1

SVETLOST I VID
Dejan iki
dejan.zikic@mfub.bg.ac.rs

Vid je najvaniji izvor informacija o
spoljnjem svetu. Oko 70% podataka
koje dobijamo preko senzora su
dobijene vidom.
SVETLOST I VID
Tri komponente vida su:
stimulans (podsticaj), koji je
svetlost;
optike komponente oka, koje
pretvaraju svetlost u sliku;
i nervni sistem, koji obrauje i
tumai vizuelne slike
SVETLOST I VID
Oscilatorno kretanje?
SVETLOST I VID
SVETLOST I VID SVETLOST I VID
x=Acos(wt+j)
x=Asin(wt+j)

2
x elongacija
A amplituda
T period [s]
n (f) frekvencija (frekvenca)
SVETLOST I VID
Talas?
SVETLOST I VID
Vrste talasa
SVETLOST I VID
Transverzalni talas oscilovanje estica je
normalno na pravac prostiranja talasa
Vrste talasa
SVETLOST I VID
Longitudinalni talas oscilovanje estica je
paralelno sa pravcem prostiranja talasa
Vrste talasa
SVETLOST I VID
Povrinski talasi oscilovanje estica pna
povrini sa karakteristikama transverzalnih i
longitudinalnih talasa
Karakteristike talasa
SVETLOST I VID
Amplituda x [m]

Talasna duina l [m]

Period -T [s]

Brzina talasa c [m/s]

Frekvencija n [1/s=Hz]

3
SVETLOST I VID
t
T
A
SVETLOST I VID
x
l
A
SVETLOST I VID
Brzina talasa zavisi od medijuma kroz
koji se talas prostire
n l
l

T
c
SVETLOST I VID
Po prirodi nastanka
mehanike
elektromagnetne
Po nainu nastanka
transferzalne
longitudinalne
sferne
SVETLOST I VID
Po nainu prostiranja
linijske
ravanske
sferne
Pulsni talas Izvor talasa je jedna oscilacija ili
poremeej sredine.

Periodini talas Izvor talasa je u nekoj formi
periodinog kretanja
SVETLOST I VID
4
Elektromagnetni talas

SVETLOST I VID
E
SVETLOST I VID
Elektrino i magnetno polje su normalni na pravac
prostiranja talasa
Elektrino polje je normalno na magnetno polje
Transferzalni talas
Elongacija elektrinog polja je jednaka elongaciji
magnetnog polja
Elektrino i magnetno
polja osciluju u fazi.

Talasna jednaina

SVETLOST I VID
) ( 2 sin
0
l

x
T
t
E E
)
900 10 3
( 2 sin 5
15
nm
x
s
t
C
N
E

SVETLOST I VID
EM spektar
EM spektar obuhvata sve EM talase.
Priroda svih EM talasa je ista, ali su njihove
energije i frekvencije razliite odnosno u
irokom opsegu.
Izvori EM talasa su vrlo razliiti, ali uvek
predstavljaju promene u energijama
naelektrisanja.
SVETLOST I VID SVETLOST I VID
5
SVETLOST
Deo spektra EM talasa od 780nm do 360nm.

SVETLOST I VID
Efekti pri prostiranju svetlosti:
Polarizacija
Refleksija
Refrakcija
Interferencija
Difrakcija
SVETLOST I VID
Polarizacija:orijentacija oscilacija u ravni
normalnoj na pravac prostiranja
tranferzalnih talasa
SVETLOST I VID
Nepolarizovana svetlost osciluje
u svim pravcima
Horizontalna i vertikalna komponenta
Vertikalna komponenta prolazi
kroz prvi polarizator
. . . i drugi
SVETLOST I VID
Vertikalna komponenta ne
prolazi kroz drugi polarizator
SVETLOST I VID
Refleksija: promena pravca kretanja
talasnog fronta na granici izmeu dve
sredine (medijuma) pri emu se talasni
front vraa u sredinu odakle je doao.
SVETLOST I VID
6
SVETLOST I VID
ogledalo
normala
Upadni
talas
Reflektovani
talas
Ugao upadnog
talasa
Ugao reflektovanog
talasa
a
b
Prilikom refleksije svetlosti upadni i
reflektovani ugao u odnosu na
normalu su jednaki.
a b



Svetlost menja samo pravac
kretanja

SVETLOST I VID
Refrakcija: promena pravca kretanja
talasnog fronta na granici izmeu dve
sredine (medijuma) usled promene brzine
talasa.


SVETLOST I VID
Interferencija: u fizici fenomen gde
dva talasa formiraju rezultantni
talas sa veom ili manjom
amplitudom
SVETLOST I VID
Konstruktivna
interferencija
Destruktivna
interferencija
SVETLOST I VID
Difrakcija: u klasinoj fizici fenomen koji se deava
kada otvori ili pukotine na koje padaju talasni frontovi
postaju izvori talasa. Dimenzije otvora moraju biti
dimenzija talasne duine upadnog talasa.

SVETLOST I VID
7
Refrakcija

Kada prelazi iz jedne optike sredine
u drugu svetlost menja:
- pravac kretanja
- brzinu
- talasnu duinu

SVETLOST I VID SVETLOST I VID
n
1

n
2

sredina 1
sredina 2
a
b
sredina 2 optiki
gua od sredine 1
N
SVETLOST I VID
n
1

n
2

sredina 1
sredina 2
a
b
sredina 1 optiki
gua od sredine 2
N
SVETLOST I VID
Geometrijski zakon
indeksa prelamanja



Ukoliko prelazi iz
vazduha (n
1
= 1)
u guu sredinu (n
2
> 1)

2 1
sin sin n n b a
2
sin
sin
n
b
a
Disperzija svetlosti
Monohromatska svetlost svetlost koja
sadri samo jednu talasnu duinu.
Prelamanjem polihromatske svetlosti na
granici dve sredine dolazi do njenog
razlaganja (disperzije).
Posledica reciprone zavisnosti indeksa
prelamanja od talasne duine svetlosti.
Prema toj zavisnosti komponente
polihromatske svetlosti manjih talasnih
duina prelamaju se vie i obrnuto.

SVETLOST I VID SVETLOST I VID
Prelamanje monohormatske (A) i polihromatske (B) svetlosti kroz
prizmu.
Poto je svetlost polihromatska, njeno prelamanje
kroz izvesne objekte dovodi do disperzije.

Najpoznatiji primer disperzije svetlosti predstavlja
njeno prelamanje kroz prizmu.
8
Soiva
Konveksna
Konkavna


SVETLOST I VID
Sferna
Cilindrina

SVETLOST I VID
a bikonveksna
b plan-konveksna
c konveksno-konkavna

d meniskus
e plan-konkavna
f bikonkavna
SVETLOST I VID
Deblja u centru nego na
krajevima.
Soiva koja
konvergiraju
(sakupljaju)
svetlosne zrake.

Formiraju realnu
sliku (lik) i
virtualnu sliku u
zavisnosti od
pozicije objekta
Konveksna soiva
Lupa za uveanje
Fokus
Paralelni svetlosni zraci
sa udaljenog objekta
Konveksno soivo
SVETLOST I VID
Soiva koja su deblja na
krajevima tanja u
centru.
Rasipaju svetlosne
zrake
Slike (likovi) su
uspravni i smanjeni
Konkavna soiva
Lupa za umanjenje
Fokus
Paralelni svetlosni
Zraci sa udaljenog
objekta
Konkavno soivo
Normalno rastojanje od ose soiva do take
gde se seku pravci paralelnih svetlosnih zraka
koji su proli kroz soivo se naziva

INA DALJINA SOIVA.

Taka preseka svetlosnih zraka naziva se

IA ili FOKUS.

SVETLOST I VID SVETLOST I VID
FOKUS
(IA)
ina daljina
9
SVETLOST I VID
FOKUS
(IA)
SVETLOST I VID
FOKUS
(IA)
SVETLOST I VID
FOKUS
(IA)
Konstrukcija lika
SVETLOST I VID
F
F
PREDMET
LIK
Lik je umanjen, realan i obrnut.
Konstrukcija lika
SVETLOST I VID
F
F
PREDMET
LIK
Lik je umanjen, uspravan i virtuelan
SVETLOST I VID
2f
2f
f
f
2f
2f
f
f
Predmet izmeu 2f and f
Lik je izvrnut, realan
i uvean.
Predmet izmeu f i soiva
Lik je normalan, virtuelan
i uvean.
10
SVETLOST I VID
2f
2f
f
f
2f
2f
f
f
Predmet iza 2f.
Lik je normalan,
virtuelan
i umanjen.
Predmet izmeu
f i soiva.
Lik je normalan,
virtuelan
i umanjen.

SVETLOST I VID
predmet
f ina daljina soiva
s
1
udaljenost
takastog izvora
svetlosti
s
2
udaljenost ie
f S S
1 1 1
2 1

SVETLOST I VID SVETLOST I VID
oUveanje soiva

SVETLOST I VID
1 1
2
S f
f
S
S
M

Dioptrija
Ukoliko je vei ugao prelamanja
svetlosnih zraka, utoliko je vea
prelomna mo soiva!

Prelomna mo se meri dioptrijama

Prelomna mo nekog konveksnog soiva
jednaka je 1metar podeljen sa inom
daljinom.

SVETLOST I VID
11
oUkoliko se svetlosni zraci skupljaju u
inu taku koja je 1m iza soiva
=> prelomna mo = +1 dioptrija



SVETLOST I VID
oUkoliko se svetlosni zraci skupljaju u
inu taku koja je 0,5m iza soiva
=> prelomna mo = +2 dioptrija



SVETLOST I VID
oUkoliko se svetlosni zraci skupljaju u
inu taku koja je 0,1m iza soiva
=> prelomna mo = +10 dioptrija



SVETLOST I VID
Ukoliko konkavno soivo divergira
svetlosne zrake isto toliko koliko ih skupi
konveksno soivo jaine od 1 dioptrije,
= > konkavno soivo ima jainu 1
dioptriju

SVETLOST I VID
SVETLOST I VID SVETLOST I VID
12
Struktura oka
SVETLOST I VID
Struktura oka
SVETLOST I VID
Struktura oka
SVETLOST I VID
Oko formira realnu, izvrnutu sliku na mrenjai .
Cilijarni (oni) miic menja oblik soiva i na taj nain
podeava inu daljinu prema udaljenosti objekta .
Koliinu svetlosti koja ulazi u oko kontrolie
irisu , koji se iri ili skuplja
Fokusiranje oka kontrolie oni mii koji
moe promeniti debljinu i zakrivljenost
soiva proces akomodacija
Kada su miii relaksirani, soivo je skoro
ravno, paralelni svetlosni zrak se fokusira
na mrenjau
Za blie objekte potrebna je kontrakcija
onog miia menja se oblik soiva

SVETLOST I VID
Akomodacija

SVETLOST I VID
Minimalno rastojanje do otrog fokusa se
naziva najblia taka jasnog vida (near
point of the eye).
10 god 7cm
40 god 22cm
60 god 100cm
SVETLOST I VID
Akomodacija
13
Oko i kamera

SVETLOST I VID
Oko i kamera

SVETLOST I VID
Fokusiranje svetlosti u realni izvrnuti lik
se dobija prelamanjem na ronjai i
kristalnom soivu
SVETLOST I VID
Sistem soiva oka
Oko 2/3 fokusiranja se deava na ronjai
jer je indeks prelamanja kristalnog soiva u
odnosu na okolni fluid neznatno vei
SVETLOST I VID
Sistem soiva oka
U kontaktu sa vodom prelomna mo
ronjae se znatno smanjuje
Kristalno soivo ne moe da nadoknadi
smanjenu mo ronjae -> vid je nejasan
SVETLOST I VID
Sistem soiva oka
Oko 2/3 fokusiranja se deava na ronjai
jer je indeks prelamanja kristalnog soiva u
odnosu na okolni fluid neznatno vei
SVETLOST I VID
Sistem soiva oka
14
Usled difrakcije svetlosti koja prolazi kroz
otvor kao to je iris, svetlost se ne fokusira
u otru taku ve u difrakcionu aru
SVETLOST I VID
Mo razdvajanja oka
(disk okruen sa
prstenovima
smanjenog
intenziteta)
Ukoliko svetlost potie iz dva izvora koji su
na malom meusobnom rastojanju, njihovi
difrakcioni diskovi mogu da se preklapaju,
=> nemogue razdvojiti take
SVETLOST I VID
Mo razdvajanja oka
Optiki sistem moe da razlikuje dve take
samo ako se njihovi dirfaktogrami razlikuju
Uslov da se dve take uoe:



l talasna duina, d prenik otvora
q ugao u radijanima
SVETLOST I VID
Mo razdvajanja oka
za l =500nm, i prenik irisa od 0,5cm
q = 1,22x10
-4
rad
Eksperimenti su pokazali da vecina ljudi ne
mogu da razlikuje dve take sa uglom
manjim od 5 10
-4
rad .
Postoje i drugi faktori koji ograniavaju
rezoluciju oka . Nesavrenosti sistema
soiva oka svakako utie na rezoluciju
Ali moda jo vanije su ogranienja usled
strukture mrenjae
SVETLOST I VID
Mo razdvajanja oka
x =0,1mm
q =5 10
-4
rad
20cm

SVETLOST I VID
Mo razdvajanja oka
Postoje tri uobiajene anomalije vida
vezane za oni sistem fokusiranja:
Myopia kratkovidost
Hyperopia dalekovidost
Astigmatism - astigmatizam
SVETLOST I VID
Kako vidimo
15
Kod relaksiranog normalnog oka
paraleleni zraci se fokusiraju na
mrenjau
SVETLOST I VID
Kako vidimo
Kratkovidost Ona
jabuica je izduena i
slika se formira ispred
mrenjae
SVETLOST I VID
Kako vidimo
Konkavna soiva za poveanje ine daljine
Dalekovidost Ona
jabuica je skupljena
i slika se formira iza
mrenjae
SVETLOST I VID
Kako vidimo
Konveksna soiva -za skraivanje ine daljine
Astigmatizam je
anomalija nastala zbog
ne simetrinog oblika
ronjae.
SVETLOST I VID
Kako vidimo
Cilindrina soiva fokusira svetlost du jedne ose