PBMM - Metalni Mostovi - Materijal Za Vežbe (Samo Za Studente)

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA GRAĐEVINARSTVO I GEODEZIJU
KATEDRA ZA KONSTRUKCIJE
PROJEKTOVANJE BETONSKIH I
METALNIH MOSTOVA
Metalni mostovi
- materijal za vežbe -
Pripremili: Vladimir Živaljević

dr Đorđe Jovanović
Novi Sad, 2021.

PBMM – Metalni mostovi
SADRŽAJ
PROJEKTNI PRIMER ........................................................................................................................... 4
KONTROLA GRANIČNOG STANJA NOSIVOSTI ............................................................................... 6
1. ANALIZA OPTEREĆENJA......................................................................................................................................... 6
1.1. FAZA EKSPLOATACIJE ........................................................................................................................................................ 6
1.2. FAZA LANSIRANJA .............................................................................................................................................................. 8
2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA .......................................................................................................................... 8

2.1. FAZA EKSPLOATACIJE ........................................................................................................................................................ 8
2.1.1. Numerički model – površinski KE ........................................................................................................................ 9
2.1.2. Numerički model – linijski KE .............................................................................................................................. 11
2.2. FAZA LANSIRANJA ............................................................................................................................................................13
3. STATIČKI UTICAJI .................................................................................................................................................... 14

3.1. FAZA EKSPLOATACIJE ......................................................................................................................................................14
3.1.1. Razmatrani presek iznad srednjeg oslonca ................................................................................................... 14
3.1.2. Razmatrani presek u polju ................................................................................................................................... 15
3.2. FAZA LANSIRANJA ............................................................................................................................................................17
3.2.1. Određivanje kontratereta ..................................................................................................................................... 17
3.2.2. Dijagrami slia u presecima ................................................................................................................................... 18
4. UPUTSTVO KORAK-PO-KORAK ZA PRORAČUN ČELIČNIH KONSTRUKCIJA PREMA SRPS

EN1993-1-5 ............................................................................................................................................................... 19
5. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA KOD SREDNJEG OSLONCA .......................................................... 20

5.1. KONTROLA IZBOČAVANJA USLED NORMALNIH NAPONA ............................................................................20
5.1.1. REBRO .......................................................................................................................................................................... 20
5.1.2. DONJA ORTOTROPNA PLOČA ........................................................................................................................... 32
5.1.3. ODREĐIVANJE ŠIR LEG EFEKTA .......................................................................................................................... 41
5.1.4. PRORAČUN EFEKTIVNIH GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA KOMPLETNOG

POPREČNOG PRESEKA .......................................................................................................................................... 43
5.1.5. KONTROLA NOSIVOSTI NA SAVIJANJE .......................................................................................................... 44
5.1.6. KONTROLA NAPONA PRITISKA U DONJOJ ORTOTROPNOJ PLOČI ................................................... 45
5.2. KONTROLA IZBOČAVANJA USLED NAPONA SMICANJA ..................................................................................46
5.2.1. DOPRINOS REBRA ................................................................................................................................................... 46
5.2.2. DOPRINOS NOŽICA ................................................................................................................................................ 48
5.2.3. POTVRDA SMIČUĆE NOSIVOSTI ....................................................................................................................... 50
5.3. KONTROLA INTERAKCIJE SMIČUĆE SILE, MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE SILE ..............................51
2
5.3.1. KOMPLETAN POPREČNI PRESEK ....................................................................................................................... 51
5.3.2. NOŽICA SANDUČASTOG NOSAČA .................................................................................................................. 52
5.4. KONTROLA NOSIVOSTI NA DEJSTVO POPREČNIH SILA ...................................................................................56
5.4.1. REBRO .......................................................................................................................................................................... 56
5.4.2. ORTOTROPNA PLOČA ........................................................................................................................................... 61
5.5. KONTROLA INTERAKCIJE POPREČNE SILE, MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE SILE ..........................63
KONTROLA KONSTRUKCIJE NA ZAMOR ....................................................................................... 64

1. ANALIZA OPTEREĆENJA....................................................................................................................................... 64
2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA ........................................................................................................................ 66
3. STATIČKI UTICAJI .................................................................................................................................................... 68
4. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA U POLJU .............................................................................................. 69
3
PROJEKTNI PRIMER
Drumski most je statičkog sistema kontinualnog nosača preko 2 polja, raspona 2 x 87.0 m = 174.0 m. Rasponska konstrukcija je sandučasta, konstantne visine, a osa mosta je prava. Saobraćajni profil mosta je širine 8.75 m,
dok je ukupna širina slobodnog profila 12.25 m.
Podužni presek mosta
Poprečni presek mosta u polju
4
Poprečni presek mosta na mestu međuukrućenja
Poprečni presek mosta i kod oslonaca (desno)
5
KONTROLA GRANIČNOG STANJA NOSIVOSTI
1. ANALIZA OPTEREĆENJA
1.1. FAZA EKSPLOATACIJE
Stalno opterećenje (G)
1. sopstvena težina konstrukcije: automatski generisana softverom
2. dodatno stalno
a) na kolovozu
 asfalt d = 7 cm: 1.57 kN/m2
 hidroizolacija: 0.20 kN/m2
Σ = 1.77 kN/m2
b) na pešačkoj stazi
 asfalt d = 3 cm: 0.67 kN/m2
 hidroizolacija: 0.20 kN/m2
 ivičnjaci, ograde i odbojnici: 0.86 kN/m2
Σ = 1.73 kN/m2
Saobraćajno opterećenje (S)
1. Vertikalno saobraćajno opterećenje – Model 1
Za saobraćajno opterećenje je korišćen Model 1, koji pokriva uticaje od teških teretnih vozila i
putničkih automobila. Ovaj model se sastoji od 2 različita sistema sila:
 od dvoosovinskih koncentrisanih sila (tandem system - TS), pri čemu je opterećenje svake
osovine αQQk i
 od ravnomerno raspodeljenog opterećenja (UDL system) intenziteta αqqk.
Usvojeno vertikalno saobraćajno opterećenje na mostu:

αQ1Q1k = 0.8 · 300 kN = 240 kN
αQ2Q2k = 0.8 · 200 kN = 160 kN
αQ3Q3k = 0.8 · 100 kN = 80 kN

αq1qk1 = 0.8 · 9.0 kN/m2 = 7.2 kN/m2
αq2qk2 = 1.0 · 2.5 kN/m2 = 2.5 kN/m2

αq3qk3 = 1.0 · 2.5 kN/m2 = 2.5 kN/m2
αrqqkr = 1.0 · 2.5 kN/m2 = 2.5 kN/m2
6
Model opterećenja 1
2. Grupe saobraćajnog opterećenja
Međusobno kombinovanje modela opterećenja LM1 – LM4, kao i njihovo kombinovanje sa

horizontalnim saobraćajnim opterećenjima je propisano Evrokodm kroz tzv. grupe saobraćajnih
opterećenja. U okviru gr1a treba predvideti i opterećenje na pešačkim i biciklističkim stazama u
iznosu od 3.0 kN/m2.
Radi jednostavnosti, ovde će biti uzeta u obzir jedna grupa saobraćajnog opterećenja (gr1a).
7
1.2. FAZA LANSIRANJA

Opterećenje od kljuna (Q)
1. težina konstrukcije kljuna: Qcc = 300 kN
2. momenat savijanja od kljuna (rezultanta na 12 m od ivice mosta): MQ = 3600 kNm
2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA
Položaj saobraćajnog opterećenja će se razlikovati u zavisnosti od razmatranog poprečnog preseka,

a određen je na osnovu uticajnih linija i postupka kontrole uticaja usled delovanja sistema vezanih
koncentrisanih sila. Naravno, nije sasvim najtačnija pretpostavka da će položaj saobraćajnog
opterećenja koji izaziva maksimalnu vrednost momenta savijanja ujedno biti i položaj koji daje
maksimalnu iskorišćenost poprečnog preseka usled kombinovanog dejstva momenta savijanja i
transverzalnih sila.
Uticajna linija za momenat savijanja iznad srednjeg oslonca
Za maksimalnu vrednost momenta savijanja iznad srednjeg oslonca ravnomerno raspodeljeno

saobraćajno opterećenje će biti postavljeno preko oba raspona. Koncentrisane sile (tandem sistem)
će biti postavljene tako da se jedna osovina nalazi na mestu najveće ordinate uticajne linije, a druga
sa one strane na kojoj tangenta na uticajnu liniju ima manji nagib.
Statički model rasponske konstrukcije i položaj saobraćajnog opterećenja za maksimalni

momenat iznad srednjeg oslonca
8
Maksimalna vrednost momenta savijanja za presek u polju u zoni sredine raspona će se javiti u slučaju
kada ravnomerno raspodeljeno opterećenje deluje preko jednog raspona. Nakon postavljanja
ravnomerno raspodeljenog opterećenja, koncentrisane sile su aplicirane u vidu pokretnog vezanog
sistema sila. Na osnovu analize dijagrama momenata savijanja za svaki položaj sistema sila utvrđen
je položaj koji daje maksimalni momenat savijanja u polju.
Statički model rasponske konstrukcije i položaj saobraćajnog opterećenja za maksimalni

momenat u polju
2.1.1.Numerički model – površinski KE
Segment konstrukcije mosta između poprečnih ukrućenja
9
Numerički model mosta (površinski KE): saobraćajno opterećenje za maksimalni momenat savijanja iznad srednjeg oslonca
Numerički model mosta (površinski KE): saobraćajno opterećenje za maksimalni momenat savijanja u polju
10
2.1.2.Numerički model – linijski KE
Ravnomerno raspodeljeno površinsko saobraćajno opterećenje je u ovom slučaju neophodno svesti

na ravnomerno linijsko, a osovinsko opterećenje na koncentrisane sile. Međutim, zbog nesimetrično
raspoređenih zamišljenih proračnskih traka, te različitog intenziteta opterećenja u pojedinim trakama,
osim rezultante u vidu ravnomernog linijskog opterećenja i koncentrisanih sila, neophodno je uzeti
u obzir i raspodeljene momente torzije duž mosta i koncentrisane momente torzije na mestima
delovanja osovinskog opterećenja.
Rezultanta ravmerno raspodeljenog površinskog opterećenja:
Rr  3.0kN / m2  1.75 m  2  7.2 kN / m2  3.0 m  2.5 kN / m2  5.75 m  46.475 kN / m
Položaj rezultante:
1.75 m  3.0 m 
3. 0kN / m2  1.75 m   7.2 kN / m2  3.0 m  1.75 m  
2  2 
xRr  
46.475 kN / m
 5.75 m   1.75 m 
2.5 kN / m  5.75 m   4.75 m    3.0 kN / m  1.75 m  10.5 m 
2 2

 2   2 
 
46.475 kN / m
 5.253 m
Rezultujući raspodeljeni momenti torzije:
mtr  46.675 kN / m  0.872 m  40.7 kNm / m
Ravnomerno raspodeljeno saobraćajno opterećenje i rezultujuće linijsko
11
Rezultanta osovinskog opterećenja:
R o  240 kN  2  160 kN  2  800 kN
Položaj rezultante:
240 kN  2.25 m  240 kN  4.25 m  160 kN  5.25 m  160 kN  7.25 m

xRo   4.45 m
800 kN
Rezultujući koncentrisani momenti torzije:
mto  800 kN  1.675 m  1340.0 kNm
Osovinsko saobraćajno opterećenje i rezultujuće koncentrisano
12
Numerički model mosta (linijski KE): saobraćajno opterećenje za maksimalni momenat

savijanja iznad srednjeg oslonca
Numerički model mosta (linijski KE): saobraćajno opterećenje za maksimalni momenat

savijanja u polju
S obzirom na to da je pretpostavljena upotreba kljuna za lansiranje težine 300 kN i dužine 40.5 m,

razmatraće se samo položaj neposredno pre nego što kljun dostigne krajnje desno ležište mosta. U
tom položaju, rasponska konstrukcija je prepuštena preko srednjeg oslonca za 46.5 m. Osim
sopstvene težine rasponske konstrukcije, u obzir treba uzeti i težinu kljuna u vidu koncentisane sile
na kraju prepusta, kao i dodatni momenat savijanja, budući da je rezultanta sopstvene težine kljuna
udaljena 12 m od ivice prepusta.
S obzirom na to da je rasponska konstrukcija prosto oslonjena na niz privremenih ležišta na obali,

mogućnost odizanja konstrukcije od ležišta je uzeta u obzir. Drugim rečima, ležištima je omogućeno
generisanje samo vertikalne reakcije koja se suprotstavlja gravitacionom opterećenju, te je u ovoj fazi
modeliranja korišćena inkrementalno-iterativna statička analiza.
Statički model rasponske konstrukcije u fazi lansiranja
13
3. STATIČKI UTICAJI
Radi jednostavnosti, u ovom primeru će biti kontrolisani samo poprečni preseci iznad srednjeg
oslonca i u polju. Osim toga, biće analizirane samo dve kombinacije opterećenja (po jedna za svaki
razmatrani poprečni presek). Obe kombinacije opterećenja imaju istu notaciju:
γG,supGk ,sup  γQ Q  1.35G  1.35S SRPS EN1990, tabela A2.4(B)
3.1.1.Razmatrani presek iznad srednjeg oslonca
Dijagram momenata savijanja
Dijagram transverzalnih sila
14
Dijagram momenata torzije
Dijagram transverzalnih sila za rebro na opterećenijoj strani poprečnog preseka
3.1.2.Razmatrani presek u polju
15
Dijagram momenata torzije
16
3.2.1.Određivanje kontratereta
Prvi korak pri analizi lansiranja mosta je definisanje potrebe za kontrateretom. Kontrateret se može
izostaviti ukoliko je ispunjen uslov:
Md,dsb  Md,sb
gde su Md,dsb destabilizujući i Md,sb stabilizujući momenti.
Najnepovoljniji položaj konstrukcije mosta u toku faze lansiranja
Destabilizujuće opterećenje:
Gk ,sup  ALγ  0.658 m  46.5 m  78.5 kN / m  2401.86 kN

2 3
Q cc  300 kN
MQ  3600 kNm
Destabilizujući moment (SRPS EN 1990, tabela A2.4(A)):
46.5 m
Md,dsb  γG,sup Gk ,sup  γQ Q cc  1.05  2401.86 kN   1.35  300 kN  46.5 m  3600 kNm  
2
 82.328 MNm
Stabilizujuće opterećenje:
Gk ,inf  ALγ  0.658 m  127.5 m  78.5 kN / m  6585.76 kN

2 3
Stabilizujući moment (SRPS EN 1990, tabela A2.4(A)):

127.5 m
Md,sb  γG,inf Gk ,inf  0.95  6585.76 kN   398.85 MNm
2
Provera:
Md,dsb  Md,sb 
17
3.2.2.Dijagrami slia u presecima
Kontrola prema graničnom stanju nosivosti će biti sprovedena za kombinaciju opterećenja:
γG,supGk ,sup  γQ Qcc  1.35G  1.5Q cc SRPS EN1990, tabela A2.4(B)
18
4. UPUTSTVO KORAK-PO-KORAK ZA PRORAČUN ČELIČNIH KONSTRUKCIJA PREMA SRPS EN1993-1-5
19
5. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA KOD SREDNJEG OSLONCA
5.1. KONTROLA IZBOČAVANJA USLED NORMALNIH NAPONA
Kontrola izbočavanja usled normalnih napona pri graničnom stanju nosivosti se sprovodi za svaki
pritisnuti element poprečnog preseka. U ovom slučaju, pritisnuti elementi sandučastog poprečnog
preseka mosta su donja ortotropna ploča i deo rebra.
5.1.1.REBRO
Podela rebra na individualne segmente i dijagram normalnih napona po visini poprečnog

preseka iznad srednjeg oslonca
5.1.1.1. Određivanje efektivnih širina pojedinačnih delova lima
20
MEd 174.714 MNm

σ1  hT   ( 2.483 m)  216.78 MPa
Ix 2.001 m
4
MEd 174.714 MNm

σ sl,1 
Ix
1.013 m  hT  
2.001 m
4
 (1.013 m 2.483 m)  128.33 MPa
MEd 174.714 MNm

σ sl,2 
Ix
 2.013 m  hT  
2.001 m
4
 (2.013 m 2.483 m)  41.02 MPa
MEd 174.714 MNm

σ sl,3 
Ix
 3.013 m  hT  
2.001 m
4
 (3.013 m 2.483 m)  46.29 MPa
MEd 174.714 MNm

σ2 
Ix
 4.022 m  hT  
2.001 m
4
 (4.022 m 2.483 m)  134.39 MPa
σ2 134.39 MPa
ψ   0.620
σ1 216.78 MPa
Deo rebra 
Debljina lima:
t w1  0.016 m
Odgovarajuća širina (visina) neukrućenog dela lima:
b1  1.012 m
Odnos napona:
σ sl,1 128.33 MPa
ψ1    0.592 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
σ1 216.78 MPa
Provera klase dela preseka:
b1 1012 mm 42ε 42  0.814

  63.25  λK3    39.507  klasa 4
t w1 16 mm 0.67  0.33ψ1 0.67  0.33  0.592
Koeficijent izbočavanja:
8.2 8.2
k σ1    4.994 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
1.05  ψ1 1.05  0.592
Vitkost dela rebra:
b1 / t w1 1.012 m/ 0.016 m
λp1    1.224 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ1 28.4  0.814  4.994
21
Koeficijent redukcije:
λp1  0.055 3  ψ1 
λp1  0.673  ρ1  2

λp1 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
1.224  0.055  (3  0.592)
  0.685  1.0
1.224
2
Bruto širine neukrućenog dela lima:
2 2
b1,e1  b1   1.012 m  0.459 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
5  ψ1 5  0.592
b1,e2  b1  b1,e1  1.012 m  0.459 m  0.553 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Efektivne širine neukrućenog dela lima:
b1,eff  ρ1 b1  0.685  1.012 m  0.693 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b1,e1,eff  b1,edge,eff  ρ1 b1,e1  0.685  0.459 m  0.314 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b1,e2,eff  b1,inf,eff  ρ1 b1,e2  0.685  0.553 m  0.379 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
x1,eff  b1  b1,eff  1.012 m  0.693 m  0.319 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Deo rebra 
Debljina lima:
t w1  0.016 m
b2  1.017 m
Odnos napona:
σ sl,2 41.02 MPa
ψ2    0.320 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
σ sl,1 128.33 MPa
b2 1017 mm 42ε 42  0.814

  63.56  λK3    44.079  klasa 4
t w2 16 mm 0.67  0.33ψ2 0.67  0.33  0.320
8.2 8.2
k σ2    5.987 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
1.05  ψ2 1.05  0.320
Vitkost dela rebra:
b2 / t w2 1.017 m/ 0.016 m
λp2    1.124 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ2 28.4  0.814  5.987
22
λp2  0.055 3  ψ2 
λp2  0.673  ρ2  2

λp2 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
1.124  0.055  (3  0.320)
  0.745  1.0
1.124
2
2 2
b2,e1  b2   1.017 m  0.435 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
5  ψ2 5  0.320
b2,e1,eff  b2,sup,eff  ρ2 b2,e1  0.745  0.435 m  0.324 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Deo rebra 
Debljina lima:
t w1  0.016 m
b3  1.017 m
Širina pritisnutog dela neukrućenog lima:
b3,c  0.478 m
Odnos napona:
σ sl,3 46.29 MPa
ψ3    1.129 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
σ sl,2 41.02 MPa
b3c 478 mm
  29.875  λK1  72ε  72  0.814  58.608 
t w3 16 mm
 klasa 1  čitav deo rebra je efektivan
k σ3  5.98 1  ψ3   5.98 1  1.129   27.094

2 2
SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
23
Vitkost dela rebra:
b3,c / t w3 0.478 m/ 0.016 m

λp3    0.248 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ3 28.4  0.814  27.094
λp3  0.673  ρ3  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
b3,e1  0.4b3,c  0.4  0.478 m  0.191 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3,e2  b3,c  b3,e1  0.478 m  0.191 m  0.287 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3,eff  ρ3 b3,c  1.0  0.478 m  0.478 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
x3,eff  b3,c  b3,eff  0.478 m  0.478 m  0.0 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Podužno ukrućenje
Debljina lima:
tsl,w  0.008 m
Odgovarajuća širina neukrućenog dela lima:
bsl,w  0.242 m
Odnos napona:
ψsl,w  1.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
bsl,w 242 mm
  30.25  λK3  42ε  42  0.814  34.188 
t sl,w 8 mm
 klasa 3  čitavo podužno ukrućenje je efektivno 
24
Bruto površina pritisnute zone i efektivna površina istog dela rebra
5.1.1.2. Provera čistog izbočavanja (površinsko ponašanje)

Kritičan napon izbočavanja se kod limova sa najviše dva ukrućenja u pritisnutoj zoni može odrediti
pojednostavljenim postupkom, prema SRPS EN 1993-1-5, A.2, zanemarujući ukrućenja u zategnutoj
zoni. Elastičan kritičan napon izbočavanja se usvaja kao najmanji od kritičnih napona izračunatih za
sledeća tri slučaja:
1. izbočavanje ukrućenja 1 (ukrućenje 2 se ne izbočava);
2. izbočavanje ukrućenja 2 (ukrućenje 1 se ne izbočava);
3. istovremeno izbočavanje oba ukrućenja (analizira se kao slučaj zamenjujućeg jedinstvenog
ukrućenja).
25
Rebro sandučastog nosača sa 2 ukrućenja u pritisnutoj zoni
Slučaj 1: izbočavanje donjeg ukrućenja
Izbočavanje ukrućenja 1
Isl,1 b1,Ib2,I
2 2
ac,I  4.33 4 
t3wBI
3.852  105 m4  1.016 m  1.025 m

2 2
 4.33 4  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)

 0.016 m
3
 2.041 m
 6.473 m
26
Elastičan kritičan napon izvijanja ukrućenja:
a  3.0 m  ac,I  6.473 m 

π2EIsl,1 Et wBIa
3 2
 σ cr ,sl,I   
A sl,1a
2
 
4π 1  ν A sl,1 b1,Ib2,I
2 2 2 2
π 210 GPa  3.852  10 5 m4

2
  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)

1.787  10 m 3.0 m
2 2 2
210 GPa  0.016 m  2.041 m  3.0 m

3 2
 
 
4π 1  0.3 1.787  10 m  1.016 m  1.025 m
2 2 2 2 2 2
 503.86 MPa
Ekstrapolacijom se dobija elastičan kritičan napon izbočavanja ukrućenog lima koji se odnosi na
najviše pritisnuto ivično vlakno:
σ cr ,p,I 
h
T
 tf 2 
σ cr ,sl,I 
2.483 m  0.022 m 503.86 MPa  843.45 MPa
hsl,1 1.470 m
Slučaj 2: izbočavanje srednjeg ukrućenja
Izbočavanje ukrućenja 2
Isl,2 b1,IIb2,II
2 2
ac,I  4.33 4 
t3wBII
3.761 105 m4  1.025 m   2.037 m

2 2
 4.33 4  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)

0.016 m
3
 3.062 m
 8.233 m
27
a  3.0 m  ac,I  8.233 m 

π2EIsl,2 Et wBIIa
3 2
 σ cr ,sl,I   
A sl,2a
2

4π 1  ν A sl,2 b1,IIb2,II
2 2
 2 2
π 210 GPa  3.761  10 5 m4

2
  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)

1.443  10 m 3.0 m
2 2 2
210 GPa  0.016 m  3.062 m  3.0 m 

3 2
 
 
4π 1  0.3 1.443  10 m  1.025 m   2.037 m 
2 2 2 2 2 2
 603.64 MPa
σ cr ,p,II 
h T
 tf 2 
σ cr ,sl,II 
2.483 m  0.022 m 603.64 MPa  3148.45 MPa
hsl,2 0.472 m
Slučaj 3: zamenjujućeg jedinstvenog ukrućenja
Istovremeno izbočavanje oba ukrućenja
A sl,1bsl,1
b2,III  b1,II  b2,II 
A sl,1bsl,1  A sl,2bsl,2
1.787  10 m  1.509 m
2 2
  1.025 m  2.037 m  2.851 m

1.787  10 m2  1.509 m  1.443  10 2 m2  0.484 m
2
b1,III  hw  b2,III  4.077 m  2.851 m  1.226 m
Površina zamenjujućeg jedinstvenog ukrućenja:
Asl,III  Asl,1  Asl,2  1.787  10 m  1.443  10 m  3.23  10 m

2 2 2 2 2 2
28
Moment inercije zamenjujućeg jedinstvenog ukrućenja
Isl,III  Isl,1  Isl,2  3.852  10 m  3.761 10 m  7.613 m

5 4 5 4 4
Isl,III b1,IIIb2,III
2 2
ac,III  4.33 4 
t3wBIII
7.613  105 m4  1.226 m   2.851 m

2 2
 4.33 4  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)

0.016 m  4.077 m
3
 11.828 m
a  3.0 m  ac,III  11.828 m 

π2EIsl,III Et wBIIIa
3 2
 σ cr ,sl,III   
A sl,IIIa
2

4π 1  ν A sl,III b1,IIIb2,III
2 2
 2 2
π2 210 GPa  7.613  10 5 m4

  SRPS EN 1993-1-5, A.2.2(1)
3.23  10 m 3.0 m
2 2 2
210 GPa  0.016 m  4.077 m  3.0 m

3 2
 
 
4π 1  0.3  3.23  10 m  1.226 m   2.851 m
2 2 2 2 2 2
 543.43 MPa
σ cr ,p,III 
hT
 tf 2 
σ cr ,sl,II 
hsl,III

2.483 m  0.022 m 543.43 MPa  1057.38 MPa
1.265 m
Konačna vrednost elastičnog kritičnog napona izbočavanja ukrućenog lima:
 
σcr ,p  min σcr ,p,I ; σcr ,p,II ; σcr ,p,III  min  843.45 MPa;3148.45 MPa;1057.38 MPa  843.45 MPa
Bruto površina pritisnute zone ukrućenog lima bez delova pojedinačnih polja koji su oslonjeni na
susedne pune elemente:
Ac  3.23  102 m2 SRPS EN 1993-1-5, slika 4.4
Efektivna površina istog dela ploče:
Ac,eff ,loc  2.54  10 m

2 2
SRPS EN 1993-1-5, slika 4.4
Relativna vitkost ekvivalentne ploče:
βA ,c fy 0.786  355 MPa

λp    0.575 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.2(1)
σ cr ,p 843.45 MPa
29
A c ,eff ,loc 2.54  10 2 m2

βA ,c    0.786
Ac 3.23  10 m
2 2
λp  0.673  ρ  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.2(2)
5.1.1.3. Provera izvijanja (stubno ponašanje)

Od interesa je posmatrati najviše pritisnuto podužno ukrućenje.
Najviše pritisnuto ukrućenje rebra – geometrijske karakteristike
Bruto površina poprečnog preseka ukrućenja i susednih (sadejstvujućih) delova lima:
Asl,1  1.787  10 m SRPS EN 1993-1-5, slika A.1

2 2
Moment inercije bruto poprečnog preseka ukrućenja sa susednim (sadejstvujućim) delovima lima,
za izvijanje izvan ravni:
Isl,1  3.852  10 m
5 4
Efektivna površina poprečnog preseka ukrućenja i susednih (sadejstvujućih) delova lima:
Asl,1,eff  1.331 10 m SRPS EN 1993-1-5, slika A.1

2 2
Moment inercije efektivnog poprečnog preseka ukrućenja sa susednim (sadejstvujućim) delovima

lima, za izvijanje izvan ravni:
Isl,1,eff  3.722  10 m
5 4
Elastičan kritičan napon za izvijanje ukrućenja koje je najbliže ivici polja sa najvećim naponom
pritiska:
π EIsl,1
2
π  210  10 MPa  3.852  10 m
2 3 5 4
σ cr ,sl    496.292 MPa SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(3)

A sl,1a 1.787  10 m  3.0 m 
2 2 2 2
Ekstrapolacijom na najviše pritisnutu ivicu rebra dobija se elastičan kritičan napon za izvijanje
ukrućenog lima:
hT 2.483 m
σ cr ,c  σ cr ,sl   496.292 MPa 
hT  1.012 m 2.483 m  1.012 m SRPS EN 1993-1-5, slika A.1
 838.204 MPa
30
Relativna vitkost:
βA ,c fy 0.745  355 MPa

λc    0.562 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(4)
σ cr ,c 838.204 MPa
A sl,1,eff 1.331 10 2 m2
βA ,c    0.745
A sl,1 1.787  10 m
2 2
1 1
χc    0.748 SRPS EN 1993-1-1, 6.3.1.2(1)
Φ  Φ  λc 2
2
0.787  0.7872  0.5622

Φ  0.5 1  α e λ c  0.2  λ c   
2
  SRPS EN 1993-1-1, 6.3.1.2(1)

 0.5 1  0.713  0.562  0.2   0.5622   0.787
0.09 0.09
αe  α   0.49   0.713 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
i/e 0.046 m/ 0.115 m
α  0.49 kriva izvijanja c  otvoreno ukrućenje  SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
Isl,1 3.852  105 m4

i   0.046 m SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
Asl,1 1.787  102 m2
e  max  e1 ; e2   max 115.03 mm;13.97 mm  0.115 m SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
5.1.1.4. Provera interakcije površinskog i stubnog ponašanja

Konačni koeficijent redukcije:
ρc  ρ  χ c  ξ  2  ξ   χ c 
SRPS EN 1993-1-5, 4.5.4(1)
 1.0  0.748   0.006   2  0.006   0.748  0.751
σ cr ,p 843.45 MPa
ξ 1  1  0.006 , 0  ξ  1
σcr ,c 838.204 MPa
Interakcija površinskog i stubnog ponašanja
31
5.1.1.5. Proračun efektivnih geometrijskih karakteristika rebra
Efektivna površina pritisnute zone ukrućenog lima:
A c,eff  ρc A c,eff ,loc   bedge,eff t w  ρc A c,eff ,loc  b1,e1,eff t w  b3,e2,eff t w 

 0.751 2.54  10 2 m2  0.314 m  0.016 m  SRPS EN 1993-1-5, 4.5.1(3)
 0.287 m  0.016 m  2.869  10 m 2 2
5.1.2.DONJA ORTOTROPNA PLOČA
Donja ortotropna ploča i dijagrami normalnih napona u ravni ploče iznad srednjeg
oslonca
Podela ortotropne ploče na individualne segmente
5.1.2.1. Određivanje efektivnih širina pojedinačnih delova lima
MEd 174.714 MNm

σ1  hT   ( 2.483 m)  216.78 MPa
Ix 2.001 m
4
32
MEd 142.688 MNm

σ2  hT   ( 2.483 m)  177.044 MPa
Ix 2.001 m
4
ψ  1.0
Deo ploče 
Debljina lima:
tf 2,1  0.022 m
b1  0.573 m
Odnos napona:
ψ1  1.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b1 573 mm
  26.045  λK1  33ε  33  0.814  26.862 
t1 22 mm
 klasa 1  čitav deo ploče je efektivan
k σ1  4.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Vitkost dela ploče:
b1 / t f 2,1 0.573 m/ 0.022 m

λp1    0.564 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ1 28.4  0.814  4.0
λp1  0.673  ρ1  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
b1,e1  0.5b1  0.5  0.573 m  0.287 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b1,e2  b1  b1,e1  0.573m  0.287 m  0.287 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
33
Deo ploče 
Debljina lima:
tf2,2  0.022 m
b2  0.535 m
Odnos napona:
ψ2  1.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b2 535 mm
  24.318  λK1  33ε  33  0.814  26.862 
t2 22 mm
 klasa 1  čitav deo ploče je efektivan
k σ 2  4.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Vitkost dela rebra:
b2 / t f 2,2 0.535 m/ 0.022 m

λp2    0.526 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ2 28.4  0.814  4
λp2  0.673  ρ2  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
Deo ploče 
Debljina lima:
tsl  0.008 m
34
b3  0.356 m
Odnos napona:
ψ3  1.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3 356 mm
  44.5  λK3  42ε  42  0.814  34.188  klasa 4
t3 8 mm
k σ 3  4.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Vitkost dela rebra:
b3 / tsl 0.356 m/ 0.008 m

λp3    0.963 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ3 28.4  0.814  4.0
λp3  0.055  3  ψ3 
λp3  0.673  ρ3  2

λp3 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
0.963  0.055  (3  1)
  0.801  1.0
0.963
2
b3,eff  ρ3 b3  0.801 0.356 m  0.285 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3,e1,eff  ρ3 b3,e1  0.801 0.178 m  0.143 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3,e2,eff  ρ3 b3,e2  0.801 0.178 m  0.143 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Deo ploče 
Debljina lima:
tsl  0.008 m
b4  0.357 m
35
Odnos napona:
ψ4  1.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b3 357 mm
  44.625  λK3  42ε  42  0.814  34.188  klasa 4
t3 8 mm
k σ 4  4.0 SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
Vitkost dela rebra:
b 4 / t sl 0.357 m/ 0.008 m
λp 4    0.966 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
28.4ε k σ 4 28.4  0.814  4.0
λp 4  0.055  3  ψ4 
λp 4  0.673  ρ 4  2

λp 4 SRPS EN 1993-1-5, 4.4(2)
0.966  0.055  (3  1)
  0.800  1.0
0.966
2
b4 ,e1,eff  ρ4 b4 ,e1  0.800  0.179 m  0.143 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
b4 ,e2,eff  ρ4 b4 ,e2  0.800  0.179 m  0.143 m SRPS EN 1993-1-5, tabela 4.1
36
Bruto površina pritisnute zone i efektivna površina istog dela ploče
5.1.2.2. Provera čistog izbočavanja (površinsko ponašanje)
Moment inercije lima i moment inercije lima sa svim podužnim ukrućenjima
Moment inercije lima na savijanje:
6.2 m   0.022 m
3
bf 2 t3f 2
Ip   6.046  10 m
6 4
 SRPS EN 1993-1-5, A.1

12 1  ν 2
 
12 1  0.3 2

Moment inercije lima sa svim podužnim ukrućenjima:
Isl  2.351 103 m4 SRPS EN 1993-1-5, A.1
Suma bruto površina svih podužnih ukrućenja:
 Asl  5Asl,1  5  8.441 10 m  4.221 10 m SRPS EN 1993-1-5, A.1

3 2 2 2
Bruto površina lima:
Ap  bf 2 t f 2  6.2 m  0.022 m  0.136 m

2
SRPS EN 1993-1-5, A.1
37
α  γ  4.441  k σ ,p 
4

2 1 α
2

2
 γ 1 
α ψ  11  δ 
2
SRPS EN 1993-1-5, A.1


2 1  0.52 
2
 388.931  1   1189.787
0.5 1.0  11  0.309 
2
Isl 2.351 103 m4

γ   388.931
Ip 6.046  106 m4
 Asl 4.221 102 m2

δ   0.309
Ap 0.136 m2
a 3.0 m
α   0.484  0.5  α  0.5
bf 2 6.2 m
ψ  1.0
Elastičan kritičan napon izbočavanja:
σcr ,p  k σ,pσE  1189.787  2.390 MPa  2843.331MPa SRPS EN 1993-1-5, A.1
π  210  10 MPa   0.022 m 

2 3 2
π2Et 2f2
σE    2.390 MPa

12 1  ν2 b2f 2  
12 1  0.3   6.2 m 
2

2
Bruto površina pritisnute zone ukrućenog lima bez delova pojedinačnih polja koji su oslonjeni na
susedne pune elemente:
Ac  1.660  101 m2 SRPS EN 1993-1-5, slika 4.4
Efektivna površina istog dela ploče:
A c,eff ,loc  1.575  10 m SRPS EN 1993-1-5, slika 4.4

1 2
Relativna vitkost ekvivalentne ploče:
βA ,c fy 0.949  355 MPa

λp    0.344 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.2(1)
σ cr ,p 2843.331 MPa
A c,eff ,loc 1.575  10 1 m2

βA ,c    0.949
Ac 1.660  10 m
1 2
λp  0.673  ρ  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.2(2)
38
5.1.2.3. Provera izvijanja (stubno ponašanje)
Od interesa je posmatrati najviše pritisnuto podužno ukrućenje.
Ukrućenje donje ortotropne ploče – geometrijske karakteristike
Bruto površina poprečnog preseka ukrućenja i susednih (sadejstvujućih) delova lima:
Asl,1  3.319  10 m SRPS EN 1993-1-5, slika A.1

2 2
Moment inercije bruto poprečnog preseka ukrućenja sa susednim (sadejstvujućim) delovima lima,
za izvijanje izvan ravni:
Isl,1  4.616  10 m
4 4
Efektivna površina poprečnog preseka ukrućenja i susednih (sadejstvujućih) delova lima:
Asl,1,eff  3.150  10 m SRPS EN 1993-1-5, slika A.1

2 2
Moment inercije efektivnog poprečnog preseka ukrućenja sa susednim (sadejstvujućim) delovima

lima, za izvijanje izvan ravni:
Isl,1,eff  3.946  10 m
4 4
Elastičan kritičan napon za izvijanje ukrućenja koje je najbliže ivici polja sa najvećim naponom
pritiska:
π2EIsl,1 π2  210  103 MPa  4.616  10 4 m4

σ cr ,sl   
A sl,1a2 3.319  10 2 m2   3.0 m
2
SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(3)
 3202.653 MPa
Elastičan kritičan napon za izvijanje ukrućenog lima:
σcr ,c  σcr ,sl  3202.653 MPa SRPS EN 1993-1-5, slika A.1
39
Relativna vitkost:
βA ,c fy 0.949  355 MPa

λc    0.324 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(4)
σ cr ,c 3202.653 MPa
A sl,1,eff 3.150  10 2 m2
βA ,c    0.949
A sl,1 3.319  10 m
2 2
1 1
χc    0.939 SRPS EN 1993-1-1, 6.3.1.2(1)
Φ  Φ  λc 2
2
0.582  0.5822  0.3242

Φ  0.5 1  α e λ c  0.2  λ c   
2
  SRPS EN 1993-1-1, 6.3.1.2(1)

 0.5 1  0.475  0.324  0.2   0.3242   0.582
0.09 0.09
αe  α   0.34   0.475 SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
i/e 0.118 m/ 0.177 m
α  0.34 kriva izvijanja b  zatvoreno ukrućenje  SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
Isl,1 4.616  10 4 m4
i   0.118 m SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
Asl,1 3.319  10 2 m2
e  max  e1 ; e2   max 176.53 mm; 60.21 mm 

SRPS EN 1993-1-5, 4.5.3(5)
 0.177 m
5.1.2.4. Provera interakcije površinskog i stubnog ponašanja

Konačni koeficijent redukcije:
ρc  ρ  χ c  ξ  2  ξ   χ c 
SRPS EN 1993-1-5, 4.5.4(1)
 1.0  0.939   0.0   2  0.0   0.939  0.939
σcr ,p 2843.331 MPa

ξ 1  1  0.112 , 0  ξ  1  ξ  0
σcr ,c 3202.653 MPa
5.1.2.5. Proračun efektivnih geometrijskih karakteristika donje ortotropne ploče
A c,eff  ρc A c,eff ,loc   bedge,eff t f 2  ρc A c,eff ,loc  2  b1,e1,eff t f 2 

 0.939  1.575  10 1 m2  2  0.287 m  0.022 m  SRPS EN 1993-1-5, 4.5.1(3)
 1.604  10 m 1 2
40
5.1.3.ODREĐIVANJE ŠIR LEG EFEKTA
Efektivna dužina:
Le  0.25 L1  L 2   0.25  87 m  87 m  43.5 m SRPS EN 1993-1-5, slika 3.1
5.1.3.1. Donja ortotropna ploča

Kontrola:
L e 43.5 m
  0.87 m
50 50
b0  3.2 m SRPS EN 1993-1-5, 3.1(1)
Le
b0   šir leg efekti ne mogu da se zanemare
50
Bruto površina poprečnog preseka ukrućenja ortotropne ploče:
Asl,1  8.441 10 m
3 2
S obzirom na to da je ukupan broj podužnih ukrućenja donje ortotropne ploče u okviru širine b0 2,
bruto površina poprečnih preseka svih ukrućenja ortotropne ploče u okviru širine b0 je:
Asl  1.688  10 m
2 2
Pri graničnom stanju nosivosti, šir leg efektni mogu da se odrede na jedan od 3 sledeća načina:
1. elastični šir leg efektni kao što je određeno za granična stanja upotrebljivosti i zamor,
2. kombinovani uticaji šir lega i izbočavanja i
3. elasto-plastični šir leg efektni koji uzimaju u obzir ograničeno plastično ojačanje.
Ovde, šir leg efekti će se odrediti prema tački 2.
41
Koeficijent efektivne širine:
1
βult  
 1 
1  6.0  κ    1.6κ
2
 2500κ 
1
  0.601
 1 
1  6.0  0.111    1.6  0.111
2
 2500  0.111 
Ac,eff 1.604  10 m
1 2
α0 
*
  1.510 SRPS EN 1993-1-5, 3.3(1)
b0 tf 2 3.2 m  0.022 m
α 0 b0
*
1.510  3.2 m
κ   0.111
Le 43.5 m
Efektivna površina ortotropne ploče uzimajući u obzir šir leg efekat:
Aeff  βult A c,eff  0.601 1.604  10 m  9.639  10 m SRPS EN 1993-1-5, 3.3(1)

1 2 2 2
5.1.3.2. Gornja ortotropna ploča – unutrašnji deo

Kontrola:
L e 43.5 m
  0.87 m
50 50
b0  4.0 m SRPS EN 1993-1-5, 3.1(1)
Le
50
Asl,1  8.441 10 m
3 2
Asl  2.532  102 m2 SRPS EN 1993-1-5, tabela 3.1
1
β 
 1 
1  6.0  κ    1.6κ
2
 2500κ 
1
  0.617
 1 
1  6.0  0.104    1.6  0.104
2
 2500  0.104 
Asl,eff 2.5323  10 m
2 2
α0  1   1  1.135
b0 tf1 4.0 m  0.022 m
42
α 0b0 1.135  4.0 m

κ   0.104
Le 43.5 m
5.1.3.3. Gornja ortotropna ploča – konzolni delovi
Kontrola:
L e 43.5 m
  0.87 m
50 50
b0  2.125 m SRPS EN 1993-1-5, 3.1(1)
Le
50
Asl,1  8.441 10 m
3 2
Asl  8.441 10
3
m
2
1
β 
 1 
1  6.0  κ    1.6κ
2
 2500κ 
1
  0.783
 1 
1  6.0  0.053    1.6  0.053
2
 2500  0.053 
Asl,eff 8.441 10 m
3 2
α0  1   1  1.087
b0 tf1 2.125 m  0.022 m
α 0b0 1.087  2.125 m

κ   0.053
Le 43.5 m
5.1.4.PRORAČUN EFEKTIVNIH GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA KOMPLETNOG POPREČNOG

PRESEKA
Efektivna površina pritisnute zone rebra:
Ac,eff  2.869  10 m SRPS EN 1993-1-5, 4.5.1(3)

2 2
Efektivna površina pritisnute zone donje ortotropne ploče:
Aeff  9.639  10 m
2 2
SRPS EN 1993-1-5, 3.3(1)
Prema SRPS EN 1993-1-5, 4.5.1(7) redukcija pritisnute površine Ac,eff,loc pomoću koeficijenta ρc može
da se usvoji kao ravnomerna redukcija po čitavom poprečnom preseku.
43
Redukovane debljine limova:
tw,red  ρc t w  0.751 0.016 m  0.012 m
tw,sl,red  ρc tw,sl  0.751 0.008 m  0.006 m
tf 2,red  βultρc tf 2  0.601 0.939  0.022 m  0.012 m
tf2,sl,red  βultρc tf2,sl  0.601 0.939  0.008 m  0.005 m
tf1,u,red  βult tf 2  0.617  0.022 m  0.014 m
tf1,u,sl,red  βult tf2,sl  0.617  0.008 m  0.005 m
tf1,k,red  βult tf 2  0.783  0.022 m  0.018 m
tf1,k,sl,red  βult tf2,sl  0.783  0.008 m  0.006 m
Moment inercije efektivnog poprečnog preseka:

Ieff  1.252 m4
hT ,eff  2.641 m
Poprečni presek – efektivna geometrija
5.1.5.KONTROLA NOSIVOSTI NA SAVIJANJE

Proračunska nosivost preseka na savijanje:
fyIeff 355 MPa  1.252 m4

Mc,Rd    168.292 MNm SRPS EN 1993-2, 6.2.5(2)
γM0hT ,eff 1.0  2.641 m
Provera:
MEd 174.714 MNm

η1    1.038  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 4.6(1)
Mc ,Rd 168.292 MNm
44
Pošto gornji uslov nije zadovoljen, dozvoljena je provera „prosečnog“ momenta savijanja. Prema
SRPS EN 1993-1-5, 4.6(3) ona se sprovodi za poprečni presek na rastojanju min(0.4a; 0.5b) od kraja
polja gde su naponi najveći. U slučaju limova sa ukrućenjima, kao b bi trebalo da se uzme najveća
visina pojedinačnog polja (subpanel). U tom slučaju, provera se izvršava na sledeći način:
Rastojanje poprečnog preseka za koji se vrši kontrola, od srednjeg oslonca:
x  min  0.4a ; 0.5b   min  0.4  3.0 m ; 0.5  1.017 m  

SRPS EN 1993-1-5, 4.6(3)
 min 1.2 m ; 0.509 m   0.509 m
Proračunska vrednost momenta savijanja u posmatranom poprečnom preseku:
MEd  156.181 MNm
Provera:
MEd 156.181 MNm

η1    0.928  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 4.6(3)
Mc ,Rd 168.292 MNm
U ovom slučaju, prema SRPS EN 1993-1-5, 4.6(3) potrebno je dodatno proveriti i nosivost bruto
poprečnog preseka u najopterećenijem preseku.
Proračunska nosivost bruto poprečnog preseka na savijanje:
fyI 355 MPa  2.001 m4

Mc,Rd    286.087 MNm
γM0hT 1.0  2.483 m
Provera:
MEd 174.741 MNm

η1    0.611  1.0 
Mc ,Rd 286.087 MNm
5.1.6.KONTROLA NAPONA PRITISKA U DONJOJ ORTOTROPNOJ PLOČI
NEd σEd A 216.78 MPa  0.179 m2

η1     1.132  1.0 
fy A c,eff fy Ac,eff 355 MPa  9.639  10 2 m2
γM0 γM0 1.0
Neophodno je usvojiti veću debljinu donje ortotropne ploče.
45
5.2. KONTROLA IZBOČAVANJA USLED NAPONA SMICANJA
5.2.1.DOPRINOS REBRA
5.2.1.1. Kompletno rebro sa ukrućenjima
Zbir momenata inercije svih podužnih ukrućenja sa sadejstvujućim delovima ukrućenog lima od po
15twε sa svake strane ukrućenja:
Isl  3  Isl,1  3  3.174  10 m  9.521 10 m SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)

5 4 5 4
Podužno ukrućenje rebra sa sadejstvujućim delovima ukrućenog lima
Koeficijent izbočavanja smicanjem:
a 3m
  0.736  1.0 
hw 4,077 m
2
h 
 k τ  4  5.34  w   k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
2
 4.077 m 
 4  5.34    61.329  75.191
 3.0 m 
3
 4.077 m   9.521  10 5 m4 
2 3 2
h   Isl 
k τsl  9  w  4  3   9  4  
 a   t whw  3.0 m    0.016 m  4.077 m 
3

2.1 Isl 2.1 9.521  10 5 m4

 61.329  3  3  3.752
t w hw 0.016 m 4.077 m
Vitkost:
hw 4.077 m
λw    0.966 SRPS EN 1993-1-5, 5.3(3)
37.4t w ε k τ 37.4  0.016 m  0.814 75.191
Provera stabilnosti rebra na izbočavanje smicanjem se mora kontrolisati ukoliko zadovoljen uslov:
hw 4.077 m 31 31
  254.813  ε k τ  0.814 75.191  182.342 SRPS EN 1993-1-5, 5.1(2)
t w 0.016 m η 1.2
5.2.1.2. Deo ploče rebra između podužnih ukrućenja
Razmatra se deo rebra sa najvećom širinom (visinom).
46
hwp  max 1011.53 mm,1017.0 mm,1007.93 mm  1.017 m
a 3m
  3.352  1.0 
hwp 0.895 m
2
 hwp 
 k τ  5.34  4    k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
 
2
 1.017 m 
 5.34  4    0.0  5.800
 3.0 m 

k τsl  0.0 nema podužnih ukrućenja u okviru visine hwp 
Vitkost:
hwp 1.017 m
λ wp    0.867
37.4t w ε k τ 37.4  0.016 m  0.814 5.800
5.2.1.3. Nosivost na smicanje

Merodavna vitkost:
λ w  0.966
Koeficijent χw:
0.83 0.83
0.692  λ w  1.08  χ w    0.859 SRPS EN 1993-1-5, tabela 5.1
λw 0.966
0.83 / η  0.83 / 1.2  0.692
Zavisnost koeficijenta redukcije od relativne vitkosti rebra (za η = 1.0)
47
Proračunska nosivost rebra na smicanje:
fyhw t w
Vbw ,Rd  χ w 
γM1 3
SRPS EN 1993-1-5, 5.2(1)
355 MPa  4.077 m  0.016 m
 0.859  10.446 MN
1.1 3
5.2.2.DOPRINOS NOŽICA
Prema SRPS EN 1993-1-5, 5.4(1), ukoliko je nosivost nožica u potpunosti iskorišćena za prihvatanje
momenta savijanja, doprinos nožica smicanju se ne uzima u obzir.
Moment inercije poprečnog preseka koga čine samo efektivne površine nožica:
Ieff ,f  1.164 m
4
hT,eff ,f  2.950 m
Poprečni presek – efektivne površine nožica
Momenat nosivosti poprečnog preseka koga čine samo efektivne površine nožica:
fyIeff ,f 355 MPa  1.164 m4

Mf ,Rd    140.094 MNm
γM0hT ,eff,f 1.0  2.950 m
S obzirom na to da je ovde:
Mf ,Rd  140.094 MNm  MEd  174.714MNm ,
nosivost nožica je u potpunosti iskorišćena za prihvatanje momenta savijanja, te se njen doprinos

smicanju neće uzeti u obzir.
U slučaju da je Mf,Rd > MEd, doprinos nožica bi bio uzet u obzir razmatranjem nožice sa najmanjom
aksijalnomu nosivošću.
Razmatrane širine gornje i donje flanše
48
Razmatrana širina donje flanše:
bf 2  t w  15εt f 2  0.016 m  15  0.814  0.022 m  0.284 m SRPS EN 1993-1-5, 5.4(1)
Razmatrana površina donje flanše:
Af 2  bf 2tf 2  0.284 m  0.022 m  0.006 m2
Razmatrana širina gornje flanše:
bf1  15εt f1  t w  15εt f1 

SRPS EN 1993-1-5, 5.4(1)
 0.016 m  2  15  0.814  0.022 m  0.553 m
Razmatrana površina gornje flanše:
Af1  bf1tf1  0.553 m  0.022 m  0.012 m2
Širina plastifikovanog zategnutog polja:
 bf1t f1fy ,f1 

2
c1  a  0.25  1.6 
 b h
2
f 
 w w y ,w 
 0.553 m   0.022 m  355 MPa 

2

 3.0 m 0.25  1.6  SRPS EN 1993-1-5, 5.4(1)
 0.016 m   4.077 m  355 MPa 
2

 0.755 m
 bf 2 t f 2 fy ,f 2 
2
c2  a  0.25  1.6 
 bwhw fy ,w 
2

 0.284 m   0.022 m  355 MPa 
2
 3.0 m  0.25  1.6 

   
2
 0.016 m  4.077 m  355 MPa 

 0.752 m
Plastifikovano zategnuto polje
49
Proračunska nosivost nožica na smicanje:
bf 2 t f 2 fy ,f 2   MEd  
2
Vbf ,Rd  1     SRPS EN 1993-1-5, 5.4(1)

cγM1   Mf ,Rd  
 
5.2.3.POTVRDA SMIČUĆE NOSIVOSTI

Proračunska nosivost na izbočavanje smicanjem:
Vb,Rd  2Vbw ,Rd  Vbf ,Rd  2  10.446 MN  0.0 MN  20.892 MN 

ηfy whw t w 1.2  355 MPa  4.077 m  0.016 m
2 2  SRPS EN 1993-1-5, 5.2(1)
γM1 3 1.1 3
 29.171 MN
Provera nosivosti za kompletan poprečni presek:
VEd 10.032 MN
η3    0.480  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 5.5(1)
Vb,Rd 20.892 MN
Površina poprečnog preseka oivičenog središnjom linijom zatvorenog preseka:
Ω  28.4 m2
Površina poprečnog preseka oivičenog središnjom linijom zatvorenog preseka
Smičuća sila usled momenta torzije:
Mt 4.494 MNm
V Mt Ed   1.0 m   1.0 m  0.079 MN
2Ω 2  28.4 m2
Smičuća sila u jednom rebru:
VEd 10.032 MN
VEd,w   V Mt Ed   0.079 MN  5.227 MN
2 2cos13
Provera nosivosti za jedno rebro poprečnog preseka:
VEd,w 5.227 MN
η3    0.500  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 5.5(1)
Vbw ,Rd 10.446 MN
50
5.3. KONTROLA INTERAKCIJE SMIČUĆE SILE, MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE

SILE
5.3.1.KOMPLETAN POPREČNI PRESEK

Prema SRPS EN1993-1-5, 7.1(2), kontrola interakcije smičuće sile, momenta savijanja i aksijalne sile
se sprovodi za sve preseke izuzev za one koji se nalaze na rastojanju manjem od hw/2 od oslonca sa
vertikalnim ukrućenjem:
hw 4.077 m
  2.039 m
2 2
Moment inercije poprečnog preseka koga čine efektivne površine nožica i čitavo rebro, bez obzira
na klasu njegovog poprečnog preseka:
If(eff ) w  1.500 m
4
hT,f(eff ) w  2.799 m
Poprečni presek – efektivne površine nožica i čitavo rebro
Odgovarajući plastični moment nosivosti poprečnog preseka:
fyIf(eff ) w 355 MPa  1.500 m4

Mpl,Rd    190.279 MNm SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
γM0hT ,f(eff) w 1.0  2.799 m
Proračunski moment savijanja u poprečnom preseku na rastojanju od hw/2 od srednjeg oslonca:
MEd,hw /2  151.780 MNm
Provera na savijanje:
MEd,hw /2 151.780 MNm

η1    0.798  SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
Mpl,Rd 190.279 MNm
Mf ,Rd 139.181 MNm

η1    0.731 
Mpl,Rd 190.279 MNm
Proračunska transverzalna sila u poprečnom preseku na rastojanju od hw/2 od srednjeg oslonca:
VEd,hw /2  9.928 MN
51
Provera na smicanje:
VEd,hw /2 9.928 MN
η3    0.475  SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
Vb,Rd 20.892MN
Prema SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1), proveru interakcije smičuće sile, momenta savijanja i aksijalne sile
nije neophodno sprovesti ukoliko je η3  0.5 . U slučaju da ovaj uslov nije zadovoljen, provera
interakcije bi se izvršila na sledeći način:
 M 
 
2
η1  1  f ,Rd  2η3  1  SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
 M 
 pl,Rd 
 139.181 MNm 
  2  0.475  1  0.798  1.0 
2
 0.798  1 
 190.279 MNm 
5.3.2.NOŽICA SANDUČASTOG NOSAČA
Prema SRPS EN1993-1-5, 7.1(5), kontrolu interakcije je neophodno sprovesti i posebno za nožice
sandučastog nosača. Kontrola se sprovodi takođe prema SRPS EN1993-1-5, 7.1(1), međutim,
uzimajući u obzir da je Mf,Rd = 0, da je τEd prosečan napon smicanja u nožici koji ne treba da bude
manji od polovine maksimalnog smičućeg napona u nožici, i da je η1  η1 u skladu sa SRPS EN1993-
1-5, 4.6(1).
Normalni napon pritiska u poprečnom preseku na rastojanju od hw/2 od srednjeg oslonca:
MEd,hw /2 hT 151.78 MNm   2.483 m

σEd,hw /2    188.326 MPa
Ix 2.001 m4
Provera normalnog napona pritiska:
σEd,hw /2 A 188.326 MPa  1.787  10 1m2

η1    0.983 
fy 355 MPa
1.0  9.639  10 m
2 2
γM0 Aeff
Površina poprečnog preseka oivičenog središnjom linijom zatvorenog preseka:
Ω  28.4 m2
Maksimalni smičući napon u donjoj ploči (na mestu oslonca):
Mt 4.494 MNm
τmax,Ed    3.596 MPa
2Ωt f 2 2  28.4 m2  0.022 m
Smičući napon na rastojanju a = 3.0 m od oslonca:
Mt 4.329 MNm
τEd    3.464 MPa
2Ωt f 2 2  28.4 m2  0.022 m
Prosečan napon smicanja u panelu:
3.596 MPa  3.464 MPa τ 3.596 MPa

τEd   3.530 MPa  max,Ed   1.798 MPa
2 2 2
52
Proračunski napon smicanja donje nožice (videti poglavlje 5.3.2.1):
fy 355 MPa
τRd  χ w  1.2  223.592 MPa
γM1 3 1.1 3
Provera na smicanje:
τEd 3.530 MPa

η3    0.016  SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
τRd 223.592 MPa
Ukoliko η3 ne prekoračuje vrednost od 0.5, provera interakcije nije neophodna. Ukoliko je potrebno,
provera interakcije se vrši na sledeći način:
 
2
η1  2η3  1 SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
Osim toga, treba sprovesti i kontrolu pojedinačnih polja korišćenjem prosečnog napona smicanja u
pojedinačnom polju i koeficijenta χw koji je određen za izbočavanje smicanjem pojedinačnog polja u
skladu sa SRPS EN1993-1-5, 5.3, podrazumevajući da su podužna ukrućenja kruta.
Koeficijent χw (videti poglavlje 5.3.2.1):
λf2,p1  0.692  χ w  η  1.2 SRPS EN 1993-1-5, tabela 5.1
Proračunski napon nosivosti pojedinačnog polja ploče na smicanje:
fy 355 MPa
τRd  χ w  1.2  223.592 MPa SRPS EN 1993-1-5, 5.2(1)
γM1 3 1.1 3
Provera pojedinačnog polja ploče na smicanje:
τEd 3.530 MPa

η3    0.016 SRPS EN 1993-1-5, 7.1(1)
τRd 223.592 MPa
5.3.2.1. Proračun smičuće nosivosti donje ortotropne ploče
Kompletna ploča sa ukrućenjima

Zbir momenata inercije svih podužnih ukrućenja sa sadejstvujućim delovima ukrućenog lima od po
15twε sa svake strane ukrućenja:
Isl  5  Isl,1  5  4.586  10 m  2.293  10 m

4 4 3 4
SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
Podužno ukrućenje ploče sa sadejstvujućim delovima ukrućenog lima
53
Koeficijent izbočavanja smicanjem:
a 3m
  0.484  1.0 
hf 2 6.2 m
2
h 
 k τ  4  5.34  f 2   k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
2
 6.2 m 
 4  5.34    550.007  576.815
 3.0 m 
3
h 
2
 Isl 
3
 6.2 m 
2  
2.293  10 3 m4 
k τsl  9  f 2  4    9 4   550.007 
t h     0.022 m3  6.2 m 
 a   3.0 m 
3
 f2 f2   
2.1 Isl 2.1 2.293  10 3 m4
 3  3  6.852
t f 2 hf 2 0.022 m 6.2 m
Vitkost:
hf 2 6.2 m
λf 2    0.386 SRPS EN 1993-1-5, 5.3(3)
37.4tf 2ε k τ 37.4  0.022 m  0.814 576.815
Deo ploče 
hf2,p1  0.573 m
a 3m
  5.236  1.0 
hf 2,p1 0.573 m
2
 hf 2,p1 
 k τ  5.34  4    k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
 
2
 0.573 m 
 5.34  4    0.0  5.486
 3.0 m 

k τsl  0.0 nema podužnih ukrućenja u okviru širine hf 2,p1 
Vitkost:
hf 2,p1 0.573 m
λ f 2,p1    0.365
37.4tf 2ε k τ 37.4  0.022 m  0.814 5.486
Deo ploče 
hf2,p2  0.535 m
54
a 3m
  5.607  1.0 
hf 2,p2 0.535 m
2
 hf 2,p2 
 k τ  5.34  4    k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
 
2
 0.535 m 
 5.34  4    0.0  5.467
 3.0 m 

Vitkost:
hf 2,p2 0.535 m
λ f 2,p2    0.342
37.4t f 2ε k τ 37.4  0.022 m  0.814 5.467
Deo ploče 
hf2,p3  0.356 m
a 3m
  8.427  1.0 
hf 2,p3 0.356 m
2
 hf 2,p3 
 k τ  5.34  4    k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
 
2
 0.356 m 
 5.34  4    0.0  5.396
 3.0 m 

Vitkost:
hf 2,p3 0.356 m
λ f 2,p3    0.629
37.4t f 2,p3ε k τ 37.4  0.008 m  0.814 5.396
Deo ploče 
hf2,p4  0.357 m
a 3m
  8.403  1.0 
hf 2,p 4 0.356 m
2
 hf 2,p 4 
 k τ  5.34  4    k τsl  SRPS EN 1993-1-5, A.3(1)
 a 
 
2
 0.357 m 
 5.34  4    0.0  5.397
 3.0 m 

55
Vitkost:
hf 2,p4 0.357 m
λ f 2,p4    0.631
37.4t f 2,p4 ε k τ 37.4  0.008 m  0.814 5.396
Nosivost na smicanje
Merodavna vitkost:
λ f 2  0.631
Koeficijent χw:
λ f 2  0.692  χ w  η  1.2 SRPS EN 1993-1-5, tabela 5.1
0.83 / η  0.83 / 1.2  0.692
Proračunski napon nosivosti ploče na smicanje:
fy 355 MPa
τRd  χ w  1.2  223.592 MPa SRPS EN 1993-1-5, 5.2(1)
γM1 3 1.1 3
5.4. KONTROLA NOSIVOSTI NA DEJSTVO POPREČNIH SILA
Kontrola nosivosti na dejstvo poprečnih sila će biti sprovedena za proračunsku situaciju lansiranja
mosta.
Prema SRPS EN 1993-1-5, 6.1(3), kod sandučastih nosača sa zakošenim rebrima treba proveriti
nosivost rebra i nožice.
Određivanje proračunske poprečne sile za kosa rebra i nožicu sandučastog nosača
5.4.1.REBRO
Pretpostavljena dužina krutog oslonca:
ss  0.8 m SRPS EN 1993-1-5, slika 6.2
Visina opterećenog pojedinačnog polja:
b1  1.012 m SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)
56
b1 1.012 m b
  0.338  0.3  1  0.3
a 3.0 m a
b1 1.012 m
  0.248  0.3
hw 4.077 m
Moment inercije ukrućenja koje je najbliže opterećenoj nožici uključujući i sadejstvujuće delove rebra:
Isl,1  3.174  10 m SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)

5 4
2
h   b 
k F  6  2  w    5.44 1  0.21 γs 
 a  a 
2
SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)
 4.077 m 
 6  2   5.44  0.3  0.21 5.179  12.930
 3.0 m 
Isl,1 3.174  10 m
5 4
γs  10.9  10.9  20.715 

hw t3w 4.077 m   0.016 m
3
3
 a   b 
 13    210  0.3  1  
 hw   a
3
 3.0 m 
 13    210  0.3  0.3   5.179
 4.077 m 
 γs  5.179
Kritična sila:
 0.016 m  2.455 MN
3
tw
3
Fcr  0.9k FE  0.9  12.930  210 GPa SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)

hw 4.077 m
57
Numeričko određivanje kritične sile – bifurkaciona analiza (Fcr = 2.574 MN)
Vitkost λ F se može odrediti jedino pošto je određena efektivna opterećena dužina ly. Međutim,
prilikom određivanja koeficijenta m2 neophodnog za proračun ly, potrebno je znati da li je λF  0.5 ili
λF  0.5 . Prema tome, pretpostavlja se vrednost vitkosti λF  0.5 , pa je efektivna opterećena dužina:

ly  ss  2t f 1  m1  m2  

 0.8 m  2  0.022 m 1  17.781  686.857   SRPS EN 1993-1-5, 6.5(2)
 2.012 m  a  3.0 m
fyfbf 355 MPa  0.284 m

m1    17.781
fyw t w 355 MPa  0.016 m
2 2 SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
h   4.077 m 
m2  0.02  w   0.02    686.857
 tf   0.022 m 
bf  min bf 2 ;15εt f  t w  

 min  6.2 m;15  0.814  0.022 m  0.016 m  SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
 0.284 m
Plastična nosivost rebra nosača na dejstvo poprečne sile:
Fy  ly tw fyw  2.012 m  0.016 m  355 MPa  11.428 MN SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
Vitkost:
Fy 11.428 MN
λF    2.107 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
Fcr 2.574 MN
58
0.5 0.5
χF    0.237  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
λF 2.107
Proračunska poprečna sila:
Fw,Ed  3.938 MN
Proračunska nosivost na lokalno izbočavanje usled dejstva poprečnih sila:
Fy 11.428 MN
FRd  χF  0.237  2.465 MN SRPS EN 1993-1-5, 6.2(1)
γM1 1.1
Provera:
FEd 3.938 MN
η2    1.597  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 6.6(1)
FRd 2.465 MN
S obzirom na to da je proračunska poprečna sila manja od proračunske nosivosti, neophodno je

ojačati rebro. Ojačanje rebra je pretpostavljeno u vidu povećanja njegove širine (tw = 18 mm) i
dodatnih podužnih ukrućenja (po jedno podužno ukrućenje između već postojećih).
Nova vrednost kritične sile je određena numerički, bifurkacionom analizom, i ona iznosi:
Fcr  7.372 MN
Numeričko određivanje kritične sile – bifurkaciona analiza (Fcr = 7.372 MN)
59
Nova efektivna opterećena dužina:

ly  ss  2t f 1  m1  m2  

 0.8 m  2  0.022 m 1  15.944  686.857   SRPS EN 1993-1-5, 6.5(2)
 2.010 m  a  3.0 m
fyfbf 355 MPa  0.287 m

m1    15.944
fyw t w 355 MPa  0.018 m
2 2 SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
h   4.077 m 
m2  0.02  w   0.02    686.857
 tf   0.022 m 
bf  min bf 2 ;15εt f  t w  

 min  6.2 m;15  0.814  0.022 m  0.018 m  SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
 0.287 m
Plastična nosivost rebra nosača na dejstvo poprečne sile:
Vitkost:
Fy 12.847 MN
λF    1.320 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
Fcr 7.372 MN
0.5 0.5
χF    0.379  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
λF 1.320
Fw,Ed  3.938 MN
Fy 12.847 MN
FRd  χF  0.379  4.424 MN SRPS EN 1993-1-5, 6.2(1)
γM1 1.1
Provera:
FEd 3.938 MN
η2    0.89  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 6.6(1)
FRd 4.424 MN
60
5.4.2.ORTOTROPNA PLOČA
Pretpostavljena dužina krutog oslonca:
ss  0.8 m SRPS EN 1993-1-5, slika 6.2
Visina (širina) opterećenog pojedinačnog polja:
b1  0.573 m SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)
b1 0.573 m
  0.191  0.3
a 3.0 m
b1 0.573 m
  0.092  0.3
bf 2 6.2 m
Moment inercije ukrućenja uključujući i sadejstvujuće delove rebra:
Isl,1  4.586  10 m SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)

4 4
2
b   b 
k F  6  2  f 2    5.44 1  0.21 γs 
 a   a 
2
SRPS EN 1993-1-5, 6.4(2)
 6.2 m 
 6  2   5.44  0.191  0.21 24.365  18.634
 3.0 m 
Isl,1 4.586  10 m
4 4
γs  10.9  10.9  75.724 

bf 2 t3f 2 6.2 m   0.022 m
3
3
 a   b 
 13    210  0.3  1  
 bf 2   a
3
 3.0 m 
 13    210  0.3  0.191  24.365
 6.2 m 
 γs  24.365
Kritična sila:
 0.022 m  6.049 MN
3
t
3
Fcr  0.9k FE f 2  0.9  18.634  210 GPa SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)

bf 2 6.2 m
61
Vitkost λ F se može odrediti jedino pošto je određena efektivna opterećena dužina ly. Međutim,
prilikom određivanja koeficijenta m2 neophodnog za proračun ly, potrebno je znati da li je λF  0.5 ili
λF  0.5 . Prema tome, pretpostavlja se vrednost vitkosti λF  0.5 , pa je efektivna opterećena dužina:

ly  ss  2t w 1  m1  m2  

 0.8 m  2  0.016 m 1  9.876  3003.125   SRPS EN 1993-1-5, 6.5(2)
 2.589 m  a  3.0 m
fywbf 355 MPa  0.217 m

m1    9.876
fyf 2 t f 2 355 MPa  0.022 m
2 2 SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
b   6.2 m 
m2  0.02  f 2   0.02    3003.125
 tw   0.016 m 
bf  min hw ;15εt w  t f 2  

 min  4.077 m;15  0.814  0.016 m  0.022 m  SRPS EN 1993-1-5, 6.5(1)
 0.217 m
Plastična nosivost donje ortotropne ploče na dejstvo poprečne sile:
Vitkost:
Fy 20.220 MPa
λF    1.828 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
Fcr 6.049 MN
0.5 0.5
χF    0.273  1.0 SRPS EN 1993-1-5, 6.4(1)
λF 1.828
Ff ,Ed  0.886 MN
Fy 20.220 MN
FRd  χF  0.273  5.027 MN SRPS EN 1993-1-5, 6.2(1)
γM1 1.1
Provera:
FEd 0.886 MN
η2    0.18  1.0  SRPS EN 1993-1-5, 6.6(1)
FRd 5.027 MN
62
5.5. KONTROLA INTERAKCIJE POPREČNE SILE, MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE

SILE
Provera interakcija poprečne sile, momenta savijanja i aksijalne sile se sprovodi prema interakcionoj
formuli:
η2  0.8η1  1.4 SRPS EN 1993-1-5, 7.2(1)
63
KONTROLA KONSTRUKCIJE NA ZAMOR
1. ANALIZA OPTEREĆENJA
Saobraćajno opterećenje (FLM)
1. vertikalno saobraćajno opterećenje
Kako su učestalost kretanja vozila preko mosta i njegov intenzitet stohastičkog karaktera, varijacije
amplituda napona koju proizvodi saobraćajno opterećenje na mostu mogu biti velike. Da bi se ovi
efekti obuhvatili prilikom kontrole zamora materijala, razvijeni su modeli saobraćajnog opterećenja
koji se razlikuju od modela opterećenja korišćenih za kontrole graničog stanja nosivosti. Definisano
je ukupno 5 modela opterećenja (FLM1 – FLM5), a izbor pogodnog modela zavisi od proračunske
metode provere.
Modeli opterećenja (FLM) za kontrolu zamora prema SRPS EN 1991-2
Prema SRPS EN 1991-2, 4.6.1(4), za procenu opštih efekata dejstva (npr. na glavnim nosačima) svi
modeli opterećenja se postavljaju centrično u okviru zamišljenih traka definisanih u skladu sa SRPS
EN 1991-2, 4.2.4(2) i (3). Prema SRPS EN 1991-2, 4.6.1(5), za procenu lokalnih efekata (npr. u pločama),
modeli opterećenja se postavljaju centrično u okviru zamišljenih traka postavljenih bilo gde na
kolovozu.
FLM1 ima identičnu konfiguraciju kao i LM1, međutim, sa korigovanim intenzitetima osovinskog i
raspodeljenog opterećenja.
FLM2 se satoji od 5 “čestih” kamionskih vozila. Ova vozila su definisana na osnovu najčešće prisutnih
kamiona na putevima u Evropi (iako je merenje saobraćaja na osnovu kojeg je i formiran ovaj set
opterećenja izvršeno samo na putu Pariz - Lion). Svaki od kamiona ima različit raspored i intenzitet
osovinskog opterećenja. Ovaj model opterećenja je namenjen upotrebi u situacijama u kojima se
prisustvo više od jednog kamiona na mostu može zanemariti.
64
Model opterećenja 2 (FLM2) - set “čestih” kamiona
FLM3 se sastoji od jednog vozila sa 4 osovine, svaka od po 120 kN (ukupna težina vozila je 480 kN).
Ovo vozilo je takođe definisano na osnovu podataka izmerenih na već pomenutom putu Pariz – Lion.
Najteže izmereno vozilo na tom putu je bilo manje težine (469 kN), međutim, najveće izmereno
osovinsko opterećenje je bilo nešto veće (131 kN) od definisanog. Kod mostova malo dužeg raspona,
preporučuje se upotreba modifikovanog FLM3 opterećenja – osim definisanog vozila, uvodi se još
jedno vozilo na rastojanju ne manjem od 40 m od prvog, iste geometrije, međutim, manjeg
osovinskog opterećenja (36 kN po osovini). Ovaj model opterećenja je namenjen za upotrebu kod
mostova čiji se rasponi nalaze u opsegu od 10 do 80 m.
Model opterećenja 3 (FLM3)
FLM4 predstavlja takođe set od 5 različitih (ekvivalentnih) kamiona (geometrija identična onima u
FLM2, međutim, razlikuje se osovinsko opterećenje). Ovim modelom je definisano i procentualno
učešće svakog od tipova kamiona na mostu, u zavisnosti od saobraćajnih uslova. Ovaj model
opterećenja je namenjen za upotrebu u time-history analizama.
65
Model opterećenja 4 (FLM4) - set ekvivalentnih kamiona
FLM5 se zasniva na direktnoj upotrebi izmerenih saobraćajnih podataka (statistički obrađenih).
U ovom primeru je korišćen FLM3.
2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA
Merodavni položaji opterećenja će biti oni, koji, kombinujući se sa opterećenjem od sopstvene težine
mosta, daju najveću apsolutnu razliku maksimalnih i minimalnih vrednosti normalnih napona u
kritičnim detaljima. Stoga, neophodno je prvo razmatrati FLM3 opterećenje kao pokretno. Budući da
vrednosti normalnih napona u najvećoj meri zavise od savijanja, merodavan položaj FLM3
opterećenja će biti određen na osnovu dijagrama momenata savijanja.
Anvelopa momenata savijanja usled pokretnog opterećenja FLM3
66
Apsolutna razlika maksimalnih i minimalnih vrednosti momenata savijanja usled

pokretnog opterećenja FLM3
Nakon sagledavanja anvolepe momenata savijanja, utvrđeni su položaji FLM3 opterećenja za 3

proračunske situacije:
Položaj FLM3 opterećenja za vrednost negativnog momenta savijanja u polju

(-8.06 MNm) koji daje najveću apsolutnu razliku maksimalnih i minimalnih vrednosti
momenata savijanja (pozicija 1)
Položaj FLM3 opterećenja za vrednost pozitivnog momenta savijanja u polju (2.15 MNm)
koji daje najveću apsolutnu razliku maksimalnih i minimalnih vrednosti momenata
savijanja (pozicija 2)
Položaj FLM3 opterećenja za vrednost momenta savijanja iznad srednjeg oslonca

(4.465 MNm) koji daje najveću apsolutnu razliku maksimalnih i minimalnih vrednosti
momenata savijanja (pozicija 3)
67
3. STATIČKI UTICAJI
Dijagrami momenata savijanja usled sopstvene težine (podebljano) i usled G + FLM3

(isprekidano) za položaje FLM3 opterećenja koje daje najveću apsolutnu razliku
maksimalnih i minimalnih vrednosti momenata savijanja u polju
Dijagrami momenata savijanja usled sopstvene težine (podebljano) i usled G + FLM3

(isprekidano) za položaje FLM3 opterećenja koje daje najveću apsolutnu razliku
maksimalnih i minimalnih vrednosti momenata savijanja iznad srednjeg oslonca
68
Minimalni i maksimalni naponi u razmatranom detalju (donja ortotropna ploča)
4. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA U POLJU
Predviđeni vek trajanja mosta:
tLd  120 godina
Parcijalni koeficijenti sigurnosti:
γFf  1.0 SRPS EN 1993-2, 9.3(1)
γMf  1.35 SRPS EN 1993-1-9, tabela 3.1
Kategorija saobraćajnice:
2 (putevi i autoputevi sa srednjom gustinom protoka kamiona) SRPS EN 1991-2, tabela 4.5
Broj teških kamiona (težih od 100kN) u sporoj traci u toku jedne godine:
NObs  500000 SRPS EN 1991-2, tabela 4.5
69
Prosečna težina kamiona u sporoj traci (zadaje nadležni organ):
Q m1  420 kN
Referentne vrednosti:
N0  500000 SRPS EN 1993-2, 9.5.2(3)
Q 0  480 kN SRPS EN 1993-2, 9.5.2(3)
Kategorija detalja: 50
Kritična dužina:
L  87.0 m SRPS EN 1993-2, 9.5.2(2)
Ekvivalentni faktori oštećenja:
λ  λ1  λ 2  λ3  λ 4  1.855  λmax  2.0 SRPS EN 1993-2, 9.5.2(1)
L  10 87  10
λ1  2.55  0.7  2.55  0.7  1.78 SRPS EN 1993-2, slika 9.5
70 70
1/5 1/5
Q N  420 kN  500000 
λ2  m1  Obs      0.875 SRPS EN 1993-2, 9.5.2(3)
Q 0  N0  480 kN  500000 
1/5 1/5
 t   120 
λ3   Ld      1.037 SRPS EN 1993-2, 9.5.2(5)
 100   100 
1/5
 k
Nk  ηk Q mk  
5
1/5
λ 4  1       1  1 1   1.149

5
SRPS EN 1993-2, 9.5.2(6)
 k 1 N1  η1Q m1    
 
λmax  2.0 SRPS EN 1993-2, slika 9.6
70
Određivanje vrednosti λ1
Određivanje vrednosti λmax
Koeficijent dinamičkog uvećanja:
Φ2  1.0 (već uzeto u obzir u okviru modela opterećenja FLM) SRPS EN 1993-2, 9.4.1(5)
Maksimalni napon:
σp,max  57.37 MPa
Minimalni napon:
σp,min  44.25 MPa
71
Referentni opseg napona:
Δσ  σp,max  σp,min  57.37 MPa  44.25 MPa  13.12 MPa SRPS EN 1993-2, 9.4.1(3)
Opseg ekvivalentnog napona oštećenja:
ΔσE,2  λΦ2Δσp  1.855  1.0  13.12 MPa  24.34 MPa SRPS EN 1993-2, 9.4.1(4)
Otpornost na zamor pri 2·106 ciklusa:
Δσ c  50 MPa SRPS EN 1993-1-9, slika 7.1
S-N krive za različite opsege napona
Provera:
γFf ΔσE,2 1.0  24.34 MPa

  0.657  1.0 SRPS EN 1993-1-9, 8(2)
Δσ C / γMf 50 MPa/ 1.35
Odgovarajući faktor oštećenja:

3 3
 γ γ Δσ   1.0  1.35  24.34 MPa 
Dd   Ff Mf E,2      0.284 SRPS EN 1993-1-9, A.6(1)
 Δσ  50 MPa
 C   
72

PBMM - Metalni Mostovi - Materijal Za Vežbe (Samo Za Studente)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PBMM - Metalni Mostovi - Materijal Za Vežbe (Samo Za Studente)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Pripremili: Vladimir Živaljević

Novi Sad, 2021.

PROJEKTNI PRIMER ........................................................................................................................... 4

KONTROLA GRANIČNOG STANJA NOSIVOSTI ............................................................................... 6

1.2. FAZA LANSIRANJA .............................................................................................................................................................. 8

2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA .......................................................................................................................... 8

2.1.1. Numerički model – površinski KE ........................................................................................................................ 9

2.1.2. Numerički model – linijski KE .............................................................................................................................. 11

2.2. FAZA LANSIRANJA ............................................................................................................................................................13

3. STATIČKI UTICAJI .................................................................................................................................................... 14

3.1.1. Razmatrani presek iznad srednjeg oslonca ................................................................................................... 14

3.1.2. Razmatrani presek u polju ................................................................................................................................... 15

3.2. FAZA LANSIRANJA ............................................................................................................................................................17

3.2.1. Određivanje kontratereta ..................................................................................................................................... 17

3.2.2. Dijagrami slia u presecima ................................................................................................................................... 18

4. UPUTSTVO KORAK-PO-KORAK ZA PRORAČUN ČELIČNIH KONSTRUKCIJA PREMA SRPS

5. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA KOD SREDNJEG OSLONCA .......................................................... 20

5.1.1. REBRO .......................................................................................................................................................................... 20

5.1.2. DONJA ORTOTROPNA PLOČA ........................................................................................................................... 32

5.1.3. ODREĐIVANJE ŠIR LEG EFEKTA .......................................................................................................................... 41

5.1.4. PRORAČUN EFEKTIVNIH GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA KOMPLETNOG

5.1.5. KONTROLA NOSIVOSTI NA SAVIJANJE .......................................................................................................... 44

5.1.6. KONTROLA NAPONA PRITISKA U DONJOJ ORTOTROPNOJ PLOČI ................................................... 45

5.2. KONTROLA IZBOČAVANJA USLED NAPONA SMICANJA ..................................................................................46

5.2.1. DOPRINOS REBRA ................................................................................................................................................... 46

5.2.2. DOPRINOS NOŽICA ................................................................................................................................................ 48

5.2.3. POTVRDA SMIČUĆE NOSIVOSTI ....................................................................................................................... 50

5.3.2. NOŽICA SANDUČASTOG NOSAČA .................................................................................................................. 52

5.4. KONTROLA NOSIVOSTI NA DEJSTVO POPREČNIH SILA ...................................................................................56

5.4.1. REBRO .......................................................................................................................................................................... 56

5.4.2. ORTOTROPNA PLOČA ........................................................................................................................................... 61

KONTROLA KONSTRUKCIJE NA ZAMOR ....................................................................................... 64

2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA ........................................................................................................................ 66

3. STATIČKI UTICAJI .................................................................................................................................................... 68

4. KONTROLA POPREČNOG PRESEKA U POLJU .............................................................................................. 69

Podužni presek mosta

Poprečni presek mosta u polju

Poprečni presek mosta na mestu međuukrućenja

Poprečni presek mosta i kod oslonaca (desno)

KONTROLA GRANIČNOG STANJA NOSIVOSTI

1.1. FAZA EKSPLOATACIJE

Stalno opterećenje (G)

1. sopstvena težina konstrukcije: automatski generisana softverom

 asfalt d = 7 cm: 1.57 kN/m2

 hidroizolacija: 0.20 kN/m2

 hidroizolacija: 0.20 kN/m2

 ivičnjaci, ograde i odbojnici: 0.86 kN/m2

1. Vertikalno saobraćajno opterećenje – Model 1

Usvojeno vertikalno saobraćajno opterećenje na mostu:

αQ2Q2k = 0.8 · 200 kN = 160 kN

αQ3Q3k = 0.8 · 100 kN = 80 kN

αq2qk2 = 1.0 · 2.5 kN/m2 = 2.5 kN/m2

αrqqkr = 1.0 · 2.5 kN/m2 = 2.5 kN/m2

2. Grupe saobraćajnog opterećenja

Međusobno kombinovanje modela opterećenja LM1 – LM4, kao i njihovo kombinovanje sa

1.2. FAZA LANSIRANJA

Stalno opterećenje (G)

1. sopstvena težina konstrukcije: automatski generisana softverom

1. težina konstrukcije kljuna: Qcc = 300 kN

2. momenat savijanja od kljuna (rezultanta na 12 m od ivice mosta): MQ = 3600 kNm

2. PRORAČUNSKI MODEL MOSTA

2.1. FAZA EKSPLOATACIJE