1.

Језик (55) Ученик: у говору и писању поштује основно правило ијекавског изговора;
познаје главне реченичне чланове; уочава и схвата именски предикат; набраја и
разликује зависне реченичне чланове (прави и неправи објекат, прилошке одредбе за
мјесто, вријеме, начин, мјеру, количину и узрок, атрибут и апозиција); препозна и
објасни функцију прилога у реченици; објасни појам сложене реченице; уочи улогу
личног глаголског облика; препозна и објасни функцију везника;

ГРАМАТИКА Основно правило ијекавског изговора. (2) Реченица (10) Проста реченица:
субјекат и предикат. Појам именског предиката. Прави објекат, неправи објекат.
Атрибут, апозиција. Прилошке одредбе за: мјесто, вријеме, начин, мјеру, количину
и узрок. Уочавање и препознавање прилога и њихове функције у реченици. Сложена
реченица – појам и препознавање. Лични глаголски облик и његова функција у
реченици. Функција везника у сложеној реченици. Страни језик препозна, дефинише
и објасни изведене ријечи – коријен, основу и наставке за грађење ријечи; разликује
промјенљиве и непромјенљиве ријечи; Творба ријечи (3) Творба ријечи извођењем
(упознавање). Творбена основа – коријен, основа и наставак за грађење ријечи
(уочавање и разликовање). Промјена ријечи (3) Појам промјенљивости и
непромјенљивости ријечи. Промјенљиве ријечи: именице, замјенице, придјеви,
бројеви, глаголи. 266 схвати појам падежа, разликује падеже и може да објасни
њихову функцију; пронађе падеже у анализи реченице; зна разликовати основу и
наставке падежа и мијењати ријечи по падежима; Непромјенљиве ријечи: прилози,
приједлози, везници, узвици, ријечце. Именице (10) Основна функција и значење
падежа. Номинатив – субјекат и дио именског предиката. Генитив – припадање и
дио нечега. Датив – намјена и усмјереност. Акузатив – објекат. Вокатив –
дозивање и обраћање пажње. Инструментал – средство, друштво и пратилачка
особина. Локатив – мјесто. разликује врсте придјева; схвати род, број,
промјенљивост и компарацију придјева и уочава их у примјерима; Придјеви (4)
Значење и врсте придјева. Слагање придјева са именицом у роду, броју и падежу.
Промјена придјева по падежима. Компарација придјева. Функција придјева у
реченици. препозна замјенице и објасни њихово значење и функцију; зна правилно
употријебити повратну замјеницу себе, се; разликује наглашене и ненаглашене
облике замјеница; Замјенице (3) Именичке замјенице – личне замјенице. Употреба
личне замјенице за свако лице себе, се. Неличне именичке замјенице (ко, што,
итд.). Промјена замјеница, наглашени и ненаглашени облици. на примјерима
објасни значење и функцију свршених и несвршених глагола, прелазних, непрелазних
и повратних глагола и глаголских облика: презента, перфекта и футура I; Глаголи (8)
Несвршени и свршени глаголи (глаголски вид). Глаголи по прелазности (глаголски
род). Инфинитив и инфинитивна основа. Презент, презентска основа и наставци.
Наглашени и ненаглашени облици презента помоћних глагола. Радни глаголски
придјев. Перфекат. Футур I. 267 разликује врсте бројева; правилно пише
бројеве; Бројеви (2) Главни, редни и збирни бројеви. Употреба збирних бројева.
Математика уочава разлике у дужини (квантитету) акцента; Акценат (2) Разлике у
дужини (квантитету) акцента. Музичка култура Ученик правилно пише: присвојне
придјеве на -ски, -чки, -шки, -ов, -ев, -ин; управни говор; основне и редне бројеве;
вишечлана географска имена; придјеве од именица са сугласником ј у основи;
облике одричних замјеница; не уз глаголе, именице и придјеве; нај у суперлативу;
уочава и исправља погрешно написано.

ПРАВОПИС (8) Писање присвојних придјева с наставцима: -ски, -чки, -шки, -ов, -ев, -
ин (понављање). Писање управног говора . Писање основних и редних бројева.
Писање вишечланих географских имена. Писање придјева изведених од именица са
сугласником ј у основи (историјски). Писање генитива, инструментала и локатива
именичких одричних замјеница (ни за кога). Писање ријечце не уз глаголе, именице
и придјеве; нај у суперлативу. Тачка и запета, запета, запета уз вокатив, неколико
тачака.

2. Књижевност (50) Ученик: уочава и интерпретира улогу мотива и ликова у епском

дјелу; препознаје и разликује епско, драмско, лирско и психолошку мотивисаност
поступака; оправдава или осуђује поступке ликова; уочава и објашњава друштвену
условљеност поступака; објашњава и разликује облике казивања; разликује и
именује садржајне цјелине у тексту; открива изражајну функцију описа и
повезивање с другим елементима дјела; Иво Андрић: Мостови. Војислав Илић:
Зимско јутро. Милован Глишић: Прва бразда. Џек Лондон: Бијели Очњак. Бранко
Радичевић: Ђачки растанак (одломак). Бранко Ћопић: Поход на Мјесец. Едмондо де
Амичис: Школа. Ненад Дивљан: Из детињства Николе Тесле. Жил Верн: Нестали
континент. Свети Сава – народна епска пјесма (одломци). Српска дјевојка - народна
лирска пјесма. 268 уочава основна стилска средства; препознаје узрок и
посљедице, открива и објашњава тему и идеју у епском и лирском дјелу; открива
осјећања у лирском дјелу и развија родољубље; Еро с онога свијета – народна
приповијетка. Петар Кочић: Гроб Слатке Душе. Исак Самоковлија: Дјечак Арон.
Бранислав Нушић: Сумњиво лице (одломак). Цар Лазар и царица Милица – народна
епска пјесма. Алија Хасагић Дубочанин: Шарко. Ахмед Хромаџић: Водени цвјетови.
Динко Шимуновић: Срна. Драгутин Тадијановић: Носим све торбе, а нисам магарац.
биљежи своја запажања о прочитаној књизи и усмено и писмено реферише о томе на
часу; препознаје и открива тему, идеју, позитивне и негативне поступке ликова.
Лектира (9) Данијел Дефо: Робинзон Крусо. Марк Твен: Том Сојер. Бранко Ћопић:
Орлови рано лете. Бранко В. Радичевић: Песме о мајци. Ученик: изражајно чита и
рецитује обрађени текст; чита и казује текст по улогама; брзо чита у себи и наглас.

ЧИТАЊЕ (12) Читање наглас и у себи у складу с природом текста. Изражајно читање
и рецитовање прозног и поетског текста (ритам, темпо, јачина и боја гласа, пауза,
реченични акценат). Читање и казивање по улогама. Ученик: препознаје језичке
законитости; слободно изражава своје мишљење у интерактивним и другим
ситуацијама; аргументовано заступа своје мишљење и уважава мишљење других;
конфликте рјешава ријечима; препознаје и примјењује елементе композиције;
запажа и приказује елементе пејзажа, физичке и карактерне особине ликова;

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (усмено и писмено) (48) Причање о догађају по хронолошком

реду казивања на основу заједничког плана. Причање измишљеног догађаја и
доживљаја. Питања и писмени одговори у вези са обрађеним текстом, филмом или
позоришном представом. Питања и писмени одговори у вези са догађајима из
свакодневног живота. 269 усмено и писмено извјештава о догађајима из ближе
околине; износи лични став о прочитаном дјелу, гледаном филму или позоришној
представи; уочава и тумачи узрочнопосљедичну повезаност догађаја; пише писмо,
записник. Описивање једноставног радног поступка (чишћење ципела и сл.).
Описивање спољашњег простора (сеоски и градски пејзаж). Описивање унутрашњег
простора. Портретисање личности из књижевног дјела. Портретисање личности из
непосредне средине. Извјештавање о стварном или измишљеном догађају.
Препричавање динамичне сцене из епског дјела или филма. Вјежба казивања
(рецитовања) запамћених текстова. Писање записника и писма (замјеница Ви и Ваш).
Шест домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу. Четири школска
писмена задатка (1 час израда, а 2 часа исправак). Ученик: познаје основне појмове
о филмској и сценској умјетности; колективно гледа филмску и позоришну
представу; културно се понаша у позоришној и филмској дворани.

ФИЛМСКА И СЦЕНСКА КУЛТУРА (5) Стварање и развој филмске и сценске умјетности –

основни подаци. Текст и писац, режија и режисер, глума и глумац. Сценографија и
сценограф, костимографија и костимограф, музика и композитори. Разлика између
позоришне представе, радио-драме и телевизијске драме