ОПШТИ ПОДАЦИ

Назив школе ОШ „Горан Остојић“

Разред и одељење IV
Час по реду 63. први час
Учитељ Младен Глигоријевић

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Наставни предмет
Наставна тема
Наставна јединица
Претходна наставна јединица
Наредна наставна јединица
Тип наставног часа
Циљеви часа
Природа и друштво
Истражујемо природне појаве
Од чега зависи величина сенке
Клизање и котрљање тела; клатно
Како висина ваздушног стуба утиче на висину звука
обрада новог градива
Усвајање знања о условима за настанак сенке и факторима који
утичу на њену величину.

Задаци часа
Образовни Стицање нових знања о сенци  како настаје, од чега зависи њен
облик и величина.
Функционални Оспособљавање ученика за одређивање величине сенке у зависности
од величине осветљеног предмета и уочавање фактора од којих
зависи величина сенке (угла под којим је предмет осветљен,
удаљености предмета од извора светлости).
Васпитни Развијање интересовања за уочавање и прављење сенки различите
величине.
Облици рада фронтални
Наставне методе дијалошка, монолошка, метода демонстрације
предмети различитог облика, пројектор, презентација, филм Петар
Пан, наставни лист, лутке за представу (опционо  позориште сенки
Наставна средства
са линка: Gruppe Pilobolus Amazing Shadow Dance:
https://www.youtube.com/watch?v=FYftvseVzuI)
1.4.1. уме да препозна кретање тела у различитим појавама; 1.4.3. уме
Стандарди постигнућа ученика да одреди стране света помоћу сунца; 2.4.2. зна да се светлост креће
праволинијски
Наставни објекат учионица
математика  углови; српски језик  прецизност у усменом
Корелација
изражавању

1
СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ради мотивације ученика гледамо део цртаног филма „Петар Пан“.
Пре почетка цртаног филма дајем упутства ученицима.
Интелектуално-  Да бисте открили о чему ћемо данас разговарати, на самом почетку
-емоционална погледаћемо део цртаног филма „Петар Пан“. Обратите пажњу на то шта
припрема је Петар Пан тражио, јер ћемо о томе да разговарамо после цртаног
филма.
Након цртаног фима постављам следећа питања:
 Који ликови се појављују у цртаном филму?
 Шта је Петар Пан тражио по соби?
 Да ли је пронашао своју сенку?
 Где му је Венди пришила сенку?
 Које је боје одело Петра Пана, а које његова сенка?
 Шта мислите, о чему ћемо данас причати?

Најава наставне Данас ћемо научити како настаје сенка и од чега зависи њена величина.
јединице

Централни део часа Садржај наставне јединице обрађујемо кроз целине:

 зависност облика сенке од облика предмета;
 зависност величине сенке од доба дана у којима се образује;
 зависност величине сенке од величине осветљеног предмета и
 зависност величине сенке од међусобног растојања извора светлости и
осветљеног предмета.

Како настаје сенка  Изводим оглед. Испред извора светлости стављам стакло, а затим
постављам свеску. Након тога питам ученике у чему је разлика  шта су
приметили.
 Да ли стакло има сенку? Објасни.
 По чему се разликују стаклена плоча и свеска?
 Због чега у првом случају (када сам осветлио стакло) нема сенке, а у
другом (када сам осветлио свеску) има сенке?
 Шта је потребно да би настала сенка?
 На који начин настаје сенка?

 Ако се на путу светлости нађе неко непровидно тело  настаће

СЕНКА која се налази иза тог предмета.
Показујем ученицима коцку и стављам је испред светлости. Затим питам
ученике ког облика је њена сенка. Потом исто то радим и са лоптом.
Зависност облика сенке
Ученици сами долазе до закључка да је облик сенке сличан облику тела
од облика предмета
чија се сенка формира.

 Рекли смо да је за настанак сенке потребна светлост.

 Којом (или чијом) светлошћу је био осветљен Петар Пан у цртаном
филму?
 Чиме сам ја осветљавао комад стакла и свеску на самом почетку часа?
 Које светлосне изворе разликујемо? Коју светлост ми сада користимо
у учионици?

2
  Који још извор вештачке светлости знате?
 Шта спада у природне изворе светлости?

Као што јачина сунчеве светлости није уједначена током једног дана, тако ни
величина сенке није једнака у свим деловима дана.
 Које делове дана разликујемо?
 Који су делови обданице?
Зависнот величине Приказујем презентацију у којој се налазе цртежи пејзажа са различитим добом
сенке од доба дана дана. Од ученика захтевам да их поређају у правилном низу – од јутра до
вечери. Питам их како долазе до решења. (Прилог 1.)
Када их поређају, постављам следећа питања:
 На којој страни света излази Сунце?
 У односу на дрво – где се налази Сунце?
Упоређујемо слике на тај начин како би ученици схватили где је сенка велика, а
где мала (мисли се на доба дана) као и да закључе због чега је сенка тада велика
или мала − због угла под којим зраци падају.
Сами изводе закључак.
 Пре подне и после подне сунчеви зраци падају са стране, па су сенке
предмета или бића које осветљавају дуже. Сенке су краће у подне, кад
светлосни зраци падају скоро вертикално. На којој слици то видимо?

 Сенка је већа када светлост пада на биће или предмет са стране.

 Ученицима показујем мању лопту и већу свеску, које они упоређују по

величини. Затим их стављам испред извора светлости, и ученици сада
упоређују величине њихових сенки.
Зависност сенке од
 Шта можемо да закључимо о величини сенки ова два предмета?
величине осветљеног
предмета
 Закључујемо да ће, уколико је предмет већи, и његова сенка бити
већа, а уколико је предмет мањи, и његова ће сенка бити мања.

Затим ученици сами проверавају ово на конкретним примерима.

 Наведите ми два предмета у учионици тако да величина једног буде већа
од другог.

 Ученицима показујем картон, и стављам га испред извора светлости.

Затим питам ученике:
 Шта ће се догодити када картон будем приближио извору светлости?
 Сада ћемо проверити.
Након тога померам картон ка извору светлости.
Питам их шта су уочили – како се сенка променила.
То исто радим и са удаљававањем картона од извора светлости. Прво питам шта
Зависност сенке од ће се догодити када удаљим картон па затим радим оглед.
међусобног растојања Потом узимам лопту и исто радим као у претходном примеру. Затим ученици
извора светлости и изводе закључак за ова два примера.
осветљеног предмета
 Закључујемо да је, уколико је растојање између извора светлости и
осветљеног предмета већа, сенка мања, а уколико је растојање мање,
сенка је већа.

3
  Затим изводим још један оглед. Узимам две лоптице различите по
величини – прва је мања, а друга већа. Стављам их испред извора
светлости на исто растојање и ученици закључују која сенка је већа. Сада
мању лоптицу приближим извору светлости тако да она буде већа од
друге лоптице.
 Шта сам сада урадио?
 Шта се десило?
 Шта можемо да закључимо?

 Уколико упоређујемо два предмета, важно је да буду на истом

растојању од светлости, јер ако један предмет приближимо или
удаљимо од извора светлости, може се пореметити однос у величини
сенке.
Синтеза
Ученици затим усмено одговарају на питања:
 На који начин настаје сенка?
 Шта је потребно да би настала сенка?
 По чему се разликује величина сенке у току дана?
 На који начин одређујемо доба дана у зависности од сенке?
 Од чега зависи величина сенке?
 На који начин величина сенке зависи од величине предмета?
 Где мораш да стојиш у односу на извор светлости да би
направио/направила велику сенку/малу сенку?

Завршни део часа Говорим ученицима да ћемо гледати једну представу  позориште сенки.
 Позориште сенки је старо луткарско позориште које је настало у старој
Кини. Оно је и даље веома распрострањено у Азији.
Глумци у овом позоришту не говоре али морају добро да знају све ово о чему
смо ми данас учили, како би могли да одглуме своје улоге тј. да би на
одговарајући начин померали лутке.

Радња се дешава иза платна тако да се виде само сенке.

Припремили смо вам једну представу према причи која вам је позната, а ваш
задатак је да препознате причу. (Неколико ученика изводи представу, остали
погађају. Уколико остане времена, изводимо још једном представу са
наратором.) (Прилог 2.)
Опционо: ученици гледају представу позоришта сенки преко видео бима.

Ученицима делим запис који треба да залепе у свеске. (Прилог 3.)

Напомена

4
Прилог 1

Прилог 2

Деда и репа
Посејао деда репу. Репа израсла велика, превелика. Почео деда да чупа репу из земље. Повуци-
-потегни – ишчупати не може.
Позвао деда бабу. Баба за деду, деда за репу, повуци-потегни – ишчупати не могу.
Позове баба унуку. Унука за бабу, баба за деду, деда за репу, повуци-потегни – ишчупати не могу.
Позове унука куцу. Куца за унуку, унука за бабу, баба за деду, деда за репу, повуци-потегни –
ишчупати не могу.
Куца позове мацу. Маца за куцу, куца за унуку, унука за бабу, баба за деду, деда за репу, повуци-
-потегни – ишчупати не могу.
Маца позове миша. Миш за мацу, маца за куцу, куца за унуку, унука за бабу, баба за деду, деда за
репу, повуци-потегни – ишчупаше репу.

Прилог 3

Од чега зависи величина сенке

 Ако се на путу светлости нађе неко непровидно тело – настаће СЕНКА.

 Облик сенке зависи од облика предмета.
 Сенка је већа када светлост пада на биће или предмет са стране.
 Уколико је предмет већи, и његова ће сенка бити већа, а уколико је предмет мањи, и његова ће
сенка бити мања.
 Уколико је растојање између извора светлости и осветљеног предмета већа, сенка је мања, а
уколико је растојање мање, сенка је већа.
 Уколико упоређујемо два предмета, важно је да буду на истом растојању од светлости, јер ако један
предмет приближимо или удаљимо од извора светлости – може се пореметити однос у величини
сенке.