Geometrijska optika

Prelamanje svetlosti kroz prizmu

Nesimetrino prelamanje

Na sl. 1. prikazana je trostrana

prizma od stakla. Nesimetrino prelamanje svetlosti kroz prizmu se razlikunv
je od simetrinog prelamanja po tome
to pri simetrinom prelamanju zrak
p

prolazi kroz prizmu paralelno sa nje

nom osnovom ( vidi sl. 2.), dok pri

q

nesimetrinom prelamanju zrak pri pro

lasku kroz prizmu nije paralelan sa nje

nom osnovom.
je nagibni ugao prizme,
je ugao skretanja zraka,
je upadni ugao ulaznog zraka,
ns
je njegov prelomni ugao,
je upadni ugao izlaznog zraka,
je prelomni ugao zraka pri izlasku iz prizme
sl. 1.
i su pomoni uglovi,
prave p i q su normale na bone strane prizme u takama u kojima zrak ulazi u prizmu i
izlazi iz nje i
nv i n s su apsolutni indeksi prelamanja vazduha kao spoljanje sredine i stakla kao
materijala od koga je prizma napravljena.
Nagibni ugao , u vrhu prizme, jednak je uglu izmeu normala p i q zato to su to
uglovi sa meusobno normalnim kracima.
Ugao skretanja zraka nastaje kada ulazni zrak produimo unapred, a izlazni zrak unazad.
Cilj narednog izvoenja je da se izrazi ugao skretanja u funkciji uglova: ( ulaznog u
prizmu ), ( izlaznog iz prizme ) i ( nagibnog ugla prizme ).

kao unakrsni uglovi. Sledi:

tj.

(1)

Na osnovu matematike teoreme da je spoljanji ugao trougla jednak zbiru dva unutranja,
ali njemu nesusedna ugla tog istog trougla, sledi:
i

(2)

(3)

Zamenom izraza ( 2 ) i ( 3 ) u izraz ( 1 ) dobija se:

tj. konano:

Simetrino prelamanje

(4)

U sluaju simetrinog
1

prelamanja svetlosni zrak pronv

lazi kroz prizmu paralelno sa
njenom osnovom.
U prvom delu izvoe
nja odreuje se vrednost apsop
lutnog indeksa prelamanja ma

terijala od koga je prizma nap

ravljena, u ovom sluaju stakla,

u funkciji od nagibnog ugla

i od ugla skretanja zraka .

U drugom delu, pod
pretpostavkom da su i
ns
mali uglovi, dolazi do znaajnog uproavanja ovog izraza.
Na osnovu matematike
sl. 2.
teoreme da je spoljanji ugao
trougla jednak zbiru dva unutranja, ali njemu nesusedna ugla tog istog trougla, sledi:

,
2

2
Zakon prelamanja svetlosti primenjen na ovaj sluaj glasi:
sin n s

.
sin
nv

(5)
(6)

(7)

Kako je nv 1 , sledi:
ns

sin
sin

(7a)

Kako je: , po teoremi o unakrsnim uglovima, sledi:

ns

sin
.
sin

(8)

Zamenom izraza ( 5 ) i ( 6 ) u izraz ( 8 ) dobija se:

sin
2 2
(9)
ns

sin
2

Ako pretpostavimo da su
i mali uglovi, moe se uzeti da je priblino:


sin
sin
i
2

pa se zamenom u ( 9 ) dobija:

Sledi:

2
2 2
ns

2
2
ns

ns

ns

i konano:

n s 1 .
2

( 10 )

Ako spoljanja sredina nije vazduh ( ili vakuum ), tada njen apsolutni indeks prelamanja nije
jedinica, to znai da izraz ( 7 ) ne moe prei u izraz ( 7 a ), ve se izvoenje nastavlja izrazom:
np
nss

sin
sin

(7b)

gde su: n p - apsolutni indeks prelamanja prizme, a n ss - apsolutni indeks prelamanja spoljanje
sredine. Zbog toga izraz ( 10 ) bi bio:
np

1
( 10 b )
nss

Ravno ogledalo
Da bi mogli da u potpunosti
razumemo dobijanje likova kod raznih vrsta ogledala ili soiva to je,
inae, glavni zadatak geometrijske
optike potrebno je da znamo kako
uopte vidimo predmete: kako one
koji su izvori svetlosti, tako i one kosl. 3.
ji su osvetljeni sa strane.
Na sl. 3. prikazana je taka koja je izvor svetlosti. Svetlosni zraci se iz nje ire radijalno, a
jedan deo tih zraka stie do oka posmatraa. Nae ulo vida se zasniva na sposobnosti mozga da
stvori sliku svetle take na onom mestu gde se zraci, koji stiu u oko, seku ako ih produimo
unazad. Isto bi bilo i ako bi ova taka bila osvetljena iz nekog spoljanjeg izvora svetlosti. Tada bi
iz nje do posmatraevog oka stigli zraci koji bi se o nju reflektovali ( odbili ).
U najveem broju sluajeva ovo nam omoguava da vidimo realnu sliku svoje okoline.
Ali ponekada vidimo i stvari koje realno ne postoje. To su upravo pomenuti likovi realnih
predmeta koje moemo videti pomou ogledala ili soiva. Mogunost da vidimo ove likove se
zasniva na tome da ako oko prima zrake svetlosti koji se razilaze, tada e mozak stvoriti sliku svetle
take u preseku ovih zraka produenih unazad. Samo to ovi zraci koji se razilaze uopte ne moraju
poticati iz svetle take koja realno postoji, ve mogu biti posledica: odbijanja svetlosti ( o povrinu
ogledala ), ili prelamanja svetlosti ( pri prolasku kroz soivo ).
Sve ovo deluje prilino
komplikovano, ali e se ve na
l
p
primeru stvaranja lika kod ravL
1
P 1'
nog ogledala ( sl. 4.) videti da
2

je stvar ipak jednostavna.

Ispred ravnog ogledala

se nalazi svetla taka P ( predmet ), i pratimo dva zraka koja
2'
dolazei iz P padaju na povrinu
ogledala. Zrak 1 pada normalno
na ogledalo pa se, po zakonu odbijanja talasa, odbija istim putem
sl. 4.
'
nazad kao odbijeni zrak 1 .
Zrak 2 dolazi na povrinu ogledala pod upadnim uglom u odnosu na normalu, pa se pod istim
uglom i odbija, a to je odbijeni zrak 2'.
Sada imamo dva odbijena zraka 1' i 2' koji se razilaze. Ako posmatra stavi oko na putanju
ovih zraka mozak e stvoriti sliku svetle take L u njihovom preseku unazad, tj. iza refleksione
povrine ogledala, a to znai videemo neto to realno ne postoji. Svetla taka L koju na ovaj nain
vidimo je imaginarni lik predmeta koji se nalazi ispred ogledala.
3

Ako je refleksiona povrina ogledala idealno ravna, tada je imaginarni lik savreno jednak
originalnom predmetu, a elementarna geometrija pokazuje da se L nalazi na rastojanju od ogledala
koje je jednako rastojanju predmeta P od ogledala: l p .

Sferna ogledala
Postoje dve vrste sfernih ogledala: udubljena ili sabirna i ispupena ili rasipna ogledala.
Sabirno ogledalo

Rasipno ogledalo

C
optika osa

C
F
optika osa

sl. 5. a

sl. 5. b

Na sl. 5. a je izdubljeno sabirno ogledalo. Na optikoj osi se nalaze tri karakteristine

take: T teme ogledala, F ia ( fokus lat. ) i C centar krivine ogledala.
Centar krivine je taka koja predstavlja centar kruga kome pripada krivina sfernog ogledala.
Zato je rastojanje od centra krivine ogledala do temena poluprenik krivine ogledala R.
ia ogledala je taka koja se uvek nalazi na polovini poluprenika krivine. Zbog toga je
ina daljina f ( rastojanje od ie do temena ogledala ) uvek jednaka polovini poluprenika
krivine:
f

R
2

ili

R 2 f

Naziv: sabirno ogledalo je posledica injenice da ovo ogledalo zrake paralelne sa optikom
osom odbija tako da se oni sakupljaju u ii.
Na sl. 5. b je ispupeno rasipno ogledalo. Naziv: rasipno ogledalo je posledica injenice
da ono zrake svetlosti paralelne optikoj osi rasipa, ali tako da se njihovi produeci seku u ii. Kao
i kod sabirnog ogledala ina daljina je upola manja od pluprenika krivine.
Sa ove dve slike se vidi da su ia i centar krivine ispred refleksione povrine ogledala, dok
su kod rasipnog ogledala iz njegove refleksione povrine.
Zato su ia i centar krivine kod sabirnog ogledala realni, dok su kod rasipnog ogledala ia
i centar krivine imaginarni.

Karakteristini zraci kod sfernih ogledala

Sabirno ogledalo
1
3

2
4

T
optika osa

2'
3'

1'
sl. 6.

Prvi zrak ( 1 ) dolazi na refleksionu povrinu ogledala paralelno sa optikom osom, a

odbija se tako da odbijeni zrak ( 1' ) prolazi kroz iu,
Drugi zrak ( 2 ) pre nego stigne do ogledala prolazi kroz iu, a odbija se paralelno
optikoj osi ( 2' ).
Trei zrak ( 3 ) pada u teme ogledala zaklapajui pritom upadni ugao sa optikom
osom, a odbija se pod istim uglom u odnosu na optiku osu.
1'

Rasipno ogledalo

1
2
C

optika osa

2'

sl. 7.
Prvi zrak ( 1 ) stie na refleksionu povrinu ogledala paralelno sa optikom osom, a odbija
se tako da produetak odbijenog zraka ( 1' ) prolazi kroz iu.
Drugi zrak ( 2 ) pada u teme ogledala pod upadnim uglom u odnosu na optiku osu, a
odbija se pod istim uglom u odnosu na optiku osu.

Dobijanje likova kod sfernih ogledala

Sabirno ogledalo
I sluaj: predmet je dalji od centra krivine izvoenje jednaine ogledala i jednaine za
uveanje

B
2

P
optika osa

P
F

T 90o
90o
L

A'

90o
90o A

L
2'

Q
B'
1'
f

lf
l
p
pf

sl. 8.
Ako je predmet dalji od centra krivine, tada je lik: obrnut, umanjen i realan i nalazi se
izmeu ie i centra krivine, to se moe videti na sl. 8.
Jednaina ogledala je zavisnost ine daljine ( f ) od rastojanja: lika ( l ) i predmeta ( p ) od
temena ogledala.
Sledee izvoenje je samo priblino tano zato to se take Q, T i S ne nalaze na istoj
pravoj.
Zbog jednakosti uglova slini su trouglovi:
TSF i
kao i
ABF i TQF
A'B'F
Iz ovih slinosti slede proporcije:
P
p f

L
f

P
f

L l f

Kako su leve strane ovih proporcija jednake, moraju biti iste i njihove desne strane:
P P

L
L

Unakrsnim mnoenjem dobija se:

p f
f

f
l f

p f l f

ff

i dalje:
l p f l f p f 2 f

l p f l f p f 2 f 2
l p f l f p

/ f l p

i konano:
1
1 1
.
f
p l

( 11 )

Sve to je realno nosi predznak ( + ), a sve to je imaginarno nosi predznak ( ) u jednaini

ogledala, pa opti oblik ove jednaine glasi:

1
1 1
.
f
p l

Oigledno je da ia i lik mogu biti imaginarni, ali premet moe biti samo realan.
Za izvoenje jednaine ogledala izabrao sam najjednostavniji sluaj kada su i ia i predmet
i lik realni, pa su zato svi lanovi u izrazu ( 11 ) pozitivni.
6

Uveanje ( U ) je odnos veliine lika i predmeta:

U

L
,
P

a pokazuje koliko puta je lik vei ( ili manji ) od predmeta. U sluaju I uveanje je manje od
jedinice, jer je lik manji od predmeta:
U 1 .
U sledeem izvoenju se dokazuje da je:
L
l
.
P
p

Iz para slinih trouglova sa sl. 8. TSF i A'B'F sledi proporcija:

U

L l f

P
f

tj.
l
1
f

Iz izraza ( 11 ) sledi:

( 12 )

1
l
p
l p

f l p l p l p

pa je:
f

l p
l p

( 13 )

Zamenom f iz izraza ( 13 ) u izraz ( 12 ) dobija se:

l
1
l p
l p p l p p l
U 1 1 1 1
1

l p
p
p
p
p
p
p
lp
lp

pa je:
L
l

P
p

( 14 )

to je i trebalo dokazati.
II sluaj: predmet je u centru krivine
1
2
P
F
T

optika osa
L

2'
1'

sl. 9.

U ovom sluaju lik je: obrnut, iste veliine kao i predmet i realan. Jednaina ogledala za
ovaj sluaj glasi:
1
1 1
,
f
p l

a uveanje je jednako jedinici:

U 1.

III sluaj: predmet je izmeu centra krivine i ie

1
2
P
T

optika osa
L
2'
1'
sl. 10.
U ovom sluaju lik je: obrnut, uvean i realan . Jednaina ogledala za ovaj sluaj je:
1
1 1
,
f
p l

dakle isto kao i u dva prethodna, a uveanje je vee od jedinice:

U 1 .

IV sluaj: predmet je u ii
1
3
optika osa

C
1'

3'

sl. 11.

U ovom sluaju odbijeni zraci su paralelni, pa se zbog toga moe smatrati da je lik u
beskonanosti.
Ako na ovaj sluaj primenimo jednainu ogledala dobiemo:
1
1 1

f
p

1
1

f
p

p f

to se vidi i na slici.
V sluaj: predmet je izmeu ie i temena ogledala

1
3

optika osa

3'

1'

sl. 12.
U ovom sluaju odbijeni zraci se razilaze i ako posmatra stavi oko na njihov put, mozak e
formirati imaginarni lik u preseku ovih zraka povuenih unazad.
Dakle, lik je: uspravan, uvean i imaginaran.
Ovako dejstvuju ogledala koja uveavaju. Meutim, da bi se video lik u ovom ogledalu
potrebno je da se predmet postavi izmeu ie i temena ogledala, tj. ako se elite ogledati u njemu
morate mu pribliiti lice na rastojanje manje od ine daljine.
Jednaina ogledala za ovaj sluaj je:
1
1 1
.
f
p l

Uveanje je vee od jedinice zato to je imaginarni lik vei od predmeta:

U 1

Rasipno ogledalo
I ( i jedini ) sluaj: predmet je ispred refleksione povrine ogledala na ma kom rastojanju
1'
1
9

2
P
L
C

optika osa

2'

sl. 13
I u ovom sluaju odbijeni zraci se razilaze, pa se u njihovom preseku unazad formira
imaginarni lik.
Dakle, lik je: uspravan, umanjen i imaginaran.
Jednaina ogledala za ovaj sluaj glasi:

1
1 1
.
f
p l

Uveanje je manje od jedinice zato to je lik manji od predmeta:

U 1 .

Ono to je zajedniko svim ovim sluajevima, nezavisno od toga da li je ogledalo sabirno ili
rasipno, je da se realni likovi dobijaju u preseku odbijenih zraka, dok se imaginarni likovi ( oni koje
vidimo u ogledalu ) dobijaju kada se odbijeni zraci razilaze i tada u njihovom preseku unazad.

Soiva
Postoje dve vrste soiva: sabirna i rasipna.
Jedna od dve strane soiva moe biti: ispupena ili konveksna, ravna i udubljena ili
konkavna.
Sabirno soivo moe biti:
- bikonveksno obe strane ovog soiva su ispupene,
- plan-konveksno jedna strana je ravna, a druga ispupena i
- konkav-konveksno jedna strana je udubljena, a druga ispupena.

10

bikonveksno

plankonveksno

konkav-konveksno
sl. 14.

Rasipno soivo moe biti:

- bikonkavno obe strane udubljene
- plan-konkavno jedna strana ravna, a druga udubljena i
- konveks-konkavno jedna strana je ispupena, a druga udubljena.

bikonkavno

plan-konkavno

konveks-konkavno

sl. 15.
Zbog jednostavnosti, u fiziku
je uveden uproeni nain prikazivanja svih sabirnih i svih rasipnih soiva, to je prikazano na sl. 16.

T - teme soiva

optika osa

sabirno

rasipno

sl. 16.
Sabirno bikonveksno, a isto tako i rasipno bikonkavno soivo moe biti:
- simetrino kada obe strane soiva imaju jednake krivine, tj. kada su mu poluprenici obe
strane jednaki i
- asimetrino kada su bone strane soiva sa nejednakim krivinama, a samim tim su
nejednaki i poluprenici tih krivina.
Svako soivo ima dve ie koje se nalaze na optikoj osi i koje su uvek jednako udaljene od
temena soiva.
Sabirno soivo ima realne ie, dok su ie rasipnog soiva imaginarne.
Soivo je obino nainjeno od stakla iji je apsolutni indeks prelamanja obeleen sa n s .
Spoljanja sredina je obino vazduh pa se moe smatrati da je njen apsolutni indeks
prelamanja: n ss 1 .
Za izraunavanje ine daljine soiva koristi se optiarska jednaina soiva:
1
1 ns
1

1

f n ss R1 R2
11

ili ako je spoljanja sredina vazduh:

1
1
1
n s 1

f
R1 R2

Izvoenje optiarske jednaine soiva

R2
nss

ns

R1

h1

h2

C2

C1

l
sl. 17.

Zrak iz take P pada na levu stranu soiva, prelama se pri ulasku u staklo, a prelama se i pri
izlasku iz soiva to podsea na prolazak svetlosnog zraka kroz staklenu prizmu. Po analogiji sa
simetrinim prelamanjem kroz prizmu, priblino je:
ns 1
( 15 )
Na osnovu matematike teoreme da je spoljanji ugao trougla jednak zbiru dva unutranja,
ali njemu nesusedna ugla tog istog trougla, sledi:

.
i
Zamenom u ( 15 ) dobija se:
ns 1
( 16 )

Iz pravouglih trouglova sa slike sledi, a pod pretpostavkom da su:

,
, i mali
uglovi:
h
h
h
h
sin 2
sin 1
tg 1 ,
tg 2 ,
i
p
R2
R1
l
Zamenom u izraz ( 16 ) dobija se:
h
h1 h2
h
n s 1 2 1
p l
R2 R1
Pod pretpostavkom da je soivo tanko moe se smatrati da su visine h1 i h2 priblino jednake,
pa je:
h
h h
h
n s 1

p l
R2 R1

/ h

1
1 1
1
ns 1
.
p l
R2 R1

Kao i kod ogledala vai jednaina soiva:

1
1 1

f
p l

Ova jednaina e biti posebno kasnije izvedena. Zamenom u ( 17 ) dobija se konano:

12

( 17 )

 1
1
1
n s 1
.
f
R2 R1

( 18 )

Jednaina je izvedena pod pretpostavkom da je spoljanja sredina vazduh. Ako je to ipak

neka druga sredina optiarska jednaina soiva, zbog ( 10 b ), glasi:

1 ns

1
f n ss

1
1
.
R2 R1

( 19 )
R1 R2 R , pa jednaina ( 18 )

Ako je soivo simetrino tada su poluprenici krivina isti:

postaje:
1
2
n s 1
f
R

( 20 )

Optika jaina soiva I ( D dioptrija )

Veliina

1
se naziva optika jaina soiva. Kada je ina daljina izraena u metrima, tada
f

je optika jaina izraena u dioptrijama.

I

1
f

1
.
m

To znai da soivo ine daljine 1 m ima optiku jainu od 1 dioptrije, ako je f = 0.5 m
tada je I = 2 D itd.
Sistem od dva priljubljena centrirana tanka soiva ima jedinstvenu inu daljinu f koja se
moe odrediti iz pojedinanih inih daljina ta dva soiva f 1 i f 2 iz sledeeg obrasca:
1 1
1

.
f
f1 f 2

To dalje znai da je optika jaina ovakvog sistema soiva jednaka zbiru njihovih
pojedinanih optikih jaina:
I I1 I 2 .
Karakteristini zraci
Sabirno soivo:
2
1
F1

F2
1'

2'

sl. 18.
Prvi zrak ( 1 ) prolazi kroz teme soiva bez prelamanja.
Drugi zrak ( 2 ) dolazi do soiva paralelno sa optikom osom, a onda se prelama tako da
prelomljeni zrak ( 2' ) prolazi kroz iu.
13

Sada je jasno zato se ovo soivo zove sabirno jer ono paralelne zrake svetlosti sakuplja u
ii.
Rasipno soivo:
2'
2
1
F1

F2
1'

sl. 19.
Prvi zrak ( 1 ) prolazi kroz teme soiva bez prelamanja.
Drugi zrak ( 2 ) dolazi do soiva paralelno sa optikom osom, a onda se prelama tako da
produetak prelomljenog zraka ( 2' ) prolazi kroz iu.
Sada je, takoe, jasno zato se ovo soivo zove rasipno jer ono paralelne zrake svetlosti
rasipa tako da njihovi produeci unazad prolaze kroz iu.

Konstrukcija likova kod soiva

Sabirno soivo
I sluaj: predmet je dalji od dvostruke ine daljine izvoenje jednaine soiva i
jednaine za uveanje

M
2

90o

90o

A
F1

90

A'

F2

L
B'

f
l
lf
14

2'

1'

sl. 20.

Ako je predmet dalji od dvostruke ine daljine, tada je lik: obrnut, umanjen i realan, to se
moe videti na sl. 20.
Jednaina soiva je isto kao i kod ogledala zavisnost ine daljine ( f ) od rastojanja: lika
( l ) i predmeta ( p ) od temena soiva.
Jednaina za uveanje je isto kao i kod ogledala odnos veliine lika i predmeta i treba
dokazati da je:
U

L
l

P
p

( 21 )

Zbog jednakosti uglova slini su trouglovi:

ABT i A'B'T

TMF2 i A'B' F2

kao i

Iz njihove slinosti slede proporcije:

L
l

P
p

L l f

.
P
f

Prva od ove dve proporcije je direktan dokaz izraza ( 21 ), tj. jednaine za uveanje. Kako su leve
strane ovih proporcija jednake, moraju biti jednake i njihove desne strane:
l f
l

f
p

Unakrsnim mnoenjem se dobija:

p l f f l

i dalje:

l p f p f l
l p f l f p

/ f l p

dobija se konano:
1
1 1
.
f
p l

( 22 )

Kao i kod ogledala, sve to je realno nosi predznak ( + ), a sve to je imaginarno nosi
predznak ( ) u jednaini soiva, pa je opti oblik ove jednaine:

1
1 1
.
f
p l

( 23 )

Kao i kod ogledala, ia i lik mogu biti imaginarni, ali premet moe biti samo realan.
II sluaj: predmet je na dvostrukoj inoj daljini

2
P

1
F1

F2
L

15

2'

1'

sl. 21.
U ovom sluaju lik je: obrnut, iste veliine kao predmet i realan. Jednaina soiva za ovaj
sluaj glasi:
1
1 1
,
f
p l

a uveanje je jednako jedinici:

U 1.

III sluaj: predmet je na rastojanju veem od ine daljine, a manjem od dvostruke ine
daljine

2
P

1
F1

F2

2'

1'

sl. 22.
U ovom sluaju lik je: obrnut, uvean i realan . Jednaina soiva za ovaj sluaj je:
1
1 1
,
f
p l

dakle isto kao i u dva prethodna, a uveanje je vee od jedinice:

U 1 .

IV suaj: predmet je u ii
2
P

F1

F2
1'

2'

sl. 23.
U ovom sluaju prelomljeni zraci su paralelni, pa se zbog toga moe smatrati da je
lik u beskonanosti.
16

Ako na ovaj sluaj primenimo jednainu soiva dobiemo:

1
1 1

f
p

1
1

f
p

p f

to se vidi i na slici.
V sluaj: predmet je izmeu ie i temena soiva

L
2
P
F1

2'

1
T

F2
1'

sl. 24.
U ovom sluaju prelomljeni zraci se razilaze i ako posmatra stavi oko na njihov put, mozak
e formirati imaginarni lik u preseku ovih zraka povuenih unazad. U ovom sluaju posmatra ne
vidi predmet nego njegov uveani lik .
Dakle, lik je: uspravan, uvean i imaginaran.
Jednaina soiva za ovaj sluaj je:
1
1 1
.
f
p l

Uveanje je vee od jedinice zato to je imaginarni lik vei od predmeta:

U 1 .

Na ovom principu funkcionie lupa o emu e biti rei kasnije.

2'

Rasipno soivo

I ( i jedini ) sluaj: predmet je ispred rasipnog soiva na ma kom rastojanju

2

1
L
F1

T
17

F2

sl. 25.
Kao i u prethodnom sluaju prelomljeni zraci se razilaze, pa se u njihovom preseku unazad
formira imaginarni lik, koji vidimo kroz soivo.
Dakle, lik je: uspravan, umanjen i imaginaran.
Jednaina soiva za ovaj sluaj glasi:

1
1 1
.
f
p l

Uveanje je manje od jedinice zato to je lik manji od predmeta:

U 1 .

Optiki instrumenti
Lupa

L
2
P
F1

2'

1
T

F2
1'

sl. 26.
Lupa je sabirno soivo, ali ono dejstvuje kao lupa samo kada se predmet nalazi izmeu ie
i temena soiva.
Kada posmatra gleda kroz lupu on ne vidi predmet nego njegov uveani imaginarni lik.
Jednaina lupe je:
1
1 1
.
f
p l

( 24 )

Izvoenje izraza za uveanje kod lupe

Posmatra obino postavi oko sasvim uz soivo tako da se moe smatrati da je udaljenost
lika od temena soiva ( l ) priblino jednaka udaljenosti lika od oka posmatraa. Znaajno je da
18

izmeu oka posmatraa i lika treba da bude rastojanje koje nazivamo daljina jasnog vida. Ona se
obeleava slovom s, a za normalno oko iznosi 25 cm. Iz prethodnog razmatranja sledi:
ls
( 25 )
Za sva soiva, pa i za lupu, vai izraz za uveanje:
L
l

P
p
s
U
p
1
1 1

p
f
l
1
1 1

p
f l
s
s s

p
f l
s s
U
f l
U

Zamenom ( 25 ) u ( 26 ) dobija se :
Iz jednaine lupe ( 24 ) sledi:
tj.

S obzirom na ( 27 ) sledi:

( 26 )
( 27 )

a s obzirom na ( 25 ) konano je:

U

s
1
f

( 28 )

Maksimalna uveanja lupe su oko 20 puta. To znai da je ina daljina takve lupe oko:
cm. Jasno je da uveanje lupe praktino zavisi samo od njene ine daljine.
Kod kvalitetnih lupa umesto jednog sabirnog soiva koristi se sistem soiva da bi se
otklonili neki nedostaci karakteristini za soiva.
f 1 .3

Mikroskop
objektiv

okular

P1
Fob,1

Fob,2

Fok,1

Fok,2
L1 P2

L2

19

sl. 27.

Mikroskop se sastoji od dva sabirna soiva: objektiva i okulara koja se nalaze na krajevima
cevi mikroskopa. Duina cevi je obeleena slovom d.
Predmet P1 se postavlja na rastojanje samo malo vee od ine daljine objektiva ( III sluaj
kod sabirnog soiva ), pa se pomou objektiva dobija obrnut, jako uvean ( do 300 puta ) realan lik
L1.
Ovaj realan lik slui kao predmet ( P2 ) za okular, a okular deluje kao lupa, dakle L1 = P2 je
izmeu temena i ie okulara.
Posmatra gleda kroz okular i vidi: obrnut, jako uvean ( do 6000 puta ) i imaginaran lik. To
to je lik obrnut obino ne smeta s obzirom na objekte koje posmatramo kroz mikroskop.
Maksimalno uveanje mikroskopa je oko 6000 puta zato to je maksimalno uveanje
okulara kao lupe oko 20 puta. Ukupno uveanje mikroskopa se dobija mnoenjem uveanja
objektiva i okulara:
U U ob U ok
( 29 )
U max 300 20 6000 puta
Moe se pokazati da je uveanje mikroskopa priblino:
U

d s
f ob f ok

gde su: d duina cevi mikroskopa, s daljina jasnog vida, a

objektiva i okulara.

( 30 )
f ob i

f ok ine daljine

Oko
Oko je sabirno soivo. Zadatak
onog soiva je da paralelne zrake svetlosti, koji u njega stiu, sakupi u ii a ona
treba da se poklapa sa utom mrljom
koja se nalazi na zdanjoj strani onog souta mrlja
iva. uta mrlja sadri jako veliki broj
elija osetljivih na svetlost, pa se iz nje
informacije dalje prenose u mozak posmatraa.
Ako je oko normalno tada se njegova ia poklapa sa utom mrljom i tasl. 28.
da je daljina jasnog vida oko 25 cm.
Uobiajene mane oka su kratkovidost i dalekovidost.
Oko je dalekovido ako je ina daljina onog soiva velika pa se zraci seku iza ute mrlje
to je prikazano na sl. 29. a.
Oko je kratkovido ako je ina daljina onog soiva mala pa se zraci seku ispred ute mrlje
to se moe videti na sl. 30. a.
Ono soivo ima mogunost prlagoavanja akomodacije pomou onih miia. Miii
mogu da ga stegnu ili rastegnu po vertikali, ime se poveava tj. smanjuje debljina onog soiva, a
samim tim mu se moe skratiti ili poveati ina daljina ( respektivno ). Meutim, mogunost
akomodacije je ograniena, pa se na ovaj nain mogu neutralisati samo male vrednosti
20

dalekovidosti ili kratkovidosti oka. Ovakva dugotrajna upotreba onih miia naroito pri itanju
moe dovesti do njihove upale i tada oi bole. Dakle, bol u oima koja se javlja pri duem itanju
je prvi znak da je dolo do pojave jednog od ova dva poremeaja oka.
dalekovido oko

ispravljanje dalekovidosti sabirnim soivom

sl. 29. a

sl. 29. b

kratkovido oko

ispravljanje kratkovidosti rasipnim soivom

sl. 30. a

sl. 30. b

Korekcija ova dva poremeaja je mogua pomou soiva.

Dalekovidost se koriguje pomou sabirnog soiva koje pomae oko da sakupi zrake tano u
utu mrlju ( sl. 29. b ).
Kratkovidost se koriguje pomou rasipnog soiva koje onemoguava oko da sakupi zrake
ispred ute mrlje, ve tano u njoj ( sl. 30. b ).
Da bi ova pomona soiva tano obavila svoj zadatak potrebno je precizno utvrditi njihovu
optiku jainu ( u dioptrijama ), to je zadatak onog lekara.
Dalekovidi ljudi nose soiva sa pozitivnom dioptrijom zato to je ia sabirnih soiva
realna, pa je ina daljina pozitivna, a to znai da je i optika jaina sabirnih soiva pozitivna.
Nasuprot tome, kratkovidi ljudi nose negativnu dioptriju zato to je ia rasipnih soiva
imaginarna, pa je ina daljina negativna, to znai da je i optika jaina rasipnih soiva negativna.

21

22