1. 2. 3. 4.

Oblasti: Pojam terenske lingvistike i terenskog rada Priprema za terenski rad Rad na terenu Arhiviranje grae i publikovanje

1. Pojam terenske lingvistike i terenskog rada ta je jeziki terenski rad? Elementi terenskog rada: razliiti autori istiu relevantne odlike terenskog rada, a zadatak nastavnika je da ih pokupi i sistematizuje 1) Distantnost podrazumeva da ispitiva odlazi u udaljene krajeve sveta (nepoznati jezici) ili zemlje u kojoj ivi (dijalekti), meutim neki autori pod terenskim radom prvenstveno podrazumevaju rad sa informatorima (autentinim govornicima), dok drugi lingvisti pod terenskim radom smatraju tenju lingvistike ka deskripciji, tj. dokumentovanju jezika i jezikih osobina. *ispitivanje jezika na terenu u njegovom prirodnom okruenju 2) Egzotizam podrazumeva ispitivanje potpuno nepoznatog jeezika ili dijalekta. Meut im, neki lingvisti ispitituju i svoje rodne govore to moe biti i prednost i nedostatak. 3) Durativnost - ssvako ozbiljnije istraivanje zahteva dui boravak na terenu, taj boravak zavisi od postavljenih ciljeva. Fonetika mesec-dva, opis gramatike treba vie vremena 4) Specifina metodologija istraivanja podrazumeva tri naina prikupljanja grae: a) Elicitaciju izvlaenje odgovora od informatora u dijalogu (intervju) b) Posmatranje bez uea ispitivaa najbolja metoda, ali podrazumeva da ispitiva zna jezik izvornih govorika c) Posmatranje uz uee ispitivaa ispitiva nije pasivni posmatra, ve aktivno uestvuje u svim aktivnostima zajednice iji jezik ispituje. 5) Etinost Bauern posebno insistira na etinosti prilikom sakupljanja i publikovanja terenske grae. Mora iskreno rei ta je cilj tvog istraivanja, obino se kae da eli da sauva njihov jezik. * U Americi je za korienje materijala od informatora potrebna dozvola. Problem moe biti saglasnost informatora, na jbolje je pitati na poetku snimka. Takoe ne treba navoditi imena informatora, tj. ne objavljivati javno izvor informacija. Grau koju sakupi mora to pre publikovati.

Elementi terenske lingvistike:

1) Specifina samostalna istraivaka situacija u kojoj ispitiva nema jeziku kompetenciju za jezik koji ispituje 2) Izvor podataka je informator, tj. prirodni govornik jezika koji se ispituje. a) jezik-objekat/ciljani jezik b) ako ne zna jezik koji ispituje, mora da ima jezik-posrednik (lingua franca) c) metajezik jezik na kojem je napisana studija; komentari o samom jeziku d) jezik-model gramatika ispitivanog jezika 3) Jezik se posmatra odreeno vreme u prirodnom jezikom okruenju 4) Korienje razliitih lingvistikih metoda i postupaka 5) Primena etikih principa u sakupljanju i prezentaciji grae

Naini izuavanja jezika Mogu se podeliti prema etiri kriterijuma: 1) prema obliku istraivanja: a) sveobuhvatno - svi jeziki nivoi od fonetike do morfosintakse i leksikologije U tradiciji srpske dijalektologije sveobuhvatni opisi nazivaju se monografski opisi dijalekata . b) parcijalan opis npr. Nastavci imenica mukog roda, fonetika... 2) s obzirom na cilj, odnosno metodologiju: a) teorijska ispitivanja generativni pristup (Noam omski)

b) praktina ispitivanja prouavaju dubinsku strukturu Terenskom lingvistikom se bave teoretiari jezika, na osnovu jezike kompetencije izvode pravila. Terenski istraivai deskriptivan rad 3) S obzirom na odnos prema drugim jezicima: a) neki jezik moemo ispitivati samostalno b) moemo ga kontrastirati sa nekim drugim jezikom. Srodni jezici komparativna 4) S obzirom na vreme a) sinhrono isto vreme b) dijahrono kroz vreme Realno vreme ispitujep iste ljude sa 20, 40, 60 godina veoma retko se dogaa. Prividno vreme kada se u isto vreme ispituju razliite generacije i dobije tendencije promena u jeziku.

Mesto terenske lingvistike u ostalim jezickim disciplinama

Jezicke univerzalije

opsta svojstva jezika

Tipologija jezika

Teorija decjeg jezika metod ucenja jezika Nastava stranih jezika metod otkrivanja gramatickih cinjenica TERENSKA Lingvistika metod uzimanja Psiholingvistika jezickih informacija metod opica

Desifrovanje

Teorija gramatike

\ Opsta svojstva jezika Na izuavanje nepoznatog jezika utiu predstave ispitivaa o svojstvima jezika uopte. Ranija ispitivanja uglavnom su se zasnivala na osobinama indoevropskih jezika, prvenstveno grkog i latinskog. Mnoge klasine gramatike kategorije nisu potvrene u egzotinim jezicima. Zato su lingvisti utvrdili da postoji beskonana i nepredvidiva raznovrsnost jezika. Raznovrsnost jezike univerzalije i tipovi jezika. Meutim, kasnije je Noam omski tvrdio da je raznovrsnost samo na povrinskoj strukturi, a ne i na dubinskoj. Za uspean opis jezika ispitiva mora znati kojim svojstvima se karakterie jezik uopte, to je u vezi sa jezikom tipologijom i jezikim univerzalijama koje se, pak, ne mogu proveravat i ili dopunjavati ako ne crpe znanja iz opisa konkretnih jez ika. Trebalo bi da ispitiva na teren poe sa popisom svih

gramatikih kategorija (rod, broj, vid, ivo, neivo, brojivo, nebrojivo...) i inventarom tipova jezika. Meutim, greka bi b ila stavljani ispitivani jezik na silu, to esto ine prevodioci ili osobe zaduene za kontakt, nego bi trebalo biti otvoren za nove kategorije i tipoloke crte. Ispitiva mora znati gramatike kategorije i tipologiju (tipoloke osobenosti jezika), ali ga on e ne smeju sputavati, ve mora biti otvoren za njhove dopune i korekc ije. Broj:

jednina, mnoina (imenice, pridevi) Broj se ne odraava u korenskim jezicima, ali se vidi u prevoju vokala (woman women) paukal (od dve do etiri osobe), dual, zbirna, supletivizam prase prasci, prasii Line imenice mogu da imaju mnoinu Dedovci, ikovci, Petrovci ponavljanje korena

Metode uzimanja jezikih informacija dovodimo u vezu sa psiholingvistikom i psihologijom budui da je u ovim disciplinama veoma znaajan eksperiment (sa ivim ljudima). To je jedna od bitnih osobina i terenskog rada i terenske lingvistike. Izvor informacija u terenskoj lingvistici je uvek informator. Postoji nekoliko proverenih metoda i svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Postoje tri osnove metode: 1) Elicitacija (ispitivanje) 2) Posmatranje 3) Posmatranje sa uestvovanjem 1) Elicitacija podrazumeva razgovor sa informatorom pri emu oni daju: a) kontekst za odreenu re ili gramatiku konstrukciju b) prevodni ekvivalent c) ocenu stilske ili gramatike korektnosti odreen e sintagme a) Prednosti: dobijaju se fonetski prirodni iskazi, mogu se meriti. Nedostaci: razulatiti zavise od kreativnosti isptivaa i prijemivost sagovornika. Lako moe doi do pogrenog razumevanja koje moe proi neprimeeno, a nekada se mogu dobiti sintaksiki, semantiki i pragmatiki udni iskazi. Primer za kontrastivno ispitivanje: Dobro jutro! Kako si? Jesi poranio? (pozdravljanje ujutru : grki) b) Majka Prednosti: Lako je kad poinje rad sa nepoznatim jezikom (uvek traimo parove: mama-tata, brat-sestra). Daje dobre podatke za rad na fonetskom inventaru. Ovo je dobro za bazini leksikon i leksiku komparaciju sa jezikom koji zna. Lako je sprovodljiv i merljiv metod. Nedostaci: ne daje kompletnu sliku nastavaka, moe lako doi do pogrenog razumevanja zbog pogrenog konteksta, ogranien je broj leksema koje se mogu prevesti i preterano kooperativan sagovornik moe stvoriti neologivan ili kalk u elji da bude veoma koristan.

c)

Mogu li da kaem...? Da li je pravilno...? Da li da ti pomognem?

Prednosti: merljivost, mogu dati podatke za domene koje je teko uporediti, daje uporedne podatke za pojedine oblasti Mane: esto se ne testira prihvatljivost izraza, ve konkteksta koji je za njega dat i esto moe biti u suprotnosti istog i li razliitih informatora. 2) Posmatranje komunikacije ispitiva organizuje komunikaciju i onda se trudi da bude samo pasivni posmatra. U ovom sluaju dobijaju se kvaziprirodni podaci. (Ti pria, a zna da te neko posmatra neprirodno) Ispitiva inicira prianje prie, vica i slino. Najbolje je inicirati priu u kojoj e informator izneti svoje emocije i zavoraviti kako pria , a misliti na ta pria, npr. Kod pria o ratu, vercovanju, zaljubljenosto. Opis slike ili snimka igra spajanja: Pera peva. Pera peva u sobi. 3) Posmatranje sa uestvovanjem Re je o sakupljanju podataka na terenu (kako psihologija pomae da sakupi informacije). U posmatranju sa uestvovanjem dobijaju se naturalistiki podaci ili spontati govorni podaci. Spoljanja interferencija je ograniena u odnosu

na injenicu da se komunikativni dogaaj posmatra i snima. Pravi se prirodni konktekst (prianje prie, rituala, konverzacija...) Prianje prie predstavlja monolog na odreenu zadatu temu. Prednosti: dobija se fonoloki, semantiki i sintaksiki prirodni iskaz. Ako je tematski sreen, dobija se uvid u jednu kulturu i obino se koriste teme (priajte o Uskrsu). Uoavaju se frekventne jezike karakteristike. Nedostaci: Ovaj se metod ini prirodnim, ali zapravo nije zato to kulturne okolnosti nisu uzete u obzir. Nemogue ga je dobro kontrolisati i mnoge odlike nisu merljive zbog jedinstvenog izvoenja pojedinanih govornika. Podaci koje dobijamo iz konverzacije (dijaloga) u koju se ukljuuje posmatra-ispitiva: Prednosti podaci su najprirodniji, a dobijaju se i informacije o kulturi; nedostaci: konverzacija se ne moe uvek kontrolisati, teko je inicirati konverzaciju, naporno je transkribovati, a i teko je posle analizirati. Sve u svemu, posmatranje sa uestvovanjem generalno kontrolie okosnicu jezike dokumentacije i vana je komponenta korpusa podataka. Metod uenja jezika Meu terenskim lingvistima vodi se polemika da li ispitiva treba da naui jezik koji ispituje. Preovlauje miljenje da e s e znanjem jezika koji se ispituje informator i zajednica otvoriti za ispitivaa, a i da e on (ispitiva) moi koristiti sve raspoloive metode sakupljanja jezikih podataka. U savladavanju jezika koji se ispituje ispitivau e svakako biti od korist i teorija usvajanja jezika kod dece ili teorija dejeg jezika. U Srbiji ovim problemom bavio se Milivoj Pavlovi, a kasnije Senka Savi, Vera Vasi, Mirjana Joci... Od koristi je i poznavanje metoda uenja stranih jezika (vidi knjigu Julijane Vuo) Metod otkrivanja jezikih injenica Ovaj metod dovodimo u vezu sa tehnikom deifrovanja. Za uspeno deifrovanje bitni su sledei elementi: 1) treba odrediti tip elementarnih jedinica koje se koriste na nivou supstancionog izraavanja jezika (slogovi, rei), tj. Kako ralanjavati tekst: na zvukove, slova, foneme, slogove, rei.. 2) treba utvrditi da li se jezik koji ispitujemo i jezik posrednik slau ili razlikuju u inventaru jezikih kategorija. 3) Treba utvrditi vanjeziku situaciju zabeleenju odreenim tekstom (referencijalnost sadraj teksta) Primer: kritsko-mikensko linearno pismo B kada je Evans naao glinene tablice, nije znao ni elemetarne stvari, ni jezik na kojem je napisan, ali ni sadraj teksta. Meutim, kada je Alis Kober ustanovila slogovni karak ter pisma i kada je Vengris izneo hipotezu da su tekstovi na grkom jeziku, ispunjena su bila prva dva elementa. Pismo je deifrovano i tekst je proitan. Terenska lingvistika se koristi metodama deifrovanja, ali ih i bogati svojim iskustvima. Treba razgraniiti etapu otkrivanja gramatikih fakata od etape njihovog opisivanja. Sama kolekcija gram. injenica jo ne predstavlja kompletan gramatiki opis. Metod opisa jezika Konani cilj terenskog rada jeste nauna deskripcija jezika-objekta. U tom opisu moraju se obavezno koristiti rezultati teorijske lingvistike koja deskriptivistima daje naunu aparaturu za opis jezika. Terenska lingvistika je izuzetna prilika za proveru odreenih teorija na konkretnom jeziku. Dobar opis svakako e biti dobra osnova za ko rekciju ili za stvaranje novih teorija. U tim opisima neophodno je komparirati stanje sa stanjem u drugim opisima poznatih i manje poznatih jezika. O istorijatu terenske lingvistike Do 19. veka lingvisti su svoja istraivanja svodili na prouavanje pisanog materijala na indoevropskim jezicima, prvenstveno klasinim testirajui teorije o jezikoj strukturi i istoriji. U tom periodu lingvisti su retko izlazili na teren, a informac ije o egzotinim jezicima su dolazile prvenstveno od misionara koji su se bavili egzotinim jezicima prvenstveno sa utilitarnog aspekta. Naime, trebalo je nauiti jezik naroda ili plemena i na njega prevesti bogoslubene knjige. U 19. veku prvi istraivai koji su otili na teren bili su antropolozi koje su zanimali audoktoni j ezici Amerike i Azije, ali i dijalektolozi u Evropi koji su prouavali lokalne dijalekte i folklor. U 19. veku poeo je i rad na lingvistikim atlasima. Danas postoji posebna nauna oblast koja se zove lingvistika geografija ili dijalektoloka geografija, koja se bavi kartografisanjem horizontalne ili prostorne raslojenosti jednog jezika, odnosno dijalekta. Vertikalno raslojavanje jezika uzrast, pol Horizontalno u jednom selu se govori na jedan nain, a u drugom na drugi. U lingvistikim atlasima prate se areali, tj. Prostiranje odreenih jezikih pojava, zatim se tumae t areali, a zatim izvode odreeni zakljuci. Vei broj lingvistikih karata ini dijalektoloki atlas. U njima su sistematski i uporedno prikazane varijacije i rasprostranjenost svih vanijih jezikih crta na izabranoj teritoriji. Ti atlasi su znaajni za dijalektologiju, istoriju jezika i kulture i naroda, za etimologiju, te predstavljaju fundamentalne tekovine civilizovanih naroda.

Primer: opteslovenski lingvistiki atlas

Pitanja sa papira

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

Elementi dijalekata u srpskoj I zapadnoevropskoj lingvistici Hijerarhija jezickih idioma od idiolekata do narecja Pojam dijalektologije, tradicionalne dijalektologije Beliceva upustva za sakupljanje dijal. materjala Kako je belic sakupljao dijal. materjal Nacini sakupljanja leksike Iz srpske literature zapamtini neki od udzbenika dijalektologije I neki rado o metodama izucavanja dijalekata Lingvisticka geografija ( v. beleske I i istorijati: razlika izmedju Nem I Fr Znacaj lingvisticke geografije u resavanju teor. I prakti. Pitanja tradic. Dijalektologije Tipovi atlasa Iz literature zapamtiti neki od uptinika Soc. Dijalektologija ( sociollekt, predmet soc. Dij. I razlike prema trad. Individualni I grupni intervjui Definicija vernakulart <<<< ne znam tacno sta pise Opis ispitivanja Subjektinih Tajni jezici, karakteristike, podela sociolekata I metodi prikupljanja gradje o tajnim jezicima, nazivi tajnih jezika.

Napomene o terenskoj lingvistici Metajezik, primer 1: Ispitivacica iz Banata ispituje dedu iz Srema ( kaze: bio sam kuci, terao sam u kucu( a ne do kuce), bundeva=luda) To je komentar o znacenju reci u jeziku Primer 2: Komentar informatora o bilingvizmu: baka iz rumunije ima zeta Arapina koj studira u Beogradu >> Srpski se govori najbolje u Beogradu I on govori bolje od babe Srpkinje Metajez. Komentar: upotrebis stranu rec, informator je prevede Postoji konfuzija zbog pogresne terminologije: ulica- napolje ili sokak Da bi se reci pojasnile, informatory koristi sinonime ili reformulacije

Stvari o kojima treba razmisljati pre odlaska na teren:

25. Proci obuku ( ici na kurs) tu se uci sta sme I ne sme da se pita informatory 26. Teorjiska priprema, citanje o egzoticnim jezicima I jezicima koji su najblizi teoriji koju ispitujes, o tipovima jezika, citanje etnologija I antropologija, geografske rilerature, zdravstvene. 27. Izbor pravog mesta za istrazivanje ili se sami odlucujemo ili nas neko salje. 28. Finansiranje ( osmisliti fond para ) 29. Pripremljenost na uspone I padove. Pad kulturoloski sok 30. Arhiviranje gradje I njena publikacija

Tipovi Lingvistike

31. Deskrptivna 32. Primenjena 33. Teorijska

Medjusobno se dopunjuju. Deskriptivni lingvisti smatraju da se lingvisticki dokumetuje sustina ligv. Discipline. Treba snimiti gradju, prepisivati sa snimaka, publikovati, opisivati ( pisanje gramaticko pravljenje recnika ali I objavljivanje snimljenih tekstova.) Bitno je kako se koristi jezik u kontekstu I u zajednici na terenu. Primenom raznih metoda I teorija cesto otezava citanje opiisa ispipitanog jezika. Ti opisi trebalo bi da budu zasnovani na dosta primera kako bi citaocu pojasnili izlozenu teoriju. Takodje je vazno da se unapred objasnki znacenje svih upotrebljenih termina. Lingvisticki antropolozi posmatraju prvenstveno kako se koristi jezik I oni kroz jezik otkrivaju tip culture, a ter, lingvisti kroz kulturu, zapisivanje obicaja, otkrivaju jezik. 2. Prakticari opisuju neopisane ili slabo opisane jezike koristeci _____ siroke povrsine da bi se utvrdilo sta je moguce I nemoguce u ljudskom jeziku. 3, Medjutim teoricari na osnovu maternjeg jezika analiziraju jez. Karakteristike koristeci duboko uski pristup. U SAD od 1920. Sapir I Blumfild bili prakticari, a od 60. nastupa Comski kao teoricar generativne gramatike. U Australiji od 1970. ja vio se veliki talas prakticara, koji su doktorilali na nepoznatim jezicima Australije. Teoricari nude putokaze za potragu novih kategorija I pomoc u analiziranju podataka, a oni svoje teorijske poglede moraju uskladjivati zapisima I stanjima u raznim prikupljenim jezicima. Australijska iskustva: do prvih doseljavanja Evropljana 1803. u tasmaniji se govorilo 10tak aboridzinskih jezika. Posle smrti Trungfini ( zena ) 1876. vise nije bilo nijednog govornika tih jezika. Od tih jezika ostalo je samo po nesto napisano engleskim pismom. Deca Aboridzinki I Engleza danas se nazivaju Palavi, ali govore samo engleskim jezikom. Postoje pokusaji da se rekonstruise Palavi jezik. Godine 2001. procenjeno je da oko 250 jezika koji su govoreni u celoj Australiji, samo se 17. moze smatrati zivim, aktivnim, snaznim jezicima. Preostalo je jos 90, a samo se 20 jezika prenosi sa generacije na generaciju. Kriterijumi za opisanost jezika Dobro opisan jezik je onaj koj ima gramatiku od 200-300 strana I recnik svakodnevnog govora. Skromno opisan jezik ima gramtiku I recnik od 100-200 strana Sa manje od 100 strana bio bi jezik koji je predstavljen u vidu skracenog zapisa Faze u izradi lingvistikog atlasa: 1) najpre se odreuje prostor (region, nacija ili emo razne narode ukljuiti), a u okviru prostora izradi se mrea punktova (selo ili naselje iz kojeg se uzima jezika materija) 2) pristupa se sastavljanju upitnika pomou kog se u svim izabranim punktovima na identian nain sakuplja graa. Odlike dobrog upitnika:

ne sme biti preopiran odgovor na jedno pitanje treba da ima viestruku namenu, tj. da je koristan za prozodiju, leksiku, semantiku. Pitanja treba da su razvrstana po semantikim oblastima i da imaju logiki sled (majka -otac-sestra)

3) Posle sakupljanja materijala prave se indeksi grae, tj. klasifikuju se odgovori na svako pitanje iz svih punktova. Kako se zove...?

peto kokot oroz pijevac peto

4) Na osnovu indeksa pravimo legendu koja ukljuuje simbole koji e biti stavljeni na kartu. Na svakoj kart i mora biti primenjen isti redosled simbola. Najmarkantniji simbol trebalo bi zatamniti. Legenda za pitanje br 1:

Koren je isti, ali ne i sufiks: peto petao 5) Zatim se ovi simboli unose na kartu

6) iscrtavaju se izoglose (linija koja razdvaja ove simbole) Izoglosa je linija koja deli dve jezike pojave, tj. koja oznaava granice areala. Areal je prostor na kojem se javlja odree na jezika pojava. Zavisno od jezikog nivoa izoglose se dele na:

izofone (linija prostiranja fonetsko-fonolokih pojava) izotone (linija prostiranja prozodijskih pojava) izomorfe izolekse izoseme (semantike pojave)

7) zavrna analiza podrazumeva utvrivanje pravca i snopova izoglosa na svodnim kartama (ocrtavanje areala i njihovo tumaenje geografskim, istorijskim, kulturnim, verskim i drugim faktorima) * snop izoglosa zakljuujemo uticaj Turaka -Metodom lingvisticke geografije resena su mnoga teorijska i prakticna pitanja. 1. Ona je prva egzaktno definisala dijalekat i tip njegovih granica. 2. Izoglose obicno u jednom delu jezickog prostora dokazuu snopove koji okruzuju teritorijalno jezgro istovetnih govora. Ono cini centar od kojeg se ka periferiji siri zona vibracija ili ukrstanja razlicitih izoglosa. 3. Pri usled razlicitih barijera na odredjenoj teritoriji prekidaju se pojedine izoglose i one tada predstavljaju jezicke oaze u kojima se cuvaju arhaicne ili javljaju inovativne crte. 4. Na dijalekatske granice su uticale srednjevekovne politicke, drzavne i teritorijalne podele. Utvrdjeno je da su one postale irelevantne nakon 300 godina, a da se posledice podele osecaju vec nakod 30 do 40 godina. U poslednja 2 veka presudnu ulogu u formiranju dijalekata pejzaza imaju politicke granice. 5. Politickim podelama znantno doprinose i geografske prepreke, te se tu formiraju veoma gusti snopovi izoglosa.

6. Pripadnost razlicitim religijskim konfesijama utice na javljanje pojedinih izoglosa. 7. Govor sela uglavnom je podlozan uticaju vecih urbanih sredina, ali ne i susednih ruralnih mesta. 8. Iz prestiznih gradskih centara siri se i uticaj standardnog jezika na dijalekte u zaledju. 9. Tako kulturni centri i standardni jezik mogu da iniciraju jezicke inovacije. One mogu da se sire postepeno, narocito najznacajnijim putevima komunikacije. 10. Arhaicnost pojedinih govora uslovljena je nepostojanjem nekadasnjih trgovackih i bilo kojih drugih komunikacija.

Lingvisticka geografija kod Nemaca Prvi pokusaj izrade dijalekatskog atlasa javio se u Nemackoj, 1876. godine. Nemacki naucnik Georg Wenker (1832 1911) pod uticajem mladih gramaticara ispituje nemacke dijalekte da bi dokazao postojanje ostrih dijalekatskih granica. Medjutim, ispostavilo se da svaka rec ima svoju teritoriju na kojoj se javlja, kao i svoju istoriju. Wenker je gradju sakupio metodom posrednog anketiranja. Naime, on je upitnik od 40 kratkih recenica na standardnom jeziku poslao uciteljima i drugim obrazovanim osobama po svim naseljenim mestima i od njih zahtevao da ih prevedu na njihov dijalekat. Idiom svakodnevni govor. Buduci da je ispitivao govor svih naseljenih mesta, on je imao apsolutno pokrivenu mrezu punktova. Odgovori su na karti predstavljeni pomocu geografskih simbola i drugih znakova. Lingvisticka geografija kod Francuza Osnivacem lingvisticke geografije smatra se Zilijeron (1854 1925), koji se jos kao dete upoznao sa kartografisanjem, buduci da je ucestvovao u ekspedicijama svog oca prilikom izrade geoloske karte Svajcarske. Zilijeronov saradnik Edmond Edmont (saradjivali 1897 1901) bio je trgovac; pod rukovodstvom Zilijerona popunio je upitnik u 639 izabranih punktova u Francuskoj i frankofonim delovima Belgije, Svajcarske i Italije. U Zilijeronovom atlasu uz svaki punkt nisu stavljani simboli kao kod Wenkera, vec su upisivane dobijene forme reci. Zilijeron je prikupljao fonetske podatke a to je zabelezio doslednim fonetskim alfabetom. Intervijuisao je muskarce izmedju 15 i 85 godina, koji su se u svojim lokalnim sredinama smatrali za intelektualce i dobre narodne govornike. Njegov atlas je objavljivan od 1902. do 1910. u 35 tomova, sa 1920 karata. Lingvisticka geografija kod Slovena Na 4. medjunarodnom slavistickom kongresu u Moskvi doneta je odluka da se izradi Opsteslovenski lingvisticki atlas (OLA). Upitinik za OLA ima 3454 pitanja koja se odnose na fonetiku, prozodiju, morfologiju, leksiku, tvorbu reci i sintaksu. Tadasnji srpsko-hrvatski jezik zastupljen je sa 77 punktova, a naporedo je poceo i rad na srpsko-hrvatskom dijalekatskom atlasu, ciji upitnik sadrzi 2100 pitanja, ali nema onih vezanih za sintaksu. Broj punktova posle raspada srpsko-hrvatske jezicke zajednice 800. Posebno se radi SDA srpsko dijalekatski atlas, u kome isto ima 800 samo srpskih punktova. Gradja je sakupljena za SDA i u pripremi je prvi leksicki tom. Srpski lingvisti dali su veliki doprinos u radu na opsteslovenskom lingvistickom atlasu (OLA) i na opstekarpatskom dijalekatskom atlasu (OKDA) i evropskom lingvistickom atlasu ( ALE atlas linguarium Europae). Uglavnom svi slovenski narodi priveli su kraju rad na lingvistickim atlacima. Medju njima jedino juznosloveni (osim Bugara) znatno zaostaju. Pre nas su i Makedonci izdali prvi tom svog lingvistickog atlasa. Interesantno je da su svi njihovi lingvisti radili svoje magistarske ili doktorske teme na dijalekatskom korpusu. Terenski rad u Velikoj Britaniji Od 1910. do 1940. britanski antropolozi kao sto je Malinovski, stavljali su akcenat na terenski rad i proucavanje lokalnih jezika. Od 1930. do 1960. ispituju se azijski i africki jezici, medjutim, izmedju 1970. do 2000. terenski rad je zamro jer je u tom periodu dominirala lingvistika Noama Comskog. 2003. osnovano je udruzenje za terenski rad, te su svi profesori i asistenti ucestvovali u njemu. Istrazivanje engleskih dijalekata zapocili su Judzin Dit i Harold Orton 1848. Terenski rad u Severnoj Americi Franc Boaz je bio veliki zagovornik antropoloskog i lingvistickog terenskog rada medju izvornim americkim zajednicama. U periodu od 1890. do 1940 sponzorisao je i obucio vise generacija istrazivaca. Njegovi studenti bili su Edvard Sapir (tradicionalni atropolog, ali i dobar lingvista), Glunfild i drugi. Oni su radili na istrazivanju kalifornijskih i indijanskih jezika. Franc Boaz je takodje obucio izvorne govornike da sami istrazuju svoje jezike i da zajedno sa njim publikuju rezultate. Zalagao se za to da ispitivac obavezno nauci jezik koji istrazuje. Terenski rad se formalizuje 1992. formacijom komiteta za ugrozene jezike i njihovo ocuvanje. Americko ligvisticko drustvo 1994. izdaje proglas o potrebi dokumentovanja lingvisticke raznovrsnosti. Od tada se redovno odrzavaju naucni simpozijumi, predavanja i kursevi, odnosno obuke.

1. Elementi definicije terenske lingvistike su: a) _, b) _, c) _, d) _, e) _. (5) 2. Ispitivacu informator daje: a) _, b) _, c) _. (3) 3. ta je jezikposrednik? (1) 4. Veze izmedu terenske lingvistike i metoda ucenja jezika ogledaju se u: a) _, b) _. (2) 5. Da li je tacna tvrdnja da sociolekt predstavlja vertikalnu raslojenost jezika? DA/NE (1) 6. ta je izoglosa? (1) 7. Objektivan poloaj informatora u drutvu procenjuje se na osnovu: _. (1) 8. U ispitivanju tajnih jezika, vode se dve vrste dijaloga: a) _, b) _. (2) 9. Dobro opisan jezik ima recnik i gramatiku od _ do _ stranica. (1) 10. Osobenosti francuske lingvisticke geografije su: a) _, b) _, c) _. (3)

Like Follow Post Report April 23 at 1:51am