1

GEOMETRIJSKA OPTIKA

ZAKONITOSTI GEOM. OPTIKE.

Optika je deo fizike koji proučava svetlost. Optika se deli na talasnu i geometrijsku.

Svetlost je elektromagnetni talas odredjenih frekvencija, odnosno talasnih duzina, koje mozemo da
vidimo.

Dualna priroda svetlosti: svetlost se u nekim slucajevima ponaša kao talas (talasna priroda) ili kao
čestica (korpuskularna priroda).

Dokazi talasnih osobina:

 Interferencija svetlosti: superpozicija svetlosti iz 2 koherentna izvora

 Difrakcija svetlosti: pojava skretanja svetl. Sa prvobitnog pravca kada naidje na prepreku ili mali
otvor (d priblizno = lambda)
 Polarizacija svetlosti: proces pretvaranja nepolarizovane u pol. Svetl.

Dokazi korpuskularnih osobina:

 Fotoelektrični efekat: kada obasjamo metal, izbijaju elektroni  samo čestica može da izbije
drugu česticu!
 Komptonov efekat

Brzina svetlosti u vakuumu/vazduhu: c=3*10^8 m/s

Zakonitosti geom. Optike:

1. Pravolinijsko kretanje svetlosti

2. Nezavisnost prostiranja svetl. Zraka
3. Zakon odbijanja svetlosti
4. Zakon prelamanja svetlosti

Svetlosni zrak: zamisljena linija koja pokazuje pravac prostiranja svetlosti, a smer polazuje strelica

Talasni front: površina normalna na pravac prostiranja svetl. Na kojoj sve čestice osciluju u fazi

Nina Nikolija
 2

ZAKON ODBIJANJA SVETLOSTI

Svetlost se odbija kada naidje na prepreku (povrsinu kroz koju ne moze da prodje).

△ABC≅△ABD
AB=AB
BC=AD
 α=β
ZAKON: Svetlost se odbija tako da je upadni ugao uvek jednak odbojnom uglu, da su upadni zrak,
normala I odbojni zrak uvek u istoj ravni.

*difuzna svetlost  odbija se od neravnih povrsina

Nina Nikolija
 3

ZAKON PRELAMANJA SVETLOSTI

Svetlost se prelama kad prelazi iz jedne u drugu sredinu koje imaju različite optičke gustine.

(c1>c2)

Do prelamanja ne dolazi ako svetl. Pada pod pravim uglom na povrsinu.

△ABC: sinα=BC/AB  BC=AB*sinα=c1*△t

△ABD: sinβ=AD/AB  AD=AB*sinβ=c2*△t
Iz BC/AB se dobija:

ZAKON: Svetlost se prelama pri prelasku iz jedne opticke sredine u drugu tako da je odnos sinusa
upadnog I sinusa prelomnog ugla uvek jednak odnosu brzina svetlosti u tim sredinama.

*n  relativni indeks prelamanja

*n=Co/C  apsolutni indeks prelamanja (c=3*10^8 m/s)

Nina Nikolija
 4

RAVNA I SFERNA OGLEDALA

Ogledalo je dobro uglačana površina od koje se svetlost odbija. Ogledala mogu hiti ravna I sferna
(konkavna – izdubljena, ili konveksna – ispupčena).

RAVNO OGLEDALO:

Zraci se odbijaju od površine ogledala. Produzimo ih iza ogledala I u njihovom preseku je lik (izvrnut,
imaginaran, iste veličine kao predmet). Alfa 1 i 2 su upadni uglovi zraka, a beta 1 i 2 odbojni.

KONKAVNA OGLEDALA:

T je teme, C je centar (kruznice), a F je žiža/fokus. Žiža je tačka gde se sakuplja sva svetlost ciji su zraci
paralelni sa optičkom osom; oni se odbijaju u tački F. Optička osa je prava normalna na ravan ogledala
koja prolazi kroz njegovu sredinu.

Nina Nikolija
 5

Lik: izvrnut, umanjen, stvaran

Zraci svetlosti predstavljeni na slici:

1. Paralelan sa optičkom osom, polazi od vrha predmeta. Odbija se kroz F. Na slici plav.
2. Polazi od vrha predmeta I prolazi kroz C. Dodiruje ogledalo. Izgleda kao jedan zrak, odnosno ne
menja pravac, samo smer. Na slici crven.
3. Iz vrha predmeta kroz F do ogledala. Odbija se paralelno sa osom. Na slici zelen.
4. Iz vrha predmeta kroz teme. Odbija se pod istim uglom. Na slici roze.

Drugi slucajevi:

 ako je predmet u centru: p=2f  l=2f  P=L (f – zizna daljina)

 ako je predmet u žiži: p=f  l teži u beskonačno, odnosno lik je jako udaljen

 ako je predmet izmedju F i T: lik je imaginaran, uvecan, uspravan. Dobija se u preseku

produzenih zraka, nalazi se iza ogledala.

KONVEKSNA OGLEDALA:

Lik je uvek imaginaran, uspravan i umanjen.

Nina Nikolija
 6

JEDNAČINA KONKAVNOG OGLEDALA

(Sličnost trouglova se koristi)

JEDNACINA KONVEKSNOG OGLEDALA

1
−¿
f
¿
1
p
1
−¿
l
l
u (uvecanje) = p
¿
L
P

 za realne likove, l>0

 za imaginarne likove, l<0
 f>0 za konkavna ogledala
 f<0 za konveksna ogledala

SOČIVA

Sočiva su optička tela koja imaju 2 sferne ili jednu ravnu I jednu sfernu povrsinu na kojoj se svetlost
prelama.

Sociva mogu biti sabirna(bikonveksna) ili rasipna(bikonkavna).

Nina Nikolija
 7

Kod sabirnih sociva postoje dva slucaja:

1) P je levo od žiže F1 – L je uvećan, obrnut, realan.

2) P je desno od žiže F1 – L je uvećan, uspravan, imaginaran.

Kod rasipnih sočiva je L uvek umanjen, uspravan I imaginaran.

Nina Nikolija
 8

Nina Nikolija
 9

JEDNAČINA SOČIVA

Nina Nikolija
 10
W – opticka jacina sociva
W
¿
1
f

Merna jedinica je 1/m, odnosno D (dioptrija)

Opticarska jednacina:
W
¿
1
f
¿
( n −1 )

( )
1
1
R 1+
R 2

Vazi za tanka sociva. R1 I R2 su poluprečnici krivina sociva. Kod sabirnog su pozitivna, kod
plankonveksnog R2 tezi u beskonacnost (pa se racuna samo 1/R1), a kod rasipnog sociva su negativna. U
sredini koja nije vazduh/voda, n se deli nsr.

Nina Nikolija
 11

NEDOSTACI SOCIVA

Javljaju se iz dva razloga – debljina sociva i talasne osobine svetlosti.

Nedostaci:

1. Sferna aberacija
o Zbog razl. debljina na razl. delovima sociva

o Ne prelamaju se svi zraci svetlosti kroz žižu, pa se dobija razmazan, razvucen lik duz ose.
o Resava se postavljanjem zaklona na krajeve sočiva (slika) I dobija se manje razmazan lik
2. Hromaticna aberacija
o Polihromatska svetlost  ima različite talasne duzine, pa se zraci razlicito prelamaju
(najoštrije se prelama ljubicasta, a najslabije crvena)
o Nastaje razmazan lik
o Otklanja se kombinacijom različitih sočiva sa različitim indeksom prelamanja (sabirno I
rasipno)
3. Astigmatizam
o Kada je predmet pomeren (nije na osi), lik je takodje pomeren I zakrivljen
o Otklanja se kombinacijom sočiva

4. Koma
o Predmet nije na osi, pa nastaje lik u obliku kapljice

Nina Nikolija
 12

SISTEM SOČIVA

Centrirana sočiva: leže na istoj optičkoj osi. Mogu biti priljubljena ili odmaknuta (rastojanje – d).

1
¿ ¿
f

Priljubljena sočiva:
¿
1
f 1
1
+ ¿
f 2
¿ ¿ i
l
i
¿ W
¿
¿ W
1
+ ¿ ¿ W
2

1
¿ ¿ ¿ ¿ ¿
f
¿
1

Razmaknuta sočiva:
f 1
1
+ ¿
f 2
d
− ¿
f 1 f 2
¿ i
l
i
¿ W
¿
W
1
+ ¿ ¿ W
2
+ ¿ ¿ d
¿
W
1
¿
W
2

Nina Nikolija
 13

PRELAMANJE SVETLOSTI KROZ OPTIČKU PRIZMU I PLANPARALELNU PLOČU

Optička prizma je optičko telo koje ima 2 dobro uglačane strane koje se seku pod uglom prizme.

alfa1>beta1 & alfa2<beta2

delta = alfa1 + beta2 – teta (za tanke prizme delta = (n-1)* teta )

Prizme su delovi optičkih instrumenata (npr. periskop). Sluze za razlaganje bele svetlosti na spektar I
obrnuto (i prizma je tada obrnuta).

Planparalelna ploča je opticko telo koje ima 2 dobro uglačane paralelne strane na kojima se svetlost
prelama. ( I ovde vazi alfa1>beta1 & alfa2<beta2). Izlazni zrak je paralelan sa ulaznim!

Nina Nikolija
 14
RELATIVISTICKA FIZIKA

Fizika se deli na klasicnu i relativisticku. Klasicna fizika proucava pojave gde je brzina kretanja mnogo
manja od brzine svetlosti, dok se relativisticka fizika bavi pojavama gde je brzina malo manja ili jednaka
brzini svetlosti (to su relativisticke brzine). Zbog ovako velikih brzina, vreme, duzina tela, masa, impuls i
energija postaju promenljive.

Tvorac relativisticke fizike je Ajnštajn. On deli relativisticku fiziku na specijalnu teoriju relativnosti (S.T.R.)
i opstu teoriju relativnosti (O.T.R.)

S.T.R. se odnosi na inercijalne referentne sisteme (sistemi koji miruju ili se krecu ravnomerno
pravolinijski, odnosno v=0 ili v=const). O.T.R. proucava pojave u neinercijalnim sistemima(kreću se
obrzano/usporeno).

Postulati S.T.R. :

1. U svim inercijalnim sistemima jedna fizicka pojava desava se uvek na isti nacin. Svi inercijalni
sistemi su medjusobno ekvivalentni.
2. U svim inercijalnim sistemima se brzina svetlosti u vazduhu i vakuumu i uvek je ista (3*10^8
m/s). ne zavisi niti od brzine izvora svetlosti niti od brzine posmatraca.

Brzine se predstavljaju preko brzine svetlosti (npr. v=0.8c).

U relativistickoj fizici se javlja relativisticka popravka: razlika izmedju klasicne i relativisticke fizike.

Lorencove transformacije:

 Služe za prebacivanje nekog događaja iz jednog inercijalnog sistema u neki drugi.

Nina Nikolija
 15
 (S se ne krece, S’ se krece)

RELATIVISTICKI ZAKON SABIRANJA BRZINA

Zasniva se na relativnosti prostora i vremena.

 v – brzina kuglice u odnosu na S

 v’ – brzina kuglice u odnosu na S’
 u – brzina sistema S’
 x1 ili x2 – rastojanje koje predje S’ u odnosu na S
 x1’ ili x2’ – rastojanje koje predje kuglica u odnosu na S’
 t1, t1’ – prvi vremenski trenutak za S/S’
 t2, t2’ – drugi vremenski trenutak za S/S’

Pomoću Lorencovih transformacija izvodi se formula za v (na sličan način se dobija i formula za v’ ):

Nina Nikolija
 16
RELATIVISTICKI KARAKTER VREMENA

Zasniva se na 2. postulatu S.T.R., odnosno konstantnosti brzine svetlosti.

c=const

 svemirski brodovi su od providnog materijala

 Δt>Δt’ (vreme sporije protiče za posmatrača u sistemu S – dilatacija vremena)
 c i c’ su brzine svetlosti u sistemima S i S’
 u je brzina sistema S’
 kakvu putanju ima svetlost za posmatrača iz sistema S? – posto je u samo malo manja od c’, c’ i u
ce da se sloze (crtez)
 Δt’ – sopstveno vreme (pravo, realno vreme koje teče za posmatrača iz S’ sistema)
 Δt – produženo vreme (meri ga posmatrač iz sistema S)

Iz c=const sledi da je c=c’

Prema Pitagorinoj teoremi izvodi se formula za Δt:

Nina Nikolija
 17
RELATIVISTICKI KARAKTER DUZINE

L – dužina u sistemu S, L’ – dužina u sistemu S’

kontrakcija – skracenje (posmatrac u S sistemu vidi telo kracim nego onaj u S’ sistemu)

GRANIČNI KARAKTER BRZINE SVETLOSTI

Šta bi bilo kada bi u=c?

 u=c ⟹ Δt  ∞
 u=c ⟹ L  0 (svela bi se na jednu tačku)

Nina Nikolija
 18

RELATIVISTICKA MASA, IMPULS I ENERGIJA

mr – relativ. masa ( u sistemu S)

mo – masa mirovanja (u sistemu S’)

(mr>mo)

pr – relativ. impuls

Er – relativ. enegrija

Eo – energija mirovanja

Erk – kinetička energija

Energija se izrazava češće u elektronvoltima (eV). Vrednost u dzulima (J) se podeli sa naelektrisanjem
jednog elektrona.

 1eV = 1J
−19
1.6∗10

Nina Nikolija
 19

VEZA ENERGIJE I IMPULSA U REL. FIZICI

U klasičnoj fizici:

U relativistickoj:

Odavde se moze izraziti i impuls:

Nina Nikolija
 20

Nina Nikolija