MATURSKI RAD

TOTALNA REFLEKSIJA I
NJENA PRIMENA

Uenik: Aleksandar Todorovi

SADRAJ
Zakon odbijanja svetlosti
Zakon prelamanja svetlosti
Disperzija svetlosti
Totalna refleksija
Primena totalne refleksije

Zakon odbijanja svetlosti

Zakon odbijanja svetlosti glasi:Upadni ugao
jednak je odbojnom uglu, =, pri emu upadni
zrak, normala i odbojni zrak lee u istoj ravni.

Pravilno odbijanje svetlosti

 Ako se snop svetlosti odbija o ravnu glatku

povrinu onda dolazi do usmerenog odbijanja,
a ako je povrina neravna, zraci se odbijaju u
razliitim pravcima, i dolazi do difuznog
odbijanja svetlosti.

Usmereno odbijanje svetlosti

Difuzno odbijanje svetlosti

 Zakon odbijanja svetlosti

govori o promeni pravca
prostiranja svetlosti na
graninoj povrini dve
optike sredine gde se
jedan deo odbija a drugi
prelama. Koji e deo
svetlosti biti odbijen, a
koji e prei u drugu
sredinu zavisi od prirode
sredine, upadnog ugla i
Odbijanje i prelamanje
talasne duine svetlosti.

 Ovj zkon im primenu kod ogledl. Svk

ugln povrin koj odbij njvei deo
updnih zrk nziv se ogledlo.

Dobijanje lika kod ogledala

Zakon prelamanja svetlosti

N rvnoj povrini, koj deli dve sredine rzliitih optikih
gustin (rzliitog psolutnog indeks prelmnj) deo
svetlosti se prelm.Zkon prelmnj ili refrkcije
svetlosti su postvili u prvoj polovini 17. vek Dekrt i
Snelijus nezvisno jedn od drugog, p je nzvn DekrtSnelijusov zkon.
A
B
C

A) prelmnje svetlosti pri prelzu iz optiki ree u optiki guu sredinu

B) prelmnje svetlosti pri prelzu iz optiki gue u optiki reu sredinu
C) grnini ugo

 Zkon prelmnj svetlosti glsi: odnos sinus

updnog i sinus prelomnog ugl z dve sredine
je stln veliin i jednk je odnosu psolutnih
indeks prelmnj druge i prve sredine pri
emu updni zrk,norml
i prelomni zrk lee u istoj
rvni.

const.

Prelamanje svetlosti

 Apsolutni indeks prelmnj z neku sredinu je

odnos brzine prostirnj svetlosti u vkumu i
brzine prostirnj svetlosti u toj sredini.

n= C0/C
Reltivni indeks prelmnj z dve sredine je
odnos brzin svetlosti u tim sredinm.

n= C1/C2

 Optiki gu sredin je on u kojoj je brzin

prostirnj svetlosti mnj, odnosno indeks
prelmnj vei (vod), optiki re sredin
(vzduh) im veu brzinu prostirnj svetlosti, to
jest mnji indeks prelmnj.

Disprezija svetlosti
Disperzij svetlosti,jeste zvisnost optikih
osobin jedne sredine od frekvencije svetlosti
koj prolzi kroz tu sredinu, tj. zvisnost indeks
prelmnj te sredine od krune frekvencije dte
svetlosti.

 Rzlgnje bele svetlosti se lko uov ko se

njen snop usmeri n jednu od bonih strn
trostrne stklene prizme. Posle prelmnj kroz
prizmu, n zklonu se dobij spektr duginih boj
(stklo ine prelm u oblsti normlne disperzije,
p z veu krunu frekvenciju svetlosti, odnosno z
njenu mnju tlsnu duinu, skretni ugo svetlosti
je vei).
Disperzija bele
svetosti

Totalna refleksija
Totln refleksij
(potpuno odbijnje) je
pojv odbijnj
svetlosti od grnine
povrine koj rzdvj
dve sredine rzliitih
indeks prelmnj.
On nstje kd
svetlosni zrci nilze
iz optiki gue
sredine (veeg)
indeks prelmnj n
grninu povrinu.

 Promenom updnog ugl , prelomni ugo se

moe menjti od 0 do 90. Updni ugo g, pri
kome je updni ugo jednk 90 nziv se
grnini ili kritini ugo totlne refleksije. Ako je
updni ugo vei od g, zrk se vr u istu
sredinu. Td se ke d je nstupil totln
refleksij.

 Grnini ugo totlne refleksije moe se odrediti iz

izrz sin / sin = n2/n1 , uzimnjem d je = 90.
sing = n2 / n1.
Z sredinu vod-vzduh grnini ugo totlne
refleksije iznosi: g = arcsin 1/1,33 = 48,5.
Totln refleksij u optikim prizmm se koristi
kod optikih instrument. Zhvljujui ovoj pojvi
mogue je skrenuti svetlosni zrk z 90, 180 i
druge uglove.

Primena totalne refleksije

FATAMORGANA

Ftmorgn je optik pojv u tmosferi nstl

inverzijom temperture u kojoj se n dlekom
horizontu jvlj invertovn lik udljenog objekt.
Ponekd se vidi i lik objekt ko i nekoliko
nizmeninih likov objekt i njegovog ogledlskog
lik.
Izlzk dv sunc je
iluzij nstl dvostrukim
prelmnjem svetlosti.
Gornji lik sunc je
ogledlsk slik sunc
koje jo nije izronilo
iznd horizont

 Do totlne reflesije dolzi pri prelsku svetlosti iz optiki

gue u optiki reu sredinu. Asflt (i pesk) upijju
suneve zrke i tu toplotu prenose vzduhu iznd zbog
eg njegov gustin i indeks prelmnj postju nii od
okolnog vzduh koji je zntno hldniji. Totlno se reflektuju
smo zrci koji pdju pod vrlo mlim uglom u odnosu n
rvn refleksije, dkle, zrci koji dolze iz udljenih
objekt koji su nisko n horizontu.

Fatamorgana nad morem

Fatamorgana u pustinji

Zbog poviene temperture

sflt, indeks prelmnj
vzduh pri povrini zntno je
nii nego okolnog vzduh
zbog eg dolzi do totlne
refleksije to stvr iluziju d
je n sfltu bric.

OPTIKI KABL se koristi u telekomunikcijm z

prenos signl. Prenosni medijum je optiko
vlkno, informcij se prenosi putem svetlosti.
N ulsku u optiko vlkno elektrini signl se
konvertuje u svetlost, n prijemu se pretvr
ponovo u elektrini signl. Prednost optikih
kblov su:
1.njihove dleko mnje dimenzije u odnosu n bkrne kblove,
2.mogunost prenos velike koliine informcij,
3.mlo slbljenje signl to dozvoljv domete i do 200 km bez
pojnj signl
4.mnj tein po dunom metru
5.lke polgnje kko u zemlju, tko pod vodu, n stubove ili
dlekovode
6.sve ni cen
7.neosetljivost n elektrine smetnje, vodu, niske i visoke
temperture.

 Optiko vlkno je vrst optikog tlsovod

rdijlne simetrije, koj voenje
elektromgnetskog tls zsniv n efektu
totlne unutrnje refleksije. Vlkno
mikrometrskih dimenzij, izreno od stkl ili
plstike, slui ko medijum u optikom kblu z
prenos informcij pomou svetlost

Voenje zrk u vlknu s jezgrom konstntnog indeks prelmnj

 Primen optikih kblov je izuzetno velik, jer

predstvljju idelno reenje z svremene
tehnologije komunikcij. Optiki kblovi ine
osnovu bilo koje ozbiljnije telekomunikcione
mree, koriste se i u slujevim umrevnj
vie objekt, gde se s bkrnim kblovim
mogu oekivti problemi s uzemljenjem i
tmosferskim prnjenjim.

Presek optikog kabla

Optiki kbl s monomodnim i

multimodnim optkim vlknim

Popreni presek optikog

kabla sa tri vlakna

Optiko vlakno