1. Verthajmerovi konstalacioni faktori?

Opažaj celine nije determinisan unutrašnjim dogadjajima, već konstelacijom, rasporedom

stimulusa u svetu izvan nas. Postoji nekoliko konstalacionih faktora, to su: blizina, sličnost,
zajednička sudbina i dobra forma.
 Blizina - elementi koji su prostorno grupisani tj blizi, imaju veću šansu da se dožive kao
celina.
 Sličnost - slične objekte opažamo kao celinu.
 Zajednička sudbina - elemnti koji su u istom pravcu I vremenu se posmatraju kao celina.
 Dobra forma - uravnotežene forme ili šare imaju veću šansu da se dožive kao celina

2. Binakularno i monokularno posmatranje dubine

MONOKULARNI ČINIOCI su oni koji proističu iz opažanja jednim okom. Postoji vise činilaca
monokularnog opažanja dubine:
Akomodacija očnog sočiva - očno sočivo se ispupči pru pomatranju bliskih predmeta,
a spljošti pri posmatranju udaljenih. Ova mišićna aktivnost daje podatke o udaljenosti
tj. dubini fiksiranog predmeta I to obavlja cilijarni mišić. Prve oglede je obavio Vunt
tako što je kroz cev ispitaniku izlagao konac, nejednako udaljen, I merio reprodukciju daljine.
Veličina slike na mrežnjači-u zavisnosti od udaljenosti objekta dobija se njegova veća ili manja
slika na mrežnjači oka. Iskustvo je faktor koji deluje na to kako percipiramo udaljenost. Veličina
slike je veoma pouzdan činilac samo ako je reč o poznatim predmetima
Perspektiva-postoje 3 različita faktora:
 linearna perspektiva - osobenost vidnog polja da sve medjusobno paralelne linije prividno
teže ka jednoj tački na horizontu, primer su šine železničke pruge u daljini.
 perspektiva detalja - osobenost vizuelne slike da se na bližim objektima razlikuje više detalja
nego na udaljenijim.
 perspektiva boje - predmete u daljini vidimo kao da imaju manje zasićene boje, jer kako rasts
udaljenost tako se menja nijansa nekog objekta
Maskiranje - delimično preklapanje jednog predmeta drugim govori I o njihovoj medjusobnoj
udaljenosti I o udaljenosti od subjekta. To je veoma snažan faktor opažanja dubine. Itelson je vršio
eksperimente na ovu temu I zaključio da faktor maskiranja preovladjuje u odnosu na veličinu slike
na mrežnjači.
Senke - postoje 2 vrste senki:
  bačena senka - ona koja od objekta pada na pozadinu ili drugi predmet I govori o
udaljenosti I medjusobnom položaju tih predmeta.
 vezana senka - nalazi se na objektu I govori o njegovoj reljefnosti
Paralaks kretanja - kretanjem posmatrača bliži I dalji objekti ne pomeraju se jednako, bliži se
prividno više pomeraju.

BINOKULARNI ČINIOCI su oni koji proističu iz saradnje 2 oka.

Konvergencija - ideja da je konvergencija osnovni faktor opažanja dubine je veoma
stara(Berkli je podržavao ovaj stav). Konvergencija podrazumeva usmeravanje naših očnih bulbusa
tako da se njihove optičke ose seku u jednoj tački na površini posmatranog objekta. Konvergencija
nas indirektno izveštava o udaljenosti objekta kroz kinestetičke osećaje. Ovaj faktor daje samo
podatke o udaljenosti bliskih predmeta.
Dvostruke slike - nastaju pri dospevanju slika na simetrična mesta retine. To se dešava kada
slika pada nazalno od centralne jamice ili kada pada temporalno. Objekat koji se fiksira opaža se
jednostruko jer se slike sa desnog I levog oka stapaju u jedinstvenom centru. Ako se predmet
nalazi bliže od fiksiranog, tada njegove slike dospevaju temporalno od centralne jamice I idu posle
hijazme u dve hemisfere jer se prenose neukrštenim temporalnim vlaknima. Ukoliko se predmet
nalazi dalje od fiksiranog, onda će njegove slike u jednom I drugom oku pasti nazalno I otići
nazalnim vlaknima, koja se ukrštaju u hijazmi, takodje u dve odvojene hemisfere. Tako nasraju
dvostruke slike objekata koji su nam bliži od fiksiranog(neukrštene dvostruke slike) I objekata koji
su nam dalji od fiksiranog(ukrštene dvostruke slike).
Disparatne slike - disparatnost slike nastaje usled razmaknutosti ociju. Ako su objekti bliži
disparatnost je veća. Uz pomoć ovog faktora slike vidimo trodimenzionalno I ovo je najsnažniji
faktor opažanja dubine. Na principu disparatnosti slika radi stetoskop-instrument za
trodimenzionalno vidjenje slika.

3. Markantne tacke na mreznjaci?

Mrežnjača je složen organ - na njoj se uočavaju markantne tačke: slepa mrlja (papilla nervi
optici) nalazi se na mestu izlaska nervnih vlakana iz bulbusa, i žuta mrlja (macula lutea), žućkasta
površina 2-3mm u prečniku, postavljena 4-5mm gore i lateralno od slepe mrlje.

Centralni deo žute mrlje predstavlja mesto najboljeg viđenja i naziva se centralna jamica.
4. Da li postoji gestaltisticki princip koji opisuje konstantnost opazanja I kako

Geštalt princip - princip po kom primat u opažanju pripada celovitoj formi - obliku, a ne njenim
elementima.
Opažaj je celovita smisaona forma, pa ako bismo tragali za nekim njegovim delovima, onda su
to oblik + smisao.

5. Provodjenje zvuka kroz razne medije?

Zvuk se ne prostire samo kroz vazduh, mada je on uobičajeni medijum između izvora zvuka i
našeg uha. Brzina kretanja zvuka kroz različite medijume je nejednaka. Ona zavisi od fizičkih
karakteristika medijuma, njegove elastičnosti, odnosno gustine i temperature. Što su molekuli u
medijumu razređeniji, za njihovo pomeranje treba više vremena, pa je i zvuk sporiji. Stoga se zvuk
brže provodi kroz kruta tela, nešto sporije kroz tečnost, a najsporije kroz gasove.

6. Koje kategorije pokreta se javljaju pri posmatranju nepokretnih I pokretnih

objekata? 241-242
Pokreti oko pri posmatranju pokretnih objekata podrazumevaju podešavanje kretanja očnih
jabučica da bi slika objekta koji se kreće bila stalno dobra - nerasplinuta, odnosno težnju fiksiranja
objekta u pokretu. Kod pravolinijskog kretanja približno ravnomerne brzine oko se pomera
kontinuirano - bez skokova. Kod složenog ili suviše brzog kretanja oko kasni za objektom. Pojava
adaptacije pokreta očiju u okolini: ako se neki objekat kreće talasastom brzinom od nekoliko
oscilacija u sekundi oko u početku ne može da ga sledi ali već posle nekoliko sekundi oči ga
"fiksiraju" i prate sinusoidu objekta istom brzinom.

Nepokretni objekti - Sakade (skokovi oka)

Ispitivanje čitanja - oko se po tekstu kreće skokovito. Sakada traje od 20-40 ms i praćena je
fiksacijom na nekoj tački koja traje oko 1/4 ili 1/3 s. Sakade se javljaju i pri običnom gledanju
objekta. Priliv informacija je samo za vreme fiksacija - mirovanaj (bitno). Skokovi koje oko čini su
povezani sa temom slike i kompozicijom. Strategija pomeranja očiju po slici se menja s promenom
zadatka.
- Mikrosakade (tremor oko). U fazi fiksacije pri analizi markantne tačke. Brzo se kreću. Nije
primetno, nismo ga svesni.
Posledica tremora očnih mišića.
7. Autokineticki pokret; sta je I cime je indukovan?
Predstavlja iluziju pokreta svetle tačke u mraku. Ako u mraku izložimo nepokretnu svetlu tačku
slabijeg intenziteta, ispitanici opažaju da se pomera. Objašnjenje za ovu iluziju je pokretanje oka za
vreme fiksacije, zadržavanje oka na tački koja se opaža.

8. Sta je konstantnost opazanja I primer?

To je pojava da, iako se neposredna stimulacija menja, bitne dimenzije opažanja ostaju
nepromenljive (oblik, veličina I boja). Primeri: Opažamo tanjir sa strane i njegov oblik opažamo kao
okrugao nevezano od ugla iz kog posmatramo; Čoveka u daljini ne opažamo kao patuljka iako je
umanjena slika na mrežnjači… Problem konstantnosti opažanja je proistekao iz pogrešnog
uverenja da sve što opažamo potiče samo iz stimulacije tj. da je opažanje prosto odslikavanje
spoljašnje realnosti.

9. Uloga sekundarnog I primarnog vizualnog korteksa?

Pod vizuelnim korteksom podrazumevaju se: primarni vizuelni korteks,odnosno zona u koju
dospevaju vlakna iz talamusa i sekundarni vizuelni korteks, koji okružuje primarni,a dobija
informacije iz primarnog vizuelnog korteksa na dalju obradu.

10. Ikonicka memorija?

Na početku procesa vizuelne percepcije postoji neki potproces kratkotrajnog zadržavanja
informacija po principu uzmi što više, ali drži vrlo kratko kako bi se mogle prmiti nove informacije.
Ulrik Najser ovu površinsku podoperaciju vizuelne percepcije naziva ikonička memorija.

11. Gradient gustine; na sta se odnosi?

Dubina se opaža direktno I to na osnovu gradijenta gustine teksture. Gradijent je stopa
promene nekog parametra duž ispitivanog kontinuuma. Ovde je reč o teksturi-homolognim
elementima nekog polja. Gradijent predstavlja odlučujući činilac koji omogućuje da sd dubina
neposredno opazi.

12. Nemogucnost opazanja pokreta je:

Akinetopsija
13. Teorija za koju se vezuju pojmovi dinamicko I geografsko polje 187?
Teorija izomorfizma - osnovna ideja ove teorije je da opažanje nastaje kroz izomorfne procese
dva polja:
 Geografskog polja, sredine koja nas okružuje, i
 Dinamičkog opažajnog polja u nama
Geografsko polje tj. naša okolina deluje na nas promenom u energetici, kolebanjem fizičkih
uslova koje nazivamo stimulusima. Za opažanje događaja u spoljašnoj sredini bitni su prostorni i
vremenski odnosi između tih energetskih kolebanja.
Dinamičko opažajno polje u nama jeste polje našeg čulnog opažanja. Ono ima četiri
dimenzije: tri prostorne i jednu vremensku.

14. Transakciona teorija - Koji je taj jedan atribut percepcije po transakcionoj

teoriji
Glavna ideja ove teorije zasniva se na interpretaciji termina transakcija. Za razliku od
interakcije koja govori o uzajamnom delovanju nekih elemenata, transakcija podrazumeva
celokupnu situaciju.
Po Itelsonu i Kantrilu transakcija podrazumeva dvostruku implikaciju: da svi delovi - elementi
situacije postoje u njoj kao aktivni činioci i da je njihova egzistencija određena baš učešćem u
situaciji, a ne nekim posebnim entitetima.
Percepcija sadrži dva stava - atributa, kako ih nazivaju tvorci ove teorije, koji odlučujuće deluju
u tom smeru. To su eksternalizacija i uverenje o realnosti.
Eksternalizacija - atribut izbacivanja svog iskustva na spoljašnju realnost.
Uverenje o realnosti - atribut naše percepcijem, povezan sa prethodnim, da ono što opažamo
smatramo a i realno egzistira.

15. Kvalitet senzacije sluha po Helmholcu?

Kvalitet senzacije sluha zavisi od mesta na bazilarnoj membrani koje rezonuje na dati stimulus.
Sa svake niti bazilarne membrane polaze zasebne nervna vlakna, te će kvalitet dalje biti određen
posebnim nervnim putevima sa periferije (iz čula).
16. Intezitet sluha I cime se meri?
Intenzitet senzacije sluha prvenstveno zavisi od amplitude zvučnog talasa,odnosno od energije
kojom se deluje na ovaj čulni aparat. Intenzitet draži se meri u decibelima, a intenzitet senzacije u
sonima. Son je jedinica subjektivne jačine zvuka koju je definisao Stivens kao intenzitet senzacije
na zvučnu draž od 1000Hz I 40dB. Međutim intenzitet senzacije ne zavisi samo od intenziteta draži
već I od visine,odnosno učestalosti zvuka.

17. Hebovi dokazi da se opazanje uci?

Hebova osnovna ideja je da se nerve ćelije u mozgu organizuju kroz svoju aktivnost. Nastaje
jedna moždana struktura koja nije to ni u hemijskom ni u električnom obliku. Ona je posledica
ponavljane ekscitacije određenim putem, dakle neka vrsta nervnog učenja. Kroz mnoge dokaze je
utvrdio da se opažanje uči.

18. Sta je ocuvano kod asocijativne vizualne agnozije?

Oštrina vida, percepcija boje i svetline, razlikovanje oblika i dobro kopiraju složene oblike.

19. Koji organ se nalazi na bazilarnoj membrani?

Kortijev organ

20. Rajznerova membrana je u sastavu kog cula?

Čula sluha.

21. Razliciti neuroni hjubel I vizel ih nalaze, 3 tipa u cak 6 slojeva, koji su to tipovi?

 Složeni neuroni
 Hiperkompleksni neuroni
 Hiperkompleksni neuroni nižeg reda
 Hiperkompleksni neuroni višeg reda
22. Psiholoski atributi oseta vida?
Kvalitet - osnovna karakteristika boje koja odgovara za njeno razlikovanje

Svetlina - intenzitet oseta vida

Zasićenost - dimenzija čistoće boje

Na fizičkom planu kvalitet pretežno zavisi od talasnih dužina koje su najbrojnije u snopu zraka koji
dospeva u oko, svetlina od luminance, količine svetla, a zasićenost od primesa drugih talasa
(ukoliko snop zraka sadrži više različitih talasnih dužina, utoliko je boja manje zasićena).

23. Naknadne slike?

Naknadne slike su vrsta vizuelnih fenomena koja se javlja ne samo pri opažanju boja, već i kod
drugih aspekata vidjenja. Produženo izlaganje jednom stimulusu stvara naknadne slike koje
predstavljaju ‘negative’ originalnog stimulusa. U slučaju boja ‘negativ’ je slika komplementarne
boje. Na primer, ukoliko nakon 20-30 sekundi posmatranja crvenog kvadrata prebacimo pogled na
beli papir, proizvodi se naknadna slika zelenog kvadrata. Boje visoke zasićenosti daju intenzivnije
naknadne slike, ali su sve naknadne slike manje zasićene verzije komplementarnih nijansi.

24. Stroboskovsko kretanje - fi fenomen?

Fenomen je prvi primetio Eksner, ali su ga geštaltisti proslavili, dajući mu poseban značaj. Fi
fenomen je imao važne teorijske implikacije jer je jasno pokazivao da je percept kvalitativno
drugačiji od zbira svega onoga što je dato u stimulaciji. Da bi se postigao jasan stroboskopski
percept, potrebno je optimizovati razdaljinu i vreme prikazivanja. Kada bi se zadržala razdaljina
između dve tačke koje se naizmenicno pale, ali se značajno produžilo vreme između dva paljenja,
opažaj kretanja bi se izgubio. Pokret se ne opaža kada je vremenski interval između paljenja suviše
dugačak ili suviše kratak za datu razdaljinu. (271.272.)

25. Ko je utemeljivac kognitivne teorije informacije?

Džordž Miler i Freda Etniva
26. Zasto unutrasnjii cinioci ne uticu na opazanje vremena?
Prvo - Veoma je slaba veza između organskog časovnika i naše svesti. Obično malo šta dospeva do
svesti ili dospeva u izuzetnim uslovima

Drugo - da su samo organski uslovi izvor opažanja vremena postojale bi manje individualne i
kulturalne razlike među ljudima,a to nije slučaj.

Treće - stepen sličnosti u doživljavanju vremena kod ljudi iste kulture ne može se objasniti
organskim činiocima.

27. Kako dobijamo nijanse prema Jangu I Holmhelcu?

Ako se Sunčev svetlosni zrak propusti kroz prizmu i dobije zatim razložen na tri dela: dva
nevidljiva i spektar, pa se sada iz tog spektra izdvoje crveni, zeleni i plavi zraci i ponovo pomešaju
samo oni - dobiće se ahromatski efekat, tzv. beli svetlosni zrak (to je otkrio Jang). Ukoliko se zatim
menja procenat pojedinih komponenata u toj smesi (plavog, crvenog ili zelenog svetla), može se
postići bilo koja nijansa boja.

28. Katabolicki procesi daju koje boje prema Heringu?

Katabolički procesi daju belu, žutu i crvenu boju, a anabolički procesi daju crnu, plavu i zelenu
boju.

29. Osnovne kritike heringove teorije?

Po ovoj teoriji su neobjašnjive parcijalne ahromatopsije (delimična slepila za boje) ili
deuteraponija (nerazlikovanje zelene boje). Ne moguće je tumačiti viđenja samo jednog od
komplementarnih partnera jer bi materija koja se raspada trebalo da se nekako i sintetiše, i
obrnuto.

30. Koje 2 funkcije proucavaju grantova istrazivanja?

- Za diskriminaciju svetlosti pri noćnom posmatranju (skotopska funkcija)

- Za finiju analizu vrsta svetlosti pri dnevnom gledanju (fotopska funkcija)

31. Kako se postize stimulaciona gluvoca?
Stimulaciona gluvoća se postiže dugim i intenzivnim delovanjem draži određene frekvence na
životinje. Npr. fizičari koji su se intenzivno bavili problemima zvuka primećivali su da pri učestalom
eksprementisanju sa određenim tonovima kod eksperimentatora nastaje smanjenje osetiljivosti, a
ponekad i gubitak sluha. Ovaj tip gluvoće je obično selektivan, samo za određene tonove i obično
privremen, iako je bilo slučajeva širih i trajnijih posledica.

32. Kako pijaze shvata percepciju?

Pijažeova teorija - Perceptivni i motorni razvoj individue su povezani iz cega sledi da je percepcija samo
jedan poseban slučaj senzomotorne aktivnosti.

33. Kako se zove nemogucnost prepoznavanja lica?

Prosopagnozija

1. Draž sluha?

Akt čuvenja - kao i većina drugih čulnih aktivnosti, označava, pre svega, uspostavljanje
komunikacije izmedju objekta, preko nekog sistema medijatora npr. vazduha koji prenosi zvuk i
subjekta - slušaoca koji prima taj zvuk i obrađuje ga svojim čulnim aparatom.

2. Sta moze biti zvuk(treperenje)?

Zvuk može biti periodično treperenje - ton i aperiodično treperenje - šum.

Periodična treperenja mogu biti: prosta - prost ton, koji se sastoji od treperenja jednom
učestalošću i složena - složeni ton, kao produkt sadejstva više prostih tonov, od kojih je obično
jedan osnovni ton praćen sa više harmonika.

3. Od cega zavisi brzina proticanja zvuka kroz razlicite medijume?

Brzina kretanja zvuka kroz različite medijume je nejednaka. Ona zavisi od fizičkih karakteristika
medijuma, njegove elastičnosti, odnosno gustine i temperature. Što su molekuli u medijumu
razređeniji, za njihovo pomeranje treba više vremena, pa je i zvuk sporiji. Stoga se zvuk brže
provodi kroz kruta tela, nešto sporije kroz tečnost, a najsporije kroz gasove.

4. Jedinica zamerenje zvuka?

Jedinica za izračunavanje inteziteta zvuka je decibel (dB) - deseti deo veće, osnovne jedinice -
bela (B - po Bellu, pronalazaču telefona).

5. Gradja uha (od cega se sta sastoji; osnovne stvari)

Uvo je parno čulo. Sastoji se iz tri dela: spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva.
Spoljašnje uvo čini ušna školjka čija je funkcija da “prikuplja” zvuk u slušni kanal, a on ga zatim
provodi do bubne opne - membrane na granici između spoljašnjeg i srednjeg uva.
Ušna školjka (auricula) - efekti pojačavanja zvuka ušnom školjkom su primetni tek za zvukove
preko 3000 Hz, i to za one koji dolaze spreda. Kod nekih životinja je pokretljiva, te daje podatke i o
smeru iz kojeg zvuk dolazi.
Slušni kanal (meatus acusticus extermus) - Dlačice u njemu i žlezde koje prave ušnu mast
održavaju kanal čistim i sprečavaju ulaženje bubica i prašine. Takođe se smatra da slušni kanal
pojačava zvuk kao rezonator.
Bubna opna (membrana tympani) - potpuno zatvara slušni kanal. Njena je funkcija da što
vernije prenese treperenje vazduha u mehaničko treperenje slušnih koščica srednjeg uva.
Srednje uvo se sastoji od bubne šupljine i slušnih koščica u njoj.
Bubna šupljina ili timpanična duplja ima 4 otvora: uplje, ovalno prozorče, okruglo prozorče i
Eustahijevu trubu.
Slušne koščice - ima ih tri: čekić, nakovanj i uzengija.
Unutrašnje uvo se nalazi duboko u slušnoj kosti. U toj kosti postoji složeni koštani lavirint -
šupljina ispunjena tečnošću perilimfom, u kojoj su dva čulna aparata: vestibularni aparat i puž kao i
zajedničko predvorje - vestibulum.
6. Puz - glavni organ cuvenja?

Puž predstavlja glavni organ čuvenja. U njemu se mehanička treperenja, koja dospevaju iz
spoljašnosti preko spoljašnjeg i srednjeg uva, pretvaraju u nizove nervnih impulsa, dakle,
mehanička promena se tu koduje u nervnu. Šupljina u kojoj se nalazi puž se naziva koštani puž koji
ima spiralnu koštanu osu. Od nje u kanal puža polazi koštana pločica. Na tu koštanu pločicu se
vezuje bazilarna membrana.

7. Bazilarna membrana (helikotrema)?

Bazilarna membrana se vezuje na koštanu pločicu i ona potpuno pregrađuje kanal puža.
Bazilarna membrana je uža pri dnu puža, a šira pri njegovom vrhu. Ova pregrada, koju zajedno čine
koštana pločica i bazilarna membrana, pregrađuju puža na dva dela, dva stepeništa: ulazno i
silazno.
Na samom vrhu puža bazilarna membrana ne postoji, i tu ulazno i silazno stepenište puža
komuniciraju kroz rupicu koja se naziva helikotrema.

8. Kortijev organ; akt cuvenja

Na bazilarnoj membrani u srednjoj skali se nalazi Kortijev organ (Corti) koji sadrži slične čulne
receptore - trepljaste ćelije. Tih ćelija ima oko 23.500 i raspoređene su u dva stuba: medijalni, koji
ima jedan red receptora i lateralni, koji ima 3-4 niza receptora.

9. Teorije sa 126; samo po par recenica

Teorije mesta rezonance - Helmholc je formulisao svoje tumačenje fenomena čuvenja - teoriju
mesta rezonance. Helmholc je osnovne ideje modernih teorija sluha empirijski potkrepio i uobličio
u doslednu celinu.
Helmholc smatra da se u pužu, u bazilarnoj membrani, niti nejednake dužine ponašaju po principu
rezonance, vibrirajući na draži iste talasne dužine.
Kvalitet senzacije sluha zavisi od mesta na bazilarnoj membrani koje rezonuje na dati stimulus.
Razlike u intezitetu zvuka - Talasi različite amplitude izazivaju jače ili slabije rezonovanje određenih
niti u membrani, dakle - veće ili manje amplitude pri treperenju niti.
Ovo je najpopularnija teorija sluha.
 Teorije mesta nerezonance ili putujućeg talasa - ova teorija je nastala korekcijom Helmholcove
teorije mesta rezonance.
Naučnici koji su zastupali ovu teoriju napuštaju objašnjenje mehanizma draženja bazilarne
membrane rezonancom.
Po njihovom mišljenju puž je hidraulični sistem - on je ispunjen tečnošću i ima elastične zidove.
Dolazi do složenog treperenja bazilarne membrane: uz nju se kreće rezultantni talas čiji oblik zavisi
od frekvence draži.
Visoke frekvence - manja amplituda
Niske frekvence - maksimalna amplituda
Kvalitet senzacije biva određen mestom na bazilarnoj membrani na kome se postiže maksimalno
treperenje na dati stimulus.
Intezitet biva transportovan u parametar šireg ili užeg opsega nervnog reagovanja sa bazilarne
membrane.
Teorija učestalosti ili teorija plutona - Teorija plutona nastaje pri objašnjavanju fenomena da
nerv u celini prenosi ono što pojedinačno nervno vlakno ne može.
Podela nerava na dve posebne grupe: dva nervna voda. Nervni vodovi su funkcionalne grupe
nervnih vlakana koja prazne - šalju impulse zajedno.
Ovi vodovi su organizovani po sličnosti u trajanju relativne refraktorne faze.
Kriterijum za organizovanje nervnih vlakana u dve grupe, odnosno dva voda: vod brže okidajućih i
vod sporije okidajućih vlakana.
Viver kasnije pravi kombinovanu teoriju.

10. 136 sta je kvalitet I kako se predstavlja?

Kvalitet - Kvalitet oseta kod sluha predstavljen je visinom. Visina prvenstveno zavisi od učestalosti
zvučnih talasa.
Mel - jedinica za subjektivni doživljaj visine zvuka.
Na doživljaj visine tona/zvuka utiče frekvenca i Doplerov efekat.

11. Bela svetlost?

Homogena svestlost (tzv. Bela svetlost) se sastoji od skupa obojenih zrakova. (Isak Njutn)
Homogena svetlost, prelazeći iz jednog medijuma u drugi (prizmu), skreće prema zakonima
refrakcije u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od talasne dužine monohromatskog zraka.
12. Gradja oka (najosnovnije)?

Organ čula vida čine: očna jabučica, očni mišići, pokretači jabučice, očni kapci i suzni aparat.
Očni kapci i suzni aparat imaju zaštitnu ulogu.
Očna jabučica se se sastoji od tri opne koje naležu jedna na drugu: beonjače, sudovnjače i
mrežnjače.

 Prednji, ispupčeni deo prve opne - beonjače - je providan i naziva se rožnjača.

 Druga opna - sudovnjača - sadrži krve sudove po kojima je i dobila naziv.Sudovnjača se na
prednjem delu oka odvaja od beonjače - rožnjače, i tu se na nju nadovezuje složeni aparat koji
pregrađuje prednju očnu komoru, a čine ga: dužica, očno sočivo i cilijarno telo.
 Treća opna oka - mrežnjača - na njoj se uočavaju markantne tačke: slepa mrlja i žuta mrlja.
Centralni deo žute mrlje predstavlja mesto najboljeg viđenja i naziva se centralna jamica.

Iza sočiva se nalazi staklasto telo - želatinozna providna masa koja naleže na mrežnjaču.
Mrežnjaču čini četiri funkcionalna sloja:

 Prvi sloj: pigment melanin

 Drug sloj: receptori podeljeni na dve kategorije - štapiće i čepiće - koji su neravnomereno
raspoređeni po mrežnjači. (Štapići su osetljiviji na svetlosnu energiju nego čepići; niži im je
prag)
 Treći sloj: bipolarne, horizontalne (bipolarnog su tipa) i amakrine ćelije (monopolarne su).
 Četvrti sloj: čini krupne ganglisjke ćelije. One prenose impulse i učestvuju u integraciji,
odnosno površinskoj obradi informacija. Postoje dve vrste ganglijskih ćelija X i Y.
X - manje su, imaju manje receptivno polje, sporije provode impulse i reaguju na fine detalje u
formi.
Y - krupnije su, imaju veće receptivno polje, brže provode impulse i zadužene su za snimanje
pokreta i krupnih formi.
Postoje i W - ćelije koje se nalaze kod mačaka; trome su i odloženo reaguju - uglavnom na pokret.

Zenica - otvor na dužici koji propušta više ili manje svetlosti. Tu akciju obavljaju dve vrste mišića
dužice: prstenasti - sužava zenicu i radijalni - proširuje zenicu.
13. Sverne I hromatske aberacije?

Sočivo ne prelama svetlost jednako. Zraci koji prolaze njegovom periferijom prelamaju se jače
nego oni koji idu bliže centru i to daje iskrivljenje slike poznato kao sferna aboracija.
Ali pošto je zrak Sunčeve svetlosti heterogen, dolazi i do nejednakog prelamanja talasa
različitih talasnih dužina - tzv. Hromatske aberacije.

14. Akomodacija ocnog sociva?

Akcija menjanja dijametra sočiva naziva se akomodacija očnog sočiva. Optički, to se svodi na
promenu žižne daljine, pa time i na promenu udaljenosti sa koje padan jasan lik na mrežnjaču.
Promena dijametra nije ravnomerna.

15. Princip retinotopske prezentacije? 151

U nukleusima lateralnih kolenastih tela u talamusu završavaju sva vlakna ganglijskih ćelija tipa
X i većine ćelija tipa Y, ali ne izmešano već odvojeno. U ovim nukleusima je zastupljen princip
retinotopske prezentacije: cela mrežnjača (retina) se ovde projektuje tako da dve bliske stimulacije
na njoj izazivaju proces u dva susedna neurona u nukleusima kolenastog tela.

16. Primarni vizualni korteks? 152

Primarni vizuelni korteks - prostorno i retinotopski je organizovan. Informacije iz jednog i

drugog oka, koje snimaju isti prostor, su naizmenično smeštene.
Levo vidno polje je projektovano u desnu hemisferu, a desno vidno polje je projektovano u levu
hemisferu, tako da najveći deo polja ima dvostruku reprezentaciju - iz oba oka.

17. Drugi I treci sloj vizuelnog korteksa/ blob i interblob?

Drugi i treći sloj primarnog vizuelnog korteksa sadrže dva tipa neurona: jedne organizovane u
cilindrične stubiće, koji ulaze u dubinu do petog-šestog sloja, a koje su Hjubel i Livingstonova
nazvali “blob”, i druge, sitnije, koji se nalaze između tih stubića.
Ili
 Drugi i treći sloj primarnog vizuelnog korteksa sadrže dva tipa neurona: jedne organizovane u
cilindrične stubiće koji ulaze u dubinu do petog-šestog sloja, a koje su Hjubel i Livingstonova
nazvali ‘blob’ (balončić, mehurić); i druge, sitnije, koji se nalaze izmedju tih stubića (interblob). Prvi
tip neurona, ‘blob’, osetljiv je na boju, dok je drugi tip osetljiv na orijentaciju. Ovi cilindrični stubići
su dijametra oko 0.2mm, a duže oko 0.5mm.

18. Tri tipa funkcionalno razlicitih neurona?

Tri tipa funkcionalno različitih neurona u šest slojeva vizuelnog korteksa: prosti, složeni i
hiperkompleksni.
Hiperkopleksni neuroni se nalaze u sekundarnom vizuelnom koretksu. Razlikuju se dve
hijerarhijske skupine: hiperkompleksni neuroni nižeg reda i hiperkompleksni neuroni višeg reda.
 Hiperkompleksni neuroni nižeg reda - stimulacija koja se kreće po gornjem delu tog polja -
izaziva ekscitaciju, a krećući se u istom smeru po donjem delu - izaziva inhibiciju. To je zbog toga
što su ove ćelije povezane sa po dva složena neurona, od kojih je jedan ekscitatorni, a drugi
inhibitorni.
 Hiperkompleksni neuroni višeg reda - u njemu će stimulus koji se kreće u određenom
smeru izazvati ekscitaciju ćelije samo ako ide sredinom polja, a inhibiciju ako ide iznad ili ispod nje.
Hjubel i Vizel smatraju da je to zbog toga što ovaj neuron dobija impulse od tri složena neurona:
jednog ekscitatornog i dva inhibitorna.

19. 160, 161 sustina slike 4.62; kolumna neurona; shvatiti kako je to gradjeno
Vertikalni stubić neurona ili kolumna, koja prolazi kroz svih šest slojeva osnovna organizaciona
jedinica u primarnom vizuelnom korteksu. To je vertikalni stub neurona koji ide od površine mozga
do bele mase.
Svaka kolumna obuhvata neurone koji obrađuju isti prostor na retini (mrežnjači).
Nizovi ovih kolumni su mestimično prošarani tamnijim cilindrima ili balončićima (“blob”). Ove
tvorevine su zadužene za opažanje boje i one ne učestvuju u snimanju oblika objekta u vidnom
polju, kao ni njihovog kretanja.
Naizmenične grupe kolumni, vezane dominantno za jednu, pa za drugu retinu, omogućavaju
binokularnu integraciju slike.
A jedan blok kolumni, koji obuhvata sve položaje dominantne ose(linije), i to u dominaciji
jednog oka i sve položaje dominantne ose u dominaciji drugog oka, Hjubel i Vizel nazivaju
hiperkolumna.
Hiperkolumna predstavlja neku vrstu funkcionalnog (analitičkog) kompleta. Ovakav tip
organizacije obrade informacija sa periferije, tj. Čula, sreće se u svim primarnim senzornim
kortikulnim zonama, a naziva se modularni tip organizacije.
20. Sekundarni vizuelni korteks; presek

Sekundarni vizuelni korteks ili Brodmanovo polje nadovezuje se na primarni vizuelni korteks.
Na njegovom preseku se pokazuju pruge postavljene pod pravim uglom prema granici sa
primarnom vizuelnom zonom. Ima ih 3 vrste: blede, tamne tanke i tamne debele.
 Blede pruge - pripadaju sistemu opažanja oblika. Ćelije bledih pruga su osetljive na
orijentaciju, ali ne i na pravac i boju.
 Tamne tanke pruge - pripadaju sistemu viđenja boje.
 Tamne debele pruge - pripadaju sistemu stereo-viđenja.

21. 164 teorije vida - Jangova I Helmholcova; Heringova; Led Frenklinove?

Jangova I Helmholcova – po ovoj teoriji u oku postoje samo tri vrste čepića, odnosno
receptora specijalizovanih samo za jednu boju. To su receptori za crveno, zeleno i plavo. Jang je
eksperimentisao mešanjem svetlosti, a Helmholc je već poznavao zakone mešanja boja na retini
(mrežnjači), pa je ovde koristio onaj po kome se svaka nijansa boje može dobiti mešanjem samo tri
osnovne komponente.

Heringova – postavlja teoriju vida napuštajući primenu Milerovog zakona. Oslonio se pretežno
na zone viđenja boja u vidnom polju, kao i na fenomen da se zone crvenog i zelenog, sa jedne
strane, i plavog i žutog, sa druge, uglavnom poklapaju. On se opredeljuje za ideju da u oku postoje
isti receptori za snimanje po dve boje. Po njegovom mišljenju imamo tri vrste: za crno-belo, za
žuto-plavo i crveno-zeleno.

Led Frenklinove – ovom teorijom pokušava da problem diskriminacije boja sagleda

evoluciono. Pretpostavlja da se vizuelna funkcija razvijala od razlikovanja svetlosti, preko
razlikovanja dve boje, ka sadašnjem bogatstvu nijansi u opažanju. Po njenoj teoriji, imamo pet
vrsta receptora: štapiće koji služe kao funkcija diskriminacije svetlosti od tame, čepići za plavo i
čepići za žuto, koji su se razvili za prvo razlikovanje boja, čepići za crveno i čepići za zeleno, koji su
se razvili iz receptora za žuto.

22. Kritike teorije Janga i Helmholca?

Jang-Helmholcova teorija nije mogla da objasni dovoljan broj fenomena niti dovoljno precizno.
Zato je to Hering pokušao da objasni. Dve klase fenomena su bile posebno važne Heringu:
fenomenološki i patološki.
23. 174 psiholoski atributi oseta (kvalitet, svetlina, zasicenost)?

Kvalitet – je osnovna karakteristika boje koja odgovara za njeno razlikovanje, a klasifikovana je po

mestu na spektru. Zavisi od talasnih dužina koje su najbrojnije u snopu zraka koji dospeva u oko.

Svetlina – je intenzitet oseta vida. Zavisi od luminacije, odnosno od količine svetla.

Zasićenost – je dimenzija čistoće boje. Zavisi od primesa drugih talasa.

24. 180,181 princip raspozicije

Ovaj princip se može uočiti u muzičkim fenomenima, pa ga na tom materijalu i Erenfels

demonstrira. Naime jednu istu muzičku frazu ili melodijsku celinu moguće je postići različitim
skalama. Tada će ista celina biti dobijena iz sasvim drugačijih elemenata. Elementi koji je grade su
sasvim različiti, a celina je ista. Ali ukoliko se pomeri redosled elemenata, celina postaje sasvim
drugačija.

25. Razlika izmedju dve gestalt skole 181

Geštalt škola u Gracu - u našoj svesti opažaj se javlja primarno u celinama koje se organizuju
kroz forme, ali ove forme nastaju nekim aktom ujedinjenja u nama, iz neujedinjenih čulnih
podataka, akcijom naše svesti ili mentalnom operacijom.
Geštalt škola u Berlinu - je značajnija.

26. Blizina, slicnost, dobra forma.. 182,183 DODATI SLIKU SA 182.str

 Blizina – elementi koji su prostorno grupisani, to jest koji su bliži, imaju veću šansu da se
dožive kao celina (1)
 Sličnost – ako se blizina eliminiše kao faktor koji odlučuje, odnosno ako izlažemo elemente
na jednakoj udaljenosti jedne od drugih I gledamo kako će se organizovati Celina, zaključujemo da
tada njihova sličnost može da odlučuje. (2)
 Zajednička sudbina – ogleda se u spajanju elemenata u istom pravcu I vremenu (3)
 Dobra forma – ogleda se u tome da uravnotežene forme ili šare imaju veću šansu da
se dožive kao celine (4)
27. Osobine figure I pozadine (I nabrojati)?
Osobenosti figure su sledeće:
 Ona zauzima obično manji deo prostora u perceptivnom polju i zatvorena je granicama
(konturama) koje pripadaju njoj, a ne pozadini
 Istupa napred, prema posmatraču
 Stabilnija je u opažanju i pamćenju - otpornija je na promenu
 Obično je bogatija detaljima - elementima
 Obično je svetlije i zasićenije boje
 Nosilac je značenja

Osobine pozadine (podloge) su sledeće:

 Ona obično zauzima veći deo slike koji obuhvata figuru i otvorena je pofršina, amorfna
 Povlači se od posmatrača u drugi plan u odnosu na figuru i kao da se stapa iza nje
 Manje je stabilna u opažanju i pamćenju - neotporna je na promenu
 Obično je siromašnija detaljima
 Obično je tamnije i manje zasićne boje
 Za nju je vezana veća diferencijalna osetljivost posmatrača
 Nije nosilac perceptivnog značaja ili se njen udeo u njemu ne izdvaja svesno

28. 191,192 psiholoski I fiziološki cinioci opazanja?

Fizološki činioci opažanja - Kada smo umorn, naše opažanje ili mišljenje nije isto kao kada smo
odmorni i sveži.
Psihološki činioci opažanja:
 Iskustvo
 Neposredno iskustvo
 Emotivni stav
 Motivacija i interesovanja
 Socijalni stav

29. 202 strana bitna; nabrojati I opisati

Tipovi očnih pokreta:
 Pokreti oka pri posmatranju nepokretnih objekata
• skokovi oka
• tremor oka
• klizanje oka
 Pokreti oka pri posmatranju pokretnih objekata
 Refleksni pokreti postavljanja slike u foveu
 nistagmus

30. 203 dva nistagmusa; sta je sta I koji je koji?

Pri rotaciji čoveka oko vertikalne ose dolazi do ritmičnog horizontalnog kretanja očiju - brzo u
pravcu kretanja i sporije u suprotnom pravcu. Ova vrsta pokreta je, u stvari, specifična kategorija
pokreta oka pri posmatranju kretanja objekta i njihova namena je zadržavanje slike objekta.

Vestibularni nistagmus - nastaje kao posledica rotacije

Optikokinetički nistagmus - nastaje prilikom pravolinijskog, relativno brzog kretanja posmatrača,

na primer u vozu.

31. Miler Lajerova teorija - iluzija (220)

Dvodimenzionalno opažanje nije prosto preslikavanje draži iz opažajnog polja.
(ostalo je samo objašnjenje iluzije)

32. Natavisticki I geneticki pristup - razlike 222

Nativistički pristup naglašava ulogu nasleđa, herediteta. Prostor i vreme su nešto što se ne
izvodi iz iskustva, već mu prethodi. Prostorne i vremenske dimenzije su primarnije, urođene.

Genetički pristup naglašava ulogu iskustva. Doživljaji prostora i vremena nisu dati nezavisno
od iskustva, već se iz njega izvode.

33. Gradijent slike 227 (rec je o teksturi)

Gradijant je stopa promene nekog parametra duž ispitivanog kontinuma. Ovde je reč o
teksturi - homogenim elementima nekog polja. Gradijant je činilac koji omogućuje da se dubina
neposredno opazi.
34. 230 opazanje vremena 231 (sled, interval, psihicko sad)
Transkulturne studije su pokazale da je dejstvo sredine, vaspitanje i civilizacija značajno
snažniji kod opažanja vremena nego kod opažanja prostora.
Individualne razlike su takođe značajnije. Čovek je davno zapazio da se opažanje vremena kod
istog subjekta menja u zavisnosti od sadržaja koji ispunjava to vreme, motivacije, emotivnog stanja
i drugih činilaca.

Sled - to je pojava da se događaji usled svoje specifičnosti ne stapaju u jednostavan utisak, već se
nužno ređaju jedan iza drugog. Taj redosled, vremenski raspord dogadjaja, jeste sled.

Interval - je praznina između dva događaja koja ih je više ili manje razdvaja. Upravo prava
kombinacija sleda i intervala daje efekat trajanja - smatraju strukturalisti.

Psihičko sad - je trajanje upravo ovog trenutka. Ono je zamišljeno kao tačka na liniji koja ide iz
prošlosti u budućnost.

35. 234 opazanje pokreta (autokineticki I jos dva neka)

Autokineticki pokret je iluzija pokreta svetle tačke u mraku. Objašnjenje za ovu iluziju je
pokretanje oka - mikrosakade - za vreme tzv. fiksacije, zadržavanja oka na tački koja se opaža.

Stroboskopsko kretanje je opažanje pokreta iz sleda statičnih slika sa delimičnim promenama

pozicije objekta.

Indukovani pokret je pojava loše interpretacije pokreta koji stvarno postoji. Npr. pri kretanju
oblaka preko Meseca na noćnom nebu stiče se utisak da se Mesec krece, a oblaci stoje.

36. Konstantnost opazanja

Konstantnost opažanja je pojava da, iako se neposredna stimulacija menja, bitne dimenzije
opažanja, a to su oblik, boja i veličina objekta, ostaju nepromenjene.

37. 241 opazanje objekata

Nauka o saznanju išla je sledećim putem: Postoji tamo van naš neki svet objekata, a postoji i
naša svest, pa se saznanje svodi na upoznavanje u većoj ili manjoj meri tih objekata od strane te
svesti. Nauka o saznanju ispravno smatra da se objekat definiše samo u relaciji sa subjektom, dakle
prema nekoj svesti, ali obično se tu staje, pa se pod objektom podrazumeva pretežno ontološka
komponenta, manje gnoseološka a minimalno psihološka.
38. 259 nauci da nabrojis
Ispitanici oba pola procenjivali su objekte pomoću skale procene po tri dimenzije:
 fizickoj blizini objekta
 prisustvu emocija prema objektu
 blizini objekta fokusu svesti

39. 260 objasnjenja

Objekat za sebe - je pozicija svesti prema objektu u kojoj se obavlja kognitivna operacija
izdvajanja objekata od okoline, ali se njemu ne pridaje neki poseban značaj.
Objekat za mene - je pozicija svesti prema objektu u kojoj se uspostavlja emotivna veza, ali je
objekat realno udaljen od subjekta.
Ja u službi objekta - je pozicija svesti prema objektu u kojoj, takođe, postoji snažna emotivna
veza sa objektom, ali, za razliku od prethodnog položaja svesti, ovde je objekat u realnoj blizini
subjektu.

40. Kognitivna obrada informacija

Kognitivna obrada informacija ne čini jedinstvenu psihološku teoriju.
Njene osnovne ideju su sledece:

 Kognitivni procesi se sastoje od lanaca vremenski ograničenih podoperacija;

 Oni se mogu indirektno snimiti, npr, praćenjem RT1 (RT1-vreme reakcije, vreme reakcije od
izlaganja stimulusa do reakcije ispitanika) za obavljanje pojedinih podoperacija;
 Percepcija, misljenje i, uopšte, svi kognitivni procesi sastoje se, u suštini, od istih
jednostavnih podoperacija, a to su memorije (zadržavanje informacija), kodovanje (pretvaranje
informacija iz jednog jezika u drugi) i crpljenje (eksploatacija informacija).

41. 265,266 nabrojati / tri glavna izvora

Tri glavna izvora na osnovu kojih se je konstituisana kognitivna obrada informacija kao pravac
u psihologiji,ba koji je najviše odredjuje jesu:
 jezik teorije komunikacije
 metodologija neobiheviorizma
 konstrukcija modela

42. Donders - Dve metode (metoda oduzimanja!! 269)?

Donders predlaže metodu oduzimanja i ona omogućava snimanje pojedinih podoperacija u

procesu misljenja. Evo kako to zamišlja Donders: Ako se istim ispitanicima daju dva kognitivna
zadatka, a zadaci se razlikuju u tome što drugi ima dodatnu podoperaciju (podoperacije alfa su
identične u oba zadatka) i snima vreme potrebno za obavljanje kognitivnog zadatka (RT1 I RT2)
moguće je oduzimanjem vremena reakcija dobiti vreme obavljanja podoperacije za koju se
razlikuju zadaci (RT2-RT2=RTb)
Implicitna tvrdnja da se mišljenje sastoji od lanca operacija - ideja kasnije poznata pod
nazivom teorija koraka.

43. Procitati eksperimetn (270)?

44. 280 stenbergov eksp.?

Sternbergov eks. sa brzinom prepoznavanja slova.

On inače koristi klasičan eksperimentalni plan rekognacije, ali upotrebljavajući slova kao materijal,
tahitoskopsku ekspoziciju i ono što je ovde najvažnija novina – merenje vremena reagovanja. Ako
se izloži jedno slovo kao meta, odnosno kao ono što treba da se zapamti, potom grupa slova medju
kojima treba naći slova - metu, prosečno vreme odgovora, odnosno prepoznavanja (RT) zavisiće od
veličine skupa slova. Ispitanik je odgovarao pritiskom na taster – prekidač sa dve pozicije: da i ne,
odnosno da se meta nalazi u skupu slova ili da je tamo nema.

45. 287 logogen?

Logogeni čine jedinicu prepoznavanja, a pobudjuju se kada se dostigne nivo stimulacije jednog
od dva praga za rekognaciju: jedan za fonomsko – grafemski ulaz i drugi za semantički sadržaj.
46. 289 analogni kod?

Analogni kod reprezentovanja informacija u DTM čini neki prirodni produžetak percepcije,
odnosno proširenja perceptivne projekcije na memorijski prostor. Karakteristika analognog
reprezentovanja je zadržavanje neke opšte sheme relacija iz objektivne stvarnosti.

47. 290 analiticki kod?

Analitički kod je vrsta reprezentovanja inforacije u DTM koja napušta princip sličnosti a veza
izmedju objekta i njegovog reprezentata u memoriji uspostavlja se na osnovu konvencije ili
arbitrarno. Tipičan takav kod čini jezik, zatim numerički sistem, kompjuterski jezici i mnogi simboli.

48. 294 selfridzov pademonijum?

Obradu input – informacija preuzimaju redo 4 demoncicas različitim zadacima.

Demoni predstave - obavljaju prvu podoperacijju, snimaju spoljašnju sliku. U kognitivnoj

obradi informacija to odgovara zbivanjima u senzornom registru.

Demoni osobina - obavljaju drugu podoperaciju - snimaju pojedine osobine, karakteristike

projektovane slike ili predstave. Tu je svaki demon zadužen za po jednu osobinu. Svaki demon
osobina registruje učestalost svoje osobine i u zavisnosti od učestalosti reaguje jače ili slabije.

Kognitivni demoni - su zaduženi svaki za po jedan sklop osobina. Oni osluškuju demone
osobina i reaguju, takodje jače ili slabije, u zavisnosti od toga koliko se njihovih osobina tamo
spominje.

Demoni odluke - poslednja instance i zadužen je da iz mnoštva zbivanja donese jednu odluku.
On osluškuje viku kognitivnih demona, odnosno jače ili slabije reagovanje na prethodne
podoperacije, pa se opredeljuju izmedju više potencijalnih, za jedan odredjeni sklop osobina, i to
onih u kojim je najviše tih osobina.