubenoj upotrebi je koren (Valerianae radix et rhizoma)

koji sadri:
Oko 1 % etarskog ulja (koga ine kamfen, pinen, borneol,
valerianol, eugenol)
Neisparljiva monoterpenska jedinjenja iridoidi
(valepotrijati od kojih je najdominantniji valtrat sa 80%)
Organske, masne i amino kiseline
Flavonoide
eere
Alkaloide (nastaju u procesu suenja)

UPOTREBA
parfimerijska, kozmetika i industrija sapuna
medicina (sredstva za umirenje, kod nagle promene
raspoloenja, protiv nervne napetosti, nesanice)

135

Fam. SCROPHULARIACEAE
PURPURNI DIGITALIS
(Digitalis purpurea)

VUNASTI DIGITALIS
(Digitalis lanata)

Digitalisi su dvogodinje ili viegodinje zeljaste biljke.

U prvoj godini razvija lisnu rozetu od krupnih listova, a druge
godine se razvija cvetonosna stabljika koja je uspravna,
nerazgranata.
Na poprenom preseku stabljika je okrugla i uplja

136

Kod
Digitalis purpurea
stabljika je visoka
do 1,5 m
Kod
Digitalis lanata
stabljika je visoka
oko 70 cm.

Koren je vretenast i
neznatno zadebljao u
povrinskom delu.
Dobro je razgranat sa
spletom bonih korenova.

137

LIST PURPURNOG DIGITALISA

Listovi lisne rozete su duine 30cm, irine 10cm.
List je jajolikog oblika, po obodu nazubljen, dlakav na
naliju, istaknute mreaste nervature.
Listovi na stabljici takoe se nalaze na lisnim drkama, i
smanjuju se ka vrhu.

138

LISTOVI VUNASTOG DIGITALISA

Lie lisne rozete je izdueno lancetasto duine 10-30,
irine 1-4 cm, glatko, celog oboda, paralelne, lune nervature.
Liska postepeno prelazi u u lisnu drku.
Na stablu su listovi manji, lancetasti i sedei.

Plantago lanceolata
- zamena droga

139

CVETOVI
PURPURNOG DIGITALISA
Cvetovi krupni, skupljeni u
grozdastu cvast na vrhu
stabljike, svi okrenuti na
jednu stranu.

140

Krunica je spolja
purpurno crvena, unutra sa
bledo utim arama.
Krunica gradi dve usne
od kojih je donja vie
izduena.

CVETOVI
VUNASTOG DIGITALISA
Cvetovi su skupljeni na
vrhu stabljike u grozdastu
cvast.

141

Cvetovi i priperci su gusto

zbijeni, ceo region cvasti je
prekriven vunastim,
lezdastim dlakama.

Krunini listii bledo ute

ili prljavo bele boje,
proarani smee crvenim
ilama, maljavi.
Gornja usna je kratka, a
donja dva puta dua.

142

PLOD je jajasta aura, ispunjena sitnim semenom.

SEME je sitno i izdueno, uto smee do mrke boje.

DROGU predstavlja osueni list digitalisa

Digitalis lanatae folium

Digitalis purpurea folium

Plantaginis lanceolatae folium

143

Listovi sadre KARDIOTONINE HETEROZIDE.

Primarni heterozidi lista purpurnog digitalisa zovu
se purpureaglikozidi
Najvaniji je digitoksin koji ima sposobnost
akumulacije u organizmu, pa ima produeni efekat
Primarni heterozidi lista vunastog digitalisa zovu
se lanatozidi
Najvaniji je digoksin, koji nema sposobnost
akumulacije u organizmu, ve mu je dejstvo brzo,
skoro trenutno.

Upotreba
Kardiotonini heterozidi ili kardenolidi su lekovi koji
poveavaju snagu kontrakcije sranog miia
Ne koriste se u samomedikaciji, ve iskljuivo u obliku
sintetisanih lekova, po preporuci lekara
U veoj koliini je smrtonosan srani otrov

144

Digitalis grandiflora
(syn: D. ambigua)
DIGITALIS KRUPNOCVETNI

Digitalis lutea
DIGITALIS UTI

145

Digitalis ferruginea
RASTI NAPRSTAK

UKRASNE VRSTE

146

FAM: SOLANACEAE
Atropa belladonna
Hyoscyamus niger

ATROPA BELLADONNA
Viegodinja zeljasta biljka.

147

Koren cilindrian, debeo 4-6 cm, moe

dostii duinu i 40-60 cm, bele do
ukaste boje, ima vrlo neprijatan
ukus.

Stabljika je granata,
visoka do 2 m.

Lie je izdueno, jajastog oblika, duine do 20 cm, sa kratkim

lisnim drkama, po obodu celo, naizmenino rasporeeno.
Lice lista je golo, a nalije slabo maljavo. U svakom nodusu
nalaze se po dva lista, jedan vei i jedan manji.

148

Cvetovi su pojedinani, smeteni na kratkim drkama u

pazuhu listova. Krunica je zvonastog oblika, tamnoljubiaste
boje. Cveta od juna do prvih mrazeva.

Plod je sona bobica veliine vinje, crne boje, nakiselog

ukusa.

149

Seme veliine oko 2mm.

Droga velebilja je list (Belladonnae folium) i koren

(Belladonnae radix).

150

Atropa belladonna
var lutea

HYOSCYAMUS NIGER
Dvogodinja biljka

151

Stabljika je razgranata,
visoka do 1,5m.
Cela biljka je sivozelene boje,
obrasla lezdastim dlakama,
lepljiva i neprijatnog mirisa.

Prizemno lie je
dugako i do 30cm i
suava se u drku,
duguljasto i krupno
nazubljeno.

Lie na stabljici je sitnije i sedee.

152

Cvetovi ukaste boje,

proarani ruiastim
ilicama, smeteni na
vrhu stabljika i grana.
Cveta tokom leta.

Plod je aura

153

Droga kod bunike je seme

(Hyoscyami semen) i
nadzemni deo biljke u
cvetu (Hyoscyami herba)

Sadri tropanske alkaloide:

ATROPIN
HIOSCIAMIN
SKOPOLAMIN
Kao estri, ovi alkaloidi su vrlo nestabilni i podloni
promenama koje umanjuju koliinu aktivnih jedinjenja u
drogama. Zbog toga bi trebalo izvriti stabilizaciju biljnog
materijala (inaktivisati enzime u biljnom materijalu) pre
suenja. Proces suenja se mora obaviti brzo, a koliina
vlage u drogama mora biti izuzetno niska (do 6%).

154

Ovi alkaloidi deluju:

9Spazmolitiki (GIT, bubrene i une kolike)

ATROPIN I HIOSCIAMIN SE KORISTE KAO ANTIDOT

PRILIKOM TROVANJA MUSKARINOM IZ GLJIVE MUHARA.

155

ATROPIN I HIOSCIAMIN PROUZROKUJU MIDRIJAZU

HIOSCIAMIN I ATROPIN SE KORISTE

U PRIPREMI ZA OPTU ANESTEZIJU

156

SKOPOLAMIN
9Profilaksa kinetoza (transdermalni flasteri,
narukvice, tablete...)
9Deluje sedativno na CNS
9U visokim dozama izaziva delirijum i
halucinacije, a zatim depresiju CNS- a
9Hipnotiki sa amnezijom SERUM ISTINE

LINCURA
(Gentiana lutea L.)

157

Lincura je viegodinja zeljasta biljka,

sa razgranatim korenom, koji je spolja
mrkout, a iznutra svetlout, otrog i
gorkog ukusa. Korenov sistem moe
biti dugaak i do 1 m.

Listovi rozete su krupni, duine do 30 cm i irine oko 15 cm,

eiptini, zailjeni na vrhu, ravnog oboda, paralelne lune
nervature.

158

Stabljika je uspravna,
nerazgranata snana, na
poprenom preseku uplja,
visine do 1m.
Listovi na stabljici su sitniji,
sedei.

Cvetovi sa 5
kruninih listova,
zlatnoute boje,
sakupljeni su u
titaste cvasti.

159

Cveta od jula do avgusta.

Plod je duguljasta aura, ispunjena brojnim,

pljosnatim, po obodu krilatim semenkama smee
boje.

160

Hemijski sastav
Kod lincure koristimo koren (Gentianae radix ), koji sadri:
Glikozide (najvaniji genciopikrozid od koga potie gorak
ukus i izaziva pojaano luenje enzima u digestivnom traktu)
Alkaloid (gencijanin deluje sedativno)
Ksantonski derivati (gentizin koji je odgovoran za utu boju
korena deluje antiinflamatorno i hepatoprotektorno)
Tanine
Pektine
eere

Upotreba
U MEDICINI SE KORISTI NEFERMENTISANI KOREN
odmah nakon vaenja koren se isti od zemlje, opere, see
na sitnije delove i sui brzo na suncu ili u zagrejanim
suarama na 50C). Ovakva droga je svetloute boje, spolja
naborana, suneraste unutranjosti, izuzetno gorkog ukusa,
bez mirisa.

161

Lek za poboljanje varenja, podsticanje

rada eludca, jetre, ui, za poboljanje
apetita

ZA PROIZVODNJU ALKOHOLNIH
PIA (vina, likera i rakija)
KORISTI SE FERMENTISANI
KOREN

dobija se ako se posle obrade sirovi koren ostavi

nekoliko dana, dolazi do fermentacije, pa tek onda
sui). Ovakav koren je crvenomrke boje, manje gorkog
ukusa, i specifinog aromatinog mirisa.

162

Gentiana punctata

Gentiana purpurea

163

Gentiana pannonica

Gentiana acaulis

Gentiana asclepiadea

Gentiana cruciata

Gentiana verna

164