Светлост – основни појмови

Тела која емитују светлост називају се светлосни извори.

Светлосни извори могу бити:

 природни (Сунце, звезде, инсекти-свитац)

 вештачки (електричне сијалице, пламен свеће)

Светлосни извори могу бити:

 термички (топлотни) – Сунце, усијани метали

 хладни – свитац, неонске цеви, живине сијалице

Термички светлосни извори:

 црвено усијање (5000Ц)

 жуто усијање
 бело усијање (изнад 15000Ц)

Пример:

 температура влакна сијалице – 30000Ц

 температура површине Сунца – 60000Ц

Сијалице претварају електричну енергију у светлосну. Светлост поседује

енергију.

Светлосни извори осветљавају тела у околини и омогућавају да она буду видљива.

Значи, виде се тела који директно емитују светлост, и она тела која одбијају
светлост.

 Месец – не емитује светлост, али се од њега одбија Сунчева светлост

 Тела се различито понашају када на њих пада светлост.

 непровидна тела – одбијају или упијају светлост

 провидна тела – светлост пролази кроз њих

Од светлосног извора светлост се простире на све стране. Простирање светлости

може да се усмери само на једну страну.

 пример: батеријска лампа, фар код аутомобила, светионик

На светлост значајно утиче средина кроз коју се она простире. Светлост се кроз
хомогену средину простире праволинијски.
 Светлост се простире и кроз вакуум.

Да би се лакше проучавало простирање светлости, путања светлости се приказује

светлосним зраком.

Сасвим узан сноп светлости представља светлосни зрак. Светлосни зрак се црта
као линија са стрелицом која позначава смер простирања светлости.

Скуп светлосних зрака чини сноп светлости.Доказ праволинијског простирања

светлости:

Тачкаст извор светлости:

 извор много мањи од предмета који осветљава;

 извор много удаљен од предмета који осветљава (пример: звезде су за нас
тачкасти извори светлости – немају мале димензије, али се налазе на великој
удаљености)

Због праволинијског простирања светлости на заклону иза осветљених,

непровидних предмета се јавља сенка,
 ако је извор малих димензија (тачкаст) или сенка и полусенка ако извор није
тачкаст.

Сенка и полусенка су последице праволинијског простирања светлости.

Помрачење Месеца

 Месец улази у Земљину сенку

 Сунце, Земља и Месец се налазе на истом правцу

Помрачење Сунца

 Настаје када се на правој линији нађу Сунце – Месец – Земља

 Земља уђе у Месечеву сенку
 Месечева сенка је мања од Земље – помрачење може да се посматра само са
неких делова Земље
 Када светлост наиђе на неку препреку односно на граничну површину између две
средине, могу настати три случаја:

 светлост се одбија од граничне површине

 светлост прелази у другу средину
 друга средина упија светлост

Одбијање светлости:
 – упадни угао

– одбојни (одбијени) угао

Закон одбијања светлости:

 упадни угао једнак одбојном углу

 упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни

Врсте одбијања:

 огледалско ( углачана равна површина)

 дифузно (површина није равна) – зраци се одбијају-расипају у различитим

правцима

Равно огледало – свака углачана равна површина која одбија највећи део
упадних зракова.

Кроз непровидну подлогу огледала светлосни зраци не могу да прођу, а ипак

изгледа као да се наш лик налази иза огледала.

Лик настаје у пресеку продужетака зракова. Удаљеност лика од огледала једнака је

удаљености предмета. Лик и предмет су симетрични и једнаки по величини. Лик је
нестваран – имагинаран.

Елементи сферних огледала:

 C – центар кривине
 r – полупречник кривине
 T – теме огледала
 F – жижа (фокус) огледала
 f – жижна даљина (растојање од жиже до темена огледала) главна оптичка оса

Правила наведена приликом конструкције ликова код издубљених огледала важе и

за испупчена.

 p – удаљеност предмета од огледала

 l – удаљеност лика од огледала
 f – жижна даљина
 Брзина светлости у вакууму је 300000\frac{km}{s}. Брзина светлости је највећа позната брзина
у природи.
 Светлост се најбрже простире у вакууму. Брзина светлости у ваздуху је приближна брзини
светлости у вакууму, док је у другим срединама знатно мања.

Преламање светлости
 кад се у лонац сипа вода изгледа плиће
 кад се стави прст у воду изгледа краће
 када стојимо у води ноге изгледају краће
 река изгледа плића
 када се у воду стави штап изгледа преломљен
 Зашто се то догађа?Брзина простирања светлости различита у различитим
срединама.
Приликом преласка из једне у другу средину на граничној површини која раздваја
те две средине долази до промене правца простирања светлосних зрака. Та појава
се назива преламање светлости.

Преламање се догађа на граничним површинама између две средине различитих

оптичких густина. Светлосни зрак који косо пада на мирну површину воде скреће са
свог правца при преласку у воду – прелама се.

Када светлосни зрак прелази из оптички ређе у гушћу средину, упадни угао је
већи од преломног угла– зрак скреће ка нормали.

Ако светлосни зрак пада нормално на граничну порвшину не скреће.

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у ређу средину, упадни угао
је мањи од преломног угла– зрак скреће од нормале.

АПСОЛУТНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

Индекс преламања неке средине представља однос брзине светлости у вакууму и

у тој средини. Означава се малим словом n.

– брзина светлости у вакууму

– брзина светлости у некој средини

РЕЛАТИВНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

– брзина светлости у првој средини

– брзина светлости у другојсредини

n1 и n2 – апсолутни индекси преламања за прву односно другу средину

ТОТАЛНА РЕФЛЕКСИЈА

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у ређу средину, преломни угао је
већи од упадног угла- зрак скреће од нормале.

За упадни угао преломни угао је .

– гранични угао тоталне рефлексије – упадни угао коме одговара преломни угао
од .

Ако је упадни угао већи од граничног угла, зрак не прелази у другу средину, већ се
одбија од граничне површине и враћа у исту средину.

Тотална рефлексија је оптичка појава која се јавља кад светлосни зрак

долази из оптички гушће средине, а чији је упадни угао већи од граничног
угла (одбија се као од равног огледала).
 Преламање светлости кроз плочу од провидног материјала чије су супротне стране
паралелне – планпаралелна плоча.

Светлосни зрак пропуштен кроз

плочу од провидног материјала,
чије су супротне површине
паралелне (планпаралелна плоча),
преломиће се двапут – при уласку
и при изласку.

Стаклена плоча скреће зрак – светлосни зрак при проласку кроз плочу је померен.

Величина померања d зависи од:

 индекса преламања плоче (n);

 величине упадног угла ( );
 дебљине плоче (D).

Оптичка призма је направљена од провидног материјала, најчешће од стакла. У

току пролажења кроз призму, светлосни зрак се два пута прелама – при уласку и
при изласку.

Величина угла скретања зависи од:

 упадног угла светлосног зрака ( );

 угла призме ( );
 индекса преламања материјала призме (n).
Елементи расипних сочива:

•О – оптички центар сочива

•F – жижа (фокус) сочива

•f – жижна даљина (растојање од

жиже до оптичког центра сочива)

КОНСТРУКЦИЈА ЛИКА

За конструкцију ликова могу да се користе следећи карактеристични зраци:

1 – зрак паралелан са главном оптичком осом сочива након преламања пролази

кроз жижу

2 – зрак који пролази кроз жижу након преламања је паралелан са главном

оптичком осом

3 – зрак који пролази кроз оптички центар сочива не прелама се

Пример 1 – предмет се налази далеко од сочива (растојање предмета је веће од

двоструке жижне даљине p>2f)
 лик:

•реалан (стваран)

•умањен

•обрнут

Пример 2 – предмет се налази

на растојању које је једнако двострукој жижној даљини (p=2f)

лик:

•реалан (стваран)

•по величини једнак предмету

•обрнут

Пример 3 – предмет се налази испред жиже (p>f)

лик:

•реалан (стваран)

•увећан

•обрнут

Пример 4 – предмет се налази у жижи сочива (p=f)

Пример 5 – предмет се налази између жиже и сочива (p<f)

лик:

•имагинаран (нестваран)

•увећан

•усправан

Код расипних сочива лик се увек образује на оној страни на којој се налази и
предмет.

лик је увек:

•имагинаран (нестваран)

•умањен

•усправан

Једначина сочива

– удаљеност предмета од сочива

– удаљеност лика од сочива

– жижна даљина

Увећање сочива:
– висина лика

– висина предмета

Оптичка јачина сочива

слабије – тање – жижа удаљенија;јаче – дебље – жижа ближe.

Мерна јединицa je диоптрија D>0 сабирна; D<0 расипна

ЛУПА

Свако сабирно сочиво може да послужи као лупа (жижна даљина сабирног сочива
– лупе је неколико cm). Посматрани предмет се поставља између сочива и жиже
(ближе жижи).

Да би се лик јасно видео (изоштрио) лупа се приближава или удаљава од

предмета. Када се лик најјасније види налази се на даљини јасног вида (d=25cm)

МИКРОСКОП

За посматрање веома ситних предмета недовољна су увећања која се постижу

лупом, па се зато користе оптички микроскопи.

Микроскоп чине 2 сабирна сочива (објектив и окулар) смештена на крајевима цеви

променљиве дужине. Објектив се налази уз премет а окулар уз око.
 предмет – између жиже и двоструке жижне даљине (ближе жижи) објектива
 лик који даје објектив – изврнут, увећан и стваран, на месту које се налази између
жиже и окулара, који се понаша као лупа и увећава лик