СТРУКА: Све струке

Занимање: Сва четворогодишња занимања

Предмет: Српски језик
Опис: Општеобразовни предмет
Модул: Синтакса
Датум: Шифра: 01-0П-11 Редни број: 11
Сврха:
Модул је развијен да омогући ученицима да стекну основна знања из синтаксе српског језика, те да
усвојено знање примијене у усменој и писменој комуникацији.
Специјални захтјеви / Предуслов
Модули из граматике: 01-ОП-03, 01-ОП-05, 01-ОП-08
Циљеви:
- упознавање система српског стандардног језика на синтаксичком нивоу
- упознавање и разликовање синтаксичких јединица и разумијевање односа међу њима,
- развијање способности анализе, повезивања и уопштавања на језичким примјерима
- овладавање правописном нормом у вези с реченицом
- примјењивање стеченог знања
- развијање језичке културе

Јединице
1. Синтаксичке јединице
2. Независносложене и зависносложене реченице

Резултати учења Смјернице за наставнике

1.Синтаксичке јединице
Ученик ће бити способан да:
- објасни појам синтаксе и синтаксичких јединица,
- препозна синтагму и разликује врсте
- показати како се графички могу
- открива и разумије везе и односе међу члановима
синтагме,
Наставник ће планирати рад према
способностима ученика у одјељењу и
условима у којима ради (простор, опрема,
наставна и материјална средства). Јединица 1
Дефинисати синтаксу, синтаксичке јединице
(ријеч, синтагма, реченица).
Објаснити везе међу члановима синтагме,
показати на примјерима
- уочити главни и зависни дио синтагме, те
како се зависни дио односи према главном:
- рекција (управљање): главни дио синтагме
управља граматичким својствима зависне;
представити односи у синтагми и сложеној
реченици

- извести закључак о врстама синтагми:

именичке, придјевске, глаголске и прилошке;
- ученици стварају своје примјере и записују
их те уочавају граматичке везе (рад у
- графички представи синтагму, паровима).

На примјерима откривати својства реченице,

вјежбати;

- наведе дијелове реченице и њихова
обиљежја,
- анализира реченицу одређујући врсту и службу
ријечи,
- разликује релативна, индикативна и
модална значења глаголских времена.
- aнализирати ред ријечи у реченици (на
књижевном тексту):
2. Независносложене и зависносложене реченице
Ученик ће бити способан да:
- разумије шта је комуникативна, а шта
предикатска реченица,
- уочи шта повезује предикатске реченице,
- открије модел сложене реченице,
- објаснити слагање реченичних чланова.
Припремити задатке;
- провјерити ниво знања ученика о
врстама ријечи и синтаксичкој служби
ријечи;
- рад у групама;
- свака група обради један
реченични члан служећи се уџбеником.
Свака група уради плакат на папиру већег
формата: основни подаци о дијеловима
реченице;
- изложити плакате;
- сваки ученик одговара на постављена
питања о дијеловима реченице;
Припремити задатке за понављање и
утврђивање;
- на конкретним примјерима одредити врсту
ријечи и реченичне дијелове;
На примјерима објаснити различита значења
глаголских времена.
Уочавати ред ријечи у реченици и утицај на
значење:
- основни ред ријечи,
- стилски обиљежен ред ријечи,
- аутоматизован ред ријечи;
- рад у паровима;
- коментар и закључак.
Јединица 2
Oбјаснити различита тумачења реченице;
Објаснити подјелу реченица према саставу;
- групни рад;
- свакој групи дати текст с неколико
независносложених реченица;
- ученици препознају колико има
предикатских реченица у сложеној, исписују
их и уочавају шта их повезује (везник или
интерпункцијски знак);
- коментарисати резултате.
Модел препознавања сложених реченица:
- утврдити колико има предиката,
- колико је предиката, толико је реченица,
- утврдити зависи ли једна реченица од друге,
- утврдити шта их повезује.
Објаснити врсте независносложених
реченица;
- ученици препознају врсте
независносложених реченица у уводном

- разликује врсте независносложених реченица,
- утврди начин препознавања зависносложених
реченица,
- разликује зависносложене реченице,
задатку.
Рад у паровима
- припремити задатке за понављање и
утврђивање:
- објаснити модел препознавања на новим
примјерима,
- од предикатских реченица направити
сложене,
- одредити врсте независносложених реченица
на примјерима,
- означити запете;
- презентовање радова и корекција резултата.
Поновити о дијеловима реченице
постављањем питања ученицима;
- рад у паровима;
- припремити текст - задаци допуњавања;
- поћи од дијелова реченице (субјекат,
предикат, објекат, атрибут);
- дијелове реченице замијенити зависном
реченицом, нпр.: Раноноранилац двије среће
граби.
- _________________ двије среће граби.);
-презентовати (Ко рано рани, двије среће
граби...);
-извођење закључка да се у зависно-сложеним
реченицама зависна реченица односи према
главној као један од дијелова реченице.
Објаснити зависносложене реченице
(субјекатске, предикатске, објекатске,
атрибутске) према моделу препознавања
зависносложених реченица:
- утврдити колико има предиката,
- колико предиката, толико реченица,
- утврдити која је реченица главна, а која
зависна,
- одредити како се зависна реченица односи
према главној (као субјекат, предикат...)
- именовати врсту реченице.
Адвербијалне реченице обрадити методом
слагалице:
- формирати групе од 8 чланова (колико је
адвербијалних реченица) ;
- то су матичне групе А, Б, В, Г... - сваки
ученик из групе добија један број А1, А2,
А3...Б1, Б2...
- сваки број добија свој задатак (написан на
папиру);
- све јединице сједну за исти сто, двојке за
други и тако редом, формирајући експертне
групе;
- у овим групама сви ученици проучавају и
коментаришу исти текст, нпр.: јединице
 проучавају мјесне реченице, двојке временске,
тројке начинске...
- кад у експертним групама науче свој дио
градива, враћају се у матичне групе и
подучавају остале што су прочитали и
научили;
- остали чланови групе праве биљешке;
- ученици међусобно разјашњавају појмове и
уче од других, али и једни друге.
Рад у паровима;
- за увјежбавање и понављање припремити
задатке:
- препознати у тексту зависносложене
реченице;
- одредити врсту зависносложених реченица;
- од предикатских реченица направити
тражену зависну;
- анализа резултата.

Рад у групама;
- ученици ураде таблице које упућују на
правила о писању интерпункцијских знакова с
примјерима у којима је примијењено
наведено правило;
- служити се уџбеником или правописом.

Провести правописну вјежбу:

- индивидуални рад:
- правописно уредити текст и ставити
интерпункцијске знакове;
- ученици замијене радове и исправљају
грешке једни другима;
- на графофолији истакнути правописно
- испита ред реченица у сложеној реченици уређен текст.
(инверзија, уметнута реченица)

- правилно употребљава интерпункцију у

сложеној реченици

- графички представи односе у зависносложеној

реченици

Интеграција
Модул ОП-01-10
Извори

- Ж.Станојчић-Љ.Поповић, Граматика српскога језика

- Стевановић М., Граматика српског језика
- Правипис српскога језика, МС,1993.
 - Милорад Телебак, Говоримо српски,"Глас српски" Бања Лука
- одабрани текстови из књижевних дјела
- Приручник за наставнике, ЕУ ВЕТ програм, 2006.
Оцјењивање
Ученици морају унапријед бити упознати с техникама оцјењивања и критеријумима оцјењивања;
- ученици морају остварити минимално 50% свих дефинисаних резултата учења у свим одабраним
техникама оцјењивања;
Разрада техника оцјењивања
1. Усмени испит
Оцјењује се:
- презентација групног рада / рада у паровима/ индивидуалног рада о темама у области
синтаксичких јединица, независносложених и зависносложених реченица;
- одговори на питања која постављају ученици;
- однос ученика према наставној грађи - предмету, другим ученицима и наставнику.
2. Тест
- на крају модула;
- задаци предвиђени за тест су из дефинисаних тематских јединица;
- тест је бодован и садржи 20 питања;
- рад ученика на тесту траје један школски час.

Важност тематских јединица

1. Синтаксичке јединице 50%
2. Независносложене и зависносложене реченице 50%
Преглед техника оцјењивања
1. Синтаксичке јединице, усмени испит, тест;
2. Независносложене и зависносложене реченице, усмени испит, тест.