Припрема за час

Разред: VIII

Предметни наставник:

Предмет: српски језик

Тема: Зависносложене реченице

Тип часа: обрада новог градива (час граматике)

Облик рада: фронтални

Метода рада: монолошка, дијалошка, дедуктивна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства: свеска, табла, уџбеник

Наставни циљеви
Образовни циљ

Синтетизовати знања из граматике стечена на претходном часу. Подстакнути

ученике на подјећање знања о односу које просте реченице могу имати у сложеној
реченици: независни и зависни. Тумачењем сложених реченица у зависном и независном
односу подстакнути ученике на дефинисање независносложених и зависно сложених
реченица. Усвајање подјеле односа у независносложеним реченица: саставни, супротни,
раставни и градациони. Указати на везнике који припадају саставним раставним,
супротним и градационим реченицама. Укључити нове појмове везаних за
зависносложене реченице: главна реченица и зависна реченица. Указати да зависне
реченице према функцији коју врше дијелимо у шест врста: субјекатске, предивативне,
апозицијске, атрибутске, прилошкоодредбене и објекатске.

Васпитни циљеви
Подстицати ученике да запажају и анализирају разлике међу односима
зависносложених реченица. Утицати на усвајање знања о односу зависносложених
реченица и њиховим подјелама. Подстакнути ученике на синтезу знања о
зависносложеним реченицама које су стекли на претходим часовима.

Функционални циљеви
Оспособљавање ученика да препознају зависносложене реченице. Уочавање
разлике између зависне и главне реченице. Препознавање зависносложених реченица и
њихова подјела на главну и зависну. Оспособљавање ученика да сами дају примјере
зависносложених реченица.

Мотивисање ученика за рад

Мотивисање за усвајање знања о зависносложених реченицама прилагођава се
радним условима и знању ученика из граматике стеченом у претходном полугодишту.
Један од значајних облика побуђивања заинтересованости и свјесне активности ученика
јесте полазака од најједноставнијих примјера и дефиниција ка њиховим комплекснијим
нивоима и облицима. Служећи се дедуктивном методом, полазећи од општих и

2
једноставих појмова (реченица, проста реченица, сложена реченица) ученицима
предочити нове појмове и њихове особине (зависносложена реченица, главна, зависна...).
Служећи се конкретним примјерима зависносложених реченица ученицима појаснити
подјелу реченице на главну и зависну.

Ток часа
Уводни дио часа

Дијалошком методом заједно са ученицима поновити у чему је основна разлика

између простих и сложених реченица. Затим, подсјетити ученике на подјелу сложених
реченица на основу њиховог односа користећи се продуктивним питањем: У каквом
односу могу бити сложене реченице? Након закључка да сложене реченице могу бити у
зависном и независном односу, поновити дефиницију независносложених реченица
служећи се дијалошком методом и продуктивим питањем: Зашто за независносложене
реченице кажемо да су независне? Након одговора ученика да независносложене
реченице називамо управо тако због њиховог независног односа, навести ученике да сами
покушају закључити зашто зависносложене реченице називамо зависним?
Главни дио часа
Монолошком методом издиктирати ученицима дефиницију зависносложених
реченица и њене основе карактеристике:
Све реченице које у сложеној реченици преузимају функцију неког члана просте реченице
називају се зависне реченице. Сложена реченица која у свом саставу има неку од зависних
реченица назива се зависносложена реченица. Свака зависносложена реченица која у свом
саставу има најмање двије просте реченице, од којих је једна главна а адруга зависна.
Зависносложене реченице анастају тако што се на мјесто неког реченичног члана
увршатава, посебна, зависна реченица.Конкретне примјере зависносложених реченица
исписати на табли и на тим примјерима користећи монолошку, дијалошку и аналитичко-
синтетичку методу објаснити значење дефиниције, одредити главну и зависну реченицу и
функцију ријечи у реченици. Однос главне и азависне реченице приказати графиконом.

Примјер 1: Марија је рано легла на спавање, јер је имала напоран дан.

главна реченица Р1
зависна реченица Р2

Р1 -главна реченица
3

-зависна реченица
 Р2

Примјер 2: Ана ће сашити хаљину, чим добије материјал.

главна реченица Р1
зависна реченица Р2

Р1 -главна реченица

Р2 -зависна реченица

Примјер 3: Јован је ишао у град да купи књигу.

главана реченица Р1
зависна реченица Р2

Р1 -главна реченица

Р2
-зависна реченица

Монолошком методом објаснити ученицима да у простоја реченици постоји седам

функција ријечи. Дијалошком методом и продуктивним питањем: Које функције ријечи
могу вршити у реченици? набројати заједно са ученицима седам фукнција:1)функција
субјекта, 2) функција предиката, 3) функцја предикатива, 4)функција атрибута, 5)
функција апозиције, 6) функција објекта, 7) функција прилошке одредбе.

Монолошком методом, објаснити ученицима дда сваку од тих функција могу вршити,
осим глагола, или поједине пунозначне ријечи, или синтагме или зависне реченице.
Изузетак је једино функција предиката, али зависна реченица може вршити службу
предикатива као именског дијела предиката. Зато све зависне реченице према функцији
коју врше дијелимо у шест врста:

1. субјекатске реченице

4
 2. предикативне реченице
3. атрибутске реченице
4. апозицијске реченице
5. објекатске реченице
6. прилошкоодредбене реченице

Завршни дио часа

Користећи аналитичко- синтетичку и дијалошку методу са ученицима поновити

дефиницију зависносложене реченице, њену подјелу на главну и зависну те набројати
шест функција које врше зависне реченице.

Ученицима задати домаћи задатак:

1. У следећим зависносложеним реченицама одреди главну и зависну реченицу и

њихов однос прикажи графиконом:
1) Ученик чита рад који је награђен.
2) Мајка пегла панталоне које син носи.
3) Отишла сам код Јоване, кад сам дошла из школе.
4) Волим гледати филмове који су врло занимљиви.
5) Чим добијем писмо од тебе, одмах ћу одговорити.

Домаћу задаћау анализирати идући час.