Suzana Hafner

OPHIDIA U HOMEOPATIJI

Izdava Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije Simillimum, Beograd Web sajt: www.simillimum.edu.rs e-mail: simillimum@my-its.net Novi Sad, april 2009. PRVO IZDANJE Naslov Suzana Hafner Ophidia u homeopatiji Slika na naslovnoj strani je autorsko delo Pjera Roja (Pierre Roy (1880-1950)), Danger on the stairs [Danger dans l'escalier]] (slika nastala 1927-1928) Ulje na kanvasu: 91,4 x 60 cm Muzej moderne umetnosti Njujork, donacija Abby Aldvitch Rockefellera TAMPA Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije SIMILLIMUM, Beograd U saradnji sa Studio Rankovi, Novi Sad

CIP - , 615.015.32 598.115 , (Ophidia u homeopatiji) : : : : . 139-140 : Simillimum, - 141- T: 300 , 5 , 21 cm ISBN 978-86-87117-03-7 COBISS.SR-ID 157348876

Sadraj 1. Predgovor izdavaa 2. Generalna struktura zmije 3. Otrovi 4. Taksonomija zmija 5. Homeopatski zmijski lekovi 5.1 Klasifikacija i grupne karakteristike 5.2 Lachesis muta 5.3 Crotalus horridus 5.4 Crotalus cascavela 5.5 Vipera berus 5.5 Naja naja 5.6 Cenchris contortix 5.7 Bothrops lanceolatus 5.8 Elaps coralinus 6. Sumarni pregled etiri velike zmije u homeopatiji .... .... .... .... ... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... 4 6 8 11 17 17 24 51 63 72 78 92 95 100 109 116 121

7. Prilog A: Bothrops lanceolatus Rubrike iz Complete repertory-ja Prilog B Roberts, Herbert.A. Sensations AS IF, A Repertory of Subjective Symptoms: -- Simptomi kao da... (as if) kod homeopatskih zmija 8. Literatura 9. Prilog: DVD - BBC emisija o zmijama

....

139

1. PREDGOVOR IZDAVAA

S radou i ponosom predstavljamo delo Suzane Hafner "OPHIDIA U HOMEOPATIJI". Od 2005, kada je homeopatija uvedena u legalnu terapijsku praksu u Srbiji, tekstovi na srpskom jeziku iz ove oblasti predstavljaju pravu dragocenost. Tako u periodu 1999. do 2002. godine, kao tek diplomirani profesor germanistike, Suzana Hafner je u saradnji sa i uz pomo dr Aleksandra Popovia prevela delo tvorca homeopatije dr Samuela Hanemana "Organon - umetnost leenja, umetnost zdravlja". Nadamo se da e ovo kapitalno delo osnivaa homeopatije nai put do svih zainteresovanih italaca na srpskom govornom podruja. Suzana Hafner, sada svreni student specijalistikih studija homeopatije pri "Simillimumu" u Beogradu, kao autorka, sistematizuje "Zmije u homeopatiji" i daje analitiki pregled zmija u biologiji, a zatim i prikaze kljunih slika glavnih homeopatskih remedija iz roda zmija, korienjem opisa odabranih Materia Medica a uporedo sa tim i opise rubrika koje su nastale kao deo primene C4 protokola. C4 protokol je specifian oblik dokazivanja homeopatskih remedija, koji promovie poznata Alisa Timerman, kao odgovor na kritike da homeopatska remedija ne sadri molekule supstance u smislu Avogadrovog broja. O ovom protokolu se malo zna u homeopatskoj javnosti, jer ne predstavlja deo standardne edukacije homeopata. Fokusiranjem na slike homeopatskih zmija dobijene ovom vrstom dokazivanja, Suzana Hafner obezbeuje poseban znaaj svom delu. Grana biologije koja se bavi prouavanjem zmija kao gmizavaca zove se herpetologija. U homeopatiji imamo posebnu familiju remedija - remedije napravljene od zmija i zmijskih otrova. Autorka je odabrala one remedije od zmija za koje ima dokumentovane klinike sluajeve, veinom iz svoje riznice a veoma retko iz literature navedene u bogatoj bibliografiji o ovoj temi. Znaajno je i to to autorka dosledno potuje strukturu kvalitetne homeopatske literature, tako da za svaku od odabranih zmija daje i rubrike. U prilogu knjige daje deo repertorijuma o zmijskim remedijama sa KAO DA rubrikama (AS IF simptomi). Ovaj deo teksta je ostao na engleskom po zahtevu struke. To se odnosi i na izdvojene rubrike Bohtrops lanceolatusa, retko obraene zmije u homeopatskoj literaturi. Takoe, ispotovala je etiki kodeks homeopata uz duno potovanje privatnosti podataka kada navodi sluajeve iz svoje homeopatske prakse za sve detaljno opisane zmije. U ovom delu je na lucidan nain data i mitoloka pozadina nekih kljunih zmija, kao to su npr. kobre, koje mogu dati usmerenje prema arhetipovima. Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije "Simillimum" u Beogradu ovim delom Suzane Hafner potvruje svoju delatnost i odagnava strahove i predrasude, jer prema Frojdu "Strah je roditelj okrutnosti". Novi Sad-Beograd, januar 2009 dr Vladimir Holodkov, homeopata

Zmije su fascinantni deo prirode. Njihova boja, nain kretanja i tajanstvenost ine ih privlanijim od svih ostalih predstavnika ivotinjskog carstva. Veina modernog sveta se, ili boji ili je fascinirano zmijama. esto se mitoloki povezuju sa velikim brojem osobina kao to je mudrost, jedinstvo, besmrtnost, zdravlje, seksualnost, misterija, magine moi i svetost ali se takoe asociraju i sa prevarom, ljubomorom kao i svim bazinim oseanjima ljudskih bia. Isto tako, zmije su igrale veliku ulogu u svim svetskim religijama. U velikom delu Indije, Hindusi i u dananje vreme potuju zmije specijalnim ceremonijama, prinoenjem rtava i smatraju ih zatitnicima od zlih energija. U Kini zmije se asociraju sa zmajevima; i u Japanu se veruje da vulkane tite zmije. ak su i u starim kulturama June Amerike, kod Indijosa, Maja i Acteka zmije potovane zbog svoje moi. Takoe, veoma su bitne u signaturi snova Sigmunda Frojda kao i kod drugih psihologa. Istina je da su se zmije prvi put pojavile pre oko 100 150 miliona godina (geoloki period krede). Pronaeni su fosilni ostaci titanoboe uz pretpostavku da je teila oko 1200 kg i bila dugaka i do 13 metara. Naunici ne znaju tano kako su izgledali preci modernih zmija ali je sigurno da potinu od neke vrste gutera koji se zakopavao u zemlju i kome nisu bile potrebne noge. Veliki broj zmija se prilagodio promenama stanita osim Boa i Pitona koji su jedini zadrali svoju primitivnu formu u poreenju sa drugim vrstama zmija. Na Zemlji ivi oko 2700 vrsta zmija od ega je samo 15 % otrovno ili opasno po oveka. Virtualno, cela Zemaljska kugla nastanjena je razliitim vrstama, prvenstveno oni delovi sa umerenom klimom. Antarktik je jedini kontinent koji ne pogoduje zmijama a takoe ih nema na polovima, vrhovima visokih planina i u Irskoj.

5.6 NAJA NAJA Kraljevska kobra

Naja naja je nauni naziv za jednu od najreprezentativnijih zmija koje postoje. Re Naja potie iz sanskritskog naga to znai zmija ali i mudrost. Naoarka dostie duinu od 1,50 2 m. Gornja strana tela je najee braon boje ali moe biti i crna, dok je donji deo uto braon. Kobre imaju pokretna vratna rebra koja, kada se raire, omoguuju vratu da se proiri kao tanjiri. Gornji deo tela mogu da usprave do 1/3 od celkukopne duine svoga tela. Kobre su mirne i slabo agresivne zmije. Kada oseaju pretnju uzdiu gornji deo tela i pomeraju ga u levo desno, fiksiraju protivnika i frku (istiskuju vazduh iz plua jer zmije nemaju glasne ice). Ukoliko se susretnemo sa kobrom u takvom poloaju najbolje je zaustaviti se jer kobru svaki pokret dodatno nadrauje za ujed. Kada pretea opasnost prestane sputa gornji deo tela i tada se moe nastaviti sa sporim i opreznim pokretima. Meutim, dovoljna je i najmanja neopreznost da bi se zmija ponovo razdraila! Kobre u Indiji ive i do 2000 metara nadmorske visine. Poto vole vlagu rado nastanjuju ume, pirinana polja (gde ima mnogo pacova) i privlai ih blizina ljudi. ive same i samo u vreme parenja ih nalazimo u paru. Kada su jaja poloena, par naizmenino uva jaja. Po prirodi su nono aktivne ivotinje jer loe podnose vruinu. U vreme podnevnog sunca su ekstremno trome i lenje za ujedanje. esto se hrane i drugim zmijama, ak i otrovnicama.

Dejstvo otrova (opis dejstva ujeda Naje iz www.gifte.de) Mlada enica od 24 godine probudila se jedno jutro jer je iznenada osetila jake bolove na desnoj nozi. Spavala je na podu i jo je uspela da vidi kako velika crna zmija (verovatno Naja naja) izmie iz kolibe. Na zglobu je bilo samo nekoliko kapljica krvi. Odveli su je kod oblinjeg travara koji je mesto ujeda namazao nekim mastima i obloio travama. Dodatno joj je ulio nekoliko kapi ulja u nozdrve. Vie od tri sata nakon ujeda pacijentkinja je poela da se ali na tegobe pri gutanju i zamuen vid. Ubrzo nakon toga suprug je primetio paralizu onih kapaka. est sati nakon ujeda ena vie nije bila u mogunosti da guta i govori, sporazumevala se znakovima. Jedanaest sati posle ujeda konano su je odveli u kliniku. Pri prijemu je lice bilo cijanotino, disanje plitko i primetna dva mesta ujeda na zglobu noge. Nije bila prepoznatljiva ptoza ili paraliza onog miia ali su pokreti ekstremiteta bili usporeni i oteani. Usledila je intubacija. Tek dvanaest sati nakon ujeda dobila je protivotrov 100 ml intravenozno. Posle 45 minuta dolo je do naglog opadanja krvnog pritiska koji je saniran adrenalinskim inekcijama. 13 sati posle ujeda ponovna doza antiseruma jer se opte stanje znatno popravilo. Posle stabilizacije hirurki su odstranjene nekroze na mestu ujeda. Mitologija U Indiji se zmije, a prvenstveno kobre, potuju ali postoji i strah tako da se love i komercijalno iskoritavaju. Veruje se da u, pomeano sa sakeom (japanska rakija) deluje kao afrodizijak. U tajlandskoj mitologiji postoji sledea pria: u podzemnom svetu Univerzuma vladaju Jake (demonski uvari) i Nagasi (zmije). Nagasi su genijusi koji vladaju nad ljudima i nastanjuju podzemne Rajeve, zadravaju se na dnu reka, jezera i mora u sjajnim palatama ukraenim perlama i dragim kamenjem. Kao uvari ivotne energije, koja je sauvana u zemaljskim izvorima, bunarima i jezercima, takoe su i uvari svih morskih blaga kao to su korali, vredne koljke i perle. Veruje se da kruna koju nose sadri vredan dragulj. Zmijske princeze, poznate po svojoj lepoti i armu, imaju figurativnu ulogu u nekim starim indijskim dinastijama. Nagasi imaju vanu funkciju kao uvari kapije (dvarapala) i kao takvi se esto pojavljuju na ulazima hinduistikih i budistikih manastira. Kundalini, snaga ili energija, koja se nalazi na donjem delu kimenog stuba u karlici takoe ima izgled zmije. Po indijskoj filozofiji ova energija spava velikim delom naeg ivota i mora se probuditi tantrom ili jogom. Kada je zmija probuena uvija se oko kimenog stuba i prolazi kroz sedam akri. Odatle potie Kundalini sindrom. Kao pratea pojava uzdiueg Kundalinija opisuju se fizike manifestacije nastale usled velikog priliva energije kao to je drhtanje, iznenadni trzaji vrata, oseaj priliva toplote, naleti hladnoe, trzaji (nesvesno drhtanje, trzaji glave), hronini i povremeni bolovi celog tela koji se dijagnostiki teko obuhvataju, probadanje (kao ujed) u velikom prstu na nozi i celom telu, oseaj utrnutosti ruku i nogu, ekstatini oseaji sree, unutranje slike i vizije. Kao to vidimo ove pojave imaju velike slinosti sa posledicama ujeda kobre. Nagpanami je hinduistiki praznik kobre koji se odrava svake godine u junu u slavu Manase - Boginje zmija. Svima je poznato kako i po emu je kobra dobila svoj naziv. Kada se Buda, umoran, jednoga dana smestio pod Suncem, jedna

kobra, takoe umorna, prola je njegovim putem i smilovala se na umornog Budu. Uzdigla se, rairila vrat i tako mu napravila hladovinu. Na to je Buda blagosiljao zmiju i postavio joj dva prsta na vrat. Na taj nain kobri je za sva vremena osigurano boansko potovanje u svim manastirima. Lajtsimptomi i tema Najlepa unutranja slika koju moemo da zamislimo o Naji je ona o zbunjenoj zmiji za vreme dok fakir svira. ta da uradim! Da pobegnem, ujedem ili seks? U naoj svakodnevnoj praksi mogli bi doi na ideju da ispred nas sedi Pulsatilla. Neodlunost, zbunjenost, promenjivost. Naja se njie uz ritam frule kao Pulsatilla na vetru. Meutim, dok se ini da Pulastilla zaboravlja da ima jake korenove, Naja je u situacijama opasnosti voena svojim instinktom. Ona ne vie u pomo, ve ujeda kada vie nema nikakvog drugog izbora. A kada Naja ujede protivnik ima ozbiljan problem! Ona uvek smesta prepoznaje protivnikovu slabu taku. Dok je niko ne dira ona slabosti ima na umu ali ne koristi svoje znanje. Ali, kada je protivnik razdrauje brzo e ustanoviti da, inae tako neodluna i miroljubiva osoba, izvodi tabula razu. Ujeda u najbolnije mesto i to samo jedanput. Lachesis ujeda, ali bez razdraivanja ve jednostavno da bi protivniku pokazala gde mu je granica. I Crotalus e ujesti, kao i Naja, tek kada se nae u opasnosti ali ujed nije toliko smrtonosan. Crotalus e rei Ok, nisi hteo drugaije, upozorio sam te a sada e da snosi posledice i tek tada ujeda sa meavinom iznerviranosti i besa. Nedostaje drama. Glavni konflikt Naja pacijenata je unutranji sukob ispunjavanja svojih obaveza i elje da se odvoji od svega i da upranjava svoje sopstvene, sasvim drugaije elje. U toj potrebi ispunjavanja obaveza je slina Arsenicumu, Aurumu i Natrium muriaticumu dok je unutranja fiksacija kao kod Silicae. ankaran je za Naju rekao sledee: Karakteristika ovog leka je visok oseaj odgovornosti. Po mojim posmatranjima, Naja pacijenti su veoma moralni, deluju aristokratski imaju velik oseaj odgovornosti koji je esto u konfliktu sa oseajem da su nepravedno pretrpeli zlo ili zapostavljanje to u njima izaziva odreenu dozu pakosti i impuls da se uzvrati zlo ili pakost. Posmatrao sam da Naja pacijenti esto prete udarcima ali nikada ih ne izvre ukoliko nisu pod krajnjom pretnjom to je isto kao kod kobre koja iri svoj vrat kada joj se pribliimo ali se ne osea ugroeno ukoliko jednostavno proemo pored nje, ne dirajui je. (citat iz Dua lekova, R. ankaran) esto se za Naju kae i da je spiritualna zmija, sa ime se ja ne slaem u potpunosti jer su sve zmije spiritualne obzirom da imaju specifian odnos prema zakonitostima ivota. ini se da Naja ima posebnu naklonost da lako i esto odbegne u spiritualne misli. Tada vie ne ivi u realnom ve u sopstvenom, sagraenom svetu duha. Tamo je sigurna i pronalazi objanjenja za sve ono to joj prouzrokuje nesigurnost. I ponovo posmatramo srodnost sa Pulsatillom. Naravno, jake spiritualne veze nalazimo i kod Phosphorusa, Auruma, Lilium tigrinuma i drugih lekova. Otrov Naje ima posebno dejstvo ne srce i srce je ono to kod ovih pacijenata trpi najvei napad na emotivnom nivou: Naje imaju zeije srce. Svojom jakom potrebom za ispunjavanjem obaveza, potiskuju svoj strah. Takoe je poznata za svoje depresije i suicidalne namere koje nastaju iz koflikta o ispunjavanju obaveza i elje za izlaskom iz svih normi. Dunost je stiska i pritiska, eli da pobegne to je

esto praeno klaustrofobijom a rezultira iz oseaja da je u zatvoru, da je sabijena u orsokak iz koga ne vidi izlaz. Osea da je nemona, bespomona i zbog toga bei u stanje neoseanja, u depresiju, ili u svoj sopstveni svet mate. Naja, slino Lycopodiumu, ima strah da e drugi primetiti da ustvari i nije toliko dobra kao to se ini ili kako se ona drugima predstavlja. Ovo se odnosi kako na njen karakter tako i na sposobnosti. Otuda potie i strah od nastupa u javnosti. Postoji sluaj advokatice koja je kod svakog novog klijenta imala strah da e izgubiti parnicu, da e se to saznati i da e izgledati kao da u stvari i nije toliko dobra kao to svi misle. Postoji jedan interesantan lajtsimptom: ne podnosi glasan ili stalan govor dugih ljudi! Naja voli tiinu. Osim toga ima ogroman strah od kie to verovatno potie od toga da monsunske kie esto preplavljuju skrovita zmija. Lajtsimptomi uma Ljubomora. Antagonizam. Oseaj da bespotrebno pate u ljubavi i odnosima. Sentimentalnost i blagost. Snovi o proganjanju, vatri. Klaustrofobija. Ne podnosi tesnu odeu. Spiritualnost. Plaljivost, zbunjenost. Visoki moral i odgovornost prema obavezama. Tuga, bespomonost, depresivnost. Zloba, agresija. Suicidalne namere. <. od spavanja, ujutru, leanje na levoj strani, govor. Strah od javnih nastupa. Nisko samopouzdanje, fantazije, mata. udi za zanimacijom i aktivitetima. Razmilja o umiljenim tegobama. esto se pojavljuje tema sekira i rascepljenost (elja da rascepa, razbije sto, glavu i to sekirom; to je jedan ovek zaista i uradio posle ujeda kobre). Deluzije: da je pod tuim uticajem, da je zapostavio svoje obaveze, da je sve pogreno, da je zapostavljen, da je sve la, da je pretrpeo nepravdu. Vodei fiziki simptomi Srce: oboljenje sranih zalizaka, upala srca, aritmija, angina pektoris, bolovi srca praeni strahom od smrti, stezanjem i hladnoom. Hladni ekstremiteti. Tonzilitis. Hvata se za grlo za vreme bolova zajedno sa oseajem tesnoe i stezanja. Oseaj knedle u grlu. Naklonost ka nakaljavanju. Tegobe sa govorom i gutanjem. Mermerna boja koe.

Sluaj br.1: ena, 68 godina Refleksija: Pacijentkinja mi je dola u elegantnom kostimu i pored svojih godina deluje neno, krhko ali veoma dostojanstveno sa uspravnim dranjem. Koa je bleda, govor je tih, diskretan ali odluan. H: ta je problem? P: Jutarnje munine, nelagodnost u stomaku. im se probudim, moram da ustanem, popijem kafu pa se smiri. Kako zavrim sa kafom, koju oboavam, meni se vrati munina u bude haotino celo pre podne. Najgore mi je za vreme doruka. Imam oseaj neke praznine u stomaku koji se postepeno poveava ali kada popijem neto za stomak bude ok. Imam oseaj kao da se stomak izduvao. Moram da ustanem da se kreem jer kree nervoza, napetost, nervoza... raste. I na momente me tera na povraanje. Znate, stalno sam napeta i ekstremno razdraljiva, stalno mislim da neu postii da zavrim sve to sam sebi isplanirala za taj dan. Sve je pod napetim stanjem. Sve mi je problem. Kada sve zavrim zadovoljna sam i sve mogu. Ali je to postalo retkost. Uglavnom sam okupirana oseajem da neu sve stii, da sam neuspena. Stalno me proganja taj oseaj da sam neefikasna i prvenstveno neuspena. H: Objasnite mi? P: Svi problemi su mi najai ujutru kada pomislim na sav posao koji me eka, na rad, spremanje. Optereena sam kuvanjem, hranom, poev od unuke za koju sve posebno kuvam a ona nita ne jede osim povra. Time se opteretim i sama sebe ubeujem da sam uradila sve to sam mogla. Optereena sam i sinom i snajom. Sve je na meni. Nisam neto preterano pedantna ali volim da je sve pod konac, da se uradi na moj nain jer je tako ispravno. Bilo je toliko godina dobro, zato sada ne bi bilo tako? A stalno radim. Razumete. To je moja potreba, ja jednostavno moram, moram, moram sve to da uradim. A nervozna sam, hou da se raspadnem, kao da su me rascepili. Oseam se rascepljenom jer sa jedne strane imam stalnu potrebu da zadovoljavam sve potrebe ukuana, oseam se odgovornom a opet bih najradije sve to da batalim, da oni lepo odu da ja mogu da putujem, da uivam, da se druim sa svojim drugaricama kao nekada. Oseam se prevarenom, povreenom... Da povreena sam to se tako odnose prema meni. Ja to nisam tako zasluila. Volela bih da imam vie snage, samopouzdanja, ma ja sam hodajui neuspeh... Nervira me to ne mogu da svatim da nekome neke stvari ne smetaju a meni smeta. Ponekad izaem iz koe zbog toga, bukvalno izaem iz koe. Ujedam od besa u tim trenucima. Najradije bih nekoga udarila, nanela mu zlo, ali ne mogu. Obino budem samo zajedljiva i pakosna. Nikoga ja ne napadam, preutim. utim, utim i ekam, znam ja svaiju slabu taku. ekam dokle e da ide. Ali kada ga prevri... znam ja kako da uzvratim. Treba tome mnogo, uglavnom preutim ali kada me satera u oak onda ujedam. A bude mi ao. Ja sam stalno izmeu dve vatre. Sa jedne strane bi svima da ugodim a sa druge strane se mislim neka se brinu sami za sebe. Eto i ta munina, sve je to zbog mojih ukuana. Joj, a da znate kako su oni glasni! Imam ja razumevanje za sve, ali jako su glasni. Ja vie volim tiinu, ne volim nita to je glasno, nikakve glasne zvuke ili glasove. Ja volim tiinu. H: ta jo ne volite? P: Kiu. Uasavam se kie. U redu je kada je tmurno i oblano, to mogu da prihvatim ali kada pada kia... to je strano za mene. Moda... moda bih mogla da kaem da je strah, malo me je i strah od kie. Stalno mislim da e biti poplave. Znate mi stanujemo blizu vode i kada krene kia, uvek mislim sad e nas poplaviti.

Od vode me nije strah, samo ta kia... I imam strah od smrti na neki nain, kako e smrt izgledati? Razmiljam o tome. Mislim da je smrt nekako... ljigava i hladna. Da ljigava i hladna, kao zmije to su ljigave i hladne, jeim se od njih. I njih se, usput, uasavam i bojim. H: Ispriajte mi jedan san P: esto sanjam kuu, velika i lepa kua. istim spremam, haos, haotino, uvek je neto u neredu. Sve sredim, bude lepo, sve je sreeno i odjedanput se rui. Tu se probudim i osetim neko treperenje u grudima, tu u grudnom kou, treperi pa treperi. I to mi se u sutini javlja svako jutro kada se probudim. Treperi mi tu neto u grudima. Sutinske rubrike Mind confidence, want of selfconfidence, failure, feels himself a Mind fear, rain of Stomach nausea, mornig, forenoon Stomach nausea, breakfast, during Chest fluttering, waking, on Prepisana je Naja 30C. Dva meseca kasnije mi saoptava da su munine skoro u potpunosti nestale. Nema treperenje u grudima, ne razmilja o smrti. Otila je u Egipat na more sa prijateljicom, osea se mnogo bolje i sebi posveuje mnogo vie vremena. Ukuani su joj jo uvek bitni ali je shvatila da nije odgovorna za njih i da nema potrebe da se izlae pritisku ispunjavanja svakodnevnih obaveza. Sluaj br.2 , 8 godina H: ta je problem? P: Alergija na ambroziju od prole godine, i alergina sam na travu i na make. Zatvore mi se oi i nos ali nita nee da izae, stalno mislim ima a nema.. Samo bi eala nos, pa kao da mi je grlo suvo kada se probudim, kao da je pustinja u grlu, kao da je pusto. Malo popijem vode, poeem se i bude mi bolje ali onda ponem puno da kijam. To mi tako ide 10 15 minuta i onda bude dobro. H: Kada ti je najgore? P: Leti je strano. U prolee nita a leti kada se svi igraju napolju ja ne mogu da izaem jer stalno kijam i curi mi nos. Majka: Kod nje je sve to jako neobino. U prolee nema nikakvih problema, ak ni na poetku leta ve joj tegobe krenu u avgustu i prestanu odmah poetkom septembra. U sutini alergiju ima samo u augustu, ve izmeu 3. i4. septemba nema vie problema. P: Jako je strano kako kijam, sve ne mogu da se zaustavim, ponem i da plaem koliko me to nervira, pa budem i ljuta. Smeta mi i nou kada mi curi nos. H: Kako je kada si ljuta? P: Jako gadno, odmah moram da uzvratim iako to u stvari neu. Ponem da plaem koliko sam ljuta. Poludim kada mi pocepaju knjigu, pa odmah uzvratim, udarim pa i ja drugarici pocepam knjigu i odmah mi bude ao. Ja u stvari to nisam ni htela. Nekada mi je dosta samo da je udarim i bude mi ao. I kada mi neko poremeti red ja poludim, lepo je imati red, svi mi kau koliko je moj red lep. I kada mi ga neko poremeti ja budem jako ljuta, jednom mi je brat sve razvaario i uhvatila sam ga za vrat i poela da ga davim.

10

H: Kako si se oseala dok si ga davila? P: Super. Ali mi je i bilo ao, davim ga i ao mi je. Imam jak oseaj krivice. Krivim sebe za neke stvari iako mi mama kae da nisam kriva, zaplaem kada mi brat padne jer sam mislila da sam ja kriva. Majka: Veoma joj je udan karakter, u jednom trenutku je mila, slatka i posluna a u drugom trenutku uhvati brata i vue ga za obraze. Jako je plaljiva, ali nikada ne znamo da li plae od tuge ili besa. im je neka emocija ona zaplae. as bes, as mirna i svaki put je praeno plakanjem. Nije pokazivala ljubomoru kada se brat rodio, samo bi gledala, a to i danas radi, i radovala bi se kada neto ne bi uspeo da uradi. H: ime voli da se igra? P: Volim da ream ivotinjske puzle, sa crtaa, Tom i Deri, volim da odem na selo, tamo nema tako buke kao u gradu. Volim jako modu i lepe haljine. Sve mora da bude tiptop do perfekcije, i volim arene stvari samo da je sve areno. Lutke su mi omiljene igrake, igramo se devojaka, princeza i prineva, volim da ih presvlaim i da im pravim lepe kuice. Ponaamo se kao da smo velike devojke. Mogu da se igram tako ceo dan. Ne volim kada neko ima lepu garderobu nego ja, kada na drugu devojicu obraaju vie panje nego na mene. H: A ta ti najvie voli da nosi? P: Sve to je lepo i areno i to nemaju druge devojice. Jedino ne volim kada mi neto oblae preko glave, mrzim kada mi neto presvlae preko glave, ni haljinu ne volim kada mi mama prevlai preko glave. H: Zato? P: Zato to je grozno. Kao da u se udaviti, strano. Kada mi oblae haljinu kao da nemam dovoljno vazduha, i mrano je, ne volim mrak, nema nita u mraku ali najvie razmiljam o zmijama i nekoj zelenoj babi. Ne volim zmije, umreu od nje. Ponekad sanjam da mile po meni i mislim da mi je ispod pokrivaa pa se ne pokrijem. Neto je... telo joj je crno sa nekim braon arama, kratka je i uasno debela. I bube ne volim, nikako, jednom je mrav milio po mojoj ruci kao zmija. Majka: Ne dozvoljava da joj bilo ta prevuem preko glave. Ne da i ni makac, sva se ukoi i ne da. H: Kakva je ta zelena baba? P: Odvratna je, kada zaspim ima neka baba i razmiljam kako je dola kod mene kui. Prvo je onako u normalnom odelu i odjednom joj se odelo pretvara u neto duguljasvo, uvijeno zeleno sa nekim belim linijama. Strana mi je i plai me, ima mlade i braon, zelene oi. Rairi ruke i prilazi prema meni. Ja se sklanjam a ona me proganja. Posle te babe kada sanjam kao da mi je zmija ili krokodil pod jorganom. Sutinske rubrike Mind, playful Mind mood, alternating Mind weeping, emotion, after slight Hayfever, august, in Nose sneezing, hayastma Throat drynes, waking, on

11

Prepisana je jedna doza Naja 30C. Dve nedelje posle leka dobila je obilnu izluevinu iz nosa to je trajalo 3 dana. Prestalo je kijanje, i oticanje oiju. Vie nije imala snove o zelenoj babi, i do danas je dobro.

12

8. LITERATURA
1. Allen, H.C. Keynotes And Characteristics With Comparisons of some of the Leading Remedies of the Materia Medica; http://www.homeoint.org/books/allkeyn/index.htm; preuzeto decembar 2007 2. Arhimandrit Rafail Karelin: etiri zmije u ljudskom srcu, sa ruskog prevela aklina Mani, http://karelin-r.ru/stories/116/1.html 3. Barthel, Horst (1993) Charakteristika homopathischer Arzneimittel, 2. Aufgabe, Barthel & Barthel 4. Bidermon, Hans (2004) Renik simbola, Biblioteka "Posebna izdanja", Plato, Beograd 5. Bothrops Lanceolatus rubrics "Complete repertory" (Zandvoort) http://www.homeopedia.org/index.php?n=Extractions.BothropsLanceolatus preuzeto oktobar 2008 6. Chaudhary, Anju Group Study Of the Characteristic Features of OPHIDIA http://www.similima.com/gp41.html preuzeto 2008 7. Chevalier, J, Gheerbrant, A. (2001) Rjenik simbola - mitovi, sni, obiaji, gesti, likovi, boje, brojevi, etvrto proireno izdanje, NZMH-Mladost, Zagreb 8. Dejstva otrova (nemaki) www.toxinfo.org; preuzeto decembar 2007 9. orovi Ana, Kalezi, M. (1997) Morfologija hordata. Bioloki fakultet, Beograd 10. Hans-Jrgen Achtzehn (2009) Lachesis, der Stoff, das Tier, preuzeto www.berliner-hp-nachrichten.de/INFOFACH/bibliothek/laches.htm, januar 2008 11. Hering, Constantine: The guiding symptoms of our Materia Medica: Lachesis Mutus, http://www.farmaciasantantonio.it/Homeoint/hering/l/lach-kn3.htm; preuzeto 2006 12. Homopathisches Repetitorium, DHU Karlsruhe, Ausgabe 2003 13. Greer, Allen E. (2006) Hydrophiidae Encyclopedia of Australian Reptiles 14. Intervju sa dr Ivanom Nastoviem: Jednorogov dah, Novinarka Sonja iri: http://www.vreme.com/arhiva_html/522/32.html, preuzeto jun 2008 15. Kalezi M.(2000) Hordati (autorizovana skripta). Bioloki fakultet: Beograd 16. Katijevi, Duan: Simboli medicine: tap i zmija http://www.psihijatrija.com/psihijatrija/SIMBOLI%20MEDICINE%20STA P%20I%20ZMIJA.htm, preuzeto jun 2008 17. Kursevi homeopatije (Copyrighted), DZVHA (Deutscher Zentralverband Homopathischer rzte) 18. Lachesis www.digimorph.org/specimens/lachesis_muta, decembar 2007 19. Mangialavori, Massimo (2008) Die Schlangenmittel in der Homopathie, Narayana Verlag 20. Master, dr. Farokh J. (2008) Snakes to simillimum, demystifyng Venoms, B. Jain Books, India 21. Mathew, dr George: Snakes remedies (Ophidia) in Homeopathy, http://www.similima.com/gp16.html, preuzeto jun 2008

13

22. Morrison, Roger (2001) Vodi za kljune crte i potvrdjujue simptome, Advaita, Sarajevo 23. Naja naja, http://www.tanjahofmann.com/pdf/naja.pdf preuzeto decembar 2007 24. Naja-naja: Opis dejstva ujeda Naja Naja, http://www.gifte.de/Gifttiere/naja-arten.ht, preuzeto 2007 25. Nash, E. B. (1923) Leitsymptome in der homopathischen Therapie, Leipzig 26. Pathak, S.R. (1993) Materia Medica of Homeopathic Medecines, B.Jain Publishers Ltd., India 27. Posdzech, Olaf: Homopathischer C4-Pool; www.engon.de; preuzeto decembar 2007 Crotalus horridus: www.engon.de/c4/files/crot-h.htm 28. Ratajac, Ruica (1995) Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu, MP Stylos, Novi Sad 29. Roberts, Herbert.A. Sensations AS IF, A Repertory of Subjective Symptoms, preuzeto sa http://www.homeoint.org/books1/robertsasif/index.htm, decemabr 2008 30. Rosenbaum, P., Waise-Prieven, S.I., Schunemann, C. (2004) Elaps in advanced pathology - a case study, Homeopathy Vol. 93 (pp. 51-53) http://www.homeopatia.med.br/biblioteca/clinical_case_histories.pdf 31. Sankaran, Rajan (1997) The soul of remedies, Homeopathic Medical Publishers, Mumbai, India 32. Sankaran, R. (1998) Provings, Homeopathic Educational Services; 1 edition
(January 1, 1998)

--Crotalus Cascavella --Dendroaspis Polylepsis (Black Mamba)

33. Seideneder, M. (2000) Mitteldetails der homopathischen Arzneimittel, Ruppichteroth 34. Smits, Tinus: Inspiring homeopathy, http://www.tinussmits.com/english/ 35. Synthesis 7, Archibel 36. Thakkar, Sadhna (2007) Insights into the Consciousness of Snake Remedies Wholistic Health Books 37. Timmerman, Alize: C4 protocol http://www.hpathy.com/papersnew/timmerman-c4-potencies.asp http://www.hahnemanninstituut.nl/ 38. Understanding the Homeopathic Jungle: Cancer and Snake Remedies, http://www.freewebs.com/homeopathy249/cancersnakeremedies.htm, preuzeto jun 2008 39. Vermeulen, Frans (1992): Synoptic Materia Medica Volume I, 4th edition, Merlijn Publishers, Haarlem 40. Vermeulen, Frans (1996): Synoptic Materia Medica Volume II, Merlijn Publishers, Haarlem 41. Vipera; www.reptiles.de, preuzeto 2007 42. Zandvoort, van Roger Complete repertory 2005 http://www.morphologica.com/english/ruby/ruby.htm (freeware / donationware softver; preuzeto oktobar 2007) 43. Zmije valjevskog okruga, Drutvo istraivaa "Vladimir Mandi Manda", projekat optine Valjevo, 2008

14

Izdava Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije Simillimum, Beograd Web sajt: www.simillimum.edu.rs e-mail: simillimum@my-its.net Novi Sad, april 2009. PRVO IZDANJE Naslov Suzana Hafner Ophidia u homeopatiji Slika na naslovnoj strani je autorsko delo Pjera Roja (Pierre Roy (1880-1950)), Danger on the stairs [Danger dans l'escalier]] (slika nastala 1927-1928) Ulje na kanvasu: 91,4 x 60 cm Muzej moderne umetnosti Njujork, donacija Abby Aldvitch Rockefellera TAMPA Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije SIMILLIMUM, Beograd U saradnji sa Studio Rankovi, Novi Sad

CIP - , 615.015.32 598.115 , (Ophidia u homeopatiji) : : : : . 140-141 : Simillimum, - 141- T: 300 , 5 , 21 cm ISBN 978-86-87117-03-7 COBISS.SR-ID 157348876

15

Veliki put je teak onima koji nemaju preferencije. Kada nema ljubavi ni mrnje, sve je jasno i razotkriveno. Nainite li i najmanje razlikovanje, nebo i zemlja e se beskrajno udaljiti jedno od drugog. Ako elite videti istinu, ne smete imati stavove za i protiv neega. Borba izmeu onoga to volimo i onoga to ne volimo prava je bolest uma. (Drevni sumerski tekst)