ЈУ ОШ “Георги Стојков Раковски“

Бања Лука

Припрема за час
Разред: VIII

Предметни наставник: Миљана Орашанин

Предмет: српски језик

Тема: Мјесне реченице

Тип часа: обрада новог градиава (час граматике)

Облик рада: фронтални

Метода рада: монолошка, дијалошка, дедуктивна,аналитичко-синтетичка

Наставна средства: свеска, табла, уџбеник

 Наставни циљеви
Образовни циљ
Синтетизовати знања из граматике стечена на претходним часовима о
зависносложеним реченицама. Подстакнути ученике на подјећање знања да зависне
реченице према функцији коју врше дијелимо у шест врста: субјекатске, предивативне,
апозицијске, атрибутске, прилошкоодредбене и објекатске. Поновити знања о прилошким
реченицама, прилогу као врсти ријечи и прилошким одредбама као реченичном члану и
увести нови појам мјесне реченице.

Васпитни циљеви
Подстицати ученике да запажају и препознају мјесну реченицу. Утицати на
усвајање знања о мјесној реченици и њеним одликама. Подстакнути ученике на синтезу
знања о зависним мјесним реченицама које су стекли на часу.
Функционални циљеви
Оспособљавање ученика да препознају зависну мјесну реченицу. да сами дају
примјере мјесних реченица и да препознају везнике мјесне реченице.
Мотивисање ученика за рад
Мотивисање за усвајање знања о зависним мјесним реченицама прилагођава се
радним условима и знању ученика из граматике стеченом на претходним часовима. Један
од значајних облика побуђивања заинтересованости и свјесне активности ученика јесте
полазака од најједноставнијих примјера и дефиниција ка њиховим комплекснијим
нивоима и облицима. Служећи се дедуктивном методом, полазећи од општих и
једноставих појмова (реченица, проста реченица, сложена реченица,прилог, прилошка
одредба) ученицима предочити нове појмове и њихове особине (зависносложена
реченица, главна, зависна, мјесна). Служећи се конкретним примјерима зависних мјесних
реченица ученицима појаснити мјесне реченице и њихово препознавање на основу
везника.

2
 Ток часа

Уводни дио часа

Разговор са ученицима дијалошком методом. Постављањем продуктивних питања
поновити претходна знања сложеним реченицама, врстама зависних реченица, прилозима
као врсти ријечи и прилошким одредбама као реченичном члану: Шта су сложене
реченице? –Које врсте зависних реченица познајемо? –Шта је прилог?-Наведи примјер
прилога за мјесто!- Шта јеприлошка одредба? Наведи примјерприлошке одредбе за
мјесто? -Наведи примјер мјесне реченице!

Главни дио часа

Дијалошком методома на основу конкретног примјера користећи се продуктивним
питањима и дедуктивном методом ученике навести да дефинишу мјесне реченице.
Примјер: Вјетар јауче кроз огољело грање и чисто сијече гдје дохвати по голој кожи.
- Од колико простих реченица је састављена ова зависносложена реченица? - Шта
је главна, а шта зависна реченица у наведеној сложеној реченици? –Коју функцију и
значење има истакнута зависна реченица?

Наведена реченица има мјесно значење. Њом се означава мјесто вршења радње предиката
главне реченице: Вјетар сијече (ГДЈЕ?) гдје дохвати по голој кожи. Наведена зависна
реченица настала је тако што је прилошка одредба за мјесто (по голој кожи) проширена
предикатом (дохвати) и везником (гдје).

по голој кожи.(синтагма у функцији прилошке одредбе за мјесто)

Вјетар...сијече
гдје дохвати по голој кожи.(зависна реченица у функцији
прилошке одредбе)

Зависна реченица којом се обиљежава мјесто вршења радње главне реченице назива се
мјесна реченица. Мјесна реченица се односи према главној реченици као што се прилошка

3
одредба мјеста односи према предикату, јер и она врши функцију прилошке одредбе за
мјесто.

-Упореди сљедеће двије групе сложених реченица са зависном мјесном реченицом. – Уочи
уз које се ријечи из главне реченице везују мјесне реченице и који су везници мјесних
реченица.
1. –Потражи ме гдје смо се први пут срели.
- Нека иду куда их ноге носе.
- Вратили су се одакле су и дошли.
2. - Потражи ме тамо гдје смо се први пут срели.
- Пришао сам им дотле докле су ми дозволили.
- Сједи ту гдје има мјеста.

У првој групи примјера мјесна реченица везује се за глаголе и одређује мјесто вршења
њихове радње. У другој групи примјера мјесна реченица везује се за прилоге са мјесним
значењем (тамо, дотле, ту, гдје). У оба случаја мјесна реченица има функцију прилошке
одредбе а везници су јој прилози: гдје, куда, докле.
Према томе, у мјесне прилошкоодредбене реченице спадају само оне зависне реченице
које се везују за глаголе или прилоге из главне реченице показујући мјесто вршења
радње главне реченице.

Завршни дио часа

Дијалошком методом поновити шта прилог, прилошка одредба и мјесна реченица.
Усмено дијалошком методом поновити дефиницију мјесних реченица и везнике који је
одликују, као и за коју врсту ријечи се везују из главне реченице.
Ученицима дати домаћи задатак: На основу претходно анализираних примјера
самостално наведи три примјера мјесних реченица!