ULNI SISTEM ORGANA

ULNI ORGANI
ULO se sastoji
1.
2.
3.

Preko ula ovek stie sliku o svetu oko sebe.

od:
ulnog organa koji prima drai
oseajnog nerva koji provodi nadraaj, i
nervnog centra u CNS-u (Centralnom Nervnom Sistemu) gde nastaje
oseaj

nervni centar u mozgu

oseajni nerv

ulni organ
(sastoji se od ulnih
elija ili receptora)

ULO

ulni organi su organi koji primaju drai iz spoljanje i unutranje sredine.

Osnovna jedinica grae ulnih organa je ulna elija.

ulna elija ili receptor je prijemnik drai.

ulne elije imaju krai ili dui nastavak za prijem drai.

Postoji etiri grupe receptora:

1. mehanoreceptori - (primaju mehanike drai npr.dodir, pritisak)
2. termoreceptori - (primaju termike drai npr. toplotu i hladnou)
3. hemoreceptori - (primaju hemijske drai npr. registruju ukus i
miris)

4. fotoreceptori - (primaju svetlosne drai)

ulni organi se nalaze:

1) u koi
a) ulni organi za
dodir
b)
pritisak
c)
toplotu/hladnou
d)
bol
2) u sluzokoi
a) ulni organi za miris
b)
ukus
3) u miiima
a) ulni organi duboke osetljivosti
4) u glavi
a) ulni organi za
vid
b)
sluh
c)
ravnoteu

ULNI ORGANI KOE

U koi se nalaze gusto rasporeeni receptori ulnih organa i zavreci oseajnih
nerava.
ulni organi koe
a. ulni organi za
b.
c.
d.

dodir i pritisak
zabol
toplotu
hladnou, i

a. ulni organi za dodir i pritisak

To su sitna telaca obavijena opnom, a izmeu njih
se granaju zavreci oseajnih nerava.

Nalaze se ispod pokoice, u krznu.

Najvie ih ima na jagodicama prstiju, na dlanovima

i usnama.

Kod slepih osoba ulo dodira donekle zamenjuje

izgubljeni vid.

b. ulni organi za bol

To su posebni nervni zavreci.

Nalaze se u koi i sluzokoi.

U koi postoji vie receptora za bol nego za dodir.

c. ulni organi za hladnou

Nalaze se odmah ispod pokoice.

pokoica

krzno

Najvie ih ima na leima, grudima i oko pojasa.

zatvori vrata, promaja je, nemoj da mi nazebu krsta

d. ulni organi za toplotu

Nalaze se dublje u koi.

Najvie ih ima na usnama i obrazima.

imam temperaturu, gore mi obrazi,vrele usne

Ne postoje posebne ulne elije za svrab, golicanje i treperenje koe.

o Svrab se oseti preko receptora za bol
o Golicanje se oseti preko receptora za dodir
o Treperenje koe se oseti preko receptora za pritisak

ULNI ORGANI DUBOKE (miine)OSELJIVOSTI

UNUTRANJE OSELJIVOSTI

ulni organi duboke (miine) osetljivosti

su posebne ulne elije u miiima, tetivama i
zglobovima.

Zahvaljujui njima ovek je svestan poloaja delova svog tela u prostoru, i snage u
miiima kojom moe da obavi neki rad.

ulni organi unutranje osetljivosti

su posebne ulne elije koje se nalaze u zidovima unutranjih organa.
2

Istezanje unutranjih organa doivljavamo kao bol, a taj bol moe biti pokazatelj
oboljenja tog unutranjeg organa.
ULO MIRISA

ULO MIRISA je ulo jednostavne grae a sastoji se od:

1) organa ula mirisa
- to su mirisne elije (receptori) koje imaju
treplje,
a nalaze se u sluzokoi, u gornjem delu
nosne duplje
- kada udahnemo vazduh kroz nozdrve estice mirisa
dospevaju do vlane
sluzokoe i tu se rastvaraju i nadrauju treplje mirisnih
elija
2) oseajnog nerva
3) centra u mozgu
mozgu gde

- to je mirisni nerv koji provodi nadraaj

- to je centar za miris u
nastaje oseaj mirisa

ULO UKUSA
ULO UKUSA je ulo jednostavne grae a sastoji se od:
1) organa ula ukusa - to su kvrice u sluzokoi
jezika,
2) oseajnog nerva
kvrica do centra

- provodi nadraaj od

gorko

u mozgu
3) centra u mozgu
mozgu gde

- to je centar za ukus u

kiselo

nastaje oseaj ukusa

slano
slatko

ovek razlikuje 4 vrste ukusa:

o
o
o
o

gorko
kiselo
slano
slatko

Ljuto se oseti preko receptora za bol.

ULO VIDA
ulom vida ovek prima oko 80% utisaka iz spoljanje sredine.
Oi su parni organi ula vida. Sastoje se od pomonih i glavnih delova.
Pomoni delovi oka su:
obrve - spreavaju slivanje znoja sa ela na lice

oni kapci - tite oko,

- sa spoljne strane kapci su pokriveni koom, a sa unutranje obloeni
sluzokoom,
- na spoju koe i sluzokoe nalaze se trepavice

suzne lezdenalaze se u spoljanjem delu one

duplje, u gornjem uglu
- lue suze
- suze spiraju prednji deo one jabuice, slivaju
se u unutranji deo oka, a deo suza odlazi u
nosnu duplju kroz suzno-nosni kanal

oni miii - pokreu one jabuice, i to obe u istom smeru

venjaa

Glavni delovi oka su:

ona jabuica nalazi se u onoj duplji i u njoj se nalaze ulne elije koje primaju
svetlosne drai.

oni nerv - prenosi svetlosni nadraaj do centra za vid, u mozgu, i tu nadtaje

oseaj vida.

beonja
a
sudovnja
Beonjaa je spoljni omota one jabuice, a
a
o sa prednje strane prelazi u ronjau. Ronjaa je providna.
mrenja
a

Ona jabuica je sloene grae.

Ispod beonjae nalazi se sudovnjaa,

sredinji omota, ona sadri splet krvnih
sudova i mrke pigmente elije koje u oku stvaraju
uslove mrane komore.
o

cilijarn
o telo

Sa prednje strane sudovnjaa prelazi u

cilijarno telo i duicu (drugaije
arenica, iris). Duica daje oku boju i poput
otiska prsta, i duica je razliita kod svakog
oveka.

o
o

U sredini duice nalazi se zenica

kruni otvor.

duic
a
soiv
Duica sadri miie koji dovode do suavanja ili irenja zenice, u zavisnosti od
o
jaine svetla
staklasto
kao blenda na fotoaparatu. Pri jaem svetlu zenica se suava (titi unutranjost
uta mrlja
telo

oka), a pri slabijem osvetljenju zenica se iri.

Iza duice se nalazi soivo. Soivo je providno, elastino i

dvogubo ispupeno.
o Soivo moe da menja oblik, usled delovanja cilijarnog tela, a u
zavisnosti od toga da li gledamo predmete u blizini ili u
daljini. Ovo refleksno prilagoavanje soiva (izotravanje
slike) naziva se akomodacija oka.

Ispod sudovnjae nalazi se mrenjaa, unutranji omota

o

sadri 125 miliona elija osetljivih na svetlost fotoreceptora

postoje dve vrste fotoreceptora: tapii i epii

epii ima ih oko 5 miliona, slue za snalaenje u mraku i uglavnom

se nalaze u utoj mrlji
- uta mrlja se nalazi na zadnjem polu one jabuice, na mestu gde se
sabiraju svetlosni zraci i u njoj se stvara jasan lik gledanog predmeta i
ona omoguava raspoznavanje boja.
tapii ima ih 120 miliona, slue za snalaenje po danu
produeci nervnih elija koje se nastavljaju na epie i tapie obrazuju oni
nerv
mesto na kome oni nerv naputa onu jabuicu naziva se slepa mrlja, i to
je jedino mesto gde nema fotoreceptora

o
o
o

Unutranjost one jabuice ispunjava staklasto telo to je providna, pihtijasta

supstanca.

Svetlosni zraci prolaze kroz providne delove oka (ronjau, zenicu, soivo i staklasto telo)
prelamaju se i
sabiraju na mrenjai.
Na mrenjai nastaje lik predmeta, a on je umanjen i obrnut.
5

OBOLJENJA, MANE I NEGA OKA

Kratkovidost je mana oka kada se jasno vide samo predmeti koji su u blizini, a udaljeni
predmeti su nejasni.
Kod kratkovidih osoba ona jabuica je izduena.

Svetlosni zraci padaju ispred mrenjae i rasipaju se, pa je slika nejasna.

Ovaj nedostatak se ispravlja naoarima sa konkavnim (udubljenim) staklima ili

soivima.

Dalekovidost je mana oka kada se jasno vide samo predmeti koji su u daljini, a blii
predmeti su nejasni.
Kod kratkovidih osoba ona jabuica je skraena.

Svetlosni zraci padaju iza mrenjae .

Ovaj nedostatak se ispravlja naoarima sa konveksnim (ispupenim) staklima ili

soivima.

konkavno
soivo

normalno
oko

kratkovido

konveksno
soivo

dalekovido

Razrokost je poremeaj u poloaju onih jabuica (kao da oko luta). Javlja

se u ranom detinjstvu i obino je praena visokim stepenom kratkovidosti ili
dalekovidosti.

Staraka dalekovidost se javlja posle 45.godine ivota.

Javlja se zato to ono soivo gubi elastinost pa se smanjuje mogunost

akomodacije oka.

Da bi se dobro videlo koriste se naoare za blizinu.

Slepilo za boje je poremeaj kada ovek ne razlikuje boje.

Ovaj poremeaj je uroen.

Veoma je retko da ovek ne raspoznaje ni jednu boju, i to je potpuno slepilo za

boje. Ovakve osobe vide svet oko sebe kao crno bele senke.

ee se javlja delimino slepilo za boje ili daltonizam. ee se javlja kod

mukaraca. Najee meaju crvenu i zelenu boju, a ree plavu i utu.