Око као оптички инструмент

Људско око је један од најсавршенијих оптичких инструмената преко ког

добијемао преко 80% информација из спољњег света. Основни принцип
стварања слике у оку се не разликује превише од принципа стварања слике у
фотоапарату.

Спољашњи (заштитни) омотач

људског око се назива беоњача.
Рожњача је њен испупчени предњи
део. Светлосни зраци улазе кроз
ирис (дужицу) кој садржи пигменте
заслужне за боју ока и у његовом
средишту се налази зеница. Дужица
такође контролише величину
зенице, када има доста светлости она се шири, а када се налазимо у
мрачнијим просторијама, зеница се скупља. Зеница је црне боје јер светлост
која уђе кроз њу се не одбија. Иза зенице се налази очно сочово који има
улогу да прелама светлост. Његова закривљеност се подешава затезањем
мишића, у зависности од удаљености посматраног тела. Када посматрамо
далеко постављен предмет цилијални мишићи ока су опуштени, а сочиво
скоро равно. Како је предмет ближи оку тако се цилијални мишићи грче, а
сочиво се испупчује. Ови процеси померања сочива се називају акомодација
ока и они контролишу на које место ће пасти светлосни зраци након
преламања у рожњачи. Специјални део мрежњаче задужен за централни
вид и разликовање детаља назива се жута мрља. На њој се налази највећи
број чулних ћелија које примају визуелну драж и шаљу је до мрежљаче. На
жутој мрљи се стрвара слика лика који је реалан, изврнут и умањен,
захваљујући свим границама ока које делују као сабирно сочиво. Када се
надражај нервног импулса пренесе у мозак у њему се ствара усправна слика
посматраног лика. Имајући све ово у виду, здраво око је способно да види
предмете удаљене око 12 цм од њега (уз затезање мишића) па све до нама
бесконачно удаљених предмета, као што су звезде на ноћном небу. Без
затезања око најјасније види предмете удаљене око 25 цм од њега. Ова
даљина се назива даљина јасног вида d.

Око може имати неке недостатке, урођене или стечене временом, који се
могу кориговати. Неки од тих недостатака су далековидост и кратковидост.
Кратковидост значи да око може јасно да види предмете на малој даљини,
док их на већој види нејасно. У овом случају зраци који долазе са далеког
предмета секу се испред жуте мрље и један од разлога зашто се ово дешава
је превелика закривљеност очног сочива. Овај проблем се може десити
додавањем расипног сочива чија је јачина негативна, зато се каже да очна
помагала са оваквим сочивима имају негативну диоптрију.

Далековидо око види предмете постављене даље од њега, док оне на

мањим удаљеностима види нејасно због премале закривљености сочива ока.
Насупрот слици кратковидог ока, слика далековидог ока се ствара иза жуте
мрље и мрежњаче. Да би се овај дедостатак уклонио, потребно је додати
сабирно сочиво које имапозитивну оптичку моћ, самим тим очна помагала са
оваквим сочивима имају позитивну диоптрију. Наочаре и контактна сочива
могу помоћи у исправљању разних недостатака очију, међу којима су и
кратковидост и далековидост.