KASTRACIJA PASA I MAORA

Kastracija mujaka, kao i sterilizacija enki, izaziva niz dilema i pitanja vlasnika. Mnogi vlasnici
ni ne znaju zbog ega je kastracija muajaka nekada indikovana, kada treba da se izvri i kako
deluje na ponaanje i karakter ivotinje.
ta je kastracija?
Pod kastracijom se podrazumeva hirurko otklanjanje oba testisa u optoj anesteziji. Pogreno je
sterilizaciju enke nazivati "kastracijom enke" jer se termin "kastrirati" odnosi samo na
uklanjanje testisa.
Indikacije za kastraciju
Najbitiniji aspekt kastracije je preventiva i terapija odreenih bolesti koje se javljaju kod
mukiih ivotinja.
Kastracija je visoko indikovana kod pasa i maora kojima se do uzrasta od est meseci do godinu
dana oba testisa ne nalaze u skrotumu. Takve ivotinje se nazivaju kriptorhidi. Postoje
abdominalni, ingvinalni i preskrotalni kriptorhidi. Abdominalni kriptorhidi su one ivotinje kod
kojih je jedan ili oba testisa ostao u trbunoj duplji. Ingvinalni kriptorhidi su one ivotinje kod
kojih je jedan ili oba testisa zaostao u ingvinalnom kanalu. Kod preskrotalnih kriptorhida jedan
ili oba testisa nalaze se neposredno pre skrotalne kese. Bilo da je koji tip kriptorhizma u pitanju,
poeljno je da se ovakvi mujaci kastriraju. Prvi i najvaniji razlog je sklonost testisa koji se ne
nalaze na svom prirodnom mestu da vremenom maligno proliferie tj. da se u njemu ili na njemu
stvori tumor. Takoe moe da doe do rotacije testisa koji nije na svome mestu, a posebno onoga
koji je zaostao u trbunoj duplji. Zbog rotacije testisa oko svoje ose, dolazi do pritiska na krvne
sudove testisa i testis otie. Ovako uvean testis vri pritisak na organe unutar trbune duplje i
moe da ugrozi ivot ivotinje.
Kastracija je indikovana i kod oboljenja prostate. Na primer kod hronine upale prostate,
uveanja prostate ili kod pojave tumora i cista na prostati.
Logino, kastracija je indikovana i kod oboljenja koja se javljaju na testisima, na primer kod
tumora testisa.
Kastracija se vri i u cilju spreavanja recidiva odreenih oboljenja kao to su na primer
hepatoidni adenomi (vrsta tumora koji se javljaju oko anusa) ili perinealna hernija (vrsta kile).
Kastracija se takoe vri i u cilju spreavanja lutanja, teritorijalnih borbi i teritorijanog
obleavanja.

Mujaci, posebno oni koji esto bee i nekontrolisano se pare kao i lutalice su izvor polno
prenosivih bolesti. Kod pasa je najea polna zaraza TVT (transmisioni veneralni tumor - vrsta
tumora koji se prenosi polnim putem). Parenjem se mogu preneti i mnoge druge infekcije i kod
pasa i kod maaka. Kod maaka veliku opasnost predstavlja irenje infekcije FIV-a putem
ujednih rana (FIV je virusna, fatalna infekcija, vrlo slina HIV-u ljudi)
Maori su uzrazito skloni teritorijalnom obeleavanju koje moe da bude vrlo neprijatno po
vlasnike. I maori koji uopte ne izlaze iz stanova urinom markiraju prostor u kome borave kao i
nove stvari koje se tu pojave.
Mnoge muke ivotinje bee od kue zbog nagona za parenjem i vraaju se sa tekim telesnim
povredama to od drugih ivotinja, to od autombila, a to i od ljudi. Neki mujaci se nikada i ne
vrate sa svojih lutanja.
Kastracijom se svi ovi problemi preveniraju ili reavaju. Maore koji su FIV pozitivni treba
kastrirati bez ikakvog odlaganja jer su velika opasnost za maeu populaciju.
Kastracija se vri i u cilju kontrole populacije pasa i maaka. Vlasnici koji imaju ivotinje
razliitih polova iste vrste, u sezoni parenja imaju velike probleme da bi spreili neeljeno
parenje. Pse i maore lutalice je daleko humanije kastrirati nego dozvoliti da stvaraju novu
generaciju nezbrinutih ivotinja.
Uticaj kastracije na ponaanje ivotinje
Kastracija je operativni zahvat koji mujaci uglavnom lako podnose i od koga se brzo
oporavljaju. Kastracija ne menja karakter i radne osobine ivotinje. Kao i kada je sterilizacija
enki u pitanju, jedini problem koji moe da se javi je gojaznost. Metabolizam kastrirane
ivotinje je neto sporiji zbog nedostatka polnih hormana. Meutim ako vlasnik kontrolisano
hrani svoga ljubimca prema savetima koje je dobio od veterinara, mujak se nee ni malo ugojiti.
U rukama je vlasnika da teinu ivotinje dri pod kontrolom.
Kastirani psi lutalice nisu uesnici takozvanih "pseih svadbi" koje jako plae i iritiraju graane.
Kastrirani mujaci su vezaniji za odreenu teritoriju i vrlo retko dolaze u sukob sa drugim
pripadnicima svoje vrste.
Maori prestaju sa markiranjem teritorije urinom za nekoliko nedelja od kastracije. Kastraciju
nikako ne treba odlagati niti dugo na nju ekati kod maora koji ispoljavaju agresivno ponaanje
prema vlasnicima. U poetku, agresivno ponaanje je u najveem broju sluajeva izazvano
potrebom maora za parenjem i teritorijalnom dominacijom. Meutim, ako se kastracija predugo
odlae, moe da se stvori promenjen modul ponaanja i loa navika koju onda kastracija ne moe
da rei.
Naa preporuka

Mujaci kod kojih se u skrotalnu vreu nije spustio jedan ili oba testisa, treba kastrirati.
Obavezno treba ukloniti oba testisa bez obzira na njihovu lokaciju.
Treba kastrirati mujake sa oboljenjima prostate ili oboljenjima samih testisa.
Kastraciju treba izvriti u cilju preventive oboljenja na iji razvoj imaju uticaja muki polni
hormoni (hepatoidni adenomi, perinealna hernija itd.)
Maore obolele od FIV-a treba obavezno kastrirati. Potrebno je kastrirati i ivotinje obolele od
nekih hroninih, polno prenosivih bolesti kao to je na primer bruceloza.
Maore koje vlasnici ne misle da pare treba kastrirati to pre da bi se spreilo markiranje urinom
kao i pojava agresivnosti.

Nikoleta Novak, BVSc MRCVS spec.hirurg

gore