l'lr/trth,4.

Lleiev4 Dmgca

l{

.Vy/coyrV.'

KARTOGRAFIJA
44.) C_p i ocrra polovin:r
kruZnice koja predstavljer
clcg

1"5..1.3. Centraln c azi mu tne pcrspektivne pro.i ekcije

l'od centrainih projelccija

lI

meri-dijana sa obe strane

pola.

centar projek-tovanja se nalazi u centr-, zemrjine

IL

Paralele.- se

preclstart.ialu
koncen tridnim ]ir.u-Znicama,
. .Rastojanje iznreclu njih utvrtluje se konstrtrisanjent, tako
Sto

daju pr otz- vo/1tt it t Ttropkctlotna. O cl I i ku j u se

se_povude tangenta na polarnu

tadku, a iz centra se kroz
oclsed-

specijalnim s,, rrjs-Nom da se svi veltki

krugovi u njima pr.ika-zuju pravim lirrijama.
Deo luka velikog kr.u-ga, koji je najkraie
rastojanje izmedu dve tadke na Zemljinoj

,i.1.4.

Jl

CLyrtt

o/tnt

atrrutno 1tercpc/-

l,'iutit /so/nntn,pr oJe*cya .

povr5ini naziva se ot.lodt.otzta.

Ortodroma se u ovim projekcijama prikazuje kao prava linija. prikazivanje oito_
clrome pravom linijr:rn ocl narodite jc koristi

za

navigaciju u pomorswu
vazduhoplovstvu, jet

I.. no kruZnici povlade prave

P///ag/7%
`
7.
:
_

ocl

150. Meridijani se jzvlade tako

Sto se kruZnica pocJeli na svakih

ortodroma ucrtana na centralnoj

moie lako preneri na

150

ili

drugadije, 'saglasno

sa

pomorske i vazdu-hoplovne karte

gustinom paralefa ukoliko je

uraclene u Merka-tqrovoj ili nekoj

drugoj projekciji istog svojstva. Za

gustina paralela clnrgaiije oclab_

rana.

ove svrhe nije potrebna karta u

centralnoj pro-jekciji vei sanro
kartografska mreia u kojr-r.se pcl
krajnjim ko-orclinatan:a LrnL)se

projekcya dobija se projek_

tovanjem na ravan lroja je

Cenlralna

. Ortodroma kao prava linija

presecaie meridijane i paralele Lr
raznim tadkama, pa te taike pre-

mericlijana

Cenlralna polarna

utvrdi poluprednik Zenrlje

paralela

cent-

tr vidu paralelnih pravih. a pur.t_

hoplovne karte.

se tako Sto se

ralnoj ekvatorijalnoj projekciji

gustine na 15o. iVlericlijani u
ovoj projekciji su preclstavljeni

seka treba preneti na rlclgttvarajuie linije pomorske ili vazclu_

kon.stLriSe

e,tvatoryb/na

paraldlna ia polar.nom osonr i

ravni odabranog mer.iclijana. Na
Sk. 46. prikazan je izglecl mre2e

krajhje tadke orrodrome.

J:LIL ,ronrouuanlc

Gustina paralela zavisi

potrebe pri izrac.li projekcija. U

ovom primeru to je na svakih

p\ekciji

koje se seku sa tangentom. Ivles_

to preseka cenrralne pra.re i tangente odreClLrju clu2i raclijusa
svake paralele u projekcrji.

prvo
(Sk.

90

l!1.!

n:,.t

r.."lt1y.tr/rtian i pmtty't u

cetr/tr/nr.t1

lele u viclu krivih linijl hiperbtlle, osirn ekvator;r koji jr.

prava linija nornrnlna rrrr liniju

Podet-nog

rrrcriclijana.

91

::i:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::!:::::::`:::::`:`:::::`::::`::::::::::.11::::1::::lil::::::i::!:i`:::lil:::`::

Rastojalje iz-medu mericlijana od centra pro-jekcije odreduje se na isti nadin

kao kod rastojanja paralela u centralnoj polarnoj projekciji. Polovi su beskonadni
pa se '1;ol pripolarna podruija ne mogu predstaviti. Takorle se ne mogu
predsta!iti ni svi meridijani zbog centralnog tipa ove projekcije.
Cen/ralna horizonlnaprolekcyb dobija se uslovnim projektovanjem na ravan
koja tangira glob u nekoj tadki izvan ekvatora i polova. Ova ravan se poklapa sa
ravhi hr:rizonta odabrane tadke, pa joj otuda i ime. Meridijani se predstavljaju
pravim linijama koje se zrakasto razilaze iz projekcije pola pod nejednakim
uglovima. Ekvator se pr8dstavlja prav-om linijom, q ostale. paralele su krive linije hiperbole, paratrole i elipse.

2. 5. 4.

4. Sp o /1z c a z t'm u /z e Vc rrp e* I ii vt e p rojekc y'c (Sp o 11n a

Lairoru

projekcyb)

'r

:::::I: li:::li[

Tako su konitruisane spoljnje perspektivne projekcije, kod kojih se r.r:l(ir

posmatranja nalazi van lopte na nekom odredenom udaljenju od nje.

Spoljne projekcije, kao

osrale

l'l

perspektivne projekcije, mogu biti polarne, ekvatorijalne i horizontne.

Meri-dijani i paralele prikazr.r.;u sc
spolj-nirn projekcijama kao krive liiiijc
dru-gog stepena, sa izuzetkom l<ocl
polar-nih projekcija gde su mericlijlni
prave linije.

r_r

Od spoljnih projekcija najpnlitiinija je projekcija, koju je prctiloZir-.

.$

francuski astronom

Hire,

Kod ortografskih, stereografskih i centralnih projekcija znatne su pronrene

raznlera str udaljenjem od centra projekcije. Tako npr. u oltografskoj projekciji
razmer r;e smanjuje od 1 do 0, u stereografskim se uvedava ocl 1 do 2, a u
do beskonadno. Smanjivanje razmera kod
centralnim se uveiava od
ortografskih i uve6avanje kod stereografsih i centlalplh projekcija zahtevalo je
pronalaT:nje projekcije koja bi predstavljala reSenje i2medu te dve projekcije.

1640

Lair

(Fili1, cic l.i,

1718. god.). Kod ovi:

liro'

jekcije centar projektovanja (? \ z,r,it,.Slja se na udaljenju od lopte liojc i:;: ,:,.t1'./9.

dobilo kad bi iz tadke A, koja sr nal:r:.i
na polovini kvadranta Zemljine lopte (45o), povukla prava kroz srednjt, riu,:kri
potupreEnika z' Zemljine polulopte, do preseka ta prave sa produ2enjcr)r l)i.i.
nika. To udaljenje centra projektovanja od lopte iznosi 0,7071 duZirie prciinrr<rr
lopte (0,7071 R)i Ova projekcija pripada grupi proizvoljnih projekcija, kori t:r; jih
su Unijske deformacije manje nego u ostalim perspektivnim projekcijarr,,
zato ponekad koriste za izradu karata severne i juZne polulopte.

I.r:r :,ir

2.5.5. Azimutne nepersflktivne

projekcije

\N

Kod azimutnih neper:pektivnih projekcija rnreie rneridijtina .i

p.rL.rlellr

uslovno se konstrui5u na ravnu povr5inu koja tangira sferoidno telo (7g1nij r 11,
glob), ali ne projektovanjem vei po utvrdenim pravilima. Ove projekcije l<.orisre
se za predstavljanje velikih delova Zemljine povrSine npr. polulopti. Pri rorLre sc
Zemlja prihvata za loptu radijusa:
;'r-\

------t ---..

n=n{t-}"'l
\o)

.Sk

<19

lartgcntna ravan moZe dodirivati sferoid u bilo kojoj tacki, l prcnrri Lonrc
rno_gu biti ekvatorijalne (tangira u jednoj taiki ekvarora), polarnc (u jecinonr od
dva pola) ili horizontne (u bilo kojoj taaki izvan ekvatora i polova). U svalioj ocl
njih azimuti se zadrZavaju sanlo u tangentnoj tadki.

)hnrtniwrye t-niore.tytlirc gthme pn4Lkcye

92

II

1)3

Iil

/4
4' ZiVkO KARTOGRAFIJA
.

////

2..t -r. i.

)J

Pa.rlelora.prcyckctl'a

konstnrisanje mreze mericlijana i paralela u azimutnim projekcijama na

tanltentnlr ravan treba prenositi almukantarate u vidu koncentridnih krr-rgova 'sa

u tangentnoj tacki. U

Po.stelovoj projekciji, kao

irzimuinoj plojekciji, paralele se poldapaju

i u svakoj polalnoj

almukantaratima i predstavljajLr

.sa

5Ca Z

KARToGRAFIJA

z-.a

.enlr'orn

/4
MiLii

rastu od centra projekcije prema krajevima, a u centru projekcije (tangentnoj

tadki) razmer je jednak jedinici. Razmer na ekvatoru je za vi5e od 1,5 put veii ocl
glavnog razmera. Prema kajevima projekcije konture se we vise defomri.iu,
izduZujuii se po paralelama odnosno almukantaratima.
Polarna Postelova pro-

jekcija konstrui5e se

se

na

slede6i nadin: na pravoj liniji

nanose se veUdine lukova

detvrtine kruZnice, fj.1,5'l R,

gde je R: radijus Zemlje u
glavnom razmeru. Izabrani

biie radijus elcvirtora na projel.:ciji. Kako je

odsedak

projekcija ekviclistantna to se

tako dobijena duZ deli na

broj odsedaka, saglasno sa
brojem odabr'ane gustine

mreZe paralela i :nericlijanh.

-"
-:t2 lfieio

nendy'ana i paro/e/a horz2onDze

90

i ehnlonj'a/ne oiinune ekv'irlrtonne

i:,|-t iie

.L,rrct:ntridnirrr krugovinra, sa centl'om Ll projekciji pola, a meridijanr radijusima

ih kr,.rqova. Radi.iusi p tih paralela jednal<i su ispravljenim lttcima meridijaira od

r,.'i:, i ii) projeklLrjLrie oaralele, lzra6una.r,a se po

(90_

Konstruisanje kartografske mreZe Postelove ek-

fornuli:

St'.

i|. lrteia

nrcnr/rjana i Ttam/e/a po/ame ekvrtlu

vatorijalne i horizbntne plo-

jekcije slidno je kao kod

polarne, odrede se preseci meridijana po ukr5tenoj duZi a zatirn se iscrtajLr
meridijani i paralele krivim linijama. Dobra osobina Postelove projekcije je da se
razn'rer ne menja pravcima vertikala (ili meridijana u polarnoj projekcrji).
Pogodna je kada se Zeli iz rieke tadke, centra projekcije, imati taine azimute i
lo n ln e

i:n u / tn e p ro/ekcrtt

rastojanja-do-svih drugih-tadaka:'Zato-se-koristiza izradu vazduhoplovnih karata

d4

iiiir: it: ,?- radijus Zemljine sfere umanjen u glavhom raznieru, a g Sirina paralele
liLrLr lrrcjektujemo, pri demu je ugao 90 -izraien u.radijanima. U tabeli .date str
i,:iirri:sti raclijusa pttralela na projekciji za svakih 1-5b pri ,?= 1

i'ostelova proiekcija ne zaclrLava tacnost rti uglova ni povr.iina. Razmer je

po pravcima meridijana i jednak je jedinici, tj. glavnom razmen-r, Sto
..:n;rr:i cla je ova projekcijzt a/a'irlrstantno. Razmeri po pravcu paralela konstantno
()clr,..irn

sa aerodromom u centru projekcije ili seizmidkih karata sa

epicentrom

zemljiotresa u centru projekcije.

2. 5. 5-

2. La m berlo

va

proykcyb

Kocl Lanbertove projekcije radijusi p odredeni su uslovom cla je povrsina

beskonaino nralog kruga na projekciji predstavljena beskonadno malom eiipsom
iste povrr';ne. Na taj naiin se po povrsini izjednaduje segment lopte sa njenrLr
odgovalaju'om povrSinom predstavljenom na karti.
Pocl takvim uslovom na projekciji oduvane su vrednosti povrsina i ona ie biti

cltirt/en/no. Po Lambertovom uslovu, povrsina fuuga Ats' na

pr.ojekciji

95

llII11:

ARTO

TIJA

7_

e
CPr
` `

(Zemuc), gna sesmcnm.

Arktjku i Antarktiku

i svucla gcle jc
potrebno oduvati uglove, ocino.sno
gde nema deforrnacija ugiova.
Primer kori56enja ovih kar.;rta
je za polarne oblasti iznacl .iS0 i

je:

800.

odaMcj

Kose azimrrtne projeitr:r j,.

-9

a =2Rsin9O
.,2

primenjuju se za karte
nalaze

na

i2. l;inutno po/ona chirn/enhn propkcya

teiitcrrij:.r

dijije izglecl blizak krugu ili ako s"

Na osnoru toga dobijaju se

vrednosti radijusa paralela
projekciji pri R=/
Sk

cije imaju veliku primenu. polarne

se koriste za potrebe navigacije na

Lambertov u ov za konsh u arJe

J7rR2 sin2

Azjrnutne konformne pr.ojek-

=
" kruga
gdc je _rad us velikOg

1792

A'

visine segmenta:

=kAttTo

prikazana kao paralela AE sa Sirinom g, mora biti jednaka povrsini segmenta

lopte P,l-6. Povrsina segmenta je jednaka proizvodu povrsine velikog kmga i

S 5
//rr==
,
,7 o&
=o,

u srednjirn

geograi.stiir:i

Sirinama (karte IGnade

Rusije).

i Al;asi,.c

U Lambertovoj projekciji raclijus p predstavlja duzinu poluprednika kruga ekvatora u projekciji, dija je povriina jednaka povrlini polulopti.

ia cilhd nc prttCkctte

rllT

na?ll

lult
Zenlline slre(elipSOida)_Prava,mO

tin
1

e biti pod izabranim uglonl(kOsa)ili

J 1

KARTO GRAFIJA

r./i/tli/iA. Lieieli|'Dinj,tiatV. ZikoniC

koristi
:trrrnlillna .a o\rll osu (popreina), tj. cia leZi u ravni ekvatora' NajieSie se
sr't
paralele
i
meridijani
.,;r.qlasr.ir pozicijzr ,.-.r. .iiin,l.u i ose Z.emlje. U tom sluEaju
pravougaonika'
ili
inedr,,sobncl upravne linije na karti gradeii mreZu ili kvadrata
imati pa-ralele koje
I-,r zavisnosti od nadina konstrLrisanja, ove pro-jekcije'mogu
Ekvidis
rastojanjima'
(konformne)
:rr-r nir isrinr (ekvidistantne) ili na razliditim
je
primeni
U
je
razlidita.
paralela
t;rncijir n.}ericiila,.ra je uvek zadrZana, clok kocl
Po
karti.
na
paraiela
na
raspo-red
,l,ttlirrri sekrrci ili cilinr.lar, Sto se oclrazilva
|:.rvii!r rloclirna ili sekuia paralela su bez deformacija, dok su deforrlracije sa
lr ruli r.i'anicttr ocl par-1lel;r sve veic
r--,lintlricna pinj.jt .iia ciobija se trsiovnim pro.lektovanjem paralela iz neke
ilil<c o koia le-ii nzi na osi cilinclra a samim tim ina polarnoj osi, pri 6emtr
taihe o ne ostaic postojan. ona se pomera po osi cilindra upor"eclo sa

2. 5. 6.

dodiruje Zemlju

elipsoida prikazuju
palalelne

vertikalne linije, a
paraleie kao kruZnice koje le2e

na osu cilindra. Ra-

sJcanjdiir bmomea-cilindra i,r ravan clobi6e se mericlijani u

paralelnih

ela,idistantnih
\'tt..rti. Pri tt'rp tt:t't1att1n t'ih) u/nlnc 2tajekcye

linija. Paralele
prika-zujr"r

l;lrr:alclrrih linija kojc su tlpl'avne na mericlijane.

zavis-nosti

se

kao

od nadina

!:J

Raznrer na paralelama izradunava se po formuli y = .rec. p, i raste sa

rrd.aljavanjem_o_q :ly.{9l3ka polovima. Na ekvaroru je v = l, a polovima y
=

Tako razmel'u jednom od glavnih pravaca, u datom .slutaju po rnericli-janima,

zadriava jeclnu istu velidinu, pa je projekcla e/iudt-r/anon ona ne oclr-zava ni
uglove ni povrsine. Deformacije uglova su neznatne ir blizini oko el<va-tora, a sa
r,rdaljavanjem se uveiavaju, tako da na paraleli 45o dostiZe 19o 4:1,. Na polovima
najveia detbrnracija uglova 2o je 1800. zato je ova projekcija pol;o-dna sanro za
pleclstavljanje tropskih podrudja i za izradu zodijadkih karata nebe.

-.

i:rlebranog tipa projel<cije, paralele mogrr biti postavljene ekviclistantno

1i6,ircllatrre i pravougnone), proSilujuce (Nlerkatorova) ili suZavajude
(

gde je: ,{ - radijus Zemljine lopte umanjen u

glavnom razmeru; a tr - razlika u geografskim
duZinama projektovanih meridijana, pri demu /.
mora biti izraZena u delovima radijusa.2
Paralele se predstavljaju dLriima normalnim
na duZi meridijana. Rastojanje sv.rke paralele ocl
ekvafora jednako je ispravljenom luktr meridijana od ekvatora do paralele .Jate Sirind rp i
odreduje se po formuli.r : fiq, gde. rp takocle
.fl'.52 Pt)tcrp kourruimty'a
mora biti izraLena u radijanima.
crh rrlztTe pr oyA'cye
Pri konstruisanju mreZe mericl^j/ana i paralela
kroz isti broj stepeni na projekciji dobj6e se mreza kvadrata. Iz samog nadina
konstrtr isanj a projekcije za razmer po mericlijan ima bi6e:

ravnima r:ormalnim

obliku

se

Z=

se nalazi taika projektovanja na osi

Pl 1 meridilzrni Zemljine lopte ili

se kao

po ekvatoru. Meridijani

konstrui5u kao paralelne duZi na rastojanjima (u

razmeru projekcije) ispravljenih lu kova ekva tora
izmedu projektovanih meridijana. Ta rastojanja
se ulvrduju po formuli:

1,,-.jektovi.njem paralele. i-/rvrcluju se razlidita pravila pomeranja tadke

n rcjek tovanja koj a uslovlj avaj u tip pilindridne proj ekcij e'
Ocl mesta gcle

Kra dra ln a p rojekc yb

Kvadratnu projekciju predlozio je Henrih Moreplovac 1438. god. projekcija

se uslovno projektuje na omota6u cilindra koji

Jri.rir-rzaj

I.

KAnf o-Cn iii i i

:'livival en tnir) proiekcij a.

98

2 Za ug10
c gradtisnl lzraz P, izraz

R=

clelovinra raclijusa

I{ ie

triti:

99

iWt

r rin

A :' L1?iettq Drngia'tt I" iiriloini:,,KA-R-T O G R A F

r.11 I

1 :.

7/

IJA

gica ,Z

/9/

K:A:R.TO.GRA

Paralele se. predstavljaju pravim linij.rna koje

sr"r nornrarne na meric.rijane rako

paralele preseka, a potom podeli na broj odsedaka ir
zavisnosti od odabrane gustine. Tako, na primer, akoje gustina
ocrabrana na 1.5,,

ito se izraduna du2ina

biie ul.:upno 24 odsedka i duii meridijana.

Pri konstruisanju mreze nrericJijirna i pararela kroz jed.ake oclsedie nri
projekciji dobiie se mr'e2a jednakih pravoujaonika. DuZe
,tron. p.n'u,rgaoni)<i
su jednake ispravlje*iim lukovima meridijina, a
manji ispravljenirn rukovimri

paralele preseka. Nalsk 59. predstavrjena je pravougaona

projekcija Zernrjiri,:
povl'slne, kada su paralele preseka 145,'. pravougaorra projekcija
kao i la,acl.1trr:r
spada u grupu proizvoljnih, jer ne obezbecluje taanosr ni
ultora-ni

Delimidni razmer

je

jednak jedinici,

tj glarnoi

povrlina.

razn.reru po \viirr
meridijanima i pararelanra preseka. pravougaoni prijekcija je rakocre
ek'irrr
stantritr i primenjuje se za predstavtjanje driava t,1a j. t".itorija
izduzerrir ,

;r,

pavcu zapad - isrok (npr. Rusija).

,fk )8. tltiaio ttenrlqano i,

(/) medu rireridijanima na projekciji pri /. = 15o biie / = 0,262.

konstruisanju projekcije u datom razmeru i pri gustini mreZe na l5o
neophoclrto je vel.idine -r i / uveiati sa .,?, umanjenq datom razmeru. Na Sk. 58.
data je l:,rrta sveta u kvadratnoj projekciji sa priklzom. elipsa deformacija na
razliditinr Sirinama. Sa udaljenjem od elcvatora elipse se sve vi5e izduZuju po
Rasto;enje

Pri

pravcu paralela. Na polovima deformacije nije mogu6e prikaz4ti,

jer

su

deforma,:ija po jednom od glavnih pravaca beskonadna. Kvadratna projekcija .1e

jednostavna za konstrukciju i iz toga razloga ima primenu u Skolskoj kartografrli i
porecl izLrzetno velikih deformacija.
2 - 5-

6.

2 - Pra vo uga o nly7f1 ekcy'a

Pr'irvougaonu projekciju prvi je konStnrisao helenski matematidar

Anaksim; nclar u VI veku pre nove ere. Projekcij"a se konstrui5e na cilinclru koji
tuslovno preseca Zemljinu loptu po dvema paralelama jednako udaljenim od
ekvatola. Ivleridijani se predstavljaju paralelnim duZima. Rastojenje izmeclu njih
je oclrecle ro velidinom ispravljenog luka paralele preseka medu projektujuiinr
nrericlijaninra, Lr odabranoj razmeri. Velidina luka oclreduje se po formuli: '

Z= 6 9

sk i9 Ptrnougrtottrt pryz'lcr1a konilnrtaru

ir/ihthiln le/onnafu (/xtm/ek?ereka * iJ)

tr

,rckrc,i crirku. .tr; 2r*r.-or,

gcle je ,/7

- raclijus Zemljine lopte umanidn u vel ini 31avnog razmera;9-Sinna

palalele preseka, a ,tr - l'azlika
geografskim duZinama meridijana koji se

100

it'1
t:11


! //

`7

KARTOGRAFIJA

i . r.'.

3. ,l'fttj:alorova V.-2Je,{ct1'a r. \
r

'.,

\)-r

i),'avrr cilindridnu projekciju predloiio je holands( kartograf Gerhartl

L,lclkator i569. goci. Zbog osnovnog svojstva konformnosti ima znadaj. Kao i u
sr,:rkr.rj pravoj cilindridnoj projekciji, tako i u N{erl<atorovoi mericlijani i paralelc
s-'scku pocl plavim uglo.rirna. Projekcija se moZe konstruisati po cloclirnom i
s,:riir.rce m cilindru. Pri kr'rnslrLrisanjr,r na dodirni omotad cilindra rastojanja izmeclu
r,,'r'iiiijalir oclreduj,-r se kao l<ocl kvadratne projkcrje. a kod sekudeg kao korl
J,,',,',,,.,:1,i,,,,., projekcije- Ii.astojanja na projekciji od ehratora clo ilate p;iralelc
1

i.tjr l,' rt" [ot'nltli:

':rr.

DcaM Z

:KARTO

GRAFIJA
'

\
)'.

MiL//// /

"''': i'''"1r 'l'' ': "' j:rt'I':;rYt:i

:'

6avaju se po pravcu udaljavanja od ekvatora prelha polovirna. Pri g - 90o, .t = @.

tj. na toj projekciji polove nije moguie predstaviti, jer oni predstavljaju
beskonadnost. Po svojstvu konformnosti razmeri u ovim projekcijar.na su jednaki
tu svim pravcima iz odabrane taike. Sa uvedavanjem geografske Sirire razmeri su
sve krupniji. Zbog to-ga oblasti blizu polo-va, predstavljene nzr (,vim kartama,
velike
imaju '
clefornracije povriina
i linija. Na Sk. 60. je

predsta,rljena karta
Zemljine povr5ine

'i

na

Merka-t,-rrovoj

projekciji

dodirnom cilinclru.
Uporedo sa rastorn

po pravcu
mericlijana javljaju se
na visokinr iirinqrnra
deformacije. Takb je
razmera

Grenland na ovim
kartama jednak po
povr5ini,{frici koja je
15
S/t.

6/. l'/t't'io lten'rlfutru tr kosq cilitdtiittol /iort/onnno.1

ptoykcVt

puta

ze6a.

Pri

konstrr-risanju

projekcije u sekuiem

cilindru velidinc .r

i/

neoplroclno je uve6ati na R.gos rp,, gcleje rp, - Sirina paralele preseka.

t','..t

Uporeduju6i veliciinerazmera-kod dodirnog i sekuieg cilindra za Merkatolovu projekciju, primeiuje se da razmer ocl dodirne paralele (ekvatora) prema
po-lovinra raste. Pri konstruisanju po sel<u6em cilindru razmer povr5ine se ne
poka-zuje na ch,ema paralelama'preseka. Ivledu paralelanra preseka razmeri
povrtine su manji od jedinice, a na sever i jug od ovih paralqla sn razmeli
krupniji od jedinidnog razmera sekuiih paralela.

kot'lrr.r:trtr tr i/uy'iiil,ltot'rypr;1ctk'yisa tnditruuanto r{tfbnnactJn

.=

*fu

Loksodroma

r"se[+s'+9 j

Ll clatoj fornruli (.; = R kocl cloclirnog cilinclra, c : R cos qo. gcleje ,rl - Ractijus
Z.cnrljine lopte umanjen u glavnom razmeru, a rpr- iirina paralele preseka. rp.iiLina q::'4e '_]<oja se projcktuje (konstrui5e). RastgBnir izrnglulSrateta uver .t .

. -5,1.:tr-:: -.:

:-'..r--".*,g.},-

u Merkatorovoj projekciji je spiralna kriva koja na povriini

elipsoida sve nreridijatne sede pod istinr r.rglom. Ako se na Zerrljinoj povrSini
plovude lol<sodroma pod azimurom od 0 - 90o ili od 1ti0 - 270u ona ie se
presecirju6i stalrro iste uglove sa meridijanima pribliZavati severnom polLr,

,1'

, ,,I

11

K,ART .GRAFIJA
'Loksoclroma

koja mericlijane
preseca pod azimutom ocl 90 - 180u
ili 270.- 3600 pribliZavade se juZnom

PIl= :[:1lFP

dijane pod razliditim uglovima. Loksodrorna i ortodroma poklapa-ju se

'S?rnio
po liniji ekvatora i linijanra svih
podnevaka i samo je tada ortodroma

prava linija.

S/t'. 62. Korfitrnnn ct'/irt/r'rdn ?opleiln

U svim drugim

kao kriva linija koja preseca meri-

: ,

polu. Ortodroma, najkraie rastojanje

izmedu dve ta6ke na Zemlji, prikazuje se u Merkatorovoj projek-ciji

a.P dSIVtattC tte h

2,000
1,414
1,155
1,036

1.000

1,000
1,000

11

1,000 1 lsoO o'

3,864

pottha e"

|
I

Rastojanje

tzto st'

meridijana pri
bidc /=o,2627?

73o 45'

1,00013S057'
1,000 to, zo'

1,00013058'
1,0001 o00'

sluda-

jevima ima izgled izvijene linije ispupdene preina bliZem polu. Ukoliko
razliditim
,:su kajnje tadke

na

, polulop-tama, ortodroma ima oblik

slova ,,S", sa prelomnorn tadkom na

preseku sa ekvatorom.

2, Zb
denind

0ci=ndri
0

`%

'

Kod Larnbertove projekcije zami5ljeni omotad cilindra dodiruje Zemlju po

liniji ekvatora. Osnovni uslov koji je u projektovanju Lambert postivio je cla

.
-

d,

3==j,

=c,tr

2-5.6.5. Stereografska

c"

cilindriina (Golova) projekcija

povrSina loptastog pojasa,,IBQE ograniiena izabranom paralelom g iekvatolorn

bi6e jednaka povr5inski projekciji te poyriine na.karri

/'B'e'E'u

Golova projekcija konstruise se sridno Lanrbertovoj,

sa tonr razriko, si., .,r
projektovanje vrsr nil

zaclaronr

glavnsm -t.a-zmeru. Tim usloll.l]_pgslii_e gg ekvivalentnost, odnosno istovernosr

povr5ina na karti i na Zemljinoj povrSini u saglasnosti sa datim razmerom.
Deforma'crie uglova rastu sa udaljenjem od..'ekvatora prema polovima i sve
kontule kontinenata, ostrva i clrZava isteZu se po pravcu istok - zapacl.

omotad cilindra lrojr

seie loptu p(r

nako uclaljene ocj eli-

vatora. NajdeSce sir

to paralele od a4:5,,.
Rastojanje nrc:Clu [rir-

ralelama jednakr: je

.f/c.

7/

`=

6i. Ktrro srvtu u ek'in/enttoj cilnr/nino1

cli,e

paralele koje sir .j.:ri-

ispravljenim lLiirovirna paralele pre.sci<e

Sto se odreciujc for-

01`

`3o

laJ dtl na prlenttudh m

;3dC"
djana ra :no
`

104

mulonr

/ = /J col
ma

t:p,,

,t

u lrlclll

105
.11::=.

.KARTOGRAFIJA

u O uvani ni tt10R7i d
olova praCkc a jC PrOttV01na prOlekCla kOd kle n
ine
u
lilliii
giaVnOg
razmera,a
to
su paralcle prescka
inc,a O uvare su lu

,ovT
l)

ap: iCkC a kO Sti se za predstavianle pregicdnih karata sveta.

IT 1
ltttirttV k

strukcija jecinostavnijzr ocl

konstrukciye popreenih

kosih. U pravirn konusnim projekcijama meridijani su prikazarri ka<t

prive linij.:, koje se\ zrakasto razil^ze iz jedne
tadke, a pod jeclnakrm ug-

lovima ,.koji
.f/r. 67. Ptolektor.urye

IJ tabeli dtrte

su velidine

Golove Drojekciie za mreZu meridijana i phlalela

rra

uri ./i = i.

1707

1,707

1,310

356

732

3,705

1,414

1,609

390 20'
120 25'

00

),9S6

0,707

1,13S
l,000

1.000

1,000

0457

0915

0.S16

0,747

0,225

0,S6S

0,732

0,635

00

O S54

0,707

0,604

0{

1800 0'

RastoJaljc
nlcridijana pri

geografskih

clLrZina

oclgovaraju6ih meridijana. Paralele su luci koncentri6nih kplgova, 6iji je

zajeclniiki centar taika iz koje se raziiaze meridijani, a to je proje[,:iio pota.
Ako se ugao izmedu meridijana ipodetnog mericlijana oznaci-sa l,x (na
karti) a odgovaraju6i ugao na globu sa L dobija se:

90

to dodini i.rektdi kontu

su

proporcionalni razlikama

iznlcdu

=15

bidc/=0,185

0'
60 33'
gr) 43'
10,' 48'

gde

je a - koeficije,r

Lr

o),

tj. inclikator konusnih projer<cija. U

konusnim projekcijama nreridijani se izrazavaju radijalnim pravin.r kar.r i u
azinrutninr polrrnim projekcijama, sa tom razlikom sto su r.rglovi nrettu
raclijalnim pravim rneridijanima medusobno jeclnaki, ali nisu jednakiia Lrglovima
u prirocli. Ugao iznredu meridijana na konusnoj projekciji nije istovetan sa uglonr
meclr-r meridijanima na globu. obidno je koeficijent a manji od jec!inice.
Tonre ili
clrugonr koeficijentu a odgoyara bilo docrirni konus, bito sekuii ili konus koji je
rra izvesuonr oclstojanjrr ocl povrline lopte. paralele se mogu konstruisati
na r.ilzne
proporciontrlnosti,

nadine, od degit zavisi vrsta konusne projekcije.

106

107

Za tacxe preseka

paralela sa meridijanima mogu posluZiti ispravljeni luci

meridiji,rra, mogu se paralele projektovati zracirna koji polaze iz centra sferoida
(perspektiva lopte na povrSinu omotaea konusa). Takode, prenoSenje paralela
moZe s(i izvrSiti i prema nekom konstruktivnom uslovu. U tom sludaju para-lele
se preostavljaju kao koncentridni kugovi radijusa p Sto zavisi od Sirine rp ili polarnog rastojanja

0:

I(onrrsne projekcijt

P=J'ft)
I

su one kod kojih sr' paralele normalne

mre2e

preclstavljene koncentridnim krugovima, a meridijani radijusima, izmedu kojilr su

uglovi proporcionalni. razlikama odgovarajudih duZina u prirodi. Uporeclujuii

konusn; projekcije sa azimutnim moZe se zakljuditi da su azimutne specifidan
vid konusnih projekcija, kada je ugao u temenu konusa jednak 180o - omotac
konrrsa je ravan, a koeficijent o = i. MoZe se konstatovati da su i cilinclridne

projekcije specifidan vid konusnih, kada je teme konusa, udaljeno Lr

beskoni:dnost, a ugao temena jednak nuli. To znadi, da konusne projekcije dine
prelaz orj cilindridnih ka hzimutnim, pri Eemu su ove dve ekstremni sludajevi.
Kod pravih konusnih projekcija glavni pravci cleformacija poklapajtr se sa
meridijanima i paralelama (o = n4

b = n), jer

lele seku pod pra-

vim uglom.

Razmer se menja pra-

vcem meridijana,
dok je po jedn<.rj
Nepromenrazmera

duZ paralele dini

ove projekcije.po-

godnim za predstavljanje

kose
pro;etcr;J retko se korisre. Kocr ..1iii
.konusnd'
meridijani i pararere se ne pokrapaju
sa grivnim prnu..n., ,t.iJr*..iir,
njirrov:r

konstrukcija je komprikovana. Ako je potrebno predstaviti

drzavu iri regiju koja
je izduzena pravcem meriiJijana onda se korisii popreer.liir."r.
.i,in.J.i,,,,,
projekcija. Meridijani ipararele razrikuju se u njimakao
krive rini;..-Konusne projekcije pogodne su za izradu karata pojedinih
kontinenata iii
.
drtava u sluEajevima kada se ne sme zanemariti sferoiani orrri[
zl*i;..
.\ko :;,]
prikazuju kontinenti zemrja se moie prihvatiri i kao ropta.
zo pr.irtout1,,,.,,.
polulopti i veiih delova zemrje konusne projekcije nisu pogodne jer
.se ji,rtj,r1,,
velike deformacije. u konusnoj projekciji ne mo2e se izrad-iti
karto *.tr.

2-5.7.1. Pro$a

/
q e|A<lbta z lz a prol ekc y-a
kororr,\

Prosta ekvidisranrna projekcija koj, je prvi precllozio ptolomei

(ti./ . 1:ru.
god.) koristi se za izradu karata clelova zemljinepovriine u
sitn,im razmerarrrii. L.i
ovoj projekciji mreia meridijana iparalela proiltruie se na doclirni
konus. 1.rrr
iemu se uzima da jezemlja oblika lopte. poito je ova projekcija ekvidistarrr.rr,
titko da je razmer po meridijanima konstanta, to ie i raitolinlaizmedu
pariirr:iir
biti jednaka ispravljenim lucima izmeclu paralela na Zemlji, smanjeno
u s.ravnorir
razmeru. Ako se cluZina luka izmedu dve susedne paralele
obeleii sa p to ie biti

. clrZava

Sl. 68 Korununotye kottrur rlot/ine,

ili regiona izcluZenih po oravcu geografske duZine. Srednja paralela za tu oblast uzima se za
doclirnrr paralelu konusa, ili se primenjuje sekuii konus po paralelanta koje su
jeclnako udaljene kako od srednje, tako i od krajnjih paralela koje prolirze kroz

108

lt=fi).
je ,4 - poluprednik Zemrje smanjen u glavnom razmeru, l .1" L.,ziiri,,
geografskih sirina susednih paralela, izraze,a u radijanima.
U ovoj pioriii(criri
gde

razmer je jednak jedinici pQ svim meridijanima i po parareli

crocrira, otk .1. 1,.,,,
cem svjh-pstalih.paralela-v-eci-o-d-jed.inice,i-ro-sve-ve6i-sa-udaljenjenr-od
paralc.r.,

paraleli rlepl'ome-

ljivost

oblast. Popredne

se

meridijani i para-

nljiv.

tu

0,3254
0,3953
0,4651

0,5349
0,6047
0.6745
0,7443
0,Slll

O,SS39
0,953S
l,0236

1,000
1,000
1,000
1,000
1,000
1,000

1,115
1,060
1,029
1,012
1,003
1,000

1,029

1,000
1,000
1,000
1,000
1,000

109

KARTOGRAFIJ

tl,li/trtitA. L/eievd Drag'caM ZvkoviZ.

K AP.T O G R AF I I A
.-

Sto

I(ao

,r,rlova. nistt

ii: tabele vicli, razrner po Paralelama t najveie

po paralelama, koje su jednako

tadke (projekcija pola), a paralele koncentrid-njm krugovima. Za izracunavanje

projekcije koristi se sledeia formula: p = cl,. Gde je r konstanta, dija vreclnost
zavisi od polozaja konusa prema lopti. Konstanta c : .n)t q, gde je q - ugar.r izmedu izvod-nice i ose konusa (polovina te-menog ugla kr-rpe). Glavni razmer je
oduvan po jednoj clodirnoj paraleli ili po clve paralele ako je primenjen sekrii.i
konus. U prvom sludaju razmer (koji je jednak n svim pravcima iz jeclne taeke)
naglo se pove6ava sa udaljenjem od glavne taike, a kocl sekuieg konrrsa
delimjdni razmer se umanjuje izmedu sekuiih paralela, a va4 njih se poveiava.

cleformacije

udaljene r ocl cloclirne Paralele,

te deformacije
bie ras-tll Prema

,re6

severtl nego prema

jugu.
roile

Defor-macije

bi manje ako bi

se za paralelu cioclira
uzela neka severnija

paralela

od

sreclnje

2.5. ZJ.

paralele koia Preseca

kartiranr"r te-ritol'ijtr'

Ta se

Kil/lo J'et'c/t( tt:r1c tr e/air/btonrttol' l'o/tt/J/Io/ Pro/a'

oclrecttrje

Ef'viwlefionasnaproy*cy'a

1\

Kod

Para-lela

Pri

ekvivalentne

konusne projekcije udu-

Pos-

Ijenja izmeclu paralela su

tavljenom uslovu da
cJeformaciie kt'ajnjih

svc manje' sa r"rdaljavanjem od paralele do-

?jt,l:"]:,'o]-::,:.:ll",t::::lj

glavni razrner. El<vivalentne prcjekcije karakteri5u se tim Sto im je

povrsinski r/zmer u svim

11,nih i severnih dc10Va teritortte budu iSte i tliedna

ene

projekciju pretlloZio
-:r:1-^^+
gocl-) I-o*t"ioun- p'11"t'i1o p::9:'^:tiX,^'Tt:'.Tt:"::::fl:

Nvrru'"rl'
Y'v)-"-'r
I{onformntr konusnu
I\OIltOIltlllLl

11

b
[:i:lil
tr
:111
lTIf

ne

PraVe'On
L O

(\n; - fl1L

p ;

IignttrmncnaiV u i Gauso m pr,ekCiaTl

[:i

uve6ava .kako

Je

luveiatr na Paralelama

-u Pros-toj konusnoj
projekciji. Tinre je
postignuta jed-nakost

razmela po

svlm
jeclne

pravcima iz
tadke. lvleridijani se
preclstavljaju

Pravint

linijama koje se zraka-

1/

"

sto razilazc iz

clira gde je

.9k 71. Pn/caz tyretne 4zt1e u

pat'a/e/onrupteteka +i?o

eh,ivaknooj konusnolpoykcy)
i +70t,

sadtlvan

delovima jeclnak jecjinici'. pt : p77 - 1

Ocl kcnusnih ekvivalentnih projekcija poznate

Albertova, koja se karakteriie postojanjem

glavnog lazmera po dve (seku6e) paralele. Razmer krajnjih paralela jednak je sa
sr-r:

razmerom srednje paralele. Ekvivalenta projekcija Vitkovskog ispr_rnlnun uslove:

razmer na krajnjim paralelama je istovetan i onoliko viSi ocl jediniinog za koliko
je manji po srednjoj paraleli. Porecl ovih postoji i projekcija koju je predloiicr
Tiso.

2.5.8. Uslovnc projckcijc

/7

Konst.ruisanje cilindridnih i konusuih projekcija vrii se ponroiu rrsltrvrog

ornotaaa cilinch'a ili konusa. Uslovrre projekcije ne konstrtri5tr se ni po l:ukvpnr
geonretlijskonr pravilu ili metodu, vei po posebnint uslctvinra.

jedne

_110

111

RTO GRA}-IJA

2 - 5. 8. I. Pseudocilindriine

prolblcyc

PscJdodlhdHlne pnCkCJe do le
na`ti naan ka0 1 u dlind

su naz

nim,dok se mc

zab b se para kons u u

d ani

predstav u kl i liniama,

senn sregtteg ineridtana koiije prava linltt.OVe proickcie nai

iZradtl Zidnill preglednill kal

6e sc koriste za

ata sveta i uglavnOm u sitnirn razmerama. Pri

:1

l}i

hartuc RadttuS takve lQpt,Odredule se pO fOrmuli:

R=

2)

,,1. .fat uvtrotn pryekcya

Ovu projekciju precllpZio je francuski kartograf Sanson (1600 - 1667. gocl.).

i(onstruiSu sc dve uzajamno normalne duZi, gde vertikalnu.predstavlja srednji
meridijan, a horizonthlnu ekvator. DuZ meridijana je dva puta kraia od ctuZi koja
preclsta..,lja ckvator. Na srednjem meridijanu izraqrnavaju se i iscrtavaju tadke
preseka paralela sa srednjim meridijlnom, izi'tl6unavanjem cluZine luka
meridijana na preseku date paralele po formuli:

gde je R'radijus Zemrjine lopte u gravnom razmerir,

a g - sirina pararere xoja
projektuje izraleno u radijanima.

Iftoz dobijenu tadku

provrade se prave linije paralerne ekvertoru koic

predstavljaju paralere. Na tim linijama se na obe si.on"
oo
unose odsedci ispavljenih lukova pararere u glavnom razmeru
po formuri:

,;";+; ;;;,j;;

gde

je

L - duiina projektovanbg

L:Rlcosq

meridijana od srednjeg meridijana izra2e rru rr

radijanima. trkoz odgovarajuce tadke tako oznadene na pararelama
i kroz polov.,::
provlade se kive linije koje predstavrjaju mericlijane. Duzine
lukova meri.rija'r,
se preuzimaju iz vei pripremrjenih tabera obradunatih
za veridine elipsoida, iinrc
se postiZe veia tadnosr projekcije.
Iz sanrog nadina konstruisanja proizrazi da su u ovoj projekciji oir,rvri;r,,
velidine povrsina u datom razmeru, pa je ona ekviva/enhn.ii*.
r. postize cre 1.
pbvrSina svakog trapeza koju grade susedni meridijanii pararere
i
,d.kunt,,u ..,
glavnom razmeru sa istim na Zemljinoj povrsini. Niein tonstruisanja
usrovijavii

da su glavni razmeri zadriani

uk.ljudujudi

ekvaror. Razmer

u liniji centralnog meridijana i svih parele'r

po pravcu ostalih meriiilana i po d^rginr

proizvoljnim pravcirna uvedava se sa udaljenjem od naveienih linija q.lo

sir

oduvani glavni razmeri. Po svojsrvu ekvivalentnosti velike su cretbrmacie

uqrs'.i,
a time i kontura sa udaljenjem od preseka ekvatora i srednjeg
meridijana.

, o,1

nl!j1tci13 koristi se za predstavljanje drzavi

(npr. Brazil, Indonezija). ona se takode zove

predstavljeni krivim linijama sinusoide.

u urirhi

eiivriori.

.rnrcotdna, jer sir merid4arri

d`0 prekctta_

'11

ovri pidjekcijrr je prvikonsruisao-nemadkikartografMolvajde-(l,ll4

, tgit,

god.). Osnovu projekcije predstavlja krug radijusa R^t5 gae je

R - raclrlu:,
,
zemlje umanjen u velicini glavnog razmera karte. povrsino togo kruga tricc
srazmerno jednaka polovini povrsine zemlle. Na kr.ug navedenog raciijusa
provlade se dva uzajamno upravna prednika.

Vertikalni prednik biie srednji meridijan, a horizontalni polovina ek',rori-r.

Na srednjem meridijanu, ka severu i jugu icrtavaju se taak; preseka srecr,jeg
nreridijanasa paralelama po formuli.r-,,?y'2sin y.rJgao yizrat*nava se za sirine
p paralcle koja se konstrui5e pod uslovonr da prave povudene paralerno sa

S/: 72.

-K ot

la .n.?ta u So t r.rr.t

to

yol

ekvatorom kroz tako dobijene tadke na srednjem meridijanu ogranidaualLr polas

koji je razmerno jednak polovini povrsine odgovarajuieg sfernog pojasa

prq ekcA i

r=R9

112
1

1:

.se

113

| i't

///7t,4 L/ei4vi, Dmglkz

l'fZtLicowi" K A R T O G k A$

/,

Jlj:-.-=:-.

.KARTOGRAFIJA
04Z=

tt

Kod Sansonove i MolvttdeOVe prackcle su vdike deformac c ug10Va u

Oblastin]a polova i kraniih

tc ko

pl

na, to

dovodi do deformacJa ttgura,pa sc onc

epoznalu Nema ki kartograf ie Ekert 1906.god.konstruisao je

ckv alentnl:proiekciuju kOia le umaniila navedenc nedostatke.

Kod ove proickCle meHdlaniSe ne sti u u dve ta ke ve6 na dv prave linlc,

u pO!OVe i iednake su po16vlli du inc ckvato a u glavnom

k C predstav
1 1

razntcru Pri konsrtu alliu oVe prOickclC nacrtttu sC dVa kriga koJa sc dodirtju
uiedna ta .Dva hoH20ntalna dlametra kruga predstavuttu du nu ckvatora u

datom razmcru.To ie obrtnO telo/P/ koie nasttte obrtanienl kruga oko

tangente_Sa povrttlle polutorusa merid ani i paralele se prenosc ha l avan,p
sc kao l pri proicktOVaniu na tOrus zadttavttu vrCdnOsl pov: ina sa lopte.
Rast aila svake paralcle sc odredttu pO formuli:

enlu
:0//7/ ______

i-k,,r ii; trslovom crrdu .se liniiefaralela, a projekcija eebiti eh.'ivn/anl/ut, pi\

2R
=V

+2

irini 9 proiektuju6e paralelel

Ugao izra unava se po
sin +

,,!:llLy,l.*:l,ollyyllll:p,ln/c/o

'

u kosoi filohnltleovol

iiacli pojcclnostirvljcniu l<onstrukcii,:, rrzinra sc krug raclijtrsl

?tot4kcit

+2
= Sin

--=----l

tr Silrtvnonr rllztnenr.

r,:rrrrrn srcclnji urericlijtn ilcli uLr jccinrke clclovc, kroz. koje sc prtlvllrirc paralclc. l)ototn
,,r,r clclc drr krtrZnicc nir.iccinrtkc rlclovc.

ir

se

114

Iiastoja nic i;:nt,::cltt meridijanima na pojedinim paralelamu su meclusol)no

ista. Rastoianjc svilke iacke paralele od slednjeg meridijana izniunava se po

fornruli:

115

Y=

R FIJA

R O G RAFIJA
MZb K

- ZR 1d
Lmcos--

ct
gde

gdejel-duZinatadkepresekaodsrednjegmeridijana,augaoaseizradunava
]a datu iirinu g. Ova projekciia dobila je Siroku primenu u atlasima sveta'
2.5,8.Z.Pseudokonusne

projefcije

Bonoua.volbkcila ,,,

- radijus pa-ralele na projekciji, a ugao 6 se odreduje po tbfinuh:

. I NcosE.tr.
u=v=
u-

I(-oz dobijene radke provlade se krive koje predstavljaju meridi-janc.

\J

2. 5- 8.

ji

AJT

gc om e

116

\\\NJ\

neznatne deformacije.

Oclparalelat60opremapolovimadeformacijenaglorasru,rri':i'r-'J'

je rir;ii.1r'L'
tni'rksimum na olovima. Osnovu projekcije predstavlja kruZnicir iiji
,.,
t1, ,
lopre
Zemljine
velikog
krtrga
jednirk ispravljenim luku,polukruZnice
_!a"_1"-rt___raai.ius zemlje umanjen u velidini giirvnog razmera. HoLiz-_rr.ir,,

---

prednik preastavlja ekvator, a vertikalni srednji me-ridijan. Zrt konstlurslfilc

mericlijana ekvator se deli na jeclnake odsedke, diji broj zavisi ocl ot'lrtl;rittic

c':ntr:i
gustine mreze iprovlade se kroz te tadke ikroz tadke oba poia. Nalazen.le
produzetl':1.
rih kruZnica vrsi se geometrijski na liniji ekvatora i njenom
parai"lu, koje su takode kruznice, neopirodno .1c rririiri

Ze konstruison.l"
preseke sa sreclnjim meridijanom i kruinicom velikog kruga i\a srctinjenr
lirrije trro-attrrii'
mer'. lijanu cluZ se pocleli na jednake clelove, severno ijgZno oci
ovih
l'.la slican naiin vrii s. podela luka velikog krug:i. Za dobijanj,: radijtisii

9o

r t,

l<onformne i ekvivalentnc; drugo, projekcija mora biti kruZnog cb[!iil'; i1

meridijani iparalele moraju biti predstavljeni lukovima kruZnica Pryi 115ir'1; 'ir'r
ove projekcije pogoclnim za predstavljanje ekvatorijalnih i suptropskili pii:ii.:,:Deformacije se uveiavaju sa udaljenjem od ekvatora, ali pojas s[6 1[1i)" iri,:i

paralele izradunava

1:
1

.t

pmtzt,o/1 rum ili kon ven c rbn a /n im pt oJekc i ic,

ovuprojekcijupredloZiojeameriikikartografGrinten]904..c,.,.

vrha do paralele dodira sa elipsoidom.

Radijus wake druge

GnntcnovaPtqrXrT;z

se

posti.gnuti iu stedeii uslovi: prvo, ona po svojim svojstvima treba_da bude.izinetlii

duZini konusa od

po*(Bo-Be ),. gde je

Bo - duZina luka
meridijana od ekvatora do paralele
Sirine go a Br- d:uli'
na iuka meridijana
od ekvatora
Oo-

trijsku povrsi n u n azivaju

.

A.

P, jednak je

-se-po-formuli-p+

3. Pro iz a o l1n e P rolekcge

-koje
se- koristrui5u po nekim uslovima, bez prethotitr;{
Projeliiije
projektovanji geografske koordinatne mreZe na neku zamisljenu ponlcrl'ilil

- 1795.
Bonova projekcija dobila je naziv po francuskom geodeti Bontt (1121
projekcija
ova
veku
U
XIX
god.) kcju je pri*enio za izradu karte Francuske.
[ori{e"n. zaizra&t krupnorazmernih topografskih.karata. S.lidna je \onusnim
projekcrjama jer se paralile iscrtavaju koncentridnim krugovima sa. radijusima
loo toa prorte konuine projekcije. Meridijani se konstruisu drugadije nego kod
konuS tangira
konrrsnitr pa j e zalo i ro*^ru pseudokonusnom. Ako se zamisli da
se
loptu pc. p.rol.ti AoCo Sirine rpu, radijus pu te paralele na projekciji odreduje
A
pri
iem.u o
po torn, oii, po= N{/g eo' gde je No - normala na elipsoid u tatY,t A ^
mora biti u glavnom
razmeru. Iz trougla

mC ala odrcd u,, kc na paIJeJama po

je

=2osin!
'2

paralela koristi se tbrmula. Grintenova projekcija pogodna

I
i

sitnoraznrerrrih ilaratii koje obuhvataju prostrane teritorije

poutiinu i tr:oristi se za izraclu zicinih i atiasnih karata sveta'

je zrlzr

eciLr

i:elLr llr:rrrl.iiilir

117

KARTOGRAFI.IA

r.Wrtirt;1.

L,t'eie

yil Dr!{ico M. ZJvkolL$

LP.? O G R Lp I J A

-_

preclstavljari ekvator a vertikalni sreclnji meridijan. Za preclstavljanje osralih

meridiiana ekvator se deli na jednake clelove,'u zavisnosti ocl odabrane gustine
mreZe meridijana i paralela- Geometrijskim putem odreduju se centri tih kruznica na ekvatoru ili njegovom produZetku.

Na slidan nadin
se i lukovi
Sre dnji meri-

clobijaju
paralela.

dijan i luk kruinice clele

se na jedn:rke delove, a
potom pomoiu tri taake
nalazi se centar krtrZnice
na pro-

svake paralele

duZetku

linije

sreclnjeg

meridijana. Ova projekcija pripada proizvoljnim

i nisu saduvani ni rrglovi

ni povr5in:. Po izgleclu
slid-na

je

ekvatorijllnoj

Poste-lovo.1 .projekciji.

Kod obe

'projekcije

odsedci su na ekvatoru i

.fl:

Z5'.

Lopirutn pryelrrlo

ntyia

nrctrcQhttn

i,

srednjem meri-clijanu
jednaki. Mleclutim,

Lr

loptastoj projekci.li lu-kor,i paralela su kruznice a u Postelovoj clruge krive linrje.

ova projekciju koristi se za .izraclu karata polulopti na preglecinim (ziclninr i
atlasnim) lcartrrma. Po ka'rakterr"r detbrmacija loptasta projekcija pripacla grupi

S;(1

.' 14 t
.

proizvitjnili projekcija. Dtiz srednjih meridijana i ekvatora.raznier-je jeclnak- ,-jedinici. a sa urlaljenjenr ocl njih sve viie odstupa ocl jeclinice, tako da je na

/t.ril

( gl

\/

ot t or uAzt ) ..Yr/iobrt.,,br

tr

krajnjenr nleridijanu raznler prel<o 1,5 a na,krajnjim paralelama ispod

pr t4tkcrla

l--ol:trsta ili slotrular na projekcija koListi se za plec'lstavljarrje karata istoane i

rroa(lrrc poluloptc. Nju jc [<orrsttuislo u XVII veku italijanski kartograf Nikolt'rzr
rarl0 167(). -tocl.). a l<asnije ju .ie prirnenio engleski kartogrirf .\rorrsnrit.
r-r'trrekcijl sr: konstruilc tako Sto se iscrta krtrZnica radijtrsa r = rRi, gde je,rl, ,tlj :s Zenrlline slere rrnranjen u qlavrronr razlneru.
Zato je raclijus ,' jeclrrak isplnvljenont ltrltu ietvrtinc kruga ekvatot'it. Nrr
llln7nici prrrvladt: se clva uza.janrno upravl)el preinika. I{orizorttalni preinik [e

118

2.5.8-,/.,Poli/tonu,weproir'ekcye

,3.

Polikontrsrte pLojekcije razlikLrju se od konusnih po tonre

ito

se mer.idijuni

paralcle nc projektuju siln'lo nil jedan vei na vile omotaEa konusa. Pri tonrc
svaka pnralela projektu.je sc na svoj cloclirni kcliius, a zatinl se vrsi nrilteirrirtiiko
sastavljanje ck:biienih po.irseva. Svaki pojas irna sv<tj l<onLrs koji mo2: biti ck;clirni
ili sektrii. Uporedtrjtril kontrsntt sa polil<onusnim projelrcijzrura l<r'rnstatrrjc sc: tr
kt:ttttsttittt ortrjckci.jirnra raznrer jc zavisan nc orl cluZine vei ocl iilirrc: nel<r,' tudl<c i

119

kT,01 I

AIIJA

bZivb IK TO I11 UA
1

=[=

menja ;e sa promenom Sirine. To znadi da su konusne projekcije pogodne za

predstavljanj e driava dija je teritorila izauzena po pravcu paralele. Midurim, ako
je povr iina neke drZave viSe izduiena geografskoj duzihi, konusne projekcije su
neprimenljive, dok je za predstavljanje driava vile "razvudenih" po geografskoj
Sirini p,rgodnije je projektovanje ne na jedan konus vei na vise njih, tj. primeniti

polikorusnu projekciju. U tom sludaju glavni razmer biie oduvan po svim

paraleiama dodira (kod dodirnog konusa) ili preseka (kod sekuiih konusa).
Deformacije biie manje nego kod konusnih projekcija. Kod polikonusnih
projgkcrja paralele se pledstavljaju kruznicama, ari nemaju zajednidki centar, rj.
ekscentlidne su. centralni meridijan predstavlja se pravorn linijom, na kojoj se
nalaze centri svih paralela. Svi ostali meridijani predstavtjaju se krivim linijama.
Njihov izgled je razlidit u raznim polikonusnim projekcijama i zavisi od
dopunskih uslova koji su prihva6eni pri projektovanju.
5t

meridijana
vatora,
..., po

formuli:

OS=B+p
.gde jq .B duli*a
.luka--meridijana

do paralele koju
projektujemo, a
p - radijus te
u

glavnom razmeru.

Iz taia-ka -tJ7
opisuju se
t t,eto u ltrcts to1'1zo/rkon usn oj,

paralele. Ekvator, gde je tp = 0 i p =

nornialna na srednji meridijzin.

*,

kriZnice rddijusa
ie

p, koje
predsta-vljati

predstavlja se pravom linijom koja je

120
1 =li

Z= Z

normJa nastrdd na Hn ca _Centrahi ugaO trttenOg luka 1

dObJene ta ke po a e se krive kOie predsta jttu OStale nle

dJanC Ciarni
razmer je o uvan du svih paralela i dutt glavnog mcridiana(SrcdnJCg)E)111

6Stalih ndll rr 2 H suW 6 0d j dh ei l.ved Od JaVnOg Po karakt

HJ
deformacJa pttPada proizvoJnim ekvid tantnim proiekCJama,nisu O
11
fli l)i

Llg10Yi ni POvr ine

medunarOdtte

Na medunarodnom kongresu geografa,u Bernu lS91 30d,proFesor l

un erziteta Pcnk prcdlo 10 je izradul.karte sveta u razmen l:lo()0000

0samnaest godina kasnle prihvadeni su i razradeni uslovi koJc trCba da zadd

olll

ta karta Prema Odlukama O h dvlu kOnfCrcnctta plihVa cna ,C tr

medunarOdna kartal zasnOvana na prOstOJ pOlikOnusntt proJekc i,pri ernll sH

ek-

- O., 05/

para-lele

srednjeg

Ovu projekciju predloZio je profesor Hasler i820. god. U sitnom razmeru

projekcija se konstrui5e na sledeii nadin: na pravu o) (sk.79.) koja predstavija
srednji meridijan, nanose se odsedci od tadke<] - koja predsravlja seciste

gdc jc /

2'

Pr o.rta 1zu/tkorucno amenVka prolekctla

S/t. 79. -Ko rto

PrihVaCeni us10viO da:

l jedan list Ov karte Obuhvata 40 PO sirilli 1 60 po du

ini Za svaki Pol

II :

iaS pO krttniim p

f: i:1 llI:l ::lliusobnojednak

:Sy,parttdebudub dradJusa

Jelama U p

dclll

____3- u rnenql1ti p:eye !!u.;.

4. razmer u krajnjim meiidijanima i }u'ajnjim paralelama jednak je
5. meridijani i paralele budu provudeni kroz svaki stepen.

1 /

ecrinicr

Za podetni ygridrjan prihva6en.je grinidki, a unurrasnji okvir svarog, risi.r

cine kajnje paralele i kajnji meridijani. Na strucnim konfeiencrjan.,. pro1ik.i1,,
rnedunarodrre karte nija potpuno razradena, pa su u raznim zemljami u,,ade,r.
karte tt razliditim varijantama. Karte se nredusobno matematiiki razlikuju ali sri
razlike zanemarljive i nisu ve6e od grafidke tainosti karta u datoj rirzmer.i. Ako :;t:
rra povrSini sferoida trzme sferoidni trapez ttBCD, koji odgovara jednon-i listu
nreciunarodne karte, na projekciji raj trapez ie biti ravan rI ,B'c'D,. I_ukovi
nreridijana A6 i cD bi6e predstavljeni njihovim tetivanra.,l ,8,, koje se sast.iiu u
tacki -f Partrlele AD i ac predstavljene su lucinia koncentrid,ih krLrgo'a.+'!'i
B'C'. Moie se zakljuiiti da je u projekciji A'B'= C'D', i neiro nranji oci :r,r.rjc

121

tr'iltntr,4. Ljeiera Drogica tl4 Zit'kovri K A R T O G R A F I J A

,rfi/t//!1.,L/:i!ii|

..:-'.::

I.r.ir

trctn:

,;riiiine ,tB> <CD. Crtanje kartografske ml'e 7e Iista nte(lunarodne karte

r.!i se r.rrr kcorclinaJama tacaka oresel<a krajnjih par:alela lista sa nleridijanima.

\,

i.

-: -,5'.lt. lz r e,lelap

B.

D'ogco

Roseiero lt,olbkcya po

M Zi.,koL,tc:K !^RT O G R A F I J A

rrr*

Ovaj tip predstavljanja je.zasnovan na osnow Molvajdeove projekcije. U cilju

unranjivanja deformacija koje se u ovoj projekciji javljaju sa utlaljavanjenr ocl

ro/ e*c t n

Izveclerl.rfir pro,ekcijama nazivajr-r se one koje se razvijajLr na bazi neke ved

pr)znare frojekciie ali se prinrenjuje takva kombinacija kojn snranjuje cle[orrrrllcije rr r-rcirqsuTa prr,liekcijtr iz koje su izvedene.

.. !ihrt

i,,(.!

't

,.//r'L)_/!'\:<t/."

Pi'rjekt:iiir rttsl<oq kartografa Ajtova (1800 t864. god.) preclsta'rlja

:rrlenleni ..,icl azimlrtnc e,[c,ittcrijalne Lambertovc plOjekcijc. Ajtov je ostlovni
l.errr[rcr.tove projekcije zanrenio elipsom cija je jeclna osa (lva ptrta clrr2a ocl
,ii.irqe. Klat'lr osir Dreclstavlja sreclnjirfneridijan, a drrZa e kvator. Time je dobijena
i..r.,.rg

,:

kvivalen tna

.fl'. 81. Koto.fverrt/to muo4r Guda (Raseieno tl{olwyr/eova

centralnog mericlijarra Gud je primenio rasedenu Molvajdeovu projekciju.
se sastoji od Sest odvojenih delova medusobno sastavljenih po ekvi tor.

Iftrta

5);.,5A k',t r i it

.r1,e/ il ! /,

4il o t.'// t t aj proy/ccy t

ici'ornrrcijc. Du)z srednieq iltelidijana i ekvatOra cleforrnacije postepeno rasttl Sa

rcialjenjcrn r)cl ccrttra projekcije. Na karti uraclenoj u ovoj projekciji najvede
icibrnracijc:;likr su tr precleltr koji je najviSe ucleljen kakcr ocl srednjeg
:rr.:r'idijlnl lakcr iod ekvatora. Ovl projekcijit irrtir rttanje deformacija nego
i'vloivairleova, kt>iir jc takocle elivivalentna, i zbog toga ie pogoclnija ocl
\,1oivajdcovc za izracltr liittte svetir.

.5'/.

[2 /thnr tvrrr t

[,|'orotol prrslekctyi t.u,re[un po nreloilr Gtr/a

svih (est delova kon.stmisani su po principimu tvtrrt*1l.or" p.o1'.r.o1.

i'ernu svahi cleo ima svoj contralni

,..id;.iin. Na karti

centlalni nreridijani plolaze kroz srediSta

rl

11')

p,-'

pr.irtnrq"iri [ontinenti.
kontinenata koji str prikazlni bez
,,.r

t23

KARIo_crRAFIJA

"b

rasecanJa.Za karte okeana u tOi proiekcJi Centrlni mendJani prOlazc prek

1`4RToeRAFIJA

okeane,a rasecanJa se vr e prekO kOntinenata.

Nc lostatak ove pr ekCle na kartama u adaJma za osnOvne isredtte SkO

kartejcutomeStou enicimogisteCipogresanudsakozemuinOipoVttini.

aF ktapt
Po metodu Guda izvtteno je us10vno rasecanic i Ekertove proickcJe,P

1 F IIttl :L
T: L: iffi
AustralJu+140 meridthn i Zaju ni deo Afrike 30 meridJan.
2_5 9.Prttekctte

krupnOrazmcrnih karata

PO
edarsh %

whttrttr

ine ni nienih dClova,u krupnom li sredttem

razmeru,bcz vedih deformacla,TOgu6C jejedino ako se ta po T ina prikatte po

1
-4

T Ml 1J
t l
i:illilfi11llillll[:]::lt::iliFifl:i:

te tor e

lL :1:i::

imad l tova,zav 1 0a razmera kartcI UkOliko je razmer krtlpnli,

utoliko de karte imati vi e listOva.Mora se vOditi ra una da sc uskladi razmer sa

%
e
i

jekC10m,1li boue re enO,primenienOm ka0

poliedarska,naz a se svaka proiekCJa kOia je upotrebttena Za prikazivaltte

ta aka

za svatt list .u posebnom ko9rdinatnOm sistemu,sa civem da se

deformacI e na svakonl pOseb Onl listu prakti no izbegnu.

124

POkStSka caj

incma

pOam

Topografske karte nase driave, kao imnogih evropskih driava, ura-d()rrc :.rr
u poliedarskoj projekciji, lpju j" predloZio nemadki kartograf Mifling. Ivteriiiijani

i paralele su prave linije, koje su jednake isprav-ljenim lucima meridiianir i

paralela sferoidnog trapeza. okvir karte je ravnokraki trapez. I(onsrrukcije
okvira trapeza za topografske karte vrsi se po pravouglim koordinatama t;rdakr
preseka krajnjih meridijana i paralela okvira i to pomo6u koordinarograia.
Ukoliko se ne raspolaZe koordinatografom, kons-trukcija se rrroze izvrsiti
pomoiu lcruznog Sestara (Stangen - cirkla), ako su prerhodno poznate duzine

stl'ana trapeza i njegova dijagonala. Podaci za duzine strana mogu se dobiti iz

specijalnih tablica ili se izradunavaju po metodu Miflinga. Okvir se konsrruije na
taj nadin, Sto se najpre Ll razmeru nanese duZina dijagonale na jednu pravu, pa se

iz krajnjih tadaka dijagonale, duiina strana u razmeru, opiSu krajnji lucr.

Spajanjem kajnjih taeata dijagonale sa tadkama preseka lukova, pravirn
Iinijama, dobija se zeljeni trapez, odnosno okvir buduie topograiske karte. L-r
tako konstruisani okvir nanosi se potreban broj trigonometrijskih raiaka, na

delova nc ke teritorJe na pOSebne listOve karte,PO izra unatim k00rdinatama

S/. 8J. Korctttrobnle karata u

11

125
:

.i,,)/rr/,tt.;1.]-tuit,r*rug2,!'!oY,-K$-ISSILFT-I3=-:=

M[` /
=

topografsko snimanje zemljista, sa ciljern da se dobije

delovi
ropografski original karte, ili se u tako konstruisan okvir unose
za
original
kartografski
dobio
rja
bi
se
karte,
rcnc.iali.sane topogratske
,Jsnovlr koiih se

vrii

Irroogrrrfsku kartu sitnijeg razmera.

Creika uslecl zanrene lukova meridijana i paralela sferoidnog trapeza

,:r rvinr linijama, kocl topografskih karata praktidno ne dolazi do izraiaia
:\,leclurim, kocl karata srednjih razmera (ocl 1 : 200 000 do 1 : 1 000 000) ta bi
gr.:ika daleko pre:lazila veli.inu grafidke tadnosti razmera i to samo kod

z=,0

KARTOCttlilttA

`Drag

-.--e###*

tacke sa elipsoida moraju se preslikavati na omotaa cilin-di:r tako

razvijanju omotada u ravan dobija konformna projekcija.

Dobijena mreza nreridijana

paralela, konstruisana

odnosu na dociimi meridijan, a

liniju ekvatore. Znadi, paralele

krivi p'ovrSine na clrttgtt, a cla pri

tome bude saduvana slidnost

:l l

besko-nadno malih'delova To je
jedna od popreenih cilindridnih

II

Kotnttrrtiurl| Gtir.r firyua

!o/ t {t t ! o
7

5k86.

t,/endt1'artke

radove Gausu, izveo

za

projek-tiovanje

StruJekcyZ

je

projekcija

sa.

na
-

je

Zemljina

povr5ina podeljena meridija-nima na

meridijanske zone. Da bi se svaka

ie

elipsoiclne na

(be

126

pravim uglom, kao i

projekcije pretpostvlja se da

t.:epc'rsre-dnt-l

asniva se na slcclcL<int predpostavkama:

zamiSlja se Lla ji: rri: Z.emljin elipsoid navuden omotai' cilindra, tako cla osit
tog cilinclra leTi u ravni ekvatora, a omotad cilintlra tangila elipsoicl po
jeclnonr mcricliitlntr:

paralela se obavBzno seku pocl

Krigerova projekcija najde5ie se primenjuje kao i poli-edarska, a u novije vreme

inra sve Sirr.r prirnenu za izradu karata krupnog i srednjeg raz-mera. I(od ove

;:. ttosre(lsr"a
lopte). Fornlule po kojinra sc
obavlja presliliavanjc krive
povrSine elipsoitla Ili't ravalt

ravnll povrS
a

na

Zemljinom elipsoidu. Gaus

instituta Kriger, protria--i;aiii6i

,:

zote u Gatu - I1tiercuol

85.

,; o n rt ir/r1'a t rkt) t t

Bududi da

geocletskig

postdamskog

jeclnactine

oclnosu

periferijamet.

Profesor

pro-jekcija.

konformna linije meridijana

konstruisao nemadki matematjdar Gaus 182[). gocl

-irus je ieSio ovom proiekcijom prestikavanje elb'rnenata (tadaka i linija) sa jedne

konvel<sne

ekvator sa poveianjem rastojanja na jstodnim i zapadnim

vlun.tHPuY*o

)vrr projekcilu je prvi

tl'.

su

listovir bili z-nattri.

1
i

je

paralele su takoc'le simetridne

krive linije u odnosu t1a pravu

pnlcti6no moZe koristiri l<ao plan, a nedostatak je 5to se ne moZe spojiti vi5e listo'.ir Lr celintr, a cla se rre pojave ,.rascepi" dttZ sastarra po meridijanirna iparalelir,ri:r. Li praksi se ne spaja u jeclnr-r cplinu viSe od devet listova karte, jer bi rascepi

ilJ rr-

po frrr-mLrli koja

;e to naznaieno na sk. 86. U ovoj projekciji dodirni meridijan i ekvator su

medusobno lipravne prave
linije. Drugi meridijani su
krive simetriine linije u

Dobra strana pblieclarske projekcije je tr tome $to se svaki list karte

,l. r-.9.2. Gaas - ffrigrrora projekciVt

se po

izveclena po nave-denim uslovma i u odredenom razmem. konstruisana je kako

:rarirlela. Zato su kclLkala-ta tt ovim razmerama meridijani prikazani kao prave

iiniie a par;rlele kao tr.rci.

,irr..i sastava

ito

je popre6ni cilindar, koji dodiruje

loptu pt'r srednjerlr meridijanu te zone. To
znadi, da je neophodno primeniti onoliko
phodan

cilindara koliko

tajpcyc*u7

se

se

deflormacija koje rastu

S/,'. ,5'Z Pt)tt't1t rrttordty'l:eryt

rpron/te ntruie

ima i zona, pa

preslikavanje vrSi na svaki omotai cilinclra

posetrno, Time
postize smanjenje

ki/o-

6our - r\ir-wo-

sa uclaljenjen:

ocl

srednjeg meridijana. Konsirukcija mreZe

nreridijana i paralela i nanoserrjc taial<a vr'Si
se po pravouglim koorcliinatama, gde kao
koordinatne ose slLric srcclnji nrericiijan zone

127

'

:',!;':' -'.:

1l;1,{a-::

11

a obraztte linle pravouglog l(00r_

dinatnog sist,ma(apSCisa i ordinata)ktte na kartama imaiu Vrednosd Okru

:I

ih

ttl 1 1
IE
Z

rli

us tcrove mre e

ilinJe me dJana

ima6e l tO koii se nalaze na kraievima zona.Na onim l tO

ma kartc urlutar
koJe se nalazittrani ni meridlan dOlazi dO ukr tania mretta tih zona,jcr tcntor

kae su predstavttCnc na datom listu pripadttu dVema zonama.Gaus_Kriger()va

nttiva se jO

10memska il hadratna mre2a.Radi lak

g i

br c3

odred atta k00rdinata ta aka na svaktt kal ti je izvan ttenOg obira nacrtan
koordinatOmetar.

2.6.Primena kartOgra Hh prttekCiia

11

Pri prol avattulp edinih proickcija napOmenuto jc za k c tCntOrlJc i

kom du u koia prlCkCla je preporu a_POtrebno jc ip nagia d da`a

postavteni prOb m uvek pOstOii e re enja i vHO je teSk0 0dlu iti,u svakOn)
kClu izabrati od nekolikO,sl nih pr ekCJa Pli

konkl etnom slu ttu,kOiu prOi

li liI: :l::ifl 1:113: ::S:[l] 11:1::l:11111:ti?lalll

u vezi sa premerom iste lli V

If:1;:

e dttava)i nJenO kartOgransatte i drugO, kad s

radi samo o izradi karte jednog dela ili cele dr ave iz pOstae6eg kartogra

kog

mater ala, 1.L uradene karte,u nekoi proiCkCJi Za dl uge potl ebei mo da, u

geografske
tadnosti razr:rera karte jer se mora voditi raEuna da veli6ina deformacija ne precle
veli6inu graf,cke ta6nosti razmera karte.
Radi lakseg resavanja nekih praktidnih zadataka na kartama se nanosi
pravougla koordinatna mreia. Na nasim kartama kao osnova za nanosenje Gaus
- Krigerove (pravougaone) mreze koriste se meridijanske zone od 30 za karte

drugonl razmeru.
Ako se radi O premeru jednc tcritor e,kOJa zahteva veliki br stainiL
ta aka je edusobni P010 ai potreb110 tO ta n c pOZnavati,a kaC mortttl

razmere 1;25000, 1:50000i1:100000. Na kartama razmera 1:200000,

l: 000 000 i I : 500 000 koriste

se Sestostepene

biti izra unate u jedn Od prOiekcila, tada se vodi ra una ne salno o svoJS
inla
izabrane proickcte ved i O brOiu ra unskih operac a kOie je pOtrebno izvrSiti

zbog odred anja medusObnog polo2 a iZVesnog broia ta aka u ravni Te ta

su ta ke tnangulac

128

e Medutim,ako sc radi kalta Od POstOJC6h kalata dlugc

vrste lli mcrila, gde ncCe biti masovnih ra

meridijanske zone.

l:25 000 na svakih lh

u 6 (i80)

i7 (2lo) zoni.
Koja 6e se velidine meridijanskih zona usvditi zavisi od

11

1:100 000 na svakih 5 k l;na karti l:50 000 nasvakih 2 b,a na karti raznlerc

ntre a

sto znadi da je data tadka u 5-oj zoni,548km, 36zmi 34cm. odnosno, radka se
nalazi48km, 362mi34cm istOdno od srednjeg meiidilana pete zone.
Za vredncsti apscisa se ne postoje zone,ve6 se rastojanja odreduju kao udaljenost od elvatora na sever (+) ili jug O. Na primp-r, za apscisu 4 853 312,52
treba ditati 4 B53km,3l2 m i 52 cm'od ekvatora nu s"rh. .. .
Meridijanske zone zahvataju najvile 60, a kod topografsititr karata krupnijih
razmera i planova Sirina zone je 30. U pwom sludaju zorla zahvata po 30, istodno
i zapadno otl srednjeg meridijana, a u drugom sludaju po 1,5o. Zaviino ocl toga i
numerisanje zona je razliiito. Ako meridijanske zone zahvataju po 60 onda se
zone po6ev oC Grini6a na istok oznadavaju kao 1 od O - 60,.Zod 6 - 12o itd.
-A.ko suu,irojene-mcudUauklz-one-sdps3-o--o-nda se srednlim meridijanima
zona smatraju meridijani 0o, 30, 60, 9o,12o itd., radunaju6i od Grniia na istok.
zona dijije srednji meridijan Grini6ki ndziva se nulta ztj'na: Nasa zemlja se nalazi

km. t

ekvaLor. 'y'rednosti apscisa se radunaju od ekvatora a ordinate od srednjeg

meridijana.
,Da bi ,:e kod ordinata izbegle pozitivne i negativne vrednosti, usvojeno je
da
na ordinati (x - osa) imaju dodatne wednosii od 500km. To znadi da 6e sve tadke
u zoni koje se nalaze istodno od srednjeg meridijana, imatj yrednosti 500 000m
plus rastojanje od srednjeg meridijana. Taike koje se nalaze zapadno od
srednjeg mcridijana zone imade vrednosti ordinate manje od 500km za rastojanje
tadke od srednjeg meridijana. Sve tadke na y osi imaie vrednosti za rastojanje od
ose manje od 500
za izradu topografskih planovd ne'oph-crtna- je-tadii6St koordinata od 1cm.
Za topogratske karte dovoljna je tadnost kordinata od lm. Da bi se znalo kojoj
zoni pripacja neka tadka iipred vrednosti wake ordinate (y) unosi se i broj zone,
na primer:

=Gaus igerova k00rdinatna mre

KARTOGRAFIJA

unsklh operac a,tada sc uzima

129

l/,/rirh,4- Lyie'wr:
prc.jckciie koja
I

y,!:,_r::L!ierii,D,rS,"tuI

ie pc.svojinr osobinanla najbolje odgovarati, ne vocle.ii raduttit tr

rr-r.iy ;iritr rrsklh Lrpe laci.ia.

izr.rose6i napomene o pitanjLr izbora projekcije u oba slucaja, ne misli se da

jr: iipre rlato leienje za svaki konkletni sludaj. Meclutim, napomene omoguiuju
kartografu cla svoj izbol ogranidi na ntanji broj projekcija. I{ada je izbor sveden
nir nckoliko pocljecirrako pov:oljnih projekcija, onda se detaljnom analizonl
ociiucLrje ::a jeclnu od njiit.
l'itanje izl":ora prrojekcije, nalocito u ovome vekl, bilo je aesto na dnevrlolll
r,'rlrr precl stnrinjacirna pcr.leclinih clrZava koje str podelc tada sa premeravanjern i
izurciorn karatir za svoje i{,'Zavc, ali i ptccl medttnaroclnitn geodetskim skupovinra.
i.ia c,snovu svih tih razmittranja, rrlogu se dati sledede pl-eporuke. Ako se radi o
prenreru i izLrolr-r pr-ojekcije u kcrjoj ie se vrSiti premer i karto-grafisanje neke
reli-rolije. taclir se moZc preporuditi Gaus - Krigerova projekcija mericlijanskih
;rirna. Ov;r projekcija inra svc (irtt prinrenu liod karata svih razmera clo 1 : I 000
0i)t). .,\l<o se vlsi iziror projekcije zbclg izrade karata na osnovu vei postojeiih
l.;rtrL;,r. p,:trebno ir: znati opiti karakter inametrrt karte. razmer, specijalne
ire tr poe-ledLr oblika,(iz-gleda) rleridijana i paralela, ili nekih drugih linija,
,,eiiiintr rilrnova sekcija, tj velicinu pojedinih listova, geografske osobine
r-.r,!.re

ona

1=
r/7/7/71C/

6J
rr-irolije za ltoiu se rir(li kirrtl (r,elicina ipoloZaj teritorije) i projekcije susechtih
irritoi'i.ja, rrrcli Sto jeclnostavni.ie veze pri upoircbi karte na granidnim dclcx'inra
/carit
:,1 2

'

//2/7'7

i=

/7

'

t,:r ilorijer.

Pri rcsavanju

o.,ro!,,

prr:blcma kao ptlznatt.l jitvija se satrto Ililmerta

[<artc.

lrrirrrrir n:lnrclri katie sr'otlrctlujr-. r'ilzliler iprLojekcija s t)bzirom na svojstva presli-

{l

130

Zir/.i.

KART

OG

RArr I J A

kavanja. Prema nameni karte oclrerluje se r.azmei, vocle6i racuna cl"r se ono
sto
nas inreresuje prikaZe na karti i vicli clovoljno jasno i uodljivo i sa ito nranjorn
delbrrnacijom.'fakode, namena karte odluduje cla li 6e na karti.biti sacuvana
.slicnost beskonadno malih figura i jednakost povrsina. Tako, za vcjne potrebe
koristi se karta sa sto manjom deformacijonr uglova i duzina. Za vojne karte
prildaclna je neka od konformnih ili poriecrarska projekcija. Za eko,romske karte
je da povrsine na karti odgovarajLr povriinama n prirocli. Kacl se na
ovuj

'aZno

nadirr prema narneni karte izabere lazmer i vrsta projekcije, s obzirom n,,4njeni
svojstva preslikavanja, prema razmeru i geografskom polozaju teritorije i,fuir.r.

se najpriklaclnija prr:jekcija. Tako, pri sastavljanju kr-upnorazmernih rarara

obieno se prednost daje konformnim projekcijilma, a kod sitnorazmer-nih lcafata

primenjuju se ekvivalentne ili uslovne projekcije. Karte srednjih raz:,nera, obidno

u nekoj ekviclistantnoj ili nekoj konformnoj projekciji, vocleii

ritdttna o osobinanla preslikavanja. S obzirclm na nadin preslikavernja kocl ovih
projekcija primenjuju se kt nusne, cilinclri6ne, azimutne, pseuclokonLrsne i
pseuclocilindriine projekcije.
Pri sastavljanju sitnorazmernih kartrta velikih clelova Zemljinc povriine ili
cele Zemljine povriine, kodsti se Lambertov;r, lvlolvajdeova lu jvierkatoroua
projekcrja. Iako postoji veliki broj karrografskih projekcija, koje bi se mogte
plimeniti za jzradu karata sitnih razmera, ipak se r,r praksi lcoristi relativno ma5
llroj projekcija. Tako, tr atlasinta razliditih autora iizclavada za istezkontinenre
izat'rrane su iste projekcije, iako za to nema uvek objektivnih razloga. U
novije
vrerre za karte sreclnjih razmera (1 :200 000 clo 1 : i 000 000) preponreuje se
Nledu.aroclna ili Gaus - Krigerova projekcrja, a. za pomorske i vazclLrhoplovne
l<arte lvlerkatorova projekcija.
Potrebno je napomenuti da su do neclav,o karte krupnijih razmera, radene
u poliedarskoj projekciji. Tu projekciju precllagao je A. penk za karrlr s,era u
razmeri 1 : I 000 000. Medutim, zbog vetikih rnaterijalnih izclatal<a nije clo clanas
izreclenir karta sveta u tako, relativno, krupnoj razmeri. svaka proj:kcija irna
preclnosti i neclostatke pa je zato potrebno da kartograf clobio poznaje
karto{riLfske projekcije, i da za svaki konkretan sh-rdtrj nac}e najpovoljnije ieielje.
Nlibolje je da taj prol:lem reiava vise srrudnjal<a zajeclno. Izbor projekcije zavisi
rrd razrrih cinilaca. Pre svega. ocl namene karte, polozda karirane teritor:ije,
razlneril karte, r,elidine teritotije, njenog oblika clr.
Iiaznter karte utide na taj nacin Sto ie uri kartiranju u sitniiem raznreru
se konstruistr

Zunrlja biti prihvacen..za loptr-r, dime

ie biti pojecl.ostavlje,a

ko'sh.ukcija

plojel<ci.je. Nanrenn l<arte rrslovljava izbor tak(r Sto, npr. zzrpecloloSkc, ger:loike

clrtrse ki'rrtc gde

je

potrebno

vriiti

p'cnrei-evanje pouisin, iri;:rircctivanja

tr31

:i:11 ilL :1 _ _

_KAR TO GRAFIJA

II

konusnim projekcijama ne *bZe Uiti

isi klll

predstavljena Zemljina povE5ina kontinuirano. Ako se predstavljaju manji detovi

Zem\ine'p'rvr5ine onda se primenjuje poliedarska ili Gaus - Krigerova projekcija. Oblik teritorije uslovljava izbor projekcija (kod driava 6ije su terirorije
izduZene po meridijanu, primenjuje se popredna cilindridna ili konusna projekC

izabramm

, utt

"

uslovljava ,zbor na taj nadin Sto ce npr. za kartiranje elwatorijalnih predela biri
upotreblje.ra ekvatorijalna projekcija, za polarne - polarna projekcija. Velidina
teritorije uiide na izbor projekcije tako Sto ie npr. za Zemljinu povriinu biti
primenjene neke od citinAiieniir, pseudocilindridnih, proizvbSnit, iti{pseucto-

ili

povriinsloh odnosa, bi6e primenjena ekyivalentna projekcija. Ako se kartira

Zemljina povrSina'ohda se od ekvivalentnih bira neka od ciUndridnih ili
pseudocilir,dridnih projekcija. Ako je karta potrebna za riavigacione wrhe, onda
ie biti prirnenjena neka od konformnih projekcija. Poloiaj kaitirane terirorije

konusnih p:ojekcija. Na Qimutnim

.11

:FT::

:Fil:

ntd

li 1

a,a Za pr(store u obHku kruga a muttt ni pOIkonusna)

2.7.Podt.la karata na listove

njihovo oznadayanje

Karte svih rzmera izraduju se po listovim4. Podela na listove nije

je u odabranorn i usvojenom sistemii..U.vojnoj karto-grafiji

proizvoljna, ve6

usvojeno je da se ova podela vr5i povezano za mreZu meridijana i paralela, dime

je

ta6no oci:'eden geografski poloZaj svakog lista karte i stvorena moguinosr

orijentisanja tih listova prehra stranama sveta. Radi lakieg i brieg snalaienja u
velikom broju listova karata laznih razmera, svaki list karte ima svoju oznaku nomerrklatrrru. Osnoyu za podelu i sastavljanje listova naSih karata vojnog
izdanja dini ,rsvojena podela na listove Medunarodne karte sveta razmera i : 1

.
.

000 000 koja se sastoji u slede6em:

. cela Zernljina povrSina podeljena je na 60 meiiaijanikih zona (kolona) Sirine
60 po geografskoj duZini i pojaseve Sirine 40 po geografskoj-Sirini;

meridijanske zone (kolone) oznadene su arapskim brojevima od i clo 60,

podev od meridijana geografske duZine 1800 (radunjaju6i od podetnog Grinickog meridijana) pa na istok, a Sirinski pojasevi - velikim slovina
abecede, podev od ekvatora prema polovima;
.sferoidni trapez dimenzija 60 po geografskoj du2ini i 40 po geografskoj Sirini,
ogranidr'n delovima odgovaraju6ih meridijana i paralela, prikazuje se na
jednorn 'istu karte razmera 1 : 1 000 000;
oznaka (nomenklatura) svakog lista ove karte sastoji iz oznake (stova)
odgovari'.;uieg pojasa i oznaka (broja) odgovarajuie kolone, a uz to i naziva

132

.fA-. 89.

Ptrg/erl kantrt

/ .. /

000 000

:a tentoryir .[rrope

y';

/ r t,/rn

2-..q.

./.

/..t eie ric,

Dngrco

t1'/.

Zi

y'co

ii; KARTOGRAFIJA
(stepena) linija je matentatidki deo okvira karte. Ta iinija je rr krrrpnorirznreruinr
kartama podeljena na minute isekunde zbog dega se ponekad noriu,., i nrinutnir

Okr:ir (ram) karte

ilhvir iii

r'

lirrija

ili

ram karte

sc sastrOJi iz dva dcla unutra nieg i SpOlja nicg

ili minutni okvir. crta

se.

paralelno

si

unutrasnjom linijom, na

tlclredenom rastojanju od nje.

1e.t,.,orn

cesto se unutrasnja linija ne crta, jer matematidki cleo okvira ,:grarriiava

saclrzaj karte. Uporeclo sa gradusnorn linijom crta se jeclna ili vise Iinija
spolja.(njeg okvira karte. Izmedu spoljasnjeg i matematidkog okvira osravljen je
r,cduprostor za upisivanje brojeva koji oznadavaju geografske t<oorclinaiql
(stepene i minute). Pored toga, na topografskim kartama na spoljarinjoj stranr[
cstetskog okvirir nanesene su brojne vrecinc-rsti tinija u Gaus-Krigerovoj'
kilometarskoj mreZi. Na topografskinr kartama minutni ram je na severnom .i
juinom clelu podeljen na dva clela. Spoljasni deo se oclnosi na poclelr-r pr.r
Grinidkom n:eridijanr"r, a uur-rtrainji po Pariskom. Prosror izrneclu ovil okvira
islioriiie n je cla se na njentu nilnesu oznake vrednosti geograt'ske cluZirre ocl oba
poce tna nrelidijana.Crninr brojevima i slovima su oznatene vreclnosti Pzrriskog,
a
plavim su ozuadena udirljenja u stepenima i minutima ocl po6etnog Grinidnog

"rl
I

Sp<>ljni
I

okvir kartc
okvir karte

Jnutra.(nji

Ozrake kilomctarsks mrcZc

Ozrake geografskih ko r<t inata
rska mre?a

[ 1 1

/ /

/7 //

/
4
_

//

Spoli;rirrii o]<vir nacrtarr je ciebljorn linijom koja se pQstavlja iz estetskil'l rnzloga,

:iiri, .., \)!ll'irniaio prostor ol<o ntatentittienog Okvira. Osnovni untrtraSnji okvir
,rgr;rlicrri,ir sldr2aj karte. LJcrtiri,a Se kOCI krupnOraznrerni)r i SrednjeraZnrernih
r.:u.liii. itorl sr,:clnjeraz.met'nilt karatit osnovni unr.rtraSnii okvir poklapa se si\
!:r i nrcrrcl ijanint\ koji ogranicav ajtr plojekcijLr.
',i:\,1-'rjr.r. npt. ziclrtc iiar'lc
irolulopti, klrrte sveta nekih pseLrdocilinclriillih

53
.____*_t

|,; 1 r,r rc ii, n

svc crlindriinc itcl

542 a(1//

I
I

I(ocl
1i i11q islrlst-rrror,:r, \1()lviri(['(r\/il, Ekertovir).
.:jl::r',lr,r;rrcr'lrih [:aratr l:ojc. i porecl toqil Sto inraju jcclinstventr klrtografsktr
rnr-rr..rii. ,.)silo\inr Lr(r,li si nL^. Lroklapa sa meridijaninra iparalelanrlt. (iraclttsne

Gradusni(millutni)deo OkVira Omogu`LJC ta n0 0Jrcdivanic

geografske koorclinate pojeclinih tadaka unutar tog okr,ira. pr.e:iznost jc
u.sl(\'ljeryl3lirlickorrr tainoiiu raznrera karie. okvir karte je neka gccrmetri.lsltir

134

135

:r;i'1 '

11lcrid ana

krft'nt.-uvtrt / .. 2-i 000

--2.r)

rviknt_n-A:
igura, ncni

6C pravolin,ska (praVOugaonik, trapeZ ili kvadrat), ICde

k YOlintska(krug,Clipsa,Snusoida,parabOla

i dr.),Fede kOmbina01a O h linla.

Plano `:imttu praVOlinis okVir in Su be2 nicga.TO10gra ke karte imttu gled

ravnoklakog trapeza.Me dlani i paralele u Gaus Kiugerovoi prttekCJi

preslkavttu SCkao kr e lnte.MaH luko u okvu jednog l ta topogra ke
karte,mogu zameniti ttihOVim tet ama,jer ie niihOVa razlika u razmeru karte

000,severna i jttna rana Okvira karte ima oblik lom enih hnla,ier su
odgo arludi luci paralela,zamenieni sa lve ili ViSe nilho

h tet a,da bi gre ke

razmera dh
karata.Temena okvla na svakom lstu karte ozna ena su odgovarttudm
us d

aproksimacJe blC SadrZane u okvi ma gran ke

ta nosd

Qeigll

Or!.tiir,o

g Zr@hi

KA R T O C n a n I J e

karte kontinenata ili njihovih delova okvir je pravougaonik, rede i\v.r(i:.ii

Pravougaonik moze biti polozen ili uspravan, ito zavisi ocl oblika kartjr:r,rr
teritorije' Tako, npr. za JuznuAmeriku obl.ik karta bi6e uspravan, a za E'i.p, iii
Aziju poloZen pravougaonik.
oblik okvira karata uslovljen je izgtedom kartografske mreze. Najdesji ooiri:
okvira je pravougaonik (zlatni presek sa dimenzijama a ; a./z oueteiirviinj.,
;.
nreridijana i paralela kod.pravougaonih okvira je sa leve i desne, gornle i clo;rji
strane okvira,

a kod

krivol.inijskih, meridijani su oznadeni cluz ekvaror;r.

11

..

paralele duZ okvira karte ili srednjeg meridijana. Unutar okvira karte rng2e, liii.j
umetnura karta i tada je okvir karte nepravilan. Taj okvir je iesto,,poreurecr;ir,' i
legendom, pri 6emu linija koja uokviruje osnovni sadrzaj nije uvek pravousa(,,rii

ili kvadratna.

geografskim koordinatama sa ozna oh pO etnog ettdlana.

Karte sveta imttu oblk okvira pravougaonika,

kvadrata ni dipse.Za kartc POlulopd,kada je p meniena a mutna proickcJa

12 Istodno od Grinida

.l/r. 92. Qhtt' ptegler/ne geogafi(e kate

9Y.I.,

obl,ko_Irrgo.

11pljlglob. Loritt.

rg

dI-l.t,,g1lqlt.

io,li,]]JU, Zo

136

137

=`_

////

KARTOGRAFIJA

l/ihtirA. Lleiet.i( DrugbaM Zit/cotic KART

OG

RAF I.I A

3.1. Predstavljanje clemenata hidrografi.ie

3.PREDSTAttJANJE GEOGRA

SKO# SAI}R.ZESA NA. X(AR.T'AMA

"1
\t

I-ticlro-erafija podrazumevii sve vocre

l
.iaclriina geogral-skclkartc jc sloZena. Ucrtana kartograt.skaYlJz,,, ,,tr;,
kurte, konstrtrisani razn.rernik i oslone tadke sr.r nratematidlci elemcrtti it ttc i
trclrccleni ekvivalent karte. Oni su pomoini elementi koji omogtritrju cla sr::
ogralski elernenti Sto tilanije n?tnesu u njihovom prostornom odnoslr.
Ceografski elernenti su elementi ;adrZaja karte, ne samo opStegeogralske
rie r: i topografske i tematslce. Cesto sLi' i osnovni orijentir (hiclrografskit rnreTa,
qr;rnicc) za oclreclivanje prostornih oclnosa ostalog saclrZaja.
fiaznrcr inirmena krrtc ntiie na izbor geografskih elemenitta. Nit terrratshirrr l<zrltirrna predstavfiziju geografsku osnovu, a njihov izbor zavisi ocl tematjkc
l<irrt.c Ucl geogralskih elenienara najceSie se predstavljajtr hidrografija, naselja i
rillr,riccr, a nazivi su integralni cleo izavisno od rrantbnQ,.tentatike irazmera ispi:r:ju sr'nlr svinr l<artanra, ali u razlicitom obimr-r. Na tematskim kartanta rtazivi stt
nran ji: ;lstr.rpljeni nego na op5tegeografskim.
i.iir opiteceogla['skinr kartanta pored osnortro;' sorltiayt moZe [liti clat i
tt't,i'ir;nA'isrultia1koji se pril<azuje l...r'oz umetnute elemente, tj. tazrcuture /ror/e.
Sadri.rj urretnute karte moZe biti irro ei/otiio, koja je preclstavljena na
r.)snovnoi karti, ali u sitnijoj lazrneri, i sa posebnim sndrZajem (aclministrativn,-r tcriir'lri.illni, saobracajrri i clr.) L.lmetrruta karta moTe predstavljari i natt/tr
'/:. !):t.t'/ otl k;rltilane teritorijc na t'rsuovnoj karti, ali u krLrpuijoj raz-nreri (pl;rn
t'., 'r,-)q .tlircli'r ili nekoq irrtelt'silntnog clela, npL. rnote ttza). Tal<ar' prirricr'
rr,'rr.:t;r:rja ic Bol<a Kr-rtorsl<;t rra karti SR.ILrgclsla',,ije,UnretnLrta karta nrtlle pleil;1r,,,'ij'r' i t ct'tt t,tiktrrirz ocl k;rrtirane u okliru osnovnih saclrZaja, tr ciljrr preclsta','ii;rrria lrt.r[tZuja osnovnc: tcritorije r"r okviru 5ileg rcgiona, i tac]a.ie tttttetntrIlt
l:r:r-ia sitni.ic'g lilzmera ocl trsnrlvrte.
'rl,rrctnut;r k;.rrtn rnozr' preclstavliati r/co ten'ton)c th ri)iar'r. koii iz r'stclsl<ih
rii tt.hrriikih razloqa nije moa.:ro L-.iti ukljuden u osnovnu kartu (npr. ullctnrrtit
.:;, i r ,,rliitsl<t: , I-luvaiir nii liiuti :i.\D-a)
ge

138

objekte diji

je cilj

koris6enje

snabclevanje vodonr. olrrrhvata voclene povrsine (r:rora. jezera, bar,p, modvare,

rihnjlke i dr.), voclene rokove (leke. potoke, kanale), prirodne hiclrografske
otlekte (izvore, ponore, voclopacle), veitadke objekte za snabclevanje voclorn
(trunirrp, vodovocle, purnpc, rezervoare, desnre i crr.) i razne objekte ra rekanra.
jezerir"jia i rroru izglaclene za ekononrske, plovidbene i clruge svrhe.

Fliclroerafija plcclst:rvlja jeclitrt ocl osnovnih geclgrafskih elerncnlt;r rra

kartama razliiitih nanrena. ona je vazan dinilac preclstavljanju reograflkog
saclrZaja i drugih elemenata reljefa, naselja, komunikacija clr.

Voda ima viiestruki zna6aj: privredni, energetski, kao izvr.lr ishrane

stanovnilrva, povezuje teritorije ali ih i razclvaja, i clr. U kartografiji liiclrogratija
inia specifidnu ulogu, jer predstavlja osnovlr za unoSenje ostalog sadrzaja. Ztrog
toga ima primarnost medu geografskim elemerrtima i nanosi se prva. Koristi .se
za qeogralike i kartograflke regionalizacije, Sto joj daje poseban znadaj.,
Prilikom kartiranja h idrografije potrebno je preclstaviti:
L karakteristike obala rnora i jezera;
2. redni sistem i odgovarajuii raspored tokova u njemu;
3. kvalitativne i kvantitarivne odlike objekata za vodn i na vocli;
l. tadan odnos hidr'ogratije i drugih elemenata.
U nacinu predstavljauja na kartama hidrografija je u oclnosu nar chuge
elemente "pretrpela" nairranje promene. obalske linije prikazivane su sli6no
clana5njen nadinu prikazivanja. Promene su vrsene u prikazivanju voclenih
povriina, znakova na ujinra. preclstardjanju objel<ata za vodrr clr.
3.1.1. Prcdstavljanjc vodenih povriina
Pocl voclenim povr5inanra podrazumevaju se mora, jezera. l:nl-e, solane,
rr.rt)ivare, r'ibnjaci. SuStiurt njihovog predstavljanja je u tadnonr ivernonr prihazu
obalskih linija, ito nije Lnek jednosravan postupak. oirala nije jeclinsr,,ena linija,

iilok pojas iznrcclu lnaksimalnog i nrininralnog nivoa. pa se nir kartanra

prikaztrje igornja iclonja obala. Grafii'ka re.ienja su razlii'ita: tanja idetrlja tinijir.
kontinuirarra i isprckidana linija, tekstualna olrja5njenja, srafirana - povr.enreno
plrvljena zona i dr.
vec'

1_39