АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ

СТРУКОВНИХ СТУДИJА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКА ШКОЛА

Мастер струковне студије

Студијски програм „Геодезија-Геоматика“

Семинарски рад из предмета

Геодетски аспекти изградње инфраструктурних објеката

Геодетски радови у поступку осматрања бране рудника „Велики мајдан“ у Љубовији

Предметни наставник: Студент:

др. Марија Савановић дипл. инж. геод. Александар Арсић М511/22

Београд,

Мај 2023.године
Садржај:

1. Увод ........................................................................................................................................................... 4

1.1. Дефиниција бране и прибранских објекта .................................................................................... 5

1.1.1. Насуте бране............................................................................................................................. 6

1.1.2. Масивне бране. ........................................................................................................................ 7

1.2. Кратак историјски развој грађења брана ...................................................................................... 8

2. Геодетски радови код одређивања померања и деформација бранa ............................................... 9

2.1. Тригонометријска метода ............................................................................................................... 9

2.2. Прецизни нивелман ........................................................................................................................ 9

3. Опис и анализа елабората геодетских радова за потребе осматрања бране рудника „Велики
мајдан“ у Љубовији ....................................................................................................................................... 10

3.1. Реализација мерења...................................................................................................................... 10

3.1.1. Мерења у нивелманској мрежи ........................................................................................... 10

3.1.2. Мерења у положајној мрежи ............................................................................................... 10

4. Резултати мерења .................................................................................................................................. 12

4.1. Обрада резултата мерења ............................................................................................................ 12

4.2. Анализа резултата мерења ........................................................................................................... 12

4.3. Вектори померања ........................................................................................................................ 12

5. Закључак ................................................................................................................................................. 13

6. Литература.............................................................................................................................................. 14

7. ПРИЛОЗИ ................................................................................................................................................ 15

7.1. Прилог бр.1. Скица висинске мреже ............................................................................................ 16

7.2. Прилог бр.2. Скица положајне мреже ......................................................................................... 17

7.3. Прилог бр.3. Подаци мерења-правци, зенитна одстојања и дужине ....................................... 18

7.4. Прилог бр.4. Мерене висинске разлике ...................................................................................... 22

7.5. Прилог бр.5. Изравнате координате ............................................................................................ 28

7.6. Прилог бр.6 изравнате висинске разлике ................................................................................... 28

7.7. Прилог бр.7 промена положаја репера бране по Y-оси ............................................................. 30

Александар Арсић М511/22 2

 7.8. Прилог бр.8 промена положаја репера бране по X-оси............................................................. 31

7.9. Прилог бр.9 промена висине репера .......................................................................................... 32

7.10. Прилог бр.10. Положајна мрежа вектори померања репера ................................................ 33

Александар Арсић М511/22 3

1. УВОД
У хидротехничке објекте могу се сврстати сви објекти који имају везе са водом као што су
бране, тунели за воду, водоторњеви, канали за пловидбу, речна корита, заштитни насипи,
итд. Изградњом хидротехничких објеката могуче је водене ресурсе искористити у разне
сврхе. Брана је једна од основних хидротехничких грађевина која служи да запречи речну
долину уњеном најужем делу. Ово запречавање се ради у циљу стварања акумулације,
подизања нивоа воде и стварање услова за водоснабдевање, пловиду или покретање
електричних постројења.

У овом семинарском раду у првом делу дата је дефиницаја бране и прибранских објеката,
подела хидротехничких констркција кратак историјски развој бране и који су геодетски
радови код одређивања померања и деформација бранa.

Други део семинарског рада састоји се из практичног дела у коме је описан елаборат
геодетских радова за потребе осматрања брене рудника „Велики мајдан“ у Љубовији,
рализација мерења и мерења у нивелманској мрежи и положајној мрежи. Затим резултати
мерења и обрада, анализа резултата мерења и вектор померња и остали прилози.

Александар Арсић М511/22 4

1.1. ДЕФИНИЦИЈА БРАНЕ И ПРИБРАНСКИХ ОБЈЕКТА
Брана је грађевина подигнута преко корита природног или вештачки изграђеног водотока са
сврхом да се подигне првобитни ниво воде узводно од бране. Подизање се врши, како би се
добио пад за искоришћавање водне снаге, да се повећа дубина воде у водотоку ради
олакшавање пловности или за сакупљање већих количина воде, потребне за регулацију и
отицање водних количина у водотоку низводно од бране, за производњу електричне
енергије или за наводњавање водом из већих подручја. У планинским потоцима и бујицама
бране служе за учвршћивање и осигуравање поточног корита.

Подела хидротехничких конструкција

Бране могу бити:

Сталне (непомичне, не може се регулисати водостај),

Покретне (капије између стубова, могуће регулисање водостаја)

Према висини бране се могу поделити на:

Ниске (за скретање воденог тока-наводњавање, омогућивање пловидбе)

Високе – преко 15 м (вештачка језера, хидроелектране)

Према материјалу бране се могу поделити:

Масивне (бетон)

Насуте (глина, песак, шљунак, камен)

Избор типа бране тесно је повезан са избором преградног профила. За одређени профил (са
својим Топографским, хидролошким,геолошким, и геомеханићким особинама), тражи се
технички и економски најповољнији тип бране.(и овде понекад утичу друштвено-политички
чиниоци, или екологија, што може да измени економску одлуку.)

Да би се могло дискутовати о избору типа бране, неопходно је кратко упознавање са

предностима и недостацима најзаступљенијих типова брана(Масивне:лучне и
гравитационе,и насуте:земљане и камене).

Александар Арсић М511/22 5

1.1.1. Насуте бране
Насута брана начињена је од природног материјала ископаног углавном у близини
градилишта глина, шљунак, песак, камен и слично). То је најстарија позната врста брана, а
градила се и пре више хиљада година. Уз прикладну припрему темеља, осигурање
вододрживости и хидрауличне стабилности темељног тла може се применити на свим тлима.
Вододрживост се остварује применом материјала који слабо пропушта воду или уградњом
водонепропусног дела у тело бране (језгра), или пак на узводну косину. Узводна се косина
осигурава од деловања таласа каменом или другом облогом, а низводна од
деловања ерозије од падавинске воде затрављивањем или каменом облогом. Да се осигура
хидраулична стабилност, тело бране садржи дренажни систем. Из сигурности се прелив и
испусти изводе претежно изван бране.

Оне се могу поделити у две групе: земљане бране од хомогеног материјала, те земљане и
камене бране од нехомогеног материјала. Граде се или на стени или на земљаном тлу. Нису
јако осетљиве на неједнолика слегања, као ни на потресе. Материјал од којег се граде, увек у
извесној мери пропушта воду, па постоји процеђивање из горње у доњу воду. Због тога је
брана до депресијске линије засићена водом, а изнад те линије диже се још капиларна вода.
Ако је темељни слој непропусан, вода излази на низводној страни као извор. Да би се ово
спречило, поставља се дренажа.

Мане насутих брана су:

а)Велика осетљивост на преливање (спољашњу ерозију)

б)Велика осетљивост на неконтролисано процуривање и испирање материјала (унутрашња

ерозија)

в)Као последица прве две мане:за евакуацију великих вода, као и за темељни испуст и захват

потребни су посебни бетонски објекти ван тела насипа.

г)Велики обим радова услед благих косина узводног и низводног лица, сто се често
надокнађује ниском јединићном ценом

Предности насутих брана су:

Минимални захтеви за услове фундирања (нарочито код земљаних брана),како са гледишта

носивости, тако и са гледишта слегања. Прилагодљивост готово свим врстама терена,како
геолошким тако и топографским:од стене до алувиона,од широке равничарске долине до
уске клисуре (наравно под условом да се може обезбедити проток за евакуацију великих
вода).

Могучност коришћења разноврстног и хетерогеног материјала за насип, често расположивог

у близини преградног профила.

Јефтино и брзо уграђивање коришћењем механизације, што заједно са претходним,

омогућава мало коштање по јединици запремине бране.

Александар Арсић М511/22 6

1.1.2. Масивне бране.
Бетонска бране могу се градити од обичног и армираног бетона. Постоје три основна типа
великих бетонских брана: гравитацијске, лучне и рашчлањене.

Гравитациске брана супротставља се властитом тежином притисаку воде, па зато тело бране
има велику запремину и врло широк темељ. Основни је облик попречног пресека
гравитацијске бране троугао. Темељи се на доброме темељном тлу, најчешће на стени, а на
шљунку се могу темељити бране мањих висина.

Лучна брана много је тања од гравитацијске; грађена је као закривљена витка плоча
учвршћена за околни терен, тако да се већи део оптерећења успореном водом преноси на
бокове долине, где је брана ослоњена и везана за чврсте стене. Лучном се браном преграђују
уске долине с добрим условима темељења. На основу односа дебљине бране у ножици и
висине бране разликују се танкостена (мања од 0,2), дебелостена (од 0,2 до 0,4) и лучно-
гравитацијска брана (од 0,4 до 0,6).

Рашчлањена брана често се гради у широким долинама. Тај се тип бране састоји од
тешких стубова (контрафора) темељених у кориту долине, који се на узводној страни
проширују у главе ступова или је на њих ослоњена узводна конструкција од плоча, низа
мањих лукова или купола. Раде се на добром темељном тлу. Расчлањене бране се састоје од
више делова. Обично су то стубови или потпоре на које се ослањају плоче или сводови.
Сваки од стубова мора на тло преносити оптерећење једног поља. Идеја је исто уштеда на
трошковима материјала и времену градње, када се не могу извести лучне бране.

Предности бетонских брана су:

Значајна издржљивост на преливање и процуривање, што омогућава да се евакуациони

органи и захвати граде у склопу саме бране, као и да се димензионишу на мањи протицај(сто
смањује коштање).

Утрошак мале количине материјала у односу на насуте бране,с обзиром на далеко стрмији
нагиб косина, посебно код лучне бране.

Мане бетонских брана су:

Високи захтеви за услове фундирања(висока носивост и отпорност на смицање,а ниска

деформабилност).

Висока јединицна цена, с обзиром на потребе довозења цемента, понекад и агрегата, и на

релативно спор рад, који захтева бројнију радну снагу него у слућају насутих брана.

Код лучних брана се, поред стабилности бокова и дна долине, захтева још и одговарајући
однос висине бране и ширине долине (јер је због начина преносења оптерећења лучна брана
подесна само за релативно уске долине).

Александар Арсић М511/22 7

1.2. КРАТАК ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ГРАЂЕЊА БРАНА
Прве бране појављују се у Месопотамији и Средњем истоку, где су се градиле за контролу
воденог тока река Тигар и Еуфрат које су знале бити врло непредвидиве. Прва позната брана
била је Брана Јава, у Јордану, око 100 км североисточно од главног града Аммана. Ова
гравитацијска насута брана била је висока 4,5m, широка око 1m и дуга око 50m. Датира око
3000. године п.н.е. У древном Египту била је саграђена Брана Садд-ел-Кафара, 25km јужно
од Каира. Била је 102m дуга и 87m широка, а саграђена је око 2800. или 2600. године п.н.е.

Стари Римљани били су познати по томе што су могли организовати велика градилишта,
тако да су изградили велики број брана. Стварали су уметна језера за опскрбу водом у
сушном раздобљу, аупотребљавали су морт и римски бетон, тако да су могли саградити и
веће објекте. Њихованајвиша брана је била Брана Субиацо, у близини Рима, која је била
висока 50m. Познат је и Валеријанов мост или Банд-е Каисар у Ирану, који је био део
бране.Брана Калланаи је масивна брана од необрађеног камена, дуга преко 300m, 4,5m
висока и широка 20m, на реци Кавери, у индијској држави Тамил Наду, која је највећа стара
брана која је и данас у употреби, а саграђена је у 1. веку. Намена је преусмерити реку за
наводњавање. Ду Јианг Jан је најстарији систем за наводњавање, који у себи има брану, а
завршен је 251. године. Налази се у провинцији Анхуи (Кина) и садржи огромно уметно
језеро за наводњавање, које има опсег око 100km, а користи се и данас. Процењује се да
данас има око 800.000 брана широм света, од тога 40.000 преко 15m висине.

Александар Арсић М511/22 8

2. ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ КОД ОДРЕЂИВАЊА ПОМЕРАЊА И
ДЕФОРМАЦИЈА БРАНA
Високе бране, које се налазе у редовној експлоатацији морају се, као уосталом и сви
грађевински објекти, редовно и брижљиво одржавати.

Одржавање високих брана има својих специфичности које произилазе пре свега из чињенице
да је тело бране изложено додиру са водом и непрекидном утицају температуре и
атмосферлија уопште.

2.1. ТРИГОНОМЕТРИЈСКА МЕТОДА

Тригонометријска метода даје апсолутне вредности померања јер се опажања (мерење
углова и дужина или само углова или само дужина) врше са непомерљивих стајалишта ван
бране. Она се састоји у томе што се известан број белега за опажање, постављених на
низводној површини бране и стени непосредно уз брану, опажају бар са две стајалишне
тачке и пресецањем праваца унапред одређују промене координата осматраних тачака и
стајалишних тачака.

Мерење тригонометријском методом, с обзиром на време потребно за извршење свих

операција и обраду података, врши се у релативно већим временским размацима, обично 2
до 4 пута годишње у зависности од температурних услова и режима водостаја у
акумулацији. За ова опажања раније су се користили теодолити високе тачности, у данашње
време се користе тоталне станице.

2.2. ПРЕЦИЗНИ НИВЕЛМАН

Вертикална померања бетонских високих брана, као и промене висинског положаја тачака
терена у непосредној близини бране, мере се готово искључиво методом прецизног
нивелмана. С обзиром на врло мала вертикална померања опажања се врше нивелманским
инструментом високе прецизности. Користе се инструменти са којима се чита одсечак на
летви на којој се налази инварска трака са полу центиметарском или центиметарском
поделом. У новије време користе се електронски инструменти – нивелири, при чему се
очитавање врши на кодиране летве. Очитавање се врши до на десети део милиметра.

Реперне тачке нивелманског влака постављају се низводно од бране и то ван зоне утицаја
бране. На телу бране нивелманске тачке се распоређују по круни бране и у контролним
ходницима.

Александар Арсић М511/22 9

3. ОПИС И АНАЛИЗА ЕЛАБОРАТА ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА ЗА
ПОТРЕБЕ ОСМАТРАЊА БРАНЕ РУДНИКА „ВЕЛИКИ МАЈДАН“
У ЉУБОВИЈИ
Елаборат геодетских радова за потребе осматрања бране на Црној реци садржи насловну
страну, уверења о еталонирању инструмента, технички извештај (у коме су описане основне
карактеристике бране), планирање мерења и обрада резултата мерења (у коме је описан
план, реализација мерења и резултати добијени мерењем).

Дати су подаци о локацији бране као и кота круне бране која према подацима из 1989 године
износи 244m. Као и подаци о положајној 2Д мрежи која се састоји од 9 тачака (101, 102, 103,
104, 105, 106, 107, 108, 109, 110 и 111). Док се висинска мрежа састоји од 4. репера
стаблилзобаних у левом боку брране (R2, R4, R5 и R7).

Описана је обрада података у висинској и положајној мрежи и дати су графички и табеларни

прилози.

3.1. РЕАЛИЗАЦИЈА МЕРЕЊА

За контролу понашања бране у току експлоатације могу се користит физичке и геодетске
методе мерења. Мерењима и опажањима се долази до драгоцених информација о стању
бране у изградње пуњења акумулације и експлоатације, тако да се могу уочити промене на
самој брани и правовремено реаговати у циљу спречавања нежељених ситуација. За
контролу користе се геодетски мерни инструменти за контролу положајног и висинског
померања тачака на брани. За контролу померања у висинској мрежи користио се
инструмент Leica DNA03 док за померањ у положајној мрежи се користио инструмент Leica
TM30.

3.1.1. Мерења у нивелманској мрежи

Мерења у висинској геодетској мрежи извршена су дигиталним нивелиром Leica DNA03 уз
коришћење бар код летва. Сви подаци регистровани су аутоматски што поништава грешку
записивања, коришћена је метода „Назад“-„Напред“-„Напред“-„Назад“. У мрежи су мерења
завршена за један дан. Инструмент који су користили има тачност од σh=0.3mm/km. Скица
мреже је дата у прилогу бр.1.Препоруке из претходног елабората из 2015 биле су да се
мерења завршавају у најкраћем року и да мерења врше стручњаци са великим искуством.
Мерења су вршена у пролеће 1.04.2017. као што је речено уводном делу елабората.

3.1.2. Мерења у положајној мрежи

Извођач је положајној мрежи измерио 107 праваца и 102 дужине скица мреже је дата у
прилогу бр.2. Коришћен је геодетски инструмент Leica TM30 са карактерстикам σp= 0.5” за

Александар Арсић М511/22 10

опажане правце σz= 0.5” за мерена зеннитна одстојања и σd= 0.6mm + 1ppm за мерене
дужине. Извођач је све правце у положајној мрежи и правце ка реперима мерио у 2 гируса,
као и дужине и зенитна одстојања у мрежи мерена су у 2 гируса. Мерења дужине и зенитних
одстојања ка реперима вршена су на малу призму због веће тачности у оба положаја
дурбина. Током мерења је врешено мерење температуре притиска и влажности ваздуха
подаци су касније коришћени за обраду мерених дужина.

Александар Арсић М511/22 11

4. Резултати мерења
За контролу померања у висинској мрежи користио се инструмент Leica DNA03 док за
померањ у положајној мрежи се користио инструмент Leica TM30. Резултати мерења у
положајној мрежи дати су у прилогу бр.3. прилог садржи податке мерења праваца, зенитних
одстојања и дужина, резултати мерења у нивелманској мрежи дати су у прилогу бр.4.

4.1. ОБРАДА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

Мерења су обрађивани у самим инструментила и уз примену специјализованих софтвера.
Након обраде резултата мерења извршено је изравнање по методи најмањих квадрата а по
начину посредних мерења уз услов:

[Pvv]=min

XᵀX=min

Изравнате вредности дате су у прилогу бр. 5.

Грубе грешке у резултатима мерења одрађиване су методом date snooping и резултати који
нису задовољили критеријуме изостављени су из даље обраде. Изравнате вредности у
нивелманској мрежи дати су прилогу бр.6. Изревнати резултати мерења за висинску мрежу
коришћени су директно за одређивање вектора померања јер су промене висине репера који
се сматрају стабилним у границама једног милиметра.

4.2. АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

Анализа резултата мерења указује да је квалитет мерења добијен од стране извођача на
високом нивоу што је резултат квалитета коришћеног прибора и ефикасно извршених
мерења и да су мерења радили стручњаци са искуством.

4.3. ВЕКТОРИ ПОМЕРАЊА

Вектори померења одређени су својим компонентама ΔY ΔX и ΔH. Положај промене репера
бране по Y-оси у односу на 2011. годину дат је у прилогу бр.7., промена положаја бране по
X-оси дат је у прилогу бр. 8., промена висине репера бране у односу на 2011. годину дат је у
прилогу бр.9. У прилогу бр.10. дате су компонете вектора померња између серије 1989,
2011, 2015 и 2017. Све мере у прилогу су дате у метрима. На основу резултата у прилозима
очигледно је да постоје померања репера на брани и да је тај тренд изражен и у висинском и
положајном смислу. Па је неопходно вршити редовна геодетска осматрања бране у
будућности.

Александар Арсић М511/22 12

5. ЗАКЉУЧАК
У овом семинарском раду дат је дефиниција бране и прибранских објеката, подела
хидротехничких конструкциј и историјски развој бране. Који су то геодетски радови код
одређивања померања и деформације бране. Затим је дат опис и анализа елабората
геодетских радова. Реализација мерења у нивелманској мрежи и у положајној мрежи. Обрада
и анализа резултата мерења и вектор померења и прилози.

Мерења су завршена у најкраћем могућем року како би се избегла евентуална померења

репера услед различитих утицаја, мерења су вршили искусни стручњаци са инструментима и
прибором одговарајуће тачности и других карактеристика, мерења су вршена у априлу када
вегетација није била толико развијена. Као што су биле препоруке из предходног елабората
из 2015. године.

Александар Арсић М511/22 13

6. ЛИТЕРАТУРА
1. Предавања – Геодетски аспекти изградње инфраструктурних објеката
2. Слободан М. Панџић, Јелена С. Панџић - Инжењерска геодезија
3. Бране – Википедија
4. Бране, предавања - www.vggs.rs

Александар Арсић М511/22 14

 7. ПРИЛОЗИ

Александар Арсић М511/22 15

7.1. ПРИЛОГ БР.1. СКИЦА ВИСИНСКЕ МРЕЖЕ

Александар Арсић М511/22 16

7.2. ПРИЛОГ БР.2. СКИЦА ПОЛОЖАЈНЕ МРЕЖЕ

Александар Арсић М511/22 17

7.3. ПРИЛОГ БР.3. ПОДАЦИ МЕРЕЊА-ПРАВЦИ, ЗЕНИТНА ОДСТОЈАЊА
И ДУЖИНЕ

Александар Арсић М511/22 18

Александар Арсић М511/22 19
Александар Арсић М511/22 20
Александар Арсић М511/22 21
7.4. ПРИЛОГ БР.4. МЕРЕНЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ

Александар Арсић М511/22 22

Александар Арсић М511/22 23
Александар Арсић М511/22 24
Александар Арсић М511/22 25
Александар Арсић М511/22 26
Александар Арсић М511/22 27
7.5. ПРИЛОГ БР.5. ИЗРАВНАТЕ КООРДИНАТЕ

7.6. ПРИЛОГ БР.6 ИЗРАВНАТЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ

Александар Арсић М511/22 28

Александар Арсић М511/22 29
7.7. ПРИЛОГ БР.7 ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА РЕПЕРА БРАНЕ ПО Y-ОСИ

Александар Арсић М511/22 30

7.8. ПРИЛОГ БР.8 ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА РЕПЕРА БРАНЕ ПО X-ОСИ

Александар Арсић М511/22 31

7.9. ПРИЛОГ БР.9 ПРОМЕНА ВИСИНЕ РЕПЕРА

Александар Арсић М511/22 32

7.10. ПРИЛОГ БР.10. ПОЛОЖАЈНА МРЕЖА ВЕКТОРИ ПОМЕРАЊА РЕПЕРА

Александар Арсић М511/22 33

Александар Арсић М511/22 34