VIA TEHNIKA KOLA SUBOTICA

Dorman Lajos




M A I N S K A M E R E N J A


































SUBOTICA 2000

Sadraj
I. POGLAVLJE..................................................1
UVODNA RAZMATRANJA............................1
1. OSNOVNI POJMOVI ...................................1
1.1. Pojmovi vezani za metod merenja.............................1
1.2. Pojmovi u vezi merila................................................1
1.3. Osnovne metroloke karakteristike merila ................2
1.4. Faktori koji utiu na rezultat merenja........................3
1.4.1. Greke merenja ...................................................3
1.4.1.1. Stalne greke.................................................3
1.4.1.1.1. Greke merila .........................................3
1.4.1.1.2. Line greke ...........................................5
1.4.1.1.3. Greke usled uticaja okoline...................5
1.4.1.2. Sluajne greke ................................................6
2. POMONI PRIBOR.....................................6
2.1. Ploe.........................................................................6
2.2. Prizme za oslanjanje..................................................7
2.3. iljci i trnovi..............................................................7
2.4. Kontrolni lenjiri.........................................................7
2.5.Merni blokovi.............................................................8
2.6. Drai merila.............................................................8
II. POGLAVLJE................................................9
MERENJE DUINA.........................................9
3. JEDNOSTRUKA MERILA..........................9
3.1. Uporedne merke ........................................................9
3.2. Granina merila.........................................................9
3.2.1.Granina merila za kontrolu krunih otvora ......10
3.2.2. Granina merila za kontrolu osovina krunog
poprenog preseka................................................10
3.3. abloni i kalibri .......................................................11
4. MEHANIKA MERILA ............................12
4.1. Lenjiri ......................................................................12
4.2. Merila sa nonijusom................................................12
4.2.1. Pomina merila .................................................13
4.2.2. Dubinomeri .......................................................14
4.2.3. Visinomeri ........................................................14
4.2.4. Merilo za rupe...................................................14
4.3. Mikrometri ..............................................................15
4.3.1. Mikrometri za odreivanje spoljnih mera .........15
4.3.2. Dubinomer sas navojnim vretenom ..................16
4.3.3. Mikrometar - visinomer ....................................17
4.3.4. Mikrometri za odreivanje unutranjih mera ....17
5. KOMPARATORI ........................................18
5.1. Mehaniki komparatori ...........................................18
5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera ............18
5.1.1.1. Poluni komparatori ...................................18
5.1.1.2. Zupani komparatori...................................19
5.1.1.3. Opruni komparatori...................................20
5.1.1.4. Kombinovani komparatori..........................20
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutranjih mera .......21
5.1.3. Vienamenska merila sa komparatorom ...........24
5.2. Optiki komparatori ................................................25
5.3. Elektrini komparatori.............................................26
5.3.1. Kontaktni elektrini komparatori ......................26
5.3.2. Induktivni elektrini komparatori .....................27
5.3.3. Kapacitivni elektrini komparatori ...................29
5.4. Pneumatski komparatori..........................................30
5.4.1. Sistemi niskog pritiska......................................30
5.4.2. Sistemi visokog pritiska.................................... 30
6. OPTIKA MERILA................................................... 33
6.1. Merne maine.......................................................... 33
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna maina........... 35
6.2. Mikroskopi .............................................................. 36
6.2.1. Merni mikroskop .............................................. 36
6.3. Profilprojektori........................................................ 39
6.4. Merenja duina interferencijom svetlosti ................ 41
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne ploe .......................................... 41
6.4.2. Interferometri .................................................... 42
III. POGLAVLJE ............................................43
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA.............43
7.1. Uvodna razmatranja ................................................ 43
7.2. Uporene metode ...................................................... 43
7.2.1.Uporene merke................................................... 43
7.2.2. Granina merila ................................................ 43
7.2.3. Ugaonici............................................................ 44
7.2.4. abloni .............................................................. 44
7.3. Trigonometrijske metode ........................................ 45
7.3.1. Sinusni lenjir..................................................... 45
7.3.2. Tangentni lenjir................................................. 45
7.3.3. Primena mernih pribora .................................... 46
7.3.3.1. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg konusa ..
pomou dva para kolutova.......................... 46
7.3.3.2. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg konusa ..
pomou para valjia.................................. 47
7.3.3.3. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg konusa ..
pomou dva prstena.................................... 47
7.3.3.4. Odreivanje veliine ugla unutranjeg
konusa pomou dva koluta ........................ 47
7.3.3.5. Odreivanje veliine ugla unutranjeg
konusa pomou dve kugle .......................... 48
7.4. Goniometrijske metode ........................................... 48
7.4.1. Uglomeri ........................................................... 48
7.4.1.1. Mehaniki uglomer..................................... 48
7.4.1.2. Optiki uglomeri......................................... 49
7.4.2. Libele................................................................ 49
7.4.2.1. Mainska (bravarska) libela........................ 50
7.4.2.2. Okvirna libela............................................. 50
7.4.2.3. Uglomer sa libelom.................................... 50
7.4.2.4. Koincidencna libela.................................... 51
IV. POGLAVLJE.............................................52
GREKE POVRINA I OBLIKA .................52
8. KONTROLA KVALITETA OBRAENIH .
POVRINA....................................................52
8.1. Uvodna razmatranja ................................................ 52
8.2. Merenje povrinske hrapavosti................................ 53
8.2.1. Topografske metode ......................................... 53
9.KONTROLA OBLIKA I MEUSOBNOG
POLOAJA POVRINA.............................54
9.1. Kontrola uravnjenosti (pravosti) ............................. 54
9.1.1. Metoda mrlje..................................................... 54
9.1.2. Metoda svetlosnog procepa .............................. 54
9.1.3. Kontrola pomou lenjira ................................... 54
9.1.4. Optika metoda................................................. 55
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti.......................... 55
I
9.2. Kontrola krunosti .................................................. 55
9.3. Kontrola paralelnosti............................................... 55
9.4. Kontrola upravnosti ................................................ 56
9.5. Kontrola krunosti i ravnosti obrtanja..................... 56
9.6. Kontrola kuica zupanih prenosnika ..................... 57

V. POGLAVLJE.............................................. 58
10. KONTROLA NAVOJA............................ 58
10.1. Osnovni pojmovi................................................... 58
10.2. Granina merila..................................................... 59
10.2.1. Kompleksna konrola unutranjih navoja ........ 59
10.2.1.1. Navojni epovi ......................................... 59
10.2.2. Kompleksna konrola spoljnih navoja ............. 59
10.2.2.1. Navojni prstenovi ..................................... 59
10.2.2.2. Navojne rave........................................... 60
10.3. Simpleksna kontrolaspoljnjeg navoja ................... 60
10.3.1. Kontrola velikog prenika navoja................... 60
10.3.2. Kontrola srednjeg prenika navoja ................. 60
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima ........ 60
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg prenika............... 61
10.3.2.3. Odreivanje srednjeg prenika pomou ......
kalibrisanih ica ....................................... 61
10.3.2.3.1. Mera preko tri ice............................. 61
10.3.2.3.2. Merne ice.......................................... 65
10.3.2.4. Odreivanje srednjeg prenika optikim .
putem.................................................... 66
10.3.2.4.1. Odreivanje srednjeg prenika primenom
krsta konia uglomerne glave ........... 66
10.3.2.4.2. Odreivanje srednjeg prenika
pomou mernih noia ....................... 67
10.3.3. Kontrola malog prenika navoja ................. 67
10.3.4. Kontrola koraka navoja ............................... 67
10.3.4.1. abloni .................................................. 68
10.3.4.2. Merila sa komparatorom....................... 68
10.3.4.3.Odreivanje koraka navoja na Cajsovoj ...
mernoj maini ....................................... 68
10.3.4.4. Odreivanje koraka navoja na ..................
mikroskopu............................................ 68
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja........................ 69
10.4. Simpleksna kontrola unutranjeg navoja ........... 69
10.4.1. Kontrola velikog prenika navoja ............... 69
10.4.2. Kontrola srednjeg prenika navoja.............. 70
10.4.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima ..... 70
10.4.2.2. Brza kontrola srednjeg prenika ........... 70
10.4.2.3. Kontrola srednjeg prenika pomou ........
kuglica................................................... 70
10.4.2.4. Kontrola srednjeg prenika pomou ........
specijalnih metoda................................. 71
10.4.2.4.1. Odreivanje srednjeg prenika
pomou otiska................................ 71
10.4.2.4.2. Odreivanje srednjeg prenika
pomou rentgenovih zraka............. 72
10.4.3. Kontrola malog prenika navoja ................. 72
10.4.4. Kontrola koraka navoja ............................... 72
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja........................ 72


VI POGLAVLJE ............................................. 73
11. KONTROLA CILINDRINIH ...................
ZUPANIKA ............................................. 73
11.1. Uvodna razmatranja.............................................. 73
11.2. Kontrola tela zupanika ........................................ 73
11.3. Kompleksna kontrola zupanika........................... 73
11.3.1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola sprezanja .... 74
11.3.2. Tangencijalna (jednoprofilna) kontrola
sprezanja........................................................ 74
11.3.3. Uporeivanje metoda kontrole sprezanja ....... 75
11.4. Simpleksna kontrola ........................................... 775
11.4.1. Kontrola profila zubaca ................................. 76
11.4.2. Kontrola pravca bone linije zupca ................ 78
11.4.3. Kontrola koraka profila zubaca ...................... 79
11.4.3.1. Kontrola podeonih koraka profila ............ 79
11.4.3.2 Kontrola osnovnih koraka profila ............. 82
11.4.3.3. Kontrola ugaonih koraka profila .............. 83
11.4.3.4.Uporeivanje razliitih metoda kontrole ......
koraka ...................................................... 84
11.4.4. Kontrola debljine zubaca................................ 84
11.4.4.1. Merenje tetivne debljine zubaca............... 85
11.4.4.2. Merenje konstantne tetive zubaca ............ 87
11.4.4.3. Mera preko zubaca................................... 88
11.4.4.4. Mera preko valjia, odnosno kuglica...... 92
11.4.4.5. Uporeivanje razliitih metoda kontrole .....
debljine zubaca ........................................ 94
11.4.5. Kontrola centrinosti i aksijalnosti o
zubljenja ........................................................ 95
11.4.6. Kontrola tanosti ugranje ............................... 96
11.4.6.1. Greke osnog rastojanja ........................... 96
11.4.6.2. Greke paralelnosti osa obrtanja
zupanika................................................. 96
11.5. Savremene merne 3D maine za kontrolu ............
zupanika........................................................... 97
11.6. Tolerancija zupanika i ozubljenja.................. 100
Literatura ....................................................... 107
12. PRILOG ................................................... 108


II
I P O G L A V L J E
UVODNA RAZMATRANJA
1. OSNOVNI POJMOVI
U proizvodnom procesu mainogradnje jedna od najva-
nijih oblasti je kontrola ostvarenih mera i oblika radnih
predmeta, bez obzira da li se radi o medjufaznoj ili o za-
vrnoj kontroli. U toku kontrole utvruje se ispravnost od-
nosne mere i predmeti se razvrstavaju na grupe ispravnih i
neispravnih, a neispravni se dalje dele na kart koji se od-
bacuju i na predmeta za doradu, kod kojih se neispravne
mere jo mogu dovesti na traenu veliinu.
Metrologija je nauka o merenjima, zbir teorijskih i prak-
tinih saznanja. Ona tretira metode i postavke merenja svih
fiziko - tehnikih veliina. U mainogradnji, to je prime-
njena nauka o kontroli mera.
Merenje je uporedjivanje prihvaene jedinice mere sa veli-
inom koja se meri, radi dobijanja brojne vrednosti merne
veliine. Znai: merna veliina - Q je proizvod brojne vred-
nosti - q merne veliine (merni broj) i jedinice mere - M.
Q = q M (1.01.)
Kontrola je proces, pomou kojeg se utvruje ispavnost
mernog predmeta. Ako se mere tog predmeta nalaze u
propisanim granicama (koje su odreene zadanim toleranci-
jama), predmet je dobar, dok je u protivnom lo.
to se tie jedinica mera, danas se iskljuivo mogu prime-
niti one koje su odreene meunarodnim sistemom mera, tj.
osnovne, dopunske i izvedene SI jedinice, odnosno, ije
upotrebe taj sistem jo dozvoljava .
Od svih jedinica mera, predvienih SI sistemom, u tehnici
merenja duina i uglova upotrebljava se samo nekoliko. To
su:
za duinu: metar (m),
za povrinu: kvadratni metar (m
2
),
za silu: njutn (1N = 1 kgm/s
2
, gde je kg kilogram,
jedinica za masu a s sekunda, jedinica za vreme),
za pritisak: paskal (1Pa = 1 N/m
2
), odnosno bar,
(1bar = 10
5
Pa ),
za temperaturu: stepen celzijusa (1
o
C= 1K, gde je K -
kelvin, jedinica apsolutne termodinamike temperature
T=t + 273,15, t je temperatura u
o
C ), i
za ugao u ravni: radijan (rad) i prav ugao ( ), od-
nosno, stepen (1
o
= /180 rad) i njegovi manji delovi:
minuta (1 = 1/60
o
) i sekunda (1 = 1/60), kao i gra-
dus ili gon (1
g
= /200 rad) i njegovi manji delovi: no-
va minuta (1
c
= 1/100
g
) i nova sekunda (1
cc
= 1/100
c
).
Neke jedinice u odreenom sluaju mogu biti premale ili
prevelike. Zbog toga su uvedeni standardni inioci za obra-
zovanje decimalnih mernih jedinica. inioci se izraavaju
brojkom 10 na odreenom stepenu, kao to je navedeno u
tablici 1.01. Svaki inioc ima odreeni naziv i oznaku. Oz-
naka za decimalnu mernu jedinicu se sastoji od oznake i-
nioca i oznake osnovne jedinice i piu se zajedno (napr.
1000 m = 1km - kilometar).
Tablica 1.01. inioci za obrazovanje decimalnih mernih
jedinica
Naziv Oznaka Vrednost Naziv Oznaka Vrednost
Eksa E 10
18
Deci d 10
-1

Peta P 10
15
Centi c 10
-2

Tera T 10
12
Mili m 10
-3

Giga G 10
9
Mikro 10
-6

Mega M 10
6
Nano n 10
-9

Kilo k 10
3
Piko p 10
-12

Hekto h 10
2
Femto f 10
-15

Deka da 10
1
Ato a 10
-18

1.1. POJMOVI VEZANI ZA METOD ME
RENJA
Ne p o s r e d n o ( d i r e k t n o ) me r e n j e : na merilu se
direktno oitava merna veliina.
Po s r e d n o ( i n d i r e k t n o ) me r e n j e : merilom se
odreuje neka veliina koja je u matematikoj funkciji sa
mernom veliinom.
Si mp l e k s n o me r e n j e : odreivanje veliine ili odstu-
panja samo jedne mere.
Ko mp l e k s n o me r e n j e : istovremeno odreivanje
vrednosti i meusobnog poloaja vie mernih veliina ili
njihovih odstupanja kod jednog mernog predmeta.
Me r e n j e s a d o d i r o m: merna povrina elementa me-
rila je u kontaktu sa povrinom mernog predmeta, to se
ostvaruje silom odreene veliine. Ona se zove me r n a
s i l a , koja izaziva tzv. me r n i p r i t i s a k . Dodir po mo-
gunosti treba ostvariti u taki, poto to obezbeuje veu
tanost merenja. Zbog toga kod ravnih povrina mernih
predmeta primenjuju se merni pipci sa sferinim za-
vretkom, a kod zaobljenih povrina se koriste merni pipci
sa ravnim zavretkom (sl.1.01.).

Slika 1.01. Primena razliitih mernih pipaka
Me r e n j e b e z d o d i r a : merilo nije u kontaktu sa mer-
nim predmetom. Ovakvo merenje je izvodljivo samo kod
optikih, laserskih i pneumatskih mernih ureaja.
Up o r e d n o me r e n j e : merilom se odreuje odstupanje
od etalona ili etalonom podeene mere.
Pa s i v n o me r e n j e : merilom se samo odreuje mera,
odnosno njeno odstupanje, ali merilo se ne mea u proiz-
vodni proces.
Ak t i v n o me r e n j e : merilo prati ostvarivanje propisane
mere predmeta i u sluaju da postoji opasnost od pojave
greaka, umea se u proizvodni proces: ili zaustavlja radnu
mainu, ili koriguje njen rad.
1
1.2. POJMOVI U VEZI MERILA
Me r i l o je telo, instrument ili ureaj koji slui za repro-
dukovanje jedne ili vie mera u odreenoj oblasti. Merila
mogu biti:
jednostruka ili
viestruka.
J e d n o s t r u k a me r i l a slue za reprodukovanje jedne
odreene mere. Ova se merila koriste za uporedna merenja.
Izrauju se bez skale i zbog toga pomou njih se moe
odrediti samo jedna mera, odnosno njeno odstupanje. U
ovu grupu merila spadaju:
uporedne merke,
granina merila i
abloni i kalibri.
Vi e s t r u k a me r i l a slue za odreivanje bilo koje
mere u granicama merne oblasti dotinog merila. U ovu
grupu spadaju sva univerzalna merila i u mainogradnji ona
se najvie primenjuju. Merila, koja pokazuju samo odstu-
panje od nominalne (odnosno bilo koje podeene) mere, ali
ne omoguavaju oitavanje same mere, nazivaju se k o m-
p a r a t o r i ma . Viestruka merila su veoma raznovrsna. Na
osnovu naina registrovanja mernih veliina, mogu biti:
mehanika,
optika,
elektrina,
elektronska,
pneumatska i
hidraulina.
esto puta postoji i kombinacija ovih osnovnih tipova.
Primena elektronike u mernoj tehnici stvorila je mogu-
nost usavravanja postojeih merila. Veliki broj mehanikih
i elektrinih merila se danas izrauju i kao kombinovana, sa
dodatkom elektronskih delova, ime je poveana njihova
osetljivost i tanost.
1.3. OSNOVNE METROLOKE KARAK
TERISTIKE MERILA
Pravilan izbor merila za ostvarivanje odreenog metrolo-
kog zadatka (merenja), moe se izvriti samo na osnovu po-
znavanja metrolokih karakteristika merila. Odabiranje od-
govarajueg merila iz grupe prikladnih, vri se na osnovu
propisane tolerancije mernog predmeta. Preporuuje se, da
najvea greka merenja ne bude vea od 1/10 (ali nikako
vea od 1/5) veliine tolerancije. Metroloke karakteristike
merila uslovljene su konstruktivnim reenjima i prime-
njenim dodatnim priborom.
Po k a z i v a je deo merila, na kome se oitava merna
veliina koja moe da bude sama mera ili njeno odstupanje.
Pokazivanje merne veliine moe da bude analogno ili digi-
talno.
Kod a n a l o g n o g (kontinualnog) p o k a z i v a n j a , merna
veliina se odreuje nekom analognom veliinom. Takav je
sluaj kod merila sa s k a l o m i ka z a l j k o m, odnosno, sa
d v e s k a l e , od kojih je jedna pokretna.
Kod d i g i t a l n o g p o k a z i v a n j a , merenje se vri po-
mou niza impulsa, pa zbog toga promene merne veliine
se ne mogu oitati kontinualno, ve se brojke pojavljuju na
pokazivau u skokovima.
Sk a l a slui za pokazivanje izmerene vrednosti, pomou
kazaljke (ili druge skale), i sastoji se iz niza oznaka.
Oz n a k a s k a l e je znak (crta, linija, taka, i sl.) koji od-
govara nekoj posebnoj vrednosti merne veliine. Kod oz-
nake se redovno nalazi i neka brojka. U zavisnosti od tipa
skale, brojka moe da bude kod svake, odnosno kod svake
druge, pete ili desete oznake. Nulta taka je uvek oznaena,
a ona moe da bude na poetku ili na sredini skale.
Debljina oznake zavisi od tanosti merila, sa poveanjem
tanosti ta debljina treba da se smanjuje. Ona obino iznosi
1/10 veliine podeoka skale. Radi lakeg oitavanja vred-
nosti, svaka druga, peta i/ili deseta oznaka je dua.
Ve l i i n a p o d e o k a s k a l e (a) je rastojanje izmeu osa
dvaju susednih oznaka (sl.1.02.). Veliina podeoka moe
da bude jednaka po celoj skali ili razliita i treba da iznosi
0,7...2,5 mm, to obezbeuje mogunost tanijeg procen-
jivanja desetina te podele. Kod digitalnih skala, veliina
podeoka je interval izmeu dve susedne najmanje brojke
koje se skokovito pojavljuju na ekranu.

Slika 1.02. Veliina podeoka skale
Vr e d n o s t p o d e o k a s k a l e (c) je promena merne
veliine koja odgovara premetanju kazaljke za veliinu
jednog podeoka. Vrednost podeoka moe da bude konstant-
na po celoj skali, ili promenljiva. Kod nekih tipova merila,
promena veliine podeoka skale se usaglaava sa
promenom vrednosti podeoka, ime se obezbeuje kon-
stantna vrednost podeoka po celoj skali. Kod digitalnih
skala vrednost podeoka odgovara razlici dve susedne na-
jmanje brojke koje se skokovito pojavljuju na ekranu.
Do n j a g r a n i c a me r e n j a je najmanja mera koja se
moe odrediti merilom.
Go r n j a g r a n i c a me r e n j a je najvea mera koja se
moe odrediti merilom.
Ob l a s t p r i me n e je razlika izmeu gornje i donje gra-
nice merenja merila. Sastoji se od oblasti pokazivanja ska-
le, odnosno oblasti merenja i oblasti pomeranja podeljivog
mernog pipka.
Ob l a s t p o k a z i v a n j a s k a l e je ukupna merna veliina
koja se moe oitati na skali i odreena je donjom i gorn-
jom granicom oitavanja.
Ob l a s t me r e n j a je ona oblast u kojoj se vrednosti oi-
tavaju sa utvrenom tanou. To znai da greke merenja
u toj oblasti ostaju manje od maksimalnih dozvoljenih
vrednosti. Oblast merenja je obino jednaka oblasti po-
kazivanja skale.
Ob l a s t p o me r a n j a p o d e l j i v o g me r n o g p i p k a
je uslovljena konstrukcijom. Podeavanje tog pipka za
odreeni merni zadatak se vri pomou merila vee tanosti
2
ili etalona tako, da kazaljka pokazuje nulu. Ako merilo nije
snabdeveno podeljivim pipkom, ova oblast je ravna nuli.
Pr a z a n h o d je mogunost pomeranja mernog pipka iz-
van oblasti pokazivanja skale.
Os e t l j i v o s t (e) predstavlja odnos relativnog pomeranja
kazaljke ili skale prema stvarnoj promeni merne veliine,
koja je izazvala to relativno pomeranje. Osetljivost je oso-
bina koja govori o sposobnosti reagovanja merila na
promenu merne veliine. Kod vee osetljivosti, oitavanje
je tanije. Osetljivost se moe matematiki izraziti na sle-
dei nain (a - veliina podeoka skale, c - vrednost podeoka
skale):
e = a / c (1.02a)
Primer: Kolika je osetljivost mernog sata, ako je veliina
podeoka skale: a=1 mm, a vrednost podeoka: c=10 m ?
Reenje: e = a / c = 1 / 0,010 = 100
Ko d p o l u n i h me r i l a , osetljivost je jednaka prenos-
nom odnosu:
e = R / L (1.02b)
gde je: R - vei krak poluge, L - manji krak poluge.
Ako se izjednae desne strane jednaina (1.02), dobija se: a
/ c = R /L, pa e vrednost podeoka biti:
c = a ( L / R ). (1.03)
Primer: Kolika je vrednost podeoka skale minimetra (vrsta
polunog komparatora) kod kojeg je veliina podeoka skale
- a = 1 mm, veliina veeg kraka poluge - R = 100 mm, a
manjeg - L = 0,5 mm?
Reenje: c = a( L / R )=1( 0,5 / 100 )= 0,005 mm = 5 m.
Po s t o j a n o s t me r i l a je osobina merila da sauva svoje
metroloke karakteristike tokom dueg vremena.
Ra d n i v e k me r i l a je kalendarsko vreme eksploatacije
merila do granine istroenosti koja je odreena tehnikim
propisima, odnosno do zastarelosti.
Me r n a s i l a je sila koja priljubljuje mernu povrinu me-
rila uz merni predmet. U zavisnosti od konstrukcije merila,
ona potie od dejstva opruge ili gravitacije. Njena vrednost
moe biti konstantna ili promenljiva u mernoj oblasti. Radi
odreivanja uticaja na rezultate merenja, potrebno je poz-
navati njene ekstremne vrednosti.
Me r n i p r i t i s a k se javlja na dodirnim povrinama me-
rila i mernog predmeta, a izazvan je dejstvom merne sile.
Vrednost tog pritiska je ravna koliniku merne sile i veli-
ine povrina u dodiru.
Od s t u p a n j e me r n i h p o v r i n a o d r a v n o s t i i
p a r a l e l n o s t i utie na kvalitet merila, jer prouzrokuje
pojavu odreenih greaka merenja.
1.4. FAKTORI KOJI UTIU NA REZUL-
TAT MERENJA
1.4.1. Greke merenja
Greka koja nastaje u toku merenja je sloena greka. Ona
se sastoji iz niza parcijalnih greaka koje su prouzrokovane:
konstrukcijom, izradom i montaom merila,
grekama badarenja,
uticajima okoline,
linim osobinama operatora (merioca, kontrolora) i
dejstvom merne sile
Uk u p n a g r e k a je ustvari razlika izmeu stvarne i na-
zivne mere.
M = M
st
- M
n
(1.04)
gde je:
M - greka merenja,
M
st
- stvarna mera,
M
n
- nazivna (nominalna) mera.
Re l a t i v n a g r e k a je jednaka odnosu ukupne greke i
nazivne mere.
n
n st
n
r
M
M M
M
M
M

= (1.05)
Pr o c e n t u a l n a g r e k a je relativna greka, izraena u
procentima.
100
M
M M
100 M M
n
n st
r %

= = (1.06)
Najvaniji princip merenja je postavio prof. Ernst Abe
(Abbe) 1893.g. koji je poznat pod imenom Ab e o v p r i n -
c i p (ili komparatorski princip) mer enj a koji glasi: merni
predmet se mora nalaziti u produetku merne skale. Ve
pri konstrukciji merila treba teiti da se ispuni ovaj uslov,
koji je ematski prikazan na slici 1.03.

Slika 1.03. ematski prikaz Abeovog principa merenja
Greke koje utiu na rezultat merenja, mogu biti:
stalne (sistematske) i
sluajne (nesistematske)
1.4.1.1. Stalne greke
U toku merenja, pri datim okolnostima, stalne greke se u-
vek javljaju na isti nain i imaju istu veliinu i predznak.
Njihovi uzroci se mogu utvrditi i zbog toga se te greke
mogu i odkloniti, uglavnom raunskim putem. Veina stal-
nih greaka se odreuju pri laboratorijskim uslovima, pri-
menom drugog merila i drugog naina merenja. Stalne
greke koje se najee pojavljuju su sledee:
greke merila,
line greke i
3
greke usled uticaja okoline.
1.4.1.1.1. Greke merila
Na pojavu i veliine ovih greaka, najvie utiu:
konstrukcija merila,
netanost poloaja mernih povrina,
netanosti izrade (tolerancije) elemenata merila,
netanosti merne skale,
istroenost pojedinih delova, uglavnom mernih
povrina u toku eksploatacije,
paralaksa,
dejstvo merne sile,
veliina mernog pritiska,
odstupanje mernih povrina od ravnosti i paralelnosti,
promena smera merenja i
nepridravanje Abeovog principa merenja (ima najvei
uticaj).
Ko n s t r u k c i o n e g r e k e me r i l a potiu od same ki-
nematike ureaja, uglavnom zbog oblika poluga i ostalih
prenosnih elemenata. U konstukcione greke spadaju jo i
greke izazvane zazorima u voicama i leitima.
Ne t a a n p o l o a j me r n i h p o v r i n a prouzrokuje
odreene greke u merenju koje se geometrijski lako mogu
definisati. Pri tome potrebno razlikovati merila:
sa mernim pipkom (vretenom) i
sa paralelnim mernim povrinama.
Neparalelnost mernih povrina se moe javiti napr. kod
pominog merila. Ako je zazor izmeu lenjira i klizaa
preveliki (bilo zbog netanosti izrade, bilo zbog istroe-
nosti), projeciranje mere na skalu nee biti upravno. Zbog
otvaranja kljunova, dobie se manja mera od stvarne (slika
1.04). Zbog malih uglova moe se uzeti: tg
rad
, pa e
veliina greke biti:
= =
)
x xtg M M M (1.07)

Slika 1.04. Greka usled neparalelnosti mernih povrina
Sli ne greke izaziva i odst upanj e mer ne povr i ne
od r avnost i .
Ne t a n o s t i z r a d e elemenata merila je neizbena, s
obzirom da se ne moe postii apsolutno tana mera, ali se
u ovu grupu izvora greaka ubraja i netanost etalona, ko-
rienog za badarenje merila.
I s t r o e n j e me r n i h p o v r i n a merila u toku eks-
ploatacije je normalna pojava. Maksimalna dozvoljena
vrednost te istroenosti je odreena za svako merilo, posle
ega se merne povrine moraju zameniti (ako je to izvod-
ljivo), odnosno, merilo se odstranjuje iz upotrebe. Kod sav-
remenih merila, merne povrine su izraene od tvrdog
metala, to mnogostruko uveava radni vek tih mernih po-
vrina u odnosu na eline elemente.
Pa r a l a ks a utie najvie
na tanost oitavanja. Ona
se javlja u sluaju kada
nisu dve skale (osnovna i
nonijus) merila, odnosno,
merna skala 1 i kazaljka 2
u istoj ravni, i ako pravac
oitavanja nije upravan na
ravni skale. Veliina te
greke zavisi od ugla oi-
tavanja i od meusobnog
rastojanja
dve
skale (t),
odnosno, skale i kazaljke Slika 1.05. Paralaksa
(sl.1.05.).
=
)
t tg t h (1.08)
Greka usled paralakse se moe smanjiti, odnosno odstran-
iti:
dovoenjem dve skale u jednu ravan, kao to pokazuje
slika 1.06.
upravnim oitavanjem.
a) b)

Slika 1.06. Odklanjanje greke oitavanja usled
parlakse (b), dok slike (a) pokazuju ista merila
pre rekonstrukcije.
Kod nekih mernih instrumenata (uglavnom elektrinih) u
ravni merne skale, ili neposredno iza nje je postavljeno og-
ledalo koje omoguuje oitavanje bez paralakse, jer kod
oitavanja se lik kazaljke u ogledalu ne sme videti.
Prisutnost me r n e s i l e je potrebna kod merenja, da bi se
merne povrine merila priljubile uz merni predmet bez za-
zora, odstranivi eventualno prisutnu mast ili ulje. Njena
veliina ne sme da prekorai jednu odreenu vrednost, da
4
ne bi izazvane deformacije postale plastine. Kod tanijih
merenja ove deformacije svakako treba uzeti u obzir.
Kod veina mehanikih merila, p r o me n o m s me r a
me r e n j a menja se i oitana vrednost na merilu. To znai,
da nije svejedno, da li se merna povrina merila pribliava
mernom predmetu sa manjih ili sa veih vrednosti. Razlike
u oitavanju se javljaju usled postojanja unutranjih zazora
izmeu pokretnih elemenata merila i promene veliine i
smera otpora klizanju (sile trenja) izmeu njih, zbog
razliitih vrednosti merne sile i zbog promene debljine sloja
maziva izmeu pokretnih elemenata. Greke usled promene
smera merenja se mogu odkloniti istim nainom upotrebe
merila kod postavljanja i kod merenja. Kod odreivanja
veliine ove greke, treba izvriti vei broj merenja u oba
smera i izraunati razliku izmeu srednjih vrednosti.
Ne p r i d r a v a n j e Ab e o v o g p r i n c i p a me r e n j a
najvie utie na ukupnu greku merila, ali je to u veini
sluajeva posledica same konstrukcije merila.
1.4.1.1.2. Line greke
Line greke operatora potiu od njegovih linih osobina:
fiziolokih osobina oiju,
umenosti procenjivanja,
umora,
napetosti (nervnog stanja) i
uvebanosti.
Pre postavljanja neke osobe na mesto operatora (kontrolo-
ra), potrebno je ispitati njene fizioloke osobine, zahtevane
za uspeno obavljanje zadataka u vezi sa merenjem.
Umenost procenjivanja
manjih delova osnovne ve-
liine podeoka skale je vrlo
vana osobina u pogledu
tanosti oitavanja izmere-
ne veliine. Najvee greke
kod procenjivanja se jav-
ljaju kod 0,2 i 0,8 vrednosti
podeoka, a najmanja kod
0,5 , kako to slika 1.07.
pokazuje.
Obavljanje mernih zadata-
ka zahteva ei (aktivan)
odmor radi odlaganja poja-
ve umora. Napete osobe treba osloboditi zadataka u vezi sa
merenjem do stabilizacije njihovog nervnog stanja. Po-
etnicima treba davati lake zadatke, i postepeno ih uvesti u
sve komplikovanija merenja, kod kojih ve vrlo vanu ulo-
gu igra verziranost.
1.4.1.1.3. Greke usled uticaja okoline
Od spoljnih faktora, na rezultat merenja najvie utiu:
temperetura,
vlanost vazduha,
praina i
potresi.
Od ovih faktora najvaniji je u t i c a j t e mp e r a t u -
r e , odnosno, promena temperature, kako mernog predmeta,
tako i merila. Ovaj uticaj treba uzeti u obzir ak i kod
jednostavnijih (manje tanih) merenja. Promena temperatu-
re povlai sa sobom promenu dimenzija predmeta. Meuna-
rodno je usvojena osnovna temperatura prilikom merenja,
ija vrednost iznosi: t
o
= 20
o
C. Sva merila su pripremljena
za upotrebu na toj temperaturi i propisane mere radnih
predmeta treba da se ostvare na toj temperaturi.
Promena iste duine predmeta, izraenih od razliitih mate-
rijala usled iste promene temperature je razliita i zavisi od
vrednosti koeficijenta linearnog toplotnog irenja materijala
- . Ta promena je:
t l l = (1.09)
gde je:
l - promena duine u mm,
l - duina na osnovnoj temperaturi u mm,
- koeficijent linearnog toplotnog irenja materijala po-
smatranog predmeta,
t - razlika temperature u odnosu na osnovnu.
o
t t t = (1.10)
Poeljno je da se merenje vri na osnovnoj temperaturi da
ne bi dolo do greke usled temperaturskih promena. Ako
to nije izvodljivo, potrebno je poznavati temperaturu mer-
nog predmeta i merila, kao i njihove materijale, odnosno
koeficijente linernog toplotnog irenja, i izvriti korekciju.
Merenje na temperaturi, razliitoj od osnovne, bez korekci-
je je mogue samo u sluaju, ako je temperatura mernog
predmeta i merila ista, i ako su izraeni od istog materijala,
odnosno, ako im koeficijenti linearnog toplotnog irenja i-
maju istu vrednost.
osnovna podela
Slika 1.07. Greke
procenjivanja
Ako se meri na temperaturi razliitoj od osnovne, korekcija
se vri na sledei nain.
K l l
t to
= (1.11)
gde je:
l
to
- vrednost duine na osnovnoj temperaturi t
o
,
l
t
- vrednost duine na temperaturi t,
K - vrednost korekcije koja u optem sluaju (kada t
p
t
m

i
p

m
) iznosi:
K = l
t
(
p
t
p
-
m
t
m
) (1.12)
gde je:
l
t
- vrednost duine na tempereturi t,

p
- koeficijent linearnog toplotnog irenja mernog pred-
meta,
t
p
- temperaturska razlika mernog predmeta,

m
- koeficijent linearnog toplotnog irenja merila,
t
m
- temperaturska razlika merila.
Pr i me r : Odreivanje neke mere izvreno je slogom upo-
rednih merki i utvreno je:
l
t
= 250,020 mm
t
m
= 21
o
C
m
= 11,5.10
-6
mm/mm
o
C
t
p
= 22
o
C
p
= 18,0.10
-6
mm/mm
o
C
Odrediti vrednost mere na osnovnoj temperaturi.
5
Reenje: Temperaturske razlike su:
t
m
= t
m
- t
o
= 21 - 20 = + 1
o
C
t
p
= t
p
- t
o
= 22 - 20 = + 2
o
C
Vrednost mere na osnovnoj temperaturi, prema (1.11)
l
to
= l
t
- K
Korekcija na osnovu (1.12)
K = l
t
(
p
t
p
-
m
t
m
) =250,020 ( 18,0.2 - 11,5.1) 10
-6
=
0,006125 0,006 mm
l
to
= 250,020 - 0,006 = 250,014 mm
Predhodni zadatak se moe formulisati i na sledei nain:
Nazivna mera je: l
to
= 250 mm. Na temperaturi t je na-
ena razlika l
t
= + 20 m. Odrediti vrednost razlike na
osnovnoj temperaturi t
o
= 20
o
C. Ostali podaci se ne me-
njaju.

Reenje:
l
to
= l
t
- K
K = 250 (18,0.2 - 11,5.1) 10
-6
= 0,006125 0,006 mm =
= 6 m
l
to
= 20 - 6 = 14 m
Znai: dobijeni rezultat je identian sa predhodnim.
Vrednost koeficijenta linearnog toplotnog irenja za naj-
ee primenjivane materijale u mainogradnji, date su u
tablici 1.02.
Tablica 1.02. Vrednost koeficijenta linearnog toplotnog
{irenja za neke materijale u mm/mmK
Materijal . 10
-6
Materijal . 10
-6

elik 11,5 Mesing 18,4
Cr - elik 10,0 Olovo 29,2
Ni - elik 12,0 Liveno gvoe 10,4
Aluminijum 23,8 Vidija 5,3
Dur-aluminijum 23,5 Jena staklo,normal 8,0
Bronza 17,5 Jena staklo - 20 4,8
Srebro 19,5 Kvarcno staklo 0,5
Bakar 18,5 Tvrda guma 77,0
Re l a t i v n a v l a n o s t v a z d u h a prilikom merenja tre-
ba da iznosi oko 55 % (50...60), pri atmosferskom pritisku
101324 Pa (760 mmHg stuba)
Pr a i n a koja dospeva izmeu povrine mernog predmeta
i merne povrine merila prouzrokuje dobijanje vee vred-
nosti merenja od stvarne. Zbog toga, te povrine moraju biti
dobro oiene pre merenja. Prostorija u kojoj se vri mere-
nje, po mogunosti treba da bude klimatizovana i da u nju
dospeva filtrirani vazduh.
Po t r e s i koji potiu od proizvodnih hala ili iz drugih iz-
vora (eleznika pruga i sl.), vrlo negativno utiu na ceo tok
merenja kao i na krajnji rezultat merenja. Imajui u vidu to,
prostorije za merenje potrebno je locirati na veoj udalje-
nosti od izvora potresa i na odreeni nain izolovati ih od
tih smetnji.
Ukupna veliina stalnih greaka se dobija algebarskim sa-
biranjem veliina parcijalnih stalnih greaka:

=
=
n
1 i
i , st st
M M (1.13)
Ovom veliinom treba korigovati izmerenu vrednost.
1.4.1.2. Sluajne greke
Moe se uoiti da kod ponovljenih merenja istog mernog
predmeta, uvek se dobijaju razliiti rezultati, ako je merilo
dovoljno osetljivo. Ova pojava se naziva rasipanjem rezul-
tata merenja i posledica je sluajnih greaka. Izvori slu-
ajnih greaka su:
variranje vrednosti otpora klizanju (sile trenja) izmeu
pokretnih elemenata merila, u malim vremenskim in-
tervalima,
mali promenljivi uticaji okoline koji se ne mogu re-
gistrovati,
mala meusobna pomeranja elemenata merila usled
zazora,
male temperaturske promene koje se ne mogu izmeriti,
opadanje i variranje panje operatora.
Zbog postojanja sluajnih greaka, jedno merenje ne daje
pouzdani rezultat, pa po pravilu treba izvriti vei broj me-
renja i izraunati aritmetiku sredinu (srednju vrednost) iz-
merenih veliina, ime se uticaj sluajnih greaka moe
znatno smanjiti (ovo ne vai za stalne greke, ali se njihov
uticaj odklanja algebarskom korekcijom).
Taniji rezultati se dobiju raunom verovatnoe.
2. POMONI PRIBOR
Elementi pomonog pribora imaju zadatak da pozicioniraju
merne predmete i da ih odravaju u potrebnom, nepro-
menjenom poloaju za celo vreme merenja. Na taj nain oni
omoguuju sigurnije i preciznije merenje. Od tih elemenata
najee se primenjuju:
ploe,
prizme za oslanjanje,
iljci i trnovi,
kontrolni lenjiri,
merni blokovi i
drai merila.
2.1. PLOE
Imaju zadatak da obezbede ravnu baznu povrinu za mere-
nje. Prilikom merenja, merni predmet i merilo, odnosno,
dra merila se postavljaju na tu plou. Postoje dve vrste
ploa:
tuir ploe za merenje u radionicama i
merne ploe za merenje u laboratorijumima.
Tuir ploe (sl.2.01a) se izrauju od livenog gvodja sa la-
meliranim grafitom. Merna povrina se oblikuje rendisa-
njem, odnosno dubljenjem ili glodanjem i nakon toga gre-
banjem (brusiti se ne sme). Veliina im se kree od 160 x
100 do 2000 x 1000 mm. Merne povrine mogu biti ravne
ili sa T - lebovima. Vee ploe treba da se oslanjaju u tri
6
take, radi lakeg dovoenja merne povrine u vodoravan
poloaj. Ako nisu u upotrebi, treba ih tankim slojem masti
namazati i zatititi pokrivaem od drveta.
Merne ploe (sl. 2.01b) su izraene od granita i imaju
znatne prednosti u odnosu na prethodnih:
nemaju unutranje napone pa se ne deformiu,
tvre su od livenog gvoa i imaju dui radni vek,
ne mogu se magnetisati i ne provode struju,
ne korodiraju i
odravanje im je vrlo jednostavno.

Slika 2.01. Tuir ploa (a) i merni sto (b)
Imaju pravougaoni ili kvadratni oblik, do duine 2500 mm.
Mogu biti ravne ili sa T - lebovima. Vee ploe su obliko-
vane kao stolovi. Merne povrine moraju biti bruene i le-
povane.
2.2. PRIZME ZA OSLANJANJE
Primenjuju se za oslanjanje i pozicioniranje mernih pred-
meta cilindrinih oblika, kada povrina omotaa tih tela
predstavlja bazu za merenje. lebovi prizme se obino iz-
rauju sa uglom od 90; 108 i 120
o
.
Postoje razliiti tipovi prizmi, od kojih slika 2.02. prika-
zuje najvie primenjivane.
a) b) c) d)

Slika 2.02. Prizme za oslanjanje
Prizme sa stezaem (sl.2.02a) se primenjuju u parovima za
oslanjanje mernih predmeta malih dimenzija. Ugao lebova
je 90
o
i nalaze se na suprotnim stranama prizme.
Dugake prizme (sl.2.02b) se primenjuju za oslanjanje du-
ih mernih predmeta. Uglavnom se izrauju u duinama od
100; 150; 200 i 250 mm.
Unakrsne prizme (sl.2.02c) se primenjuju u parovima. Je-
dan blok sadri etiri leba od po 90
o
, razliitih irina.
Magnetne prizme (sl.2.02d) se izrauju sa uglom leba od
90

i 120
o
. U telu prizme se nalazi jedan jak permanentni
magnet. U zatvorenom poloaju magnetne linije prolaze
kroz merni predmet i oslonu povrinu, ime obezbeuju je-
dan celoviti zatvoreni sistem. Ako se dugme okrene u polo-
aj otvoreno, magnetne sile se zaokrenu za 90
o
i zatvaraju
se kroz vazduh, ime prestaje priljubljivanje izmeu priz-
me, mernog predmeta i oslonca. Merni predmeti se postav-
ljaju u prizmu u poloaju magneta otvoreno, pa se mag-
net posle zatvara.
2.3. ILJCI I TRNOVI
iljci se koriste za prihvatanje mernih predmeta tipa osovi-
na kada se baza merenja poklapa sa osom predmeta. Postoji
vie vrsta iljaka i svi se primenjuju u parovima. Merni
predmet se postavlja izmeu iljaka, koji se fiksiraju u
drau. Na taj nain je omogueno odreivanje mera mer-
nog predmeta, kao i njegova kontrola u pogledu krunosti i
koaksijalnosti.
Jedan od tipova iljaka je prikazan na sl.2.03a koji pripada
standardnom priboru mernog mikroskopa. Na jednom kraju
je izraen iljak ugla konusa 60
o
, a na drugom konusni
otvor, ugla takoe 60
o
. Na taj nain je omogueno merenje
predmeta, izraenih sa sredinim gnezdom, ili sa konusnim
zavretkom.
Na sl.2.03b je prikazan konusni trn sa unutranjim konu-
som, a na sl.2.03c sa iljkom. Primenjuju se kod mernih
predmeta sa glavinom. Prenik ovih trnova se bira na taj
nain, da on obezbeuje zaglavljivanje mernog predmeta na
sredini trna, pa se posle trn, zajedno sa mernim predmetom,
prihvata izmeu iljaka.

Slika 2.03. iljci i konusni trnovi
iljci i trnovi moraju biti izraeni veoma tano, da ne bi
njihove greke bitno uticale na rezultat merenja.
2.4. KONTROLNI LENJIRI
Ovi lenjiri se izrauju od legiranog elika, izloenog ve-
takom starenju. Merne povrine su otvrdnute i fino brue-
ne. Slue za kontrolu pravosti i ravnosti povrina mernih
predmeta, eventualno za uporedno merenje. Postoje lenjiri
sa otricom i lenjiri sa irokom mernom povrinom.
Lenjiri sa otricom mogu biti sa :
jednom otricom, - to su noasti lenjiri (sl.2.04a),
tri otrice, - trouglasti (sl.2.04b) i
etiri otrice, - etvorouglasti (sl.2.04c)
Lenjiri sa otricom se primenjuju kod metoda kontrole po-
mou svetlosnog procepa. Noasti lenjiri se izrauju u du-
inama od 75...500, trouglasti od 100...500, a etvorouglasti
od 150... 1000 mm.
Lenjiri sa irokom mernom povrinom izrauju se u obliku:
pravougaonog poprenog preseka, duina od 500..
..1500 mm (sl.2.04d) i
sa dvostrukim T - profilom, duina od 2000...5000 mm
(sl.2.04e).
7


Slika 2.04. Kontrolni lenjiri
2.5. MERNI BLOKOVI
Merni valjak (slika 2.05a), merni stub (slika 2.05b) i merni
blokovi (slike 2.05c, d, e, f) slue za kontrolu upravnosti.
Imaju dve merne povrine, fino grebane koje meusobno
zaklapaju prav ugao.


Slika 2.05. Merni blokovi
Prilikom kontrole merni predmet se postavlja na mernu ili
tuir plou, a merni blok se prislanja uz predmet. Upravnost
se ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa.
Merni blokovi na sl.2.05c se koriste kod veih predmeta i
za oslanjanje, kada slue i kao pomone baze. Blokovi na
sl.2.05e i f su snabdeveni T-lebovima, odnosno elipsastim
otvorima koji omoguuju privenje predmeta, ako je to
potrebno.
2.6. DRAI MERILA
Drai su potrebni kod primene komparatora, radi obezbe-
enja njihovog vrstog poloaja u toku merenja. Drai o-
moguuju podizanje, sputanje, zakretanje i pribliavanje
komparatora mernom predmetu, u zavisnosti od potrebe.
Postoje vie tipova.
Na sl.2.06. prikazan je univerzalni dra lakog (a) i tekog
(b) tipa. Sastoje se od postolja 1 i stuba 2 po kome se moe
okretati u horizontalnoj ravni i visinsko pomerati ogrlica 3.
Ona prihvata stoer 5, iji poloaj se fiksira pritezanjem
zavrtnja 4. Na kraju stoera se nalazi raseeni steza 6 u
koji se postavlja merilo koje se pritezanjem zavrtnja 7
fiksira u eljenom poloaju. Stub se moe u lebu postolja
pomerati, pa se uvruje u potrebnom poloaju navrtkom
(zavrtnjem) 8.
a)
b)
1
1
2
2
3
4 5
6
7
8
8

Slika 2.06. Univerzalni dra merila, laki (a)
i teki (b)
Precizni drai merila su prikazani na sl.2.07.,gde se vidi
dra sa navojnim stubom 3 koji je postavljen upravno na
postolju 1. Na postolju se nalazi sto 2 za prihvatanje mer-
nog predmeta. Neki tipovi imaju izmenljive stolove, prila-
goene oblicima mernih predmeta. Po stubu se vertikalno
pomera konzola 4 posredstvom navrtke 5. Fiksiranje kon-
zole u eljenom poloaju se vri pomou zavrtnja 6. Na
kraju konzole se nalazi otvor za prihvatanje merila, pre-
nika vodee aure 8 ili 28 mm. vrst poloaj merila obez-
beuje zavrtanj 7.
a) b)
1
3
2
4
5
6
7
6
1
8

Slika 2.07. Precizni drai merila
Slika 2.07b prikazuje precizni dra kod kojeg se visinsko
podeavanje vri spregom zupanice koja je ugraena u
stub i zupanika 6. Merilo se fiksira zavrtnjem 8. Otvor za
prihvatanje merila ima prenik 8 ili 28 mm, a izabere se na
osnovu veliine prenika vodee aure komparatora.













8
I I P O G L A V L J E
MERENJE DUINA
3. JEDNOSTRUKA MERILA
3.1. UPOREDNE MERKE
Uporedne merke u veini sluajeva su prizmatinog oblika.
Imaju dve, meusobno paralelne merne povrine, ije
rastojanje daje nazivnu meru na temperaturi od 20
o
C. Po-
preni presek im je pravougaoni. U nekim sluajevima ko-
riste se merke cilindrinog oblika, prenika 20 mm.
Uporedne merke su najtanija merila koja se upotrebljavaju
u mainogradnji. Pored merenja i kontrole duinskih mera,
primenjuju se jo i za kontrolu i podeavanje drugih merila.
Materijal im je najee legirani elik koji je otporan na
habanje i koroziju. Kaljen je i odputen na 62...70 HRC. Za
specijalne svrhe merke se mogu izraivati i od tvrdog
metala ili kvarcnog stakla. Svi materijali moraju imati
sposobnost za poliranje. Kod takvih povrina i posle
mehanikog ienja ostane tanak film maziva, to je ne-
ophodno za rastavljanje merki bez oteenja, ako su bile
ranije sastavljene u slog. Od tvrdog metala se obino prave
samo zatitne merke, debljine 1 ili 2 mm, koje se po-
stavljaju na krajeve slogova merki U nekim sluajevima
merke su obloene tvrdim metalom. Kvarcno staklo ima
vrlo mali koeficijent linearnog toplotnog irenja i zbog toga
mu je toplotna dilatacija zanemarljivo mala.
Na osnovu ostvarenih odstupanja mera i oblika mernih po-
vrina, merke se razvrstavaju u pet klasa tanosti: 00; 0; 1;
2; i 3.
00 i 0 klasa tanosti: koriste se za regulisanje maina za
merenje, preciznih komparatora i drugih tanijih me-
rila, kao i za kontrolu etalona merila,
1 klasa tanosti: koriste se za kontrolu kontrolnika me-
rila,
2 klasa tanosti: koriste se za podeavanje radionikih
merila,
3 klasa tanosti: koriste se za podeavanje maina alat-
ki i pri izradi pribora i merila manje tanosti.
Uporedne merke se nabavljaju u garniturama. Razne firme
proizvode garniture sa razaliitim brojem merki, ali je sva-
ka garnitura sastavljena od nizova merki u kojima je skok
mera (razlika mera izmeu susednih merki u nizu) kon-
stantne veliine. Ako ne postoji merka za kontrolu neke
duine, kombinacijom pojedinih merki iz garniture, uvek se
moe sastaviti slog eljene mere. Treba teiti da se mera
ostvari sa moguim najmanjim brojem merki, jer to obez-
beuje neto veu tanost, vreme sastavljanja sloga je krae
i habanje merki je smanjeno. to je garnitura vea, eljena
mera se po pravilu moe ostvariti sa sve manjim brojem
merki.
Tablica 3.01. sadri garnituru uporednih merki 0 klase ta-
nosti Karl Cajs od 86 komada.
Tablica 3.01. Garnituru uporednih merki Karl Cajs
Komada Skok mera Min.mera Maks.mera
9 0,001 1,001 1,009
49 0,01 1,01 1,49
19 0,5 0,5 9,5
9 10 10 90
Uporedne merke se uvaju u kutijama. Merne povrine u-
vek moraju biti tanko namazane medicinskim vazelinom.
Pre upotrebe treba ih dobro oistiti istim lanelnim plat-
nom, jelenskom koom i na kraju mekanom etkicom. U-
potreba hemijskih sredstava nije dozvoljena. Operator uvek
treba da koristi tanke konane rukavice, a merke treba da
hvata specijalnim hvataem (sl.3.01).

Slika 3.01. Hvatanje sloga merki
Kod sastavljanja slogova, krajevi merki se priljube pod ma-
lim uglom, pa se slepljivanje izvri klizanjem i zaokreta-
njem pod malim pritiskom (sl.3.02a). Kod rastavljanja,
merke se zaokrenu unakrsno, pa se lome preko zaobljene
ivice (sl.3.02b).
a) b)

Slika 3.02. Sastavljanje (a) i rastavljanje merki (b)
Kod sastavljanja slogova, odabiranje merki uvek treba po-
eti od najmanjih vrednosti, jer to obezbeuje primenu mi-
nimalnog broja merki iz raspoloive garniture.
Primer: Sastaviti slog merki za duinu 86,965 mm, koristei
garnituru od 86 lana.
Reenje: Postupak nalaenja potrebnih merki iz Cajsove
garniture od 86 lanova je sledei:
Prvo se uzima merka, ija je tanost odredjena sa 5/1000
mm. To je merka nazivne mere 1,005 mm. Ova veliina se
oduzima od traene duine: 86,965 - 1,005 = 85,96 mm.
Sada se uzima merka koja sadri meru od 6/100 mm, po
mogustvu tako, da ostatak u desetinama bude merljiv po-
mou neke postojee merke. Bira se merka nazivne veliine
1,46 mm koja se oduzima od 85,96 mm: 85,96 - 1,46 = 84,5
mm. Oigledno je da se ostatak moe ostvariti zbirom mer-
ki 4,5 i 80 mm. Znai: 84,5 - 4,5 = 80 - 80 = 0.
Kontrola: 1,005 + 1,46 + 4,5 + 80 = 86,965 mm
3.2. GRANINA MERILA
Ova grupa obuhvata veliki broj raznovrsnih merila kojima
se kontroliu granine veliine tolerisanih mera. Primenjuju
se u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Graninim merilima
se ne mogu odrediti same mere, ni njihova odstupanja od
nazivne vrednosti, ve samo, da li se ostvarena mera nalazi
u granicama tolerancije. Ako jeste, mera je dobra, u protiv-
9
nom je loa. Zbog toga ova merila se uvek izrauju sa dva
elementa za merenje, kod manjih merila zajedno, dok kod
veih odvojeno, pa se ona koriste u parovima. Dobra gra-
nina mera se kontrolie stranom IDE, dok se loa granina
mera odreuje stranom NE IDE. Strana NE IDE uvek se
obeleava crvenom bojom.
Kod oblikovanja mernih elemenata graninih merila, pot-
rebno je ispuniti Tajlorov (Taylor) princip merenja. Na os-
novu toga, stranom IDE, pored dunskih mera, istovremeno
se kontrolie i oblik, tj. cela povrina naleganja, dok se stra-
nom NE IDE posebno kontrolie svaka veliina.
Upotreba graninih merila je veoma ekonomina, jer je vre-
me kontrole relativno kratko, a kontrolu mogu da vre i pri-
uene osobe.
U daljnjem izlaganju bie rei samo o graninim merilima,
kojima se kontrolie ispravnost krunih otvora i elemenata
tipa osovina, izraenih sa tolerancijama po ISO sistemu.
Materijal za izradu mernih elemenata ovih merila je legirani
elik ili elik za cementaciju.Kale se i odputaju na ~ 62
HRC. Ako se merne povrine tvrdo hromiraju, merila se
mogu izraditi i od manje kvalitetnog elika. Tvrdo hromi-
rane povrine imaju oko 5 puta dui radni vek od kaljenih
elika. Posle istroenja ponovo se mogu hromirati i dovesti
do ispravne mere. Nisu podloni koroziji. Merne povrine
se mogu izraivati i od tvrdog metala. Radni vek ovih me-
rila moe da bude i 50 puta dui u odnosu na kaljeni elik.
Za izradu graninih merila moe se primeniti i specijalno
staklo, tvre od obinog koji ima znatne prednosti u odnosu
na elik:
jevtiniji su,
otporniji su na habanje,
laki su,
ne deformiu se i odravaju izraenu meru,
ne korodiraju, pa zbog toga ne zahtevaju nikakvo o-
dravanje,
ako padnu i ostanu itava, mogu se dalje upotrebiti bez
kontrole, dok se elina moraju prekontrolisati zbog
moguih deformacija.
Na osnovu namena, granina merila mogu biti izraena
kao:
radionika,
prijemna i
kontrolna (reviziona ili protumerila)
Sva merila se izrauju sa vrlo strogim tolerancijama, u za-
visnosti od tolerancije kontrolisanog predmeta.
Radionika merila slue za kontrolu radnih predmeta u pro-
cesu proizvodnje od strane radnika.
Prijemna merila slue za prijem gotovih radnih predmeta.
Koriste ih lanovi fabrike kontrole i predstavnici naruio-
ca. Ova merila se ne izrauju, ve se istroena radionika
merila koriste kao prijemna, kod kojih se dodatak za tro-
enje istroio za 2/3 svoje vrednosti.
Kontrolna (reviziona) merila slue za kontrolu radionikih
merila, radi odreivanja tanosti kod novih i istroenosti
kod upotrebljavanih. Reviziona merila postoje samo u grupi
merila za kontrolu spoljnih mera (ravi) i to u obliku epa.
3.2.1. Granina merila za kontrolu krunih
otvora
Granina merila za kontrolu krunih otvora imaju oblik e-
pa. Izrauju se kao radionika i prijemna merila. Stranom
IDE kontrolie se donja granina mera. Ako taj ep ne ulazi
u otvor, predmet se podvrgava doradi. Ako ep IDE pod
dejstvom sopstvene teine ulazi u otvor, dok strana NE IDE
ne ulazi, mera je dobra. Stranom NE IDE kontroloe se loa
granina mera, pa ako taj ep ulazi u otvor, predmet se od-
bacuje kao kart. Kod ovih merila ne sme se upotrebiti ve-
lika sila, jer to moe izazvati deformacije, pa merni pred-
meti mogu biti pogreno ocenjeni. Kod vrlo velikih merila
ve i sama teina moe izazvati deformacije, pa se kod njih
upotrebljavaju protivtegovi za smanjenje dejstva sopstvene
teine. Takva merila u toku vrenja kontrole, moraji biti o-
kaeni.
Oblik i duinske mere epova zavise od veliine prenika a
odreene su standardima. Kod manjih vrednosti (do 50
mm) imaju oblik specijalnih cilindrinih ivija. epovi NE
IDE se izrauju u dva oblika. Oblik C je cilindrian, dok
je oblik S sa smanjenom cilindrinom povrinom
(sl.3.03). Drugi kraj epova je izraen je u vidu konusa 1:50
i utiskuje se u drku, koja je okrugla i nareckana, ili esto-
strana. Ova merila za mere od 1...50 mm, mogu biti
dvostrana, to znai da se na jednoj drci nalaze oba merna
elementa, strana IDE i strana NE IDE; ili jednostrana, po-
sebno strana IDE i posebno strana NE IDE.
C
S

Slika 3.03. Dvostrano granino merilo za rupe
Za kontrolu mera od 40...65 mm primenjuju se dvostrana
merila, kod kojih se epovi privruju zavrtnjem na drku
(sl. 3.04.).


Slika 3.04. Dvostrano merilo za mere od 40...65 mm
3.2.2. Granina merila za kontrolu osovina
krunog poprenog preseka
Granina merila za kontrolu osovina ili slinih elemenata
krunog poprenog preseka, imaju uglavnom oblik rave, a
ponekad prstena. Merila u obliku prstena se primenjuju
samo za kontrolu kratkih predmeta vrlo malih prenika i ce-
vastih elemenata sa tankim zidovima. Zbog toga u daljnjem
izlaganju bie rei samo o ravama. Izrauju se kao radio-
10
nika, prijemna i kontrolna (reviziona) merila. Ova posled-
nja su u obliku epa.
Stranom IDE kontrolie se gornja granina mera. Ako ona
ne nailazi na osovinu, predmet se upuuje na doradu. Ako
nailazi, a strana NE IDE ne nailazi, predmet je dobar. U
sluaju da i strana NE IDE nailazi, predmet se odbacuje kao
kart. Merila pod uticajem sopstvene teine treba da nailaze
na merni predmet. Sila se ne sme upotrebiti, jer u tom slu-
aju rava se otvara, to dovodi do neispavnog merenja.
Kontrola radionikih merila revizionim merilom takoe se
obavlja bez upotrebe sile.
Oblik ravi uglavnom zavisi od kontrolisanog prenika.
Kod prenika malih vrednosti (do 5 mm) primenjuju se
sastavljene rave, prikazane na sl.3.50. Mogu biti sa oblo-
gom od vetakih presovanih materijala ili bez nje. Stan-
dard odreuje dva oblika ove rave:
oblik A - dvostrana rava,
oblik B - jednostrana rava, kod koje se obe mere na-
laze na istoj strani,
Oblik A Oblik B

Slika 3.05. Oblici ravi do 5 mm
Za kontrolu prenika osovina > 5...160 mm izrauju se
okrugle rave u obliku potkovice. Ove rave su jednostrane,
sa merama IDE i NE IDE. Snabdevene su oblogom od ve-
takog presovanog materijala. Postoji dva oblika (sl.3.06.):
oblik A sa punom mernom povrinom i
oblik B sa smanjenom mernom povrinom
B
bloga bloga

Slika 3.06. Okrugle ra~ve za mere >5...160 mm
3.3. ABLONI I KALIBRI
Ova grupa merila se primenjuje za kontrolu:
sloenih profila,
veliina zazora,
veliina poluprenika zaobljenja
debljina ica, limova i sl.
abloni slue za proveru sloenih kontura radnih predmeta.
Postoji dva tipa ablona. Jedn je uporedno merilo, a drugo
naslono merilo.
Uporedno merilo (sl.3.07a), ija je kontura istovetna sa
konturom mernog predmeta, naslanja se uz taj predmet, pa
se njihove konture uporeuju. Primenjuje se kod pljosnatih
mernih predmeta, manje tanih profila, sa tolerancijom iz-
rade > 0,4 mm.
Naslono merilo (3.07b) ima obratni profil u odnosu na pro-
fil mernog predmeta. Prilikom kontrole merilo se nasloni na
merni predmet i na osnovu veliine svetlosnog procepa koji
se javlja izmeu njih, ocenjuje se ispravnost profila pred-
meta. U zavisnosti od oblika i kvaliteta povrine mernog
predmeta, svetlosni procep se ve moe javiti kod veliine
zazora od 0,003...0,005 mm, pa se ovim nainom mogu
kontrolisati predmeti sa tolerancijom izrade od 0,1...0,4
mm. Naslono merilo, pored pljosnatih, moe se koristiti i
kod rotacionih radnih predmeta.
a) b)
merni
predmet

Slika 3.07. abloni u obliku uporednog (a) i
naslonog merila (b)
Kontrola oba tipa merila se vri protumerilom koji ima ob-
ratni profil od samog merila. Tako napr. ako se smatra, da
je na slici 3.07a prikazano merilo, njegovo protumerilo je
dato na slici 3.07b.
Tolerancija izrade ovih merila zavisi od tolerancije mernih
predmeta. Preporuke su takve, da se za tolerancije izrade
duinskih i uglovnih mera ablona uzimaju 10...20 % od
tolerancije izrade mernih predmeta, a kod protumerila 2,5..
..5 %. Materijal za izradu ablona je elik za cementaciju ili
legirani alatni elik. Kale se i odputaju na 63...66 HRC.
Merila zazora (listii, pijuni) slue za kontrolu veliine za-
zora kod voica, leita i sl, odnosno za podeavanje u-
napred odreenog zazora kod tih elemenata. Prikazani su na
sl.3.08. Izrauju se od legiranog alatnog elika sa otvrd-
nutim i bruenim mernim povrinama. Debljina im se obi-
no kree izmedju 0,002 i 2 mm, a duina 50; 100 ili 200
mm. Slau se u garniture tako, da tanji budu u sredini. Sva-
ka garnitura mora imati zatitne korice. Na merkama naz-
naena je nazivna mera u mm. Poluprenik krivine na po-
etnom kraju je 3 mm.

Slika 3.08. Merke za kontrolu veliine zazora
Merke za kontrolu veliine poluprenika zaobljenja takoe
se izrauju u garniturama (sl.3.09.). Na jednoj strani su ab-
loni za kontrolu konkavnih, a na drugoj za kontrolu kon-
veksnih zaobljenja. Postoje garniture za proveru veliine ra-
dijusa od 1...6,5; od 7...14,5 i od 15...25 mm. U svakoj gar-
nituri se nalaze 32 merke, po 16 sa svake strane. Kontrola
se vri pomou svetlosnog procepa.
11

Slika 3.09. Merke za kontrolu veliine radijusa zaobljenja
Kalibri slue za kontrolu debljine lima, prenika ica i tome
slino. Mogu biti vrlo razliiti. Jedno ovakvo merilo prika-
zuje sl.3.10.

Slika 3.10. Kalibar za proveru prenika ica
4. MEHANIKA MERILA
4.1. LENJIRI
Lenjiri su merila sa crticama koje sainjavaju skalu. Izra-
uju se od elinih ipki ili traka. Merenje se vri uporei-
vanjem na taj nain, to se predmet prisloni uz lenjir (ili ob-
ratno), a mera se oita na skali. Mogunost pojave greke o-
itavanja usled paralakse je velika.
Lenjiri mogu biti:
radioniki,
probni i
uporedni.
Radioniki lenjiri (sl.4.01a) se koriste u radionicama. Mogu
se izraivati sa jednostrukom ili sa dvostrukom skalom, do
duine od 5 m. Popreni presek im je pravougaoni od 5 x
25 do 14 x70 mm.
a)
b)
c)

Slika 4.01. Lenjiri: radioniki (a), probni (b)
i uporedni (c)
Probni lenjiri (sl.4.01.b) slue za kontrolu radionikih le-
njira. Izrauju se do 2 m duine, kvadratnog poprenog pre-
seka 15 x 15; 20 x 20 ili 25 x 25 mm.
Uporedni lenjiri (sl.4.01.c) se primenjuju za kontrolu prob-
nih lenjira. Izrauju se u etiri duine: 100; 200; 500 i 1000
mm, preseka H, I ili X. Skala treba da lei u neut-
ralnoj ravni, gde po itavoj duini lenjira prolaze dve meu-
sobno paralelne linije, na rastojanju od 0,3 mm. Oitavanje
skale se vri pomou lupe ili odgovarajueg mikroskopa.
elina traka u kutiji od elika ili
vetakog materijala, koriste se za
orijentaciona merenja. U prometu
se obino nalaze u duinama od 1;
2; 3 ili 5 m. Imaju vrednost po-
deoka od 1 mm, po itavoj duini.
Mernu traku u kutiji od elika
prikazuje sl.4.02.
Slika 4.02. Merna traka
4.2. MERILA SA NONIJUSOM
Nonijus je pomona skala koja umesto procenjivanja, o-
moguuje tano oitavanje manjih delova od vrednosti po-
deoka osnovne skale. Pronalaza je bio matematiar Peter
Vernier (ili Werner) 1631.g, ali je naziv dobio pogreno po
portugalcu Pedro Nunez-u.
Dve skale, osnovna i nonijus, postavljaju se paralelno, jed-
na do druge, najbolje u istoj ravni, jer u protivnom postoji
opasnost od pojave greaka oitavanja usled paralakse. Ako
se skale ne mogu postaviti u istu ravan, najvee dozvoljeno
odstojanje moe iznositi 0,3 mm. Nonijus je obino
pokretna skala.
Nonijus redovno ima manje veliine podeoka od osnovne
skale. Ako se poetna oznaka nonijusa poklapa sa jednom
oznakom osnovne skale, mora se i zadnja oznaka nonijusa
poklopiti sa nekom oznakom osnovne skale.

Slika 4.03. Odnos osnovne i nonijus skale
Na osnovu slike 4.03. moe se napisati:
b n a m = (4.01)
gde je:
a -veliina podeoka osnovne skale (obino je a = 1 mm),
b - veliina podeoka nonijusa,
m - broj podeoka osnovne skale izmeu poklopljenih oz-
naka,
n - ukupan broj podeoka nonijusa.
U praksi se obino koriste vrednosti za m i n koje su
date u tablici 4.01.
Tablica 4.01. Vrednosti za m i n
m n n - m tanost oitavanja u mm
9 10 1 0,1 (1/10)
19 20 1 0,05 (1/20)
49 50 1 0,02 (1/50)
Razlika izmeu veliina podeoka skala predstavlja tanost
oitavanja.
n
m n
a a
n
m
a b a

= = (4.02a)
jer je iz jednaine (4.01): a
n
m
b =
Ako je n - m = 1 i a = 1; bie:
12
n
1
b a = (4.02b)
Merila tanosti oitavanja 0,1 i 0,05 mm se koriste uglav-
nom u radionicama, dok merila vee tanosti oitavanja se
vie primenjuju u laboratorijumima, jer zbog malih velii-
na podeoka slobodnim okom se merne veliine teko mo-
gu pravilno oitati, pa se zbog toga preporuuje korienje
lupe.
Oitavanje mere se sastoji iz dva dela (slika 4.04.)

Slika 4.04. Oitavanje merne veliine pomou nonijusa
Prvo se oita vrednost L, to odgovara oznaci osnovne
skale koju je nulta oznaka nonijusa prela. Posle se oita
vrednost L, to je razmak izmeu krajnje oznake osnovne
skale za L i nulte oznake nonijusa i iznosi:
L = k.a - k.b
gde je k redni broj oznake nonijusa koja se poklapa sa
nekom oznakom osnovne skale.
Merna veliina prikazana na slici 4.04., ima vrednost :
( )
mm 7 , 5 7 , 0 5 L
7 , 0
10
1
7 L
7 k , 10 n , mm 1 a
n
a
k b a k kb ka L
5 L
L L L
= + =
= =
= = =
= = =
=
+ =

U grupu merila sa nonijusom spadaju:
pomina (kljunasta) merila,
dubinomeri i
visinomeri.
4.2.1 Pomina merila
Pomino (kljunasto) merilo je najvie rasprostranjeno me-
rilo sa nonijusom koje se koristi u radionicama. Osnovni
oblik ovih merila je prikazan na slici 4.05. Izrauje se od
legiranog elika, koji ne sme da bude magnetisan. Merne
povrine su kaljene na 503 HRC, lepovane.
Elementi pominog merila su:

merni lenjir 1 sa osnovnom, nepokretnom skalom i sa
nepokretnim kljunovima,
kliza 2 sa nonijusom, pokretnim kljunovima i zavrt-
njem za fiksiranje 6,
donji merni kljunovi 3, za odreivanje spoljnih mera,
gornji merni kljunovi 4, za odreivanje unutranjih
mera
produetak (ip) 5, za odreivanje dubinskih mera.


Slika 4.05. Osnovni oblik pominog merila
Merna oblast ovih merila je 150 mm, a tanost oitavanja
je obino 0,1 ili 0,05 mm
Postoje i drugaiji oblici pominog merila.
Kod preciznijih merila (sl.4.06.) se izostavlja produetak
za merenja dubina i obino postoji samo donji par mernih
kljunova, iji je vrh, irine 5 mm sa spoljne strane zaobljen
i predstavlja mernu povrinu za odreivanje unutranjih
mera, i u tom sluaju oitanoj vrednosti treba dodati i
dimenzije vrha kljunova, tj. 10 mm. Ako postoje gornji
kljunovi, oni su noastog oblika i slue za odreivanje
spoljnih mera. Tanost oitavanja je redovno 0,02 mm i
pridodat je mikropodeiva za finu regulaciju.

Slika 4.06. Pomino merilo tanosti oitavanja 0,02 mm,
sa mikropodeivaem
Firma Karl Mar izrauje jedno
specijalno merilo sa nonijusom
za odreivanje osnih rastojanja
dvaju krunih otvora pod
nazivom centri-metar Merni
pipci su cilindrinog oblika,
prenika 1,5 ili 5 mm,
privreni na posebne klizae,
od kojih je desni sa nonijusom.
Merenje se vri na sledei na-
in:
1. Fiksira se levi kliza u nul-
tom poloaju i pomeranjem
desnog klizaa izmeri se naj-
vea mera -sl.4.07.1. Na skali
se oita vrednost A.
Najvea mera je: L
1
= A + d
(d je penik mernog pipka)

Slika 4.07. Nain merenja
centri-metromi
Rastojanje osa otvora:
L = L
1
- (D
1
+ D
2
)/2 = A + d -(D
1
+ D
2
)/2 (1)
D
1
i D
2
su prenici otvora.
2. Posle prvog merenja pomeri se levi kliza do desnog
(sl.4.07.2.), fiksira se i ponovnim pomeranjem desnog kli-
zaa odreuje se najmanja mera -sl.4.07.3. Na skali se o-
ita vrednost B (ustvari vrednost A + B).
13
Najmanja mera je: L
2
= B d, a rastojanja osa otvora:
L = L
2
+ (D
1
+ D
2
)/2 = B - d + (D
1
+ D
2
)/2 (2)
Jednaine (1) i (2) se saberu:
2L = A + d - (D
1
+ D
2
)/2 + B - d + (D
1
+ D
2
)/2 =
= A + B
Odavde je rastojanje osa:
L = (A + B)/2 (3)
Sa dva pomeranja desnog klizaa dobijena je mera A +
B, a da ne bi trebalo vriti deljenje, vrednost podeoka
skale iznosi 2 mm. To znai, da drugi put oitana vrednost
predstavlja traenu veliinu, tj. rastojanje izmeu osa
otvora. Merna oblast ovih merila iznosi 100; 200 ili 300
mm.
Centri-metar je prikazan na sl.4.08.

Slika 4.08. Centri - metar firme MAR
Elektronska pomina merila. Najnoviji tip pominih me-
rila je elektronski. Snabdeven je digitalnim pokazivaem
(teni kristal) koji pokazuje 5 cifara, od kojih su poslednje
2 decimalne. To znai da je tanost oitavanja 0,01 mm.
Izmerene vrednosti se pamte i mogu se pojaviti u mm ili u
colovima, to zavisi od poloaja preklopnika za izbor sis-
tema mera. Mogue je nulovanje u celoj oblasti merenja,
to znai da merilo moe da registruje i razliku i zbog toga
mogu se vrednosti pojaviti i sa negativnim predznakom.
Merna oblast je 115 mm. Ovo merilo je prikazano na sl. 4
09.
unutranja mera
smetaj baterije
ekran
skala
spoljna mera
nulovanje
dubinomer
preklopnik za
mm - col

Slika 4.09. Elektronsko pomino merilo Mitutojo
4.2.2. Dubinomeri
Dubinomer (sl.4.10.) slui za mere-
nje dubina otvora, visina ispusta,
stepenastih prelaza i sl. Sastoji se od
mernog mosta 3 sa izmenljivim na-
slonom 4 (samo kod tanijih merila
postoji) i lenjira 2 sa osnovnom ska-
lom. Most obezbeuje pravilan po-
loaj merila. U njemu klizi lenjir u
pravcu upravnom na oslonu povr-
inu. U mostu je napravljen jedan
otvor, kroz koji se oitava izmerena
veliina. Tu je postavljen i nonijus 1
koji je kod ovog merila nepokretan i
obezbeuje tanost oitavanja od 0,1; 0,05 ili 0,02 mm.
Duina lenjira obino se kree od 150...300 (500) mm, dok
duina naslona iznosi 150...320 mm. Zavrtanj 6 slui za
fiksiranje poloaja lenjira. Precizniji dubinomeri imaju i
mikropodeiva 5, koji obezbeuje fino podeavanje po-
mou navrtke 7. Pre finog podeavanja mikropodeiva
treba fiksirati posredstvom zavrtnja 8.
Postoji specijalan dubinomer za odreivanje dubine le-
bova za klin u vratilima i osovinama, odnosno drugih ele-
menata krunih poprenih preseka (sl.4.11.).
Merni most je izlomljen i krakovi mo-
sta meusobno zaklapaju prav ugao
(1). U mostu klizi nosa (2) lenjira sa
prozorom (3), gde je postavljen noni-
jus. Most se naslanja na vratilo gde
nema leba (ali je istog prenika kao i
deo vratila gde se leb nalazi), pa se
nosa lenjira pusti do vratila, ime se
dobija nulti poloaj nonijusa. Nosa
se fiksira u ovom poloaju pomou
zavrtnja 4. Zatim se most prisloni na
deo vratila sa lebom tako, da vrh le-
njira bude iznad leba, pa se lenjir
spusti do njegovog dna, i u tom polo-
aju se fiksira zavrtnjem 5. Tada je
merilo spremno za oitavanje.

Slika 4.11. Dubi-
nomer za lebove
Kod dubinomera Abeov princip merenja je ispunjen. Mer-
nu silu obezbeuje operator, pritiskom ruke na merni most.
4.2.3. Visinomeri
Visinomeri slue za odreivanje i o-
beleavanje visinskih mera. U poje-
dinanoj proizvodnji (na odlivcima)
visinske mere se obeleavaju pomo-
u ovih merila, kada se za dra
mernog pipka privrsti igla za obe-
leavanje.
Od visinomera sa nonijusom najvie
se primenjuju merilo sa postoljem
(sl.4.12), ija debljina iznosi 40 mm.
Lenjir moe da ima dve skale. Jedna
poinje sa nulom, za odreivanje
mere a, dok druga poinje sa 40, za odreivanje mere
l. Ako se koristi izlomljeni merni pipak, sa visinom
stepenice od 40 mm, lenjir je snabdeven samo jednom
skalom. Merilo ima mikropodeiva za fino podeavanje.
Duina lenjira moe biti 300; 500; 750 ili 1000 mm, a
tanost oitavanja je 0,1; 0,05, ili 0,02 mm.

Slika 4.12.
Visinomer sa
postoljem

Slika 4.10.
Dubinomer
4.2.4. Merilo za rupe
Slui za odreivanje veliine prenika krunih otvora, kao
i drugih unutranjih mera. Na sl.4.13. prikazano je merilo
sa nonijusom za rupe, proizvod vajcarske firme Tehnika
A.G., koje je snabdeveno sa dva merna pipka, jedan nas-
pram drugog. Jedan pipak je nepokretan, ali je izmenljiv,
dok je drugi pokretan i vezan sa staklenim lenjirom, na
kojoj se nalazi osnovna skala, vrednosti podeoka od 0,1
mm. Nonijus je vrsto ugraen u mernu glavu, a oita-
vanje merne veliine se vri pomou lupe koja uveava 23
puta. Tanost oitavanja je 5 m (na sl.4.13b. - vrednost je
14
46,055 mm). Oblast merenja se kree izmeu 5 i 25 mm, u
zavisnosti od veliine merila. Izmenom nepokretnog mer-
nog pipka merna oblast se poveava na 30...150 mm.
Prilikom merenja merilo se iskosi, postavlja se merna gla-
va u otvor i pritiskom na dugme 1 konice oslobaa se po-
kretni merni pipak. Kada je glava u otvoru, odpusti se dug-
me konice (konica je klinastog oblika i spreava samo
izlaz mernog pipka, dok je njegov ulaz slobodan) i izvri
se jedno klaenje. Najmanja mera predstavlja traeni pre-
nik otvora i pokretni pipak, pod dejstvom konice, ostaje u
tom poloaju, koji je zauzeo, kada je osa pipaka bila up-
ravna na osu otvora. Nakon vaenja merila iz otvora oi-
tava se izmerena veliina.
1
a) b)

Slika 4.13. Merilo za rupe sa nonijusom (a) i nain
oitavanja izmerene veliine (b)
4.3. MIKROMETRI
Prilikom merenja mikrometrom, merne veliine se odre-
uju pomou precizno izraenog navojnog vretena (mik-
rometarskog zavrtnja), koje obezbeuje veu tanost mere-
nja od merila sa nonijusom. Korak navoja vretena obino
iznosi 0,5 mm, ili ree 1 mm. Prvi ima merni dobo sa 50
podeoka, a drugi sa 100 i zbog toga oba tipa merila imaju
tanost oitavanja od 0,01 mm. Pored ovih obinih, proiz-
vode se i neki specijalni mikrometri kod kojih tanost
oitavanja iznosi 0,001 mm.
Postoje mikrometri za odreivanje:
spoljnih mera,
dubinskih mera,
visinskih mera i
unutranjih mera.
4.3.1. Mikrometri za odreivanje spoljnih
mera
Ova merila (sl.4.14) imaju telo 3 u obliku potkovice (mer-
na rava) sa velikim otpornim momentom da bi se to ma-
nje deformisalo u toku merenja. Obloeno je ploicama,
presovanih od vetakih materijala radi toplotne izolacije u
toku upotrebe. Na krajevima merne rave su ugraeni mer-
ni pipci. Jedan je nepokretan (merni oslonac) 11, dok je
drugi pokretan (1) i izraen je izjedna sa mernim vrete-
nom. Merne povrine pipaka mogu biti razliito oblikova-
ne, to zavisi od namene mikrometra i od materijala mer-
nog predmeta. Za kontrolu metalnih delova najee su ra-
vne, u obliku kruga, prenika 6,5 (ree 8) mm. Kod kont-
role uzanih delova one su smanjene, dok kod mernih pred-
meta izraenih od mekanih materijala, primenjuju se pipci
sa poveanom mernom povrinom. Za kontrolu debljine
savijenih delova, merne povrine su sferine ili zailjene.
Kod modernijih merila merne povrine su redovno oblo-
ene tvrdim metalom, to obezbeuje dui radni vek.

Slika 4.14. Mikrometar za odredjivanje spoljnih mera
Na merno vreteno u srednjem delu je navuena aura 4 sa
dvostrukom osnovnom skalom. Ona je smetena pored
jedne uzdune crte (indeksa) koja prostire u pravcu izvod-
nice aure. Iznad te linije su oznake za cele mm, a ispod za
pola mm. Kod gornjeg dela skale, poetak i svaki peti po-
deok je oznaen brojkom. Dobo 6 ima 50 podeoka koji
odreuju desete i stote delove mm-a u preseku sa indek-
som na auri. Fino podeavanje se vri posredstvom to-
kia 12 koji je u vezi sa ureajem za regulisanje veliine
merne sile. Ta regulacija se ostvaruje ili preko mehanike
spojnice sa oprugom (skakavica, egrtaljka), ili preko ko-
nusa trenja. Ovo je potrebno zbog spreavanja pojave ne-
potrebnih prevelikih deformacija - otvaranja potkoviastog
tela mikrometra. Veliina merne sile treba da bude od 5..
..10 N. Konica 10 slui za fiksiranje mernog vretena u e-
ljenom poloaju. Radi smanjenja veliine greke usled pa-
ralakse, dobo se zavrava konusno, a debljina pri kraju ne
sme da bude vea od 0,4 mm.
Merna oblast mikrometara je 25 mm do 500 mm mernih
veliina, a preko toga je 50 mm. Tako postoje mikrometri
za mere od 0...25, od 25...50, od 50...75, mm itd. Oblik
merne rave se prilagoava mernoj oblasti merila. Prava
potkovica je za oblast od 0...25 mm (sl.4.14), duguljasta
potkovica je kod veih mernih
oblasti (sl.4.15a), dok kod
mikrometara za mere preko
500 mm telo je izraeno u
obliku lake konstrukcije (sl.-
4.15b). Oblik i dubina merne
rave moraju biti takvi da o-
moguuju merenje cilindri-
nog predmeta, iji prenik
odgovara gornjoj granici mer-
ne oblasti mikrometra.
Regulisanje mikrometra se vri tanim podeavanjem na
vrednost donje granice merenja. Za oblast od 0...25 mm,
merni pipci se priljube kod oznake skale 0, dok je kod
ostalih mikrometara pridodata jedna tano izraena merka
veliine donje merne granice, koja se kod regulisanja po-
stavlja izmeu mernih pipaka.
a)
b)

Slika 4.15. Oblici tela
mikrometra
Na slici 4.16 je prikazan elektronski mikrometar japanske
firme Mitutojo, tzv. DIGIMATIC. Tanost mu je 0,001
mm. Nulovanje se moe izvriti po celoj mernoj oblasti i
zbog toga je omogueno i merenje razlike. Postoji prik-
ljuno mesto za tampa.

15

Slika 4.16. Elektronski mikrometar DIGIMATIC
Mikrometar sa komparatorom. Ako se na mesto nepokret-
nog mernog pipka ugradi jedan komparator, dobija se me-
rilo koje je jako pogodno za kontrolisanje tolerisanih mera
u maloserijskoj proizvodnji. Nazivna mera se podeava na
mikrometru, a na komparatoru se oitava odstupanje. Po-
mou pokretnih tolerancijskih oznaka nameste se granina
odstupanja, pa kontrolu moe da vri i priueni radnik.
Takvo merilo je prikazano na sl.4.17., proizvod firme Karl
Mar koje se obino izrauje za merne veliine od 0...25 i
25...50 mm. Tanost oitavanja zavisi od osetljivosti ugra-
enog komparatora, to redovno iznosi 0,002 ili 0,001
mm.

Slika 4.17. Mikrometar sa komparatorom
Kod upotrebe mikrometra u malo-
serijskoj proizvodnji, oni se obino
stavljaju u specijalan dra (sl.
4.18.) koji umnogome olakava rad.
Steza se moe zaokrenuti u posto-
lju, to omoguuje postavljanja mi-
krometra u optimalni poloaj za me-
renje. Mikrometri za velike mere
treba da se okae da ne bi uticaj nji-
hove mase ometao pravilno rukova-
nje.
Mikrometar sa ugradjenim komparatorom (sl.4.19.) lii na
obian mikrometar. Umesto nepokretnog mernog pipka,
ugraen je pokretan pipak 1, potisnut oprugom 2 i vezan
sa prenosnim elementima komparatora: zupanim seg-
mentom 3, koji pokree zupanik 4 i sa njim zajedno i ka-
zaljku 5. Mrtvi hod odstranjuje spiralna opruga 6. Pre me-
renja se pritiskom na dugme iskljunog mehanizma 7 pov-
lai se merni pipak 1, da bi merni predmet nesmetano mo-
gao postaviti u merni poloaj. Ovo merilo firma Cajs izra-
uje u dve veliine, i to sa gornjom granicom merenja od
25, odnosno 50 mm. Vrednost podeoka skale komparatora
je 0,002 mm, dok merna oblast iznosi 0,020 mm. Prili-
kom podeavanja priljube se merni pipci (kod veih merila
se postavlja kontrolni kalibar izmeu pipaka) kod poloaja
0 i posmatra se kazaljka komparatora koja takoe treba
da pokazuje nulu. Ovaj mikrometar je pogodan za kontrolu
tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji, kada moe
zameniti itav niz ravi. Postavljanjem tolerancijskih
indeksa na granine mere, kontrolu moe vriti i priueni
radnik. Predhodno merilo treba podesiti na nazivnu meru,
pomou uporednih merki, odnosno primenom skala
mikrometra, a komparator slui za odreivanje odstupanja
od te nazivne mere. Zbog olakanja rada, merilo se posta-
vlja u dra. Ovo merilo, za razliku od obinih mikrome-
tara, nema ureaj za ograniavanje veliine merne sile, ve
mernu silu obezbeuje opruga 2.

Slika 4.19. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom
Pasametar, proizvod firme Karl Cajs (sl.4.20.), lii na
predhodno merilo, ali navojno merno vreteno nije snabde-
veno skalom i doboem i zbog toga se ne moe primeniti
za odreivanje neke mere, ve samo za njeno odstupanje
koje se ita na skali komparatora. Izrauje se u est velii-
na, sa mernim oblastima od po 25 mm, tako da cela garni-
tura merila pokriva oblast merenja od 0...150 mm. Za me-
renje do 100 mm, oblast pokazivanja skale je 0,080 mm,
a vrednost podeoka 0,002 mm; dok za merenje od 100..-
..150 mm merna oblast je 0,160 mm, a vrednost podeoka
0,005 mm. Pre merenja merilo se mora podesiti na nazivnu
meru, pomou etalona ili uporednih merki. Pokretanje
mernog vretena 1 se vri navrtkom 2, a posle nametanja
se fiksira posredstvom kontra navrtke 3. Pomoni pipak 4,
koji je izmenljiv, slui za oslanjanje mernog predmeta.

Slika 4.18. Dra
mikrometra
Slika 4.20. Pasametar, proizvod firme Karl Cajs
4.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom
Dubinomer sa navojnim mernim vre-
tenom (sl.4.21.) slui za kontrolu du-
bina otvora i lebova, visina ispusta,
mera stepenastih elemenata, i sl. Sa-
stoji se iz tela (deo sa mernim vrete-
nom, aurom i doboem), mernog
mosta i garniture izmenljivih mernih
pipaka. U garnituri postoji etiri
pipka, duina od 25...100 mm, sa
skokovima od po 25 mm, ime je o-
bezbeena ukupna veliina merne
oblasti od 0...100 mm. Merni pipci
se veu sa mernim vretenom pomou
navojnog spoja, kada se navojni zavretak pipka uvrne u
navojnu rupu vretena. Merna sila iznosi 3...7 N, koja se
obezbeuje pomou skakavice, s tim da se merni most
mora priljubiti uz merni predmet silom koja je vea od
merne sile. Ovo merilo ima obrnuto postavljene skale u
odnosu na mikrometar za merenje spoljnih mera, jer se
uvrtanjem doboa mera poveava. Kontrola podeenosti

Slika 4.21. Mikro-
metar-dubinomer
16
dubinomera, kod merne oblasti 0...25 mm, vri se
naslanjanjem mernog mosta na ravnu podlogu, a kod veih
mernih oblasti, pomou specijalnih kontrolnih kalibara.
4.3.3. Mikrometar - visinomer
Ovo merilo se koristi za podeavanje odreene mere, koja
se moe pomou komparatora, privrenog na dra (sl.
4.22b), preneti na merni pedmet, odnosno sa predmeta na
merilo. Za direktna merenja se ne mogu primeniti. Na
sl.4.22a je prikazan visinomer, proizvod firme Mitutojo,
nazvan HEIGHTMASTER.
a) b)

Slika 4.22. Mikrometar - visinomer Mitutojo (a) i
dra sa komparatorom (b)
Postoji vie tipova ovih merila. Mogu biti sa jednostrukim
ili sa dvostrukim stubom uporednih merki. Kod jednostru-
kog stuba merke su razmaknute za veliinu, koliko iznosi i
mogunost visinskog pomeranja stuba pomou navojnog
mernog vretena. U sluaju dvostrukog stuba, merke su jed-
na pored druge, ali se susedne merke nalaze u razliitim
stubovima. Merke su obino 10 ili 20 mm nazivnih mera, a
mogunost visinskog pomeranja merki posredstvom na-
vojnog vretena iznosi 20 ili 25 mm. Glavne skale se nalaze
pored stubova merki, vrednosti podeoka 10, 20 ili 25 mm.
Grubo podeavanje se vri u odnosu na glavne skale, preko
mehanikog ili elektronskog pokazivaa, a fino podeava-
nje pomou mikrometarskog navojnog vretena. Pokaziva
moe pokazati hiljadite ili stote delove milimetara. U dru-
gom sluaju, hiljaditi delovi se oitavaju na skali doboa
mikrometra. Merna oblast je od 5 (6)...300 mm, koja se
garniturom specijalnih postolja moe poveati do 900 mm.
Korienjem specijalnih mernih kljunova, koji se monti-
raju na merke, ova merila se mogu osposobiti za podea-
vanje drugih preciznih merila, uglavnom za odreivanje,
odnosno kontrolu unutranjih mera.
4.3.4. Mikrometri za odreivanje unutra-
njih mera
Oblik im moe biti veoma razliit, u zavisnosti od veliine
prenika kontrolisane rupe. Najmanji prenik koji se moe
odrediti mikrometrom, iznosi 2 mm. Vrednost podeoka
skale je 0,01, 0,002 ili 0,001 mm.
Prenici otvora malih vrednosti se odreuju pomou mik-
rometra, nazvan MINI - HOLTEST, proizvod firme Mitu
tojo, koji je prikazan na slici 4.23.
Izrauje se u 5 veliina, mernih
oblasti: 2...2,5; 2,5..3; 3...4; 4...5 i
5...6 mm, vrednosti podeoka 0,001
mm. Kontrolni prstenovi za ova
merila su prenika rupe 2,5; 4 i 5
mm.
U mernoj glavi 1 mikrometra, kug-
lica 2 od tvrdog metala se naslanja
na iviju 6, takoe od tvrdog metala,
koji je uglavljen u merni ep7, u iji
drugi kraj je uvrena igla 4 sa
konusnim zavretkom. Obrtanjem
mernog vretena, ep 6 se aksijalno
pomera, zajedno sa iglom 4 i njihovi
konusni zavreci rairie merne po-
vrine 5, pomou opruga za voenje
3.
Slika 4.23. Mikrometar MINI-
HOLTEST
Za merenje prenika otvora koji se nalaze u mernim ob-
lastima od 3...30 i od 25...50 mm, primenjuju se kljunasti
mikrometri, od kojih je jedan, proizvod firme Cajs, prika-
zan na sl.4.24.

Slika 4.24. Kljunasti mikrometar
Kljun 1 je nepokretan, a kljun 2 je pokretan i spojen sa a-
urom 3 koja se pri poveanju merne veliine uvlai u do-
bo 4, pa je osnovna skala postavljena obrnuto, u odnosu
na mikrometre za spoljne mere. Zajednika debljina vrho-
va mernih kljunova, gde su formirane merne povrine od
tvrdog metala, iznosi 3, odnosno 5 mm (u zavisnosti od
merne oblasti koja moe biti 3...25 ili 5...30 mm), to je
ve uzeta u obzir prilikom postavljanja osnovne skale, pa
kod merenja nije potrebno dopunsko raunanje. Meu-
sobni poloaj kljunova obezbeuje ep za voenje 5 koji je
u nepokretan kljun vrsto ugraen, dok u lebu pokretnog
kljuna klizi sa malim zazorom. Fiksiranje pokretnog kljuna
je mogue posredstvom zavrtnja 6. Merna sila se obezbe-
uje preko skakavice 7.
Kod ovih mikrometara Abeov princip merenja nije ispu-
njen, dok kod ostalih jeste.
Otvori veih prenika se odreuju pomou tapastih mik-
rometara (sl.4.25.). Kod njih je konstrukcija mernog vre-
tena i doboa je ista kao i kod ostalih mikrometara, ali je
bez skakavice. Vrlo vaan element ovih merila je konica
kojom se merno vreteno fiksira u mernom poloaju, da se
ono ne bi pomeralo u toku vaenja merila iz rupe, jer kod
dubljih rupa nije mogue oitavanje mernih veliina, dok
se merilo ne izvadi.
17

Na mesto zatitne navrtke treba postaviti
produiva
b)
)

Slika 4.25. tapasti mikrometar (a) i produiva (b)
Merna oblast je obino 8; 13 ili 25 mm, poevi od ve-
liine 30, odnosno 38 mm. Vrednost podeoka iznosi 0,01
mm. Oblast merenja se moe poveati pomou produi-
vaa. U garnituri firme Karl Cajs se nalaze produivai
est razliitih veliina: 13; 25; 50; 100 (2 kom); 150 i 200
(2 kom), koji poveavaju mernu oblast do 900 mm. Posto-
je i specijalne garniture koje mogu poveati mernu oblast
do 3000 mm.
Nakon izbora potrebnih produivaa, sa mikrometra se
skine zatitna navrtka zajedno sa mernim pipkom i na nje-
no mesto se navrne produiva, a na njegov drugi kraj se
postavljaju delovi, koji su bili ranije skinuti sa mikrometra.
5. KOMPARATORI
Komparatori su merila koja pokazuju odstupanje od po-
deene mere, ali ne omoguuju oitavanje vrednosti te me-
re, izuzev, ako je merna veliina manja od merne oblasti
tog komparatora.
Komparatori se primenjuju u serijskoj, velikoserijskoj i
masovnoj proizvodnji za kontrolu radnih predmeta, tj. za
odreivanje veliina odstupanja duinskih mera, krunosti
i ravnosti obrtanja i sl. U pojedinanoj proizvodnji koriste
se pri kontroli upravnosti i paralelnosti povrina, pri po-
deavanju maina alatki, pri proveri konusa itd. Stoga se
moe rei, da su komparatori najvie primenjivana merila
u mainogradnji.
Po konstrukciji su relativno jednostavni. Tanost im je naj-
ee 0,01; 0,002 ili 0,001 mm. Osnovni delovi kompa-
ratora su:
kontaktni elementi,
prenosni elementi i
pokazni elementi sa skalom.
Kontaktni elementi - merni pipci ili merne glave, dolaze u
dodir sa povrinom mernog predmeta. Njihovo pomeranje
se pomou prenosnih elemenata poveava i prenosi do po-
kaznih elemenata.
Prenosni elementi slue za poveanje i prenos pomeranja
kontaktnih elemenata. Na osnovu vrste ovih elemenata
razlikuju se tipovi komparatora. Tako postoje komparatori:
mehaniki,
optiki,
elektrini,
elektronski,
pneumatski
hidraulini i
kombinovani.
Na pokaznim elementima se oitava vrednost izmerene ve-
liine.
Svi komparatori se mogu podeliti u dve velike grupe: za
kontrolu spoljnih i za kontrolu unutranjih mera, a razlika
izmeu njih je uglavnom u konstrukciji kontaktnih a po-
nekad i prenosnih elemenata.
5.1. MEHANIKI KOMPARATORI
Mehaniki komparatori imaju mehanike prenosne ele-
mente. Prema nainu, na koji se ostvaruje prenos, oni mo-
gu biti:
poluni,
zupani,
opruni i
kombinovani.
5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera
Ova grupa merila sadri sve tipove komparatora.
5.1.1.1. Poluni komparatori
Minimetar (sl.5.01.) slui za kontrolu vrlo tanih predme-
ta. Najvaniji deo minimetra je klackalica 1 koja je ulei-
tena pomou dva noasta elementa. Donji noasti element
2 je vezan sa mernim pipkom 7 i prenosi njegovo kretanje
do klackalice koja se moe nagnuti oko otrice gornjeg no-
astog elementa 6. Za klackalicu je vezana kazaljka 3, du-
ine L, iji vrh se pomera u odnosu na skalu 8, pokazajui
izmerenu vrednost, kada pomeranje mernog pipka prouz-
rokuje naginjanje klackalice. Mernu silu obezbeuje opru-
ga 4. Stalni kontakt izmeu mernog pipka, odnosno ele-
menta 2 i klackalice, ostvaren je dejstvom opruge 5.

Slika 5.01. Minimetar, izgled (a) i
ematski prikaz mehanizma (b)
Rad minimetra zasniva se na dvokrakoj poluzi, iji krai
krak predstavlja razmak izmeu osa otrica elemenata 2 i 6
(oznaen je sa a), a dui krak poluge je sama kazaljka,
duine L. Poveanje (prenosni odnos) merila zavisi od
18
duina krakova i iznosi: e = L/a. Dui krak je konstantne
veliine (L = 100 mm), dok veliina kraeg kraka zavisi
od tipa merila i iznosi 0,1; 0,2; 0,5 ili 1 mm. Ove vrednosti
daju prenosne odnose: 1000; 500; 200 i 100. Veliina
merne oblasti je 0,030 do 0,300 mm, a vrednost pode-
oka skale se kree od 0,001 do 0,010 mm.
Minimetar za upotrebu postavlja se u dra, prenika otvo-
ra 28 mm. Podeavanje se vri pomou etalona ili upo-
rednih merki. Veoma je pouzdano merilo i u radionicama,
ali zbog relativno velike duine se danas malo upotreb-
ljava.
5.1.1.2. Zupani komparatori
Kod ovih merila, glavni prenosni elementi su zupanici i
zupanica ili pu.
Merni sat je najvie upotrebljavano merilo od mehanikih
komparatora. Dobio je naziv po skali sa kazaljkom, izra-
enoj u obliku sata. Postoji dva tipa:
sa zupanicima i zupanicom i
sa zupanicima i puem.
Merni sat je prikazan na slici 5.02, na kojoj se vide sledei
elementi mernog sata:
1. Kuite (oklop) povezuje sve delove merila u jedin-
stvenu celinu i omoguuje njihov rad.
1. Uka ini sastavni deo kuita i slui za privrivanje
merila pri merenju, ako se to ne obavi preko vodee
aure.
2. Vodea aura je sastavni deo kuita i slui za voe-
nje mernog pipka i za privrivanje merila pri mere-
nju.
3. Merni pipak (merno vreteno) je nosa kontaktnog ele-
menta (vrh mernog pipka, kao poseban deo) i prenosi
njegov merni hod u pravcu ose mernog pipka, na pre-
nosne elemente.
4. Zavretak mernog pipka slui da primi kretanje u pra-
vcu ose mernog pipka, to predstavlja merni hod, od-
nosno mernu veliinu.
5. Kazaljka je deo mernog sata koji slui za neposredno
oitavanje pokazivanja.
6. Skala je deo mernog sata sa krunom podelom i bro-
jevima koji oznaavaju vrednosti od 0,01 mm. Skala
sa kazaljkom slui za neposredno otavanje merne
vrednosti.
7. Pomona skala sa pomonom kazaljkom slui za po-
kazivanje preenih celih obrtaja kazaljke, odnosno
celih milimetara mernog pipka.
8. Zatitna pokrivka slui za zatitu pokaznih elemenata
merila od spoljnih uticaja. Ona moe biti izraena od
stakla, pleksi-stakla i sl.
9. Nareckani prsten slui za podeavanje poloaja skale,
okretanjem cele skale u eljeni poloaj.
10. Pomerljivi tolerancijski indeksi mogu biti izraeni kao
klizni reperi ili kazaljke i slue za vizuelno pokaziva-
nje graninih odstupanja nominalne mere.
11. Zavrtanj za fiksiranje kazaljke ili skale u eljenom po-
loaju.
12. Podiza mernog pipka sa nareckanom glavom, slui
za podizanje mernog vretena prilikom njegovog po-
stavljanja u radni poloaj, ako se merenje vri izvla-
enjem mernog pipka.



Slika 5.02. Merni sat
Principijelna ema mehanizma mernog sata sa zupani-
com, data je na sl.5.03a.

Slika 5.03. ema mehanizma mernog sata sa
zupanicom (a) i sa puem (b)
Merni pipak 1, spojen je sa zupanicom 2 koja je spreg-
nuta sa zupanikom 5. Prilikom pomeranja mernog pipka,
zupanica pokree zupanik 5 i sa njim spojen zupanik 6,
koji je spregnut sa meuzupanikom 4, na koji je privr-
ena kazaljka 8. Obrtanjem zupanika 4, pokree se i ka-
zaljka, iji vrh na skali merila pokazuje mernu veliinu u
desetim i stotim delovima milimetra. Pun obrtaj kazaljke 8
odgovara pomeranju mernog pipka za 1 mm. Sa zupani-
kom 4 je u sprezi i zupanik 7. Na njegovo vratilo privr-
ena je pomona (mala) kazaljka 9 i spiralna opruga 10,
iji je zadatak da odstrani mrtvi hod mehanizma. Prenosni
odnos zupanog para 4 - 7 izabran je tako, da se za pun o-
brtaj kazaljke 8, vrh kazaljke 9 pomera za jedan podeok
pomone skale, na kojoj se oitavaju celi milimetri. Mernu
silu obezbeuje zavojna opruga 11 koja deluje na merni
pipak posredstvom luno oblikovane poluge 3. Ova
konstrukcija obezbeuje mernu silu konstantne veliine:
F=F
o
r/a, koja se kree od 0,3...1,5 N. Kako raste sila u op-
ruzi zbog izduenja, proporcionalno se smanjuje krak te si-
le, tako da je F
o
r = const. Vrednost podeoka skale je naj-
ee 0,01 mm, ali kod preciznih mernih satova moe biti i
0,002 ili 0,001 mm (fini merni sat). Ako je vrednost pode-
oka 0,01 mm, skala po celom obimu ima 100 podeoka. Po-
mona skala obino ima 10 podeoka. To znai, da ovakav
19
merni sat moe registrovati mernu veliinu do 10 mm. Po-
stavljanje na nulu se vri okretanjem skale pomou narec-
kanog prstena, ija se nulta oznaka dovede do vrha miru-
jue kazaljke.
Na slici 5.03b je prikazana ema rada mernog sata sa pu-
em. Kod ovog merila, deo 2 mernog vretena 1 je obliko-
van kao pu. On je spregnut sa zupanikom 6, koji je spo-
jen sa zupanikom 7. Zupanik 7 je spregnut sa meuzup-
anikom 4, sa kojim je spojena velika kazaljka 9 za poka-
zivanje merne veliine u delovima milimetra. Zupanik 4
spregnut je i sa zupanikom 8, na ije vratilo je privre-
na mala kazaljka 10 za pokazivanje merne veliine u celim
milimetrima. Spiralna opruga 11 odstranjuje mrtvi hod, jer
mu je jedan kraj vezan za vratilo zupanika 8, a drugi za
telo merila. Voenje mernog pipka i prenos merne sile od
opruge 12, obezbeuje mehanizam 3, pomou voice 5.
Merna sila se menja u uskim granicama, ali proizvodnja
ovih merila je jevtinija od predhodnih. Nulovanje merila
se vri obrtanjem mernog pipka, tj. pua, pomou tokia,
postavljenog na gornji kraj mernog vretena.
Kod finih mernih satova unutranji mehanizam je isti, sa-
mo je pridodat jo jedan par zupanika ili poluga za ostva-
rivanje traenog dodatnog uveanja prenosa (10:1 ili 5:1).
Kod ovih merila oblast merenja je manja i obino iznosi
0,060, odnosno 0,120 mm i skala ne prostire po celom o-
bimu kruga. Pomona skala i kazaljka nisu potrebne, poto
se celi milimetri ne mogu registrovati.
Kod serijske kontrole tolerisanih veliina, tolerancijskim
indeksima se obeleavaju vrednosti graninih odstupanja,
pa u tom sluaju kontrolu mogu vriti i priuene osobe.
Vrh mernog pipka predstavlja kontaktni element merila i
on se obino pravi kao poseban deo koji se pomou navoj-
nog spoja vee sa mernim pipkom, uvrtanjem navojnog
kraja u odgovarajuu navojnu rupu na kraju mernog pipka.
Postoji veliki broj tih elemenata, razliitih oblika i u zavi-
snosti od mernog zadatka bira se najpogodniji. Slika 5.04.
prikazuje nekoliko oblika vrha pipaka mernih satova.

Slika 5.04. Oblici vrha mernog pipka mernih satova
5.1.1.3. Opruni komparatori
Kod ovih komparatora za prenos merne veliine, od mer-
nog pipka do kazaljke, iskoriavaju se elastina svojstva
savijene opruge.
Mikrokator je komparator sa uvijenom oprugom, proizvod
vedske firme Johanson. Ovo merilo je prikazano na sl.
5.05 u dva pogleda, a u sredini je uveani prenosni meha-
nizam.


Slika 5.05. Mikrokator
Glavni element merila je opruna traka 1 koja je uvijena o-
ko podune ose. Na sredini opruge je zalepljena kazaljka
2, izraena od stakla. Jedan kraj opruge je privren za u-
gaonu polugu 4 koja je u vezi sa mernim pipkom 3. Drugi
kraj opruge je vezan za pljosnatu oprugu 6 koja je zavrt-
njima za pritezanje 7 privrena za nosa 5. Prilikom po-
dizanja mernog pipka 3, zatee se opruga 1, posredstvom
poluge 4. Srazmerno veliini zatezanja, menja se uvijenost
opruge, to povlai sa sobom skretanje kazaljke 2, to se
vrednuje na skali 8. Kap masti u prstenu 9 slui kao amor-
tizer kazaljke. Merna oblast mikrokatora je 0,015 ili
0,030 mm, a vrednost podeoka je obino 0,5; odnosno
1 m. Merna sila iznosi 2,5 N. Greke povratnog hoda,
zbog elastinog svojstva opruge, ne postoje. Granina od-
stupanja se mogu oznaiti indeksima 11, a za nulovanje se
skala moe obrtati, zavrtnjem 10. Vodea aura je preni-
ka 28h6 mm.
5.1.1.4. Kombinovani komparatori
Prenosni mehanizam ovih komparatora se sastoji od polu-
ga i zupanika, odnosno zupanih segmenata.
Ortotest je proizvod firme Karl Cajs. Prikazan je na sl.
5.06, gde je data i ema prenosa.
Merni pipak 1 prenosi mernu veliinu na dvokraku ugaonu
polugu 2, na ijem se duem kraku nalazi zupani segment
3 koji je spregnut sa zupanikom 4. Kazaljka 5 je vezana
za zupanik 4, tako da u sluaju obrtanja zupanika,
okree se i kazaljka i svojim vrhom registruje mernu
veliinu na skali 6. Silu merenja od 2 N obezbeuje op-
ruga 7, dok mrtvi hod odstranjuje opruga 8. Merna oblast
20
je 0,100 mm, a vrednost podeoka iznosi 0,001 mm.
Greka povratnog hoda je 0,5 m, a ukupna greka merila
moe iznositi najvie 1 m. Merilo je snabdeveno sa dva
tolerancijska indeksa za oznaavanje graninih odstupanja.
Ovi indeksi se pokreu runo. Nulovanje se vri okre-
tanjem skale, pomou zavrtnja 9, smetenog na desnoj
strani podnonog dela kuita. Prenik vodee aure je
28h6 mm.
a) b)

Slika 5.06. Ortotest
Milimes (Millimess), proizvod firme Mar je slian ortote-
stu. ema prenosa i izgled su prikazani na sl.5.07.
Sa mernog pipka 1, pomeranje preko dvokrake ugaone po-
luge 2 i zupanog segmenta 3, prenosi se na zupanik 4.
On je vezan sa zupanim segmentom 5, preko kojeg se
kretanje dalje prenosi na zupanik 6, pa na kazaljku 7, koja
je vezana za zupanik 6. Pomeranjem vrha kazaljke se re-
gistruje merna veliina na skali 8. Mrtvi hod eliminie spi-
ralna opruga 9. Silu merenja od 2,5 N obezbeuje opruga
10. Merna oblast je 0,050 mm, vrednost podeoka 0,001
mm, prenosni odnos 900 : 1. Greka povratnog hoda je za-
nemarljivo mala. Ukupna greka merila je 1 m. Nulo-
vanje se vri pomou zavrtnja, smetenog na podnonom
delu kuita na levoj strani merila.
a) b)

Slika 5.07. ema prenosa (a) i izgled (b) milimesa
Pupitast (Puppitast) je komparator sa zakretnim mernim
pipkom. Prvi put ga je proizvela vajcarska firma Tesa.
Danas postoji vie tipova ovih komparatora i izrauju ih
sve firme za proizvodnju merila. Kinematska ema pupita-
sta je data na sl.5.08.
Zakretni merni pipak 1 (ugla podeavanja od 110
o
-120
o
),
ije se pomeranje prenosi posredstvom zupanog segmenta
2 na zupanik 3 i sa njim zajedno i na zupanik 4, sa kojim
je vrsto vezan. Zupanik 4 je spregnut sa zupanikom 5,
koji je spojen sa kazaljkom 6, pa okretanjem zupanika 5,
pokree se i kazaljka koja pokazuje izmerenu veliinu na
skali 7. Ovo merilo je veoma pogodno za kontrolu kru-
nosti i ravnosti obrtanja, paralelnosti, upravnosti i sl. Mer-
na oblast se kree od 0,100 do 0,400 mm. Vrednost
podeoka skale iznosi 0,01 ili 0,002 mm. Veliina merne si-
le je 0,10...0,15 N.

Slika 5.08. Kinematska ema i primena pupitasta
Postoji dva osnovna tipa. Kod jednog, pipak se kree u ra-
vni paralelnoj sa skalom, a kod drugog u ravni upravnoj na
ravan skale. Ovaj tip i jedan nain primene prikazuje sl.
5.09.
a) b)

Slika 5.09. Pupitast (a) i jedan primer primene (b)
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutranjih
mera
Po principu, ovi komparatori se ne razlikuju bitno od kom-
paratora za kontrolu spoljnih mera, ali konstruktivno iz-
voenje prenosnih elemenata je oteano, jer kretanje mer-
nog pipka potrebno je zaokrenuti za 90
o
. Merenje je takoe
oteano, naroito u sluaju malih prenika rupa, zbog
nepristupanosti. Problem prenosa kretanja se najee re-
ava pomou konusa ili ugaone poluge. Idejna reenja su
prikazana na sl.5.10.

Slika 5.10. Idejna reenja prenosa kretanja kod
komparatora za rupe
Na osnovu naina registrovanja merne veliine, postoji
dva osnovna tipa merila:
merilo sa dva merna pipka ( merenje sa dodirom u dve
take) i
merilo sa tri merna pipka (merenje sa dodirom u tri
take).
Izuzetak ine merila sa iglom.
21
Merila sa dva merna pipka, pored kontrole veliine odstu-
panja prenika rupa, primenjuju se jo i za odreivanje o-
valnosti i konusnosti tih otvora. Merilom sa tri merna pip-
ka odreuju se ostale greke koje se javljaju u obliku od-
stupanja od krunosti (trouglasti otvor).
Pre merenja merila se moraju podesiti na nazivnu veliinu,
postavljanjem kazaljke na nulu. Podeavanje moe da se
izvede na vie naina.:
pomou kontrolnog kalibra (prstena),
pomou mikrometra za spoljne mere (kod manje ta-
nih merila), ili
pomou uporednih merki.
Slika 5.11. prikazuje nain merenja i sva tri naina pode-
avanja merila.
a)
b)
c)
d)

Slika 5.11. Nain merenja komparatorom za rupe (a) i
podeavanje merila (b,c,d)
Kod merenja, kao i kod podeavanja, merilom treba izvr-
iti jedno klaenje (sl.5.11a) i potraiti najmanju meru, jer
ona predstavlja prenik otvora. Ovu meru oznaava pre-
vojna taka u kretanju kazaljke. Svakako, pre krajnjeg oi-
tavanja, potrebno je izvriti nekoliko probnih klaenja.
Slika 5.12. prikazuje tri osnovna tipa merne glave ovih
paratora:
sa iglom (a),
sa raseenom aurom i konusnim umetkom (b), i
sa ugaonom polugom (c).
a)
b) c)

Slika 5.12. Oblici mernih glava komparatora za rupe
Komparator sa iglom (sl.5.13.) se koristi za odreivanje
odstupanja kod prenika krunih otvora od 0,1...8 mm.
Glavni deo je igla 1, malog ugla konusa. Pod uticajem
opruge, igla ulazi u otvor do veliine prenika konusa koji
odgovara preniku otvora. Zbog malog ugla konusa, maloj
veliini promene prenika otvora odgovara relativno
veliko aksijalno pomeranje igle, koje
se registruje na mernom satu. Pra-
vilno voenje igle obezbeuju opru-
ni oslonci 2 koji se prilikom mere-
nja naslanjaju na gornju povrinu
mernog predmeta. Pre merenja treba
dobro oistiti okolinu otvora. Tano
merenje zahteva koaksijalno postav-
ljanje igle u otvor, tj. upravnost me-
rila na gornju povrinu, jer kod ovog
merila klaenje nije izvodljivo.
Firma Sul izrauje ovo merilo
(sl.5.13) sa etiri merne igle koje
obezbeuju kontrolu prenika otvora
od 0,15...2; 2...4; 4...6 i od 6...8 mm.
Tanost oitavanja je 0,01 mm.

Slika 5.13. Kompara
tor sa iglom
Firma Sul izrauje familiju komparatora za rupe pod
nazivom INTO, tipa D, C i B.
INTO D je komparator, ija je merna glava izvedena u
obliku raseene aure (sl.5.14). Zbog termike obrade, ova
aura se ponaa kao opruga i u neoptereenom stanju se
iri. U auri se nalazi konusni umetak koji je u kontaktu sa
mernom glavom preko dve kuglice, uvrene sa
unutranje strane aure i koje naleu na odgovarajue
lebove umetka. Na gornjem kraju aure je izraen navoj,
preko kojeg se spaja sa draem mernog sata. Prilikom
stiskanja merne glave, umetak se potiskuje, i poto je
njegov drugi kraj u kontaktu sa pipkom mernog sata, to
kretanje se prenosi na kazaljku sata. Ovo merilo se
izrauje u etiri veliine, mernih oblsati: 24; 410;
9,519,5 i 19,5.. ..30,5 mm. Svakom merilu je pridodata
garnitura izmenljivih mernih glava, radi pokrivanja cele
merne oblasti. Tanost oitavanja zavisi od korienog
mernog sata i obino iznosi 0,010 ili 0,002 mm. Merilo je
snabdeveno nosaem koji obezbeuje pravilan poloaj
merila u toku merenja i omoguava postavljanja merne
glave na potrebnu dubinu, poto postoji mogunost
visinskog regulisanja.

22
Slika 5.14. Komparator INTO D
23
INTO C ima mernu glavu prikazanu na sl.5.12c. Pomeranje
pokretnog mernog pipka 1, prenosi se na ugaonu polugu 2,
pa dalje na merno vreteno 3, koji je u kontaktu sa pipkom
mernog sata. Stalni kontakt izmeu elemenata obezbeuje
opruga 4. Pipak 5 je nepokretan, ali je izmenljiv i svakom
merilu je pridodata garnitura ovih pipaka, da bi se obez-
bedila kontrola u celoj predvienoj oblasti merenja. Ovaj
komparator se izrauje u dve veliine: C 35 i C 60. Tanost
oitavanja zavisi od mernog sata.
Za Into C 35, merna oblast je od 17,5...35,5 mm, dubina
merenja od 20...160 mm. Ima 9 izmenljivih pipaka, sa sko-
kovima od po 2 mm, i pridodat je jedan merni prsten, deb-
ljine 1 mm, koji se stavlja kao podloka kod montiranja
mernog pipka za kontrolu prenika meuvrednosti. Merna
sila je 4 N.
Za Into C 60, merna oblast je od 35...60 mm, dubina me-
renja od 20...160, 20...400 ili 20...1000 mm. Ima 5 izmen-
ljivih pipaka i 2 merna prstena. Merna sila je takoe 4 N.
Izgled mernih glava dat je na sl.5.15.
a) b) c)

Slika 5.15. Merna glava kod INTO C 35 (a), C 60 (b) i
INTO B (c)
INTO B ima mernu glavu u kombinaciji sa tapastim mik-
rometrom koji predstavlja nepokretni pipak, kako to sl.
5.15c prikazuje. Izrauje se u 3 veliine: B 150, B 300 i
B 500. Dubina merenja za sva merila je ista. Najmanja du-
bina je 20 mm, a najvea moe biti 160; 400; 1000 ili 1600
mm.
Za Into B 150, cela merna oblast je od 60...150 mm, dok je
oblast za mikrometar 10 mm, tanosti 0,01 mm.
Za Into B 300, cela merna oblast je od 150...300 mm, a
mikrometra 25 mm, tanosti 0,01 mm.
Za Into B 500, cela oblast merenja je od 300...500 mm,
oblast mikrometra 25 mm, tanosti 0,01 mm. Tanost oi-
tavanja i kod ovih merila zavisi od tanosti mernog sata.
Jedan od najvie primenjivanih komparatora za rupe sa me-
renjem u dve take je SUBITO proizvod nemake firme
Hahn & Kolb (sl.5.16). U mernoj glavi se nalazi nepokretan
merni pipak 1 koji je izmenljiv. Merilu je pridodata
garnitura ovih pipaka, radi pokrivanja predviene merne
oblasti. Pomeranje pokretnog mernog pipka 3 se preko ku-
glice i kose ravni prenosi do pipka, odnosno kazaljke mer-
nog sata. Most (konstrukcija sa oprugom) 2 slui za cent-
riranje merne glave. Postoji vie tipova, koji pokrivaju mer-
nu oblast od 4,5...100 (sedam veliina), odnosno od 18..
..800 mm (est veliina). Merila za vee rupe imaju pode-
ljivi nepokretan pipak. Tanost oitavanja je najee 0,01
ili 0,001 mm.

Slika 5.16. Komparator SUBITO
Za odreivanje veih prenika otvora, od 200...1400 mm
koristi se merilo UNITEST, proizvod vajcarske firme Tesa
(sl.5.17). Deo merila za registrovanje mernih veliina se
sastoji od mikrometarskog zavrtnja 1, merne oblasti 25 mm,
i mernog sata 2, tanosti oitavanja 0,01 mm. Ovom delu se
dodaje izmenljivi produetak sa mernim ulokom 4 i za-
titnom aurom 3. Opruge 5 imaju zadatak da odstranjuju u-
nutranje zazore u kinematskom lancu merila. Razlika u ve-
liini susednih mernih uloaka u garnituri iznosi 25 mm,
koja veliina se premoava po potrebi mikrometrom.

Slika 5.17. Merilo UNITEST (a) i
njegova principijelna ema (b)
Od merila sa dodirom u tri take, najpoznatije je PASIME-
TAR, proizvod firme Karl Cajs koji je prikazan na sl. 5.18.
Izrauje se u pet veliina (numerisane su od 4 do 8), za od-
reivanje prenika rupa od 11...18; 19...30; 32...50; 52...80 i
od 85...120 mm. U izmenljivoj mernoj glavi 1 nalazi se dva
nepokretna i jedan pokretan merni pipak. Veliina central-
nog ugla izmeu nepokretnih pipaka () iznosi 72
o
. U prav-
cu simetrale ovog ugla se nalazi pokretan pipak 2 koji je u
kontaktu sa konusnim zavretkom dvokrake poluge 4 koja
se moe obrtati oko ose 5. Poluga 4 je u vezi sa zupanim
segmentom 6 koji pokree zupanik 7 zajedno sa kazaljkom
8. Ona svojim vrhom oznaava mernu veliinu na skali 9.
Dugme 10 slui za uvlaenje pokretnog mernog pipka, pre
stavljanja merne glave u otvor. Zavrtanj 3 slui za ogrania-
vanje kretanja poluge 4. Pokretni pipak je izmenljiv i garni-
tura tih pipaka obezbeuje pokrivanje cele merne oblasti
jedne glave. Merna oblast, za veliine 4 i 5 je 0,070 mm,
za veliine 6 i 7 0,140 mm, dok za veliinu 8, 0,170
mm. Tanost oitavanja, za veliine 4 i 5 iznosi 0,002 mm,
a za ostale 0,005 mm. Podeavanje merila na nulu se obav-
lja pomou kontrolnog kalibra. Na mernim glavama je naz-
naena veliina oblasti merenja i veliina centralnog ugla .
23
Pogled merne
glave odozdo

Slika 5.18. Pasimetar
Merenje prenika otvora sa dodirom u tri take, omogueno
je primenom dva nepokretna i jednog pokretnog mernog
pipka. Pipci su izraeni sa sferinim dodirnim povrinama,
to omoguuje merenje bez dodatnih greaka i pri malom
naginjanju merila. Greka merenja nastaje zbog razliitih
vrednosti prenika otvora prstena za podeavanje i
kontrolisanog otvora.
5.1.3. Vienamenska merila sa komparatorom
Neki proizvoai izrauju jednostavna vienamenska meri-
la koja mogu uspeno zameniti vei broj specijalnih ili gra-
ninih merila. Primena ovih merila u pojedinanoj i malo-
serijskoj proizvodnji je veoma ekonomina, jer se brzo po-
deavaju, vreme kontrole je kratko pa se trokovi proiz-
vodnje smanjuju

Slika 5.19. Merilo MARAMETAR
Firma Karl Mar, pod imenom MARAMETAR (sl.5.19.) iz-
rauje merilo sa komparatorom, koje lii na mikrometar.
Pokretan merni pipak 1 je u vezi sa komparatorom, po-
sredstvom ugaone poluge. Na gornjoj povrini nepokretnog
pipka 3 su formirani zupci koji se spreu sa navojnim
kolutom 4, ije obrtanje izaziva aksijalno pomeranje pipka
3 u toku podeavanja. Posle podeavanja, pomou uporedne
merke 2, pipak 3 se fiksira zavrtnjem 5. Krajevi mernih
pipaka su obloeni tvrdim metalom. Tanost oitavanja za-
visi od primenjenog komparatora, i obino iznosi 0,01 ili
0,001 mm. Ovo merilo se izrauje u pet veliina, mernih
oblasti od 0...25; 25...60; 50...100; 100...150 i od 150...200
mm. Poseban tip marametra je sa mernim vretenima koji
imaju konusni otvor za prihvatanje izmenljivih mernih pi-
paka razliitih oblika.
Firma Mar izradjuje i merilo za brzu kontrolu unutranjih
mera, sloenih oblika, pod nazivom INVI, koji je prikazan
na sl.5.20a. Merna glava se sastoji od dva nepokretna (3) i
jednog pokretnog (2) mernog segmenta, koji se uvlai pri-
tiskom na jeziak 1 u pravcu strelice. Merni segmenti su
izmenljivi i njihov oblik se prilagoava mernom predmetu.
Izrauje se u etiri veliina, za merne oblasti od 2...5;
5...26; 26...52 i od 52120 mm. Tanost oitavanja zavisi
od primenjenog komparatora. Podeavanje na nulu se vri
pomou kalibriranog prstena. Na slici su prikazani i tipini
oblici mernih predmeta i odgovarajui merni segmenti: b
kontrola prenika unutranjeg leba, c - kontrola mera la-
stinog repa, d - kontrola oblog navoja, e - kontrola unut-
ranjeg leba sferinog oblika.

Slika 5.20. Ureaj za brzu kontrolu INVI
Univerzalno merilo, takoe proizvod firme Mar, pod ime-
nom MULTIMAR (sl.5.21.) slui za odreivanje odstupa-
nja, kako spoljnih, tako i unutranjih mera. Izrauje se u e-
tiri veliine, mernih oblasti od 25...110; 100...260;
250...610 i od 600...1010 mm. Merila se isporuuju u
kompletima, koji sadre razne merne kljunove za spoljne i
unutranje mere, kao i garnituru izmenljivih mernih pipaka
razliitih oblika koji doprinose univerzalnosti ovih merila.
Podeavanje se vri kontrolnim kalibrom, a tanost oita-
vanja zavisi od komparatora. Najee se primenjuju kom-
paratori tanosti 0,01 i 0,001 mm. Ovo merilo se moe upo-
trebiti i za kontrolu paralelnosti povrina.
24

Slika 5.21. Merilo MULTIMAR za spoljne i
unutranje mere
5.2. OPTIKI KOMPARATORI
Kod optikih komparatora deo prenosnih elemenata je za-
menjen svetlosnim zracima, pa su ta merila ustvari kombi-
novana, mehaniko - optika. Kod njih se mehaniki delo-
vi uglavnom ne dodiruju i zbog toga nepostoji habanje u
toku merenja, to obezbeuje veu tanost. Najei tipovi
optikih komparatora su optimetri.
Optimetar. Princip rada optimetra je prikazan na sl.5.22a.
a) b)

Slika 5.22. Princip rada optimetra (a) i
vidno polje okulara (b)
Pre merenja, ogledalo 2 lei na trima sferinim povrinama,
upravno na pravac glavne optike ose NM. Od oslonih
povrina dve (3) ine osu obrtanja, dok trea predstavlja
gornji kraj mernog pipka 1. Ogledalo pod dejstvom dve op-
ruge 4 vrsto lei na osloncima. Svetlosni zraci koji polaze
iz fokusa (nisu nacrtani), dolaze do objektiva 5, prolazei
kroz njega prelamaju se i meusobno paralelno padaju na
ogledalo. Odbijaju se od njega i vraaju se u fokus A. U
sluaju promene merne veliine merni pipak se pomera za
vrednost x i zaokrene ogledalo za ugao . Tada svetlosni
zraci se odbijaju od ogledala pod uglom 2, prolazei kroz
objektiv prelamaju se i nastavljaju svoj put. Izuzetak je
centralni zrak CB koji spada u pravac sporedne optike ose
i koji bez prelamanja prolazi kroz objektiv i u inoj ravni
se see sa ostalim zracima u taki B, koja je udaljena od ta-
ke A za veliinu y. U inoj ravni je postavljena stak-
lena ploa sa skalom koja se pomera (ustvari lik skale se
pomera) za odgovarajuu veliinu, u odnosu na nulti indeks
(sl.5.22b).
Mehaniki prenosni odnos optimetra je: e = y/x. Na njega
ne utie rastojanje izmeu ogledala i objektiva, jer su zraci
izmeu njih meusobno paralelni.
Poto je y = f tg 2 i x = a tg , prenosni odnos e biti:
e = (f tg 2)/(a tg ) 2 f/a
Zbog malih vrednosti uglova: tg
rad
i tg2 2
rad.
Uobiajene vrednosti parametara su:
f = 203 mm, a = 5,075 mm, pa e prenosni odnos (uve-
anje) biti: e = 2.203/5,075 = 80.
To znai, da pomeranju mernog pipka za veliinu od 1 m,
pomeranje skale e biti 80 m. Veliina podeoka skale iz-
nosi 0,08 mm, to se teko moe videti golim okom. Zbog
toga skala se uveava okularom 12,75 puta, to e dati u-
kupno uveanje: 80.12,75 = 1020, pa e uveana veliina
podeoka biti 1,02 mm, to omoguuje i procenjivanje 1/10
vrednosti, tj. 0,1 m, ako je vrednost podeoka 1 m. Merna
oblast optimetra iznosi 100 m. Merna sila je 2N.
Ultraoptimetar. Ako se kod optimetra, naspram pokretnog
ogledala postavi jedno nepokretno ogledalo, dobija se ult-
raoptimetar, iji je princip rada prikazan na sl.5.23a.
b) )

Slika 5.23. Princip rada ultraoptimetra
Svetlosni zraci iz izvora 1, kroz sistem soiva 2 (konden-
zor) i zeleni filtar 3, osvetljavaju staklenu plou 4 sa skalom
veliine 83 m, i prolazei kroz nju dospevaju do soiva
kolimatora 5. Poto se skala nalazi u inoj ravni soiva 5,
zraci sa likom skale naputaju to soivo u paralelnom snopu
i padaju na pokretno ogledalo 9. Ako se zbog promene
merne veliine za vrednost a ogledalo 9 zaokrene za ugao
, zraci e se od njega odbiti pod uglom 2, stiu do
nepokretnog ogledala 10, od kojeg se odbijaju pod istim
uglom, ponovo dospevaju do pokretnog ogledala, od kojeg
25
se tada odbijaju pod uglom 4 i u paralelnom snopu stiu
do objektiva 11. U inoj ravni objektiva se nalazi staklena
ploa 13 sa indeksom, na kojoj e se pojaviti lik skale sa
ploe 4 tako, da kod indeksa e se nalaziti vrednost
promene merne veliine. U poetnom poloaju pokretnog
ogledala 9a (crtano je isprekidanom linijom), nulta taka
skale se nalazi kod indeksa, to je sluaj nakon podeavanja
merila etalonom veliine l
1
. Ako se na sto 6 postavi merni
predmet 7, veliine l
2
, merni pipak 8 e se podii, i zbog
zaokretanja pokretnog ogledala za ugao , kod indeksa e
se pojaviti vrednost + 83 m koja je ravna razlici mera l
2
i
l
1
:a = l
2
- l
1
= + 83 m.
Uveanje ultraoptimetra je: e = (f tg 4)/(b tg) 4f/b
Ako je ina daljina f = 355 mm, b = 5 mm, brojna vred-
nost uveanja e biti: e = 4.355/5 = 284
Poveanje okulara (15) je obino 18, tako da je ukupno u-
veanje merila iznosi 284.18 5100, tj. pet puta vee nego
kod optimetra. Promeni merne veliine za 0,2 m, u vid-
nom polju okulara odgovara pomeranje za oko 1 mm. Iz-
otravanje vidnog polja okulara vri se obrtanjem prstena
14. Vidno polje okulara ultraoptimetra prikazuje sl.5.23b.
Oblast merenja je 83 m, a vidno polje okulara pokazuje
oko 25 m pri veliini prenika vidnog polja od 90 mm. Do
merne veliine 10 m, vrednost podeoka je 0,2 m, a kod
veih mernih veliina (do 83 m), 1 m. Merna sila je oko
2,5 N.
Ultraoptimetar se najvie primenjuje u laboratorijumima za
kontrolu uporednih merki vie klase tanosti i drugih pre-
cizno izraenih predmeta. Zbog svoje velike osetljivosti
postavlja se u staklenu kutiju, radi zatite od toplotnog zra-
enja operatora. Izmena etalona i merki se vri pomou du-
e ruice, takoe zbog izkljuenja uticaja toplotnog zrae-
nja. Merni predmeti treba da imaju temperaturu 20 1
o
C, a
razlika izmeu temperatura etalona i merke moe iznositi
najvie 0,05
o
C.
5.3. ELEKTRINI KOMPARATORI
Princip merenja kod elektrinih merila se sastoji u tome, to
se mehanika promena merne veliine pretvara u elektrini
signal koji se moe registrovati na pokazivau, ili pretvoriti
u zvuni efekat, odnosno, u procesu aktivne kontrole direkt-
no se moe iskoristiti za automatsko upravljanje mainama
alatkama. Kod ovih merila postoji mgunost razdvajanja
mesta oitavanja od mesta merenja. Elektrini komparatori,
u zavisnosti od konstrukcije davaa impulsa, mogu biti:
kontaktni,
induktivni i
kapacitivni.
5.3.1. Kontaktni elektrini komparatori
Ova merila oznaavaju granina odstupanja davanjem od-
govarajueg signala. Pokaziva je redovno snabdeven trima
sijalicama razliitih boja, od kojih se u toku merenja uvek
jedna svetli za oznaavanje ostvarene mere, odnosno
odstvarenog odstupanja mernog predmeta:
uta (bela) sijalica oznaava dobru meru, jer je ona ost-
varena u granicama dozvoljenih odstupanja,
zelena sijalica oznaava meru za doradu, jer nije ostva-
rena vrednost dobre granine mere (kod spoljnih mera
to je gornja granina mera, a kod unutranjih to je do-
nja granina mera),
crvena sijalica oznaava kart meru, jer je prekoraena
loa granina mera (kod spoljnih mera to je donja gra-
nina mera, a kod unutranjih to je gornja granina me-
ra).
Postoji dva tipa ovih merila. Kod jednog tipa merila ne po-
stoji mogunost oitavanja vrednosti stvarnog odstupanja,
dok kod drugog tipa ta mogunost postoji, jer ta merila po-
red sijalica, imaju i skalu. Zbog svojih dobrih osobina, ova
merila se rado koriste u svim oblastima mainogradnje.
Prednosti su im:
jednostavni su i zbog toga mala je opasnost od kvara,
tanost im redovno zadovoljava zahteve tehnologije,
u procesu aktivne kontrole mogu se koristiti kao upra-
vljake jedinice,
jevtini su i ne zahtevaju skupe pokazivae.
Pored ovih prednosti, imaju i mane:
nisu pogodni za registrovanje manjih veliina od 1 m,
zbog same konstrukcije i zbog eventualne oksidacije
kontaktnih elemenata (elektrinih), imaju vee rasipa-
nje od ostalih tipova elektrinih komparatora,
nisu pogodni za sortiranje mernih elemenata u sluaju
masovne kontrole (sem nekih izuzetaka)
Merna glava merila je snabdevena sa dva mikrometarska
zavrtnja sa doboem i skalom za postavljanje graninih od-
stupanja. Krajevi ovih zavrtnjeva predstavljaju podeljive e-
lektrine kontaktne elemente sa kojima dolazi u dodir jedna
ugaona poluga, u sluaju dostizanja ili prekoraenja velii-
na graninih odstupanja. Ovi komparatori mogu biti za kon-
trolu spoljnih ili unutranjih mera.
Sva ova merila se sastoje od:
kontaktnog elemeta koji dolazi u dodir sa mernim pred-
metom,
elementa za emitovanje elektrinih signala,
pokazivaa sa sijalicom, i
elementa za napajanje jednosmernom strujom, napona
6, odnosno ree 12 ili 24 V.
Kontaktni elektrini komparator za kontrolu spoljnih mera.
emu ovog komparatora prikazuje sl.5.24.
t
1
t
2
t
3
3
3b
1
10
2
4
7
9
8
5
6

Slika 5.24. ema elektrinog kontaktnog
komparatora za spoljne mere
26

Glavni deo komparatora je kontaktna ugaona poluga 4, pre-
ko kojeg se ostvaruje kontakt sa vrhovima mikrometarskih
zavrtnjeva 3, u sluajevima nedozvoljenih stvarnih odstupa-
nja mernih predmeta. Napon iz mree, preko transformatora
i ispravljake jedinice za napajanje, dospeva do elektrinih
kontaktnih elemenata. Jedan kraj sekundernog namotaja je
vezan za telo merila. Mikrometarski zavrtnjevi su izolovani
od tela prstenovima 1 u kojima se nalaze metalni prstenovi
2 sa navojem, preko kojeg struja dospeva do zavrtnjeva 3.
Ako merni predmet 6 ima veu meru od dozvoljene maksi-
malne, merni pipak 5 se podie, a ugaona poluga 4 se zaok-
rene pod dejstvom opruge 10, do ostvarivanja kontakta sa
vrhom zavrtnja 3a, ime se strujni krug zelene sijalice zat-
vara, jer se tranzistor T
1
otvara pod dejstvom negativnog
napona. Upaljena zelena sijalica oznaava meru za doradu.
Ako je ostvarena mera manja od dozvoljene minimalne
vrednosti, merni pipak se sputa, povue polugu 4 i ostva-
ruje se kontakt sa vrhom zavrtnja 3b, ime se zatvara strujni
krug crvene sijalice, jer se tranzistor T
2
otvara i proputa
struju. Upaljena crvena sijalica oznaava kart meru. U
sluaju, kada se ostvarena mera nalazi u dozvoljenim grani-
cama, ugaona poluga 4 zauzima srednji poloaj, tranzistori
T
1
i T
2
su zatvoreni, struja kroz njih ne tee, a ni kroz pri-
padajuih otpornika. Tada baza tranzistora T
3
postane nega-
tivna, pa e se on otvoriti, ime se zatvara strujni krug kroz
utu sijalicu. Upaljena uta sijalica oznaava da je kon-
trolisana mera dobra. Merni pipak je snabdeven amortize-
rom 7 za spreavanja preoptereenja ugaone poluge. Amor-
tizer se sastoji od aure 8 za voenje mernog pipka i opruge
9, koja omoguuje postavljanja mernog pipka na donju
graninu meru. Kod strarijih tipova ovih komparatora, elek-
trini deo je reen samo sa otpornicima.
a)
c)
b)

Slika 5.25. Elektrini kontaktni komparator i pokazivai
Elektrini kontaktni komparator elektro-compar, br. 4010
(sl.a) proizvod firme Sul, i pokaziva sa sijalicama, prika-
zuje sl.5.25. Merna oblast 0,2 mm, vrednost podeoka
skale 2 m, merna sila 1,5 N. Prenik vodee aure je 8
mm. Prikljuuje se na osnovnu jedinicu pokazivaa (sl.b),
ili u sluaju sloene kontrole moe se prikljuiti na dodatnu
eliju (sl.c) koja se prikljuuje na osnovnu jedinicu. Do-
datne elije se mogu nastaviti do potrebnog broja.
Kontaktni elektrini komparatori za unutranje mere. Za
kontrolu otvora se koristi specijalna merna glava u obliku
epa sa pokretnim mernim pipkom. Uproena elektrina
ema ovih komparatora je data na sl.5.26.
Merna glava
Ureaj za pokazi vanje
Signalne lampe
Utina kutija za
fini pokaziva
Ukljuenje u
mreu
Osigura
Utina kutija za up-
ravljaki prikljuak
zz c
A
a
b

Slika 5.26. Elektrina ema kontaktnih komparatora za
unutranje mere
Ako je prenik kontrolisanog otvora izraen u granicama
tolerancije, relejni kontakti a i b su u poloaju kako je
na emi nacrtano, i pali se uta sijalica. Ako je prenik rupe
manji od donje granine mere, merni pipak vie ulazi u gla-
vu. Njegovo kretanje se prenosi na kontaktnu polugu, zat-
vara se levi kontakt i relejni kalem A dobije napon, pa e
se relejni kontakt a prekopati ulevo. Time se zatvara
strujni krug preko zelene sijalice, ona se pali i oznaava
meru za doradu. Ako veliina prenika otvora prekorai
gornju graninu meru, merni pipak vie izlazi iz glave, a
kontaktna poluga, pratei kretanje pipka, zatvorie desni
kontakt, pa e relejni kalem B dobiti napon, to e izaz-
vati prekopavanje relejnog kontakta b udesno. Time se
zatvara strujni krug preko crvene sijalice koja se pali i oz-
naava kart meru.
Na pokaziva elektrinih kontaktnih komparatora postoji
mogunost prikljuivanja i ureaja za zvunu signalizaciju
koji moe stvarati tonove razliitih frekvencija. U tom slu-
aju kontrolu mogu vriti i slepi operatori koji e sortirati
komade na osnovu visine tona.
5.3.2. Induktivni elektrini komparatori
Prvi tipovi ovih komparatora pojavili su se 1940-tih godina,
ali pravi znaaj su dobili tek razvojem elektronike. Ma-
sovna proizvodnja elektronskih elemenata uinila ih jevti-
nijim i ulaskom tih elemenata u sistem za merenje i poka-
zivanje, pouzdanost ovih merila je porasla. Prednost im je u
odnosu na kontaktne elektrine komparatore, to konti-
nualno pokazuju promenu merne veliine i to se mogu
prikljuiti na raunar koji omoguuje brzu obradu podataka.
Induktivni sistem merenja sastoji se od dva dela:
induktivne merne glave i
elektronske jedinice za napajanje i pokazivanje.
Sam pokaziva moe biti analogni ili digitalni. Drugi tip se
sve vie primenjuje, jer pokazuje vrednost merenja bez
greke usled paralakse.
27
U mernoj glavi ovih komparatora indukuje se napon, sraz-
merno veliini pomeranja mernog pipka. Indukcija se moe
ostvariti pomou:
indukcionih kalema ili
transformatora.
Indukovana struja ima frekvenciju od 5...50 kHz, to proiz-
vodi jedan generator.
Postoji dva tipa merne glave sa indukcionim kalemom:
sa promenljivom veliinom vazdunog prostora (sl.
5.27a) i
sa promenljivom veliinom aktivne povrine (sl.
5.27b).

Slika 5.27. Principijelne eme mernih glava
a) indukciona merna glava sa promenljivim vazdunim
prostorom
b) indukciona merna glava sa promenom aktivne povrine
U praksi najvie se primenjuju varijante sa diferencijalnim
kalemovima. Ove imaju prednost u odnosu na sistem sa
jednim kalemom, jer se u kalemovima indukuju naponi
razliitih smerova, to ih ine osetljivijim. Diferencijalni
kalemovi se veu u most, kada se druga dva otpora nalaze u
jedinici za pokazivanje. eme idejnih reenja ovih merila
prikazuje sl.5.28.
a) b) c)

Slika 5.28. Idejna reenja mernih glava
sa diferencijalnim kalemovima
a) sa promenljivom veliinom vazdunog prostora
b) sa promenljivom veliinom aktivne povrine
c) vezivanje ovih merila u most
Pokazivai za merne glave sa jednim kalemom daju vred-
nosti od nule, nezavisno od smera kretanja mernog pipka.
Kod tih pokazivaa nulta taka je obino na levoj strani
skale. Kod diferencijalnih kalemova registruje se i smer
kretanja mernog pipka, pa se nulta taka nalazi na sredini
skale.
Merne glave sa transformatorom takoe mogu biti izvedene
sa jednostrukim (sl.5.29a) ili sa diferencijalnim trans-
formatorima (sl.5.29b).

Slika 5.29. Merna glava sa transformatorom,
jednostrukim (a) i diferencijalnim (b)
Pokazivai mogu imati prekidae graninih mera koji se ak-
tiviraju u sluaju dostizanja tih mera i tada se upale signal-
ne sijalice ili se alje upravljaki signal do maine alatke.
U pokaziva se moe ugraditi mali raunar koji e po odre-
enom programu pamtiti vrednosti dobijene u okviru se-
rijske kontrole i obraditi ih veoma brzo, i ako se prikljui i
tampa, on moe odmah odtampati i rezultate merenja.
Najei oblici indukcionih mernih glava za kontrolu spo-
ljnih mera, dati su na sl.5.30, dok sl.5.31. prikazuje mernu
glavu u obliku epa sa dva merna pipka, za kontrolu unut-
ranjih mera.
Na sl.5.30a. su merne glave prenika 8 mm, zahtevaju
malo mesto. U zavisnosti od pristupanosti mesta merenja,
primenjuje se varijanta sa izlaskom kabela pravo ili sa stra-
ne. Na sl.5.30b. su glave sa zakretnim pipkom, iji se po-
loaj moe podeavati obrtanjem oko dve, meusobno up-
ravne ose. Smer merne sile, u zavisnosti od poloaja po-
vrine mernog predmeta, bira se dugmetom za selekciju.
Veliina merne sile kod ovih komparatora kree se od
0,25...1,5 N.
a) b) c)

28
Slika 5.30. Induktivne merne glave za spoljne mere

Slika 5.31. Induktivna merna glava za kontrolu
krunih otvora
Pokazivai (sa pojaivaem) mogu imati veoma razliite
oblike. Jedan tip pokazivaa, proizvod firme Fajnprif
(Feinprf), nazvan militron, prikazuje sl.5.32.

Slika 5.32. Pokaziva MILITRON
Pokaziva ima dve dvostruke analogne skale 1 sa nultom
takom u sredini. Samo pokazivanje se vri pomou dioda
(LED) u obliku svetleeg stuba, izmeu dvostruke skale.
Maksimalne vrednosti na skalama su obeleene sa 10,
odnosno sa 3. U zavisnosti od uveanja, ove vrednosti
odgovaraju mernim oblastima od 10; 100 ili 1000
m, odnosno, 30 ili 300 m. Poloaj dugmeta 3 za se-
lekciju merne oblasti, aktivira odgovarajue uveanje. Fino
podeavanje se vri dugmetom 4 potenciometra. Na zad-
njem delu pokazivaa se nalazi etiri prikljuka A B C i D
za merne glave (davae impulsa). Ako se prikljue dve
merne glave za jednu skalu, mogu se dobiti sumarne (A+B)
ili diferencijalne (A-B) mere, to zavisi od poloaja prek-
lopnika 5. Ureaj se ukljuuje, odnosno iskljuuje pomou
prekidaa 6. Neki tipovi pokazivaa militron snabdeveni su
trima sijalicama razliitih boja, smetenih na gornjem delu
prednje strane, radi signaliziranja graninih mera. Pre mere-
nja, pokaziva treba podesiti na nulu, pomou uporednih
merki ili etalona pri najveem uveanju, a posle se bira uve-
anje na osnovu veliine odstupanja. Kod kontrole sloenih
mernih predmeta, na jedan nosa se postavlja potreban broj
pokazivaa, koji e istovremeno pokazati odstupanja na
svim mernim mestima.
5.3.3. Kapacitivni elektrini komparatori
Osnova funkcionisanja kapacitivnih komparatora je konde-
nzator kod kojeg se kapacitet menja u funkciji pomeranja
mernog pipka. Mogu biti obini (jednostruki) i diferen-
cijalni. Jednostavne su konstrukcije, a funkcionisanje im
mali broj faktora moe poremetiti. Principijelne eme mo-
guih konstrukcija mernih glava kapacitivnih komparatora,
date su na sl.5.33.

Slika 5.33. Mogue konstrukcije mernih glava
kapacitivnih komparatora
a,b,c su sa jednostrukim kondenzatorom;
d,e,f su sa diferencijalnim kondenzatorom
Kapacitet kondenzatora - C u pF se odreuje jednainom
C = A/d
gde je:
- dielektrina konstanta (za vazduh = 1,0006);
A - uticajna povrina u cm
2
;
d - razmak izmeu ploa u cm.
Promena kapaciteta kondenzatora moe biti izazvana pro-
menom veliine vazdunog prostora (sl.5.33. a,e,f) ili pro-
menom veliine uticajne povrine (sl.5.33.b,c,d). Diferenci-
jalni kondenzatori se mogu vezati u most. Oni, pored vred-
nosti, daju i smer promene merne veliine. Merna glava
kapacitivnih komparatora je izvedena u obliku jakog gvoz-
denog prstena, neosetljivog na uticaje okoline. Mogu se
koristiti i u sistemu aktivne kontrole. Rade sa frekvencijom
od 50...500 kHz. Napon napajanja iznosi najvie 50 V. Ka-
pacitivni elektrini komparatori reaguju ve i kod vrlo male
promene merne veliine. Vrednosti podeoka skale kreu se
od 0,01m, pa navie. Merna oblast obino iznosi 5, 10
ili 20 m.
29
5.4. PNEUMATSKI KOMPARATORI
Kod pneumatskih komparatora promena merne veliine se
obino registruje na osnovu promene veliine pritiska ili
koliine isticanog vazduha. Ova merila mogu se primeniti
za kontrolu prenika otvora i osovina, konusa, rastojanja
osa otvora, pravosti, ravnosti, upravnosti, itd. Pogodni su i
za aktivnu kontrolu. U velikoserijskoj i masovnoj proiz-
vodnji uspeno obavljaju sortiranje radnih predmeta. Vei-
na pneumatskih komparatora radi bez kontakta, pa je velii-
na mernog pritiska ravna nuli. Merne glave koje rade sa ko-
ntaktom, za ostvarivanje tog kontakta snabdevene su jed-
nim ili sa dva merna pipka, a merna sila male vrednosti, se
ostvaruje zajednikim dejstvom opruge i pritiska vazduha.
Habanje mernih povrina merila je svedeno na minimum,
pa im je radni vek dui. Merne povrine su obino tvrdo
hromirane (nariito kod mernih glava za kontrolu unutra-
njih mera), koje se posle istroenja ponovo hromiraju i bru-
se, pa se na taj nain lako dovedu na ispravnu meru. Ova
merila su relativno jevtina. Uveanje im se kree obino od
15000 : 1 do 100000 : 1, ali kod nekih tipova merila ve je
postignuto 200000 : 1.
U zavisnosti od pritiska korienog vazduha, postoji dva
merna sistema:
sistem niskog pritiska i
sistem visokog pritiska.
U oba sistema postoje sledei elementi:
preista (filtar) za odstranjivanje neistoa iz vazduha
koji ulazi u sistem,
regulator pritiska za obezbeivanje konstantne veliine
pritiska vazduha u sistemu,
pokaziva koji je badaren za direktno oitavanje pro-
mene merne veliine u duinskim mernimjedinicama,
napojna mlaznica za stvaranje unutranjeg otpora, pot-
rebnog za ostvarivanje razlike pritiska u sistemu
ureaj za finu regulaciju za postavljanja merila na nulu,
merna mlaznica koja se nalazi u mernoj glavi i kroz
koju istie vazduh u atmosferu u zavisnosti od veliine
mernog zazora, stvorenog izmeu eone povrine mla-
znice i povrine mernog predmeta.
5.4.1. Sistem niskog pritiska
Najstariji pneumatski metod za merenje duina patentiran je
1929. g. u Francuskoj, od strane firme Soleks (Solex) koji
je poznat pod imenom soleksov metod. Merila niskog
pritiska rade sa pritiskom vazduha od 0,05...0,1 bar (500...
..1000 mm vodenog stuba), zahtevaju dobro oienu povr-
inu mernog predmeta, pa zbog toga pogodnija su za labo-
ratorijska merenja. Potronja vazduha je mala to povlai sa
sobom i relativno male veliine merne oblasti koja najee
iznosi 50 m.
Regulator pritiska je vodeni stub, visine H (500 ili 1000
mm). Taj stub se stvara u posudi 1, napunjenoj vodom, u
koju uranja cev 2, relativno velikog preseka, kroz koju ulazi
vazduh, iji viak preko vodenog zatvaraa odlazi u at-
mosferu. Visina vodenog stuba odreuje pritisak vazduha
koji kroz napojnu mlaznicu 3 (povrine otvora A
t
), ulazi u
mernu komoru 4. Pritisak vazduha u ovoj komori zavisi od


a) b)
Slika 5.34. ema starijeg (a) i novijeg (b)
soleksovog uredjaja
pritiska ulaznog vazduha i koliine vazduha koji istie kroz
mernu mlaznicu 5 (povrine otvora A
m
) i predstavljen je vi-
sinom h u manometarskoj cevi 6 koja je vezana za komo-
ru 4, zajedno sa cevi 7 merne glave. Visina h je odreena
razlikom nivoa vode u posudi 1 i manometarskoj cevi 6, iji
presek je zanemarljivo mali u odnosu na presek posude,
tako da nivo vode u cevi 6 praktino ne utie na nivo vode
H u posudi. Koliina vazduha koji istie kroz mernu
mlaznicu, u tesnoj vezi je sa veliinom mernog zazora s
izmeu merne glave i mernog predmeta. Ako se taj zazor
smanjuje, pritisak u mernoj komori raste i veliina h se
poveava, i obratno. ema ovog soleksovog ureaja prika-
zana je na sl.5.34a.
Pogodnim izborom veliina odnosa A
m
/A
t
i zazora s, mo-
e se postii da podela skale merila bude ravnomerna koja
je postavljena uz manometarsku cev i badarena je za direk-
tno oitavanje duinske mere. Uveanje moe biti do
100000 : 1. Vreme potrebno za smirivanje nivoa vode u
toku merenja, iznosi 1...3 s. Potronja vazduha je 200 l/h po
mernoj glavi.
Ovi komparatori su veoma glomazni, pa je firma Soleks
proizveo noviji tip ovog merila, znatno manjih dimenzija u
odnosu na predhodni (sl.5.34b). Kod ovog merila merni
pritisak se obezbeuje pomou zatvaraa sa tegom. Posuda
1 sa vodom, snabdevena je zatvaraem 2 sa tegom koji
odrava pritisak vazduha na stalnoj vrednosti. U mernu ko-
moru 3 vazduh ulazi kroz napojnu mlaznicu, povrine pre-
seka otvora A
t
, i izlazi kroz mlaznicu 5 do merne mlaznice
(koja nije nacrtana), ije funkcionisanje je isto, kao kod
predhodnog tipa merila. Merna komora je vezana i sa cevi 4
manometra. Pored nje se nalazi skala 6, na kojoj se ozna-
ava promena merne veliine promenom visine stuba vode
u cevi 4, zavisno od promene veliine mernog zazora s,
izmeu merne glave i mernog predmeta. Napojna mlaznica
razdvaja ureaj na dva dela: na napojnu jedinicu pritiska p
o

i na mernu jedinicu. Promena pritiska u mernoj jedinici ne
utie na veliinu pritiska p
o
u napojnom delu zbog otpora
napojne mlaznice. Ovaj ureaj je okarakterisan veom sta-
bilnosti vodenog stuba u odnosu na stariji tip.
5.4.2. Sistemi visokog pritiska
Za rad sistema visokog pritiska, potreban je pritisak vazdu-
ha u mrei od 5...10 bara, to se u samom ureaju obino
smanjuje na potrebnu veliinu. Merenje ne zahteva istu
povrinu mernog predmeta, jer vazduh oduva neistou, pa
se ova merila mogu koristiti i u radionicama.
30

U okviru sistema visokog pritiska, promena merne veliine
se moe registrovati na vie naina. Razliita idejna
reenja prikazana su na sl. 5.35.
Slika 5.35a prikazuje nain odreivanja promene merne
veliine merenjem pritiska. Ulazni vazduh prolazi kroz
preista i redukcionu jedinicu 1 i dolazi do napojne 3 i
merne mlaznice 4. Veliina pritiska izmeu ovih mlaznica
zavisi od veliine mernog zazora s ija se vrednost
odreuje indirektno, merenjem pritiska vazduha pomou
manometra 2. Skala manometra je badarena za direktno
oitavanje, u duinskim mernim jedinicama.
Na slici 5.35b se vidi merenje razlike pritiska, izmeu
mernog 3 i regulacionog ogranka 4. Ulazni vazduh se prvo
preiava u filtru 5 i svede na potreban pritisak u
redukcionoj jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem,
vazduh se jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem, vayduh
se rava. Jedan deo odlazi u merni, a drugi u regulacioni
ogranak. Prilikom podeavanja merila na nulu, pritisak se
izjednauje u ograncima pomou konusnog ventila 7,
kojim se regulie koliina izlaznog vazduha kroz mlaznicu
1. Veliina pritiska u mernom ogranku zavisi od veliine
zazora s izmeu merne glave i mernog predmeta. U
sluaju promene merne veliine, menja se i zazor, pa sa
njim zajedno i pritisak u ogranku 3. Nastala razlika se
registruje na pokazivau manometra 2 u duinskim
mernim jedinicama.
a)
b)
c)
d)

Slika 5.35. eme idejnih reenja za
odreivanje promene merne veliine
Na slici 5.35c data je ema odreivanja promene merne
veliine pomou izjednaavanja pritiska. Izmeu dva og-
ranka nalazi se membrana koja je u vezi sa gornjim izlaz-
nim ventilom. U sluaju promene merne veliine, odnosno
zazora s, membrana se pokrene u pravcu manjeg pritiska,
sve dotle, dok se pritisci ne izjednae, to zavisi od kolii-
ne isticanog vazduha, odnosno poloaja konusnog zatvara-
a 1 izlaznog ventila. Poto je on u vezi sa pokazivaem 2,
na njemu se oitava promena merne veliine.
Slika 5.35d daje emu rotametra kod kojeg se promena
merne veliine odreuje na osnovu promene koliine iz-
laznog vazduha kroz mernu mlaznicu 6. Osnova ovog na-
ina merenja je konusna staklena cev 1 koja se iri navie.
Vazduh koji prolazi kroz cev, odrava plovak 2 na visini,
ija je veliina srazmerna koliini vazduha koja prolazi iz-
meu plovka i zida cevi a ona pak zavisi od veliine zazo-
ra s izmeu merne glave i mernog predmeta. Na skali 3 se
direktno oitava promena merne veliine u odnosu na nulu
koja se podeava pomou ventila 7. Veliina podeoka ska-
le odreuje se eksperimentalno. Ulazni vazduh se preia-
va u filtru 4, a pritisak se odrava na konstantnoj vrednosti
pomou regulacione jedinice 5.
Me r n e g l a v e mogu obavljati svoju funkciju bez dodira
i sa dodirom.
U sluaju merenja bez dodira (sl.5.36a), merna veliina,
odnosno, promena merne veliine se odreuje indirektno,
preko veliine mernog zazora s, izmeu mernog predmeta
1 i eone povrine mlaznice 2.
Kod drugog tipa (sl.5.36b), merna glava je snabdevena
jednom ili vie mernih pipaka koji dolaze do kontakta sa
povrinom mernog predmeta 1. Zazor s, koji je potreban
za odreivanje promene merne veliine, nastaje unutar me-
rne glave, izmeu eone povrine merne mlaznice 2 (ili
sedita ventila) i ploe 3 ventila, koji je u vezi sa mernim
pipkom. Ploa ventila je priljubljena uz sedite pod dejst-
vom opruge, koja preko te ploe stalno deluje i na merni
pipak u smeru manjih mera.

Slika 5.36. Tipovi mernih glava
Osnovni uslov mogunosti obavljanja merenja je, da po-
vrina otvora merne mlaznice bude vea od povrine o-
motaa valjka, visine s, kroz koji vazduh istie.
d
m
s d
m
2
/4 odnosno: s 0,25 d
m

gde je: d
m
prenik otvora merne mlaznice.
U zavisnosti od mernog zadatka, merne glave se mogu ob-
likovati na razliite naine, ali svaka treba da ispuni os-
novni uslov, da otpori strujanju vazduha i gubici koji nas-
taju u glavi i oko nje, ne smeju bitno uticati na rezultat me-
renja. Svi delovi merne glave, zajedno sa vodovima i ska-
lom, ije su veliine podeoka utvrene eksperimentalno,
ine jedinstvenu celinu, u kojoj su usaglaene mere napoj-
ne i merne mlaznice, pa ni jedan deo se ne moe zameniti
drugim slinim, da se ne bi poremetila ravnotea sistema.

31

Oblikovanje mernih glava.
Me r e n j e b e z d o d i r a . Za kontrolu krunih otvora
merna glava je u obliku epa. Razne tipove oblika i pre-
seka epova prikazuje sl.5.37.

Slika 5.37. Merne glave u obliku epa
Oblik merne glave zavisi od dimenzija kontrolisanog ot-
vora sa ciljem da se masa glave svede na minimum. Vano
je oblikovanje kanala za odvoenje vazduha, da bi taj
vazduh mogao brzo napustiti mesto merenja, bez stvaranja
otpora. Zbog toga, mlaznice se stavljaju u leb, to o-
lakava strujanje vazduha. ep je obino snabdeven sa dve
merne mlaznice, jedne naspram druge, a veliina ukupnog
zazora je jednaka zbiru veliina pojedinanih zazora:
s = s
1
+ s
2

U glavni vazduni vod merne glave moe se postaviti jed-
na pomona mlaznica, pre mernih mlaznica, radi reduko-
vanja pritiska. Kod kontrole slepih rupa, na epovima se
izrauju dublji kanali za odvoenje vazduha, to kod pro-
laznih rupa nije toliko bitno, jer vazduh odlazi u suprot-
nom smeru, gde je otpor manji.
a) b)

Slika 5.38. Merne glave u obliku rave (a) i prstena (b)
Za kontrolu osovina krunih poprenih preseka, merna
glava moe biti u obliku rave ili prstena. Rava (sl.5.38a)
je snabdevena sa dvema podeljivim mernim povrinama
2, u svakoj po jednom mlaznicom. irina mernih povrina
je 20 mm. Podeavanje merila se vri pomou uporednih
merki ili etalona. Kao pokaziva redovno se koristi rota-
metar. Pomoni pipak 1 slui za oslanjanje mernog pred-
meta.
Sl.5.38b prikazuje merni prsten, pomou kojeg se mogu
kontrolisati prenici krunih osovina. Sastoji se od dva de-
la. U unutranjem delu se nalaze kanali za vazduh i mlaz-
nice, dok spoljanji deo slui za zatvaranje tih kanala. Mo-
gu biti izraeni sa dve ili tri merne mlaznice.
Me r e n j e s a d o d i r o m. Slika 5.39 prikazuje nekoliko
tipova pneumatskih mernih glava za kontrolu sa dodirom.
c)
a)
b)
d)
e)

Slika 5.39. Pneumatske merne glave
koje rade sa dodirom
Na sl.5.39a. se vidi merna glava za kontrolu spoljnih mera.
Merni pipak pokree plou ventila koji je pritisnut vaz-
duhom uz sedite. Prilikom poveanja merne veliine,
ploa ventila se odie i izmeu nje i sedita nastaje merni
zazor. Vazduh naputa glavu uz merni pipak i ujedno isti
povrinu mernog predmeta. Veliina merne sile se kree u
granicama od 1,5...2 N, koja nastaje zajednikim dejstvom
opruge i pritiska vazduha.
Merna glava, prikazana na sl.5.39b slui za kontrolu kru-
nih otvora manjih prenika. Formirana je od raseene
aure u kojoj se nalazi konusni umetak. Merni zazor na-
staje u unutranjosti glave, kada se usled promene merne
veliine, umetak se pomera.
Na sl.5.39c i d su prikazana ista reenja, sa oprunim je-
zicima, iji konusni vrh predstavlja merni pipak koji
dolazi u dodir sa omotaem kontrolisanog otvora. U za-
visnosti od promene merne veliine, menja se i poloaj
mernih pipaka i sa tim zajedno i veliina mernog zazora.
Tip glave na sl.5.39c se koristi za kontrolu slepih rupa
(kanali za odvodjenje vazduha su dublji), dok tip glave na
sl.5.39d se primenjuje kod prolaznih otvora.
esto primenjeno reenje prikazuje sl.5.39e sa elinim
kuglicama. U gnezdima se nalaze labavo postavljene kug-
lice koje vazduh pritiskuje do povrine mernog predmeta.
Poloaj kuglica to zavisi od kontrolisane mere, odreuje
veliinu mernog zazora. Veliina mernog zazora utie na
promenu veliine pritiska vazduha, na osnovu koje se od-
reuje promena merne veliine.
Po k a z i v a i u sistemima visokog pritiska mogu biti u
obliku manometra ili rotametra.
Ako se merna veliina, odnosno promena merne veliine
odreuje na osnovu promene veliine pritiska, ili na osno-
vu razlike pritiska, kao pokaziva, koristi se manometar.
Ovakav pokaziva je u obliku zatvorene kutije u kojoj je
smeten manometar sa membranom ili sa elastinom
membranskom cevi, tzv. silfonom. Na prednjoj strani kuti-
32
je se nalazi skala sa kazaljkom. Skala je badarena u
duinskim mernim jedinicama za direktno oitavanje pro-
mene merne veliine. Ispod skale se nalazi dugme za fino
podeavanje, odnosno nulovanje merila, i prikljuak za
mernu glavu. Na zadnjoj strani merila se nalazi cev sa sla-
vinom, preko koje se merilo prikljuuje na vazduni vod.
Ovakav pokaziva, nazvan milipneu 1020, proizvod firme
Fajnprif, prikazuje sl.5.40. Osnovni element komparatora
je membranska cev - silfon koji radi na osnovu razlike pri-
tiska vazduha. Kod porasta pritiska vazduha u cevi, ona se
izduuje i obratno, pa se ta promena uveano prenese do
kazaljke 2 merila, koja svojim kretanjem registruje prome-
nu merne veliine na skali 1, merne oblasti 25 m i vred-
nosti podeoka 1 m. Pre merenja, koristei kalibrirani
prsten, kazaljka se postavlja na nulu, pomou dugmeta 3.
Na navojni prikljuak 7 se privruje crevo merne glave.
Merilo je snabdeveno tolerancijskim indeksima 4, u obliku
crvenih kazaljki, kojima se obeleavaju granina
odstupanja u sluaju serijske kontrole. Dugmetom 5 se po-
mera leva kazaljka za odreivanje veliine tolerancijskog
polja, dok, dugme 6 slui za postavljanje poloaja tog
polja. Uveanje merila je 5000 : 1.

Slika 5.40. Diferencijalni komparator MILIPNEU

Slika 5.41. ema rotametra
Za odreivanje promene merne veliine na osnovu prome-
ne koliine vazduha, primenjuje se princip rotametra, koji
se sastoji od jedne vertikalne konusne staklene cevi koja se
navie iri i u kojoj se slobodno moe kretati gore-dole je-
dan plovak. Kada poinje strujanje vazduha u cevi, plovak
se podie i lebdi na visini koja odgovara koliini vazduha,
isticanog kroz mernu mlaznicu. Ta koliina je u direktnoj
vezi sa veliinom mernog zazora. Ako zazor raste, plovak
se sve vie die, jer to omoguava prolaz vee koliine
vazduha, zbog irenja cevi navie.
ema pokazivaa sa rotametrom prikazana je na sl.5.41.
Kroz redukcione jedinice 1 i 3 i preista 2, vazduh do-
speva u redukcioni ventil 4 gde se pritisak podeava na ve-
liinu koja je potrebna za funkcionisanja sistema (3,5...10
bara). Vazduh posle dospeva u postolje 5 pokazivaa, pro-
lazi kroz krajnji filtar 6, i nakon toga se rava. Vei deo
odlazi u cev 7 rotametra, a manji deo ide prema regulatoru
protoka 8. Vazduh koji struji u cevi, podie plovak 9 i kod
konstantne veliine mernog zazora dri ga na odreenoj
visini. Poloaj gornje ivice plovka odreuje promenu mer-
ne veliine koja se direktno oitava na skali merila. U gor-
njem delu cevi 7 se nalazi opruni amortizer 11 koji spre-
ava udaranje plovka u zatvara cevi, gde bi on mogao
spreiti prolaz vazduha, dok amortizer ne predstavlja pre-
preku za vazduh. U glavi 12 pokazivaa se nalazi ventil
13, koji slui za regulaciju visine plovka, odnosno za pos-
tavljanje merila na nulu koja se nalazi na sredini skale. Iz
glave 12 polazi vod za prikljuivanje merne glave 14.
6. OPTIKA MERILA
Korienje optike u merenju, povlai sa sobom smanjenje
broja mehanikih prenosnih elemenata u merilu, ime se
postie vea tanost merenja i oitavanja rezultata mere-
nja. U zavisnosti od naina primene optike, razlikuje se
nekoliko tipova optikih merila.
Kod me r n i h ma i n a primenjuje se Abeov optiki ure-
aj sa spiralnim nonijusom (spiralni mikroskop) za tanije
oitavanje mernih veliina.
Kod mi k r o s k o p a merne veliine se utvruju na uve-
anoj senci mernog predmeta, a oitavanje se vri na ska-
lama mikrometara za pomeranje stola, odnosno spiralnog
mikroskopa (kod univerzalnog mernog mikroskopa) ili
pomou specijalne optike glave sa okularom.
Kod p r o f i l p r o j e k t o r a se uveana senka mernog pred-
meta uporeuje sa uveanim tanim crteom tog predmeta,
a veliina duinske mere se odreuje pomeranjem mernog
predmeta zajedno sa stolom, za odreenu veliinu, ija se
vrednost oitava na skali mikrometra uzdunog i/ili pop-
renog klizaa stola. Uglovne mere se odreuju zaokre-
tanjem stola.
Za odreivanje vrlo malih veliina, koristi se i n t e r f e -
r e n c i j a s v e t l o s t i .
6.1. MERNE MAINE
Prvu mernu mainu za odreivanje duinskih mera, velike
tanosti oitavanja, konstruisao je prof. Ernst Abe 1890. g.
koja je vremenom postala modernija, dobila je savremeniji
oblik, ali funkcija njenih glavnih delova i nain merenja su
33
ostali isti. Ta prva merna maina je bila vertikalna, a kas-
nije su se pojavile i univerzalne horizontalne merne mai-
ne, sa mnogo irim mogunostima, zahvaljujui raznovrs-
nim dodatnim priboru. Na mernim mainama oitavanje
mere se vri pomou Abeovog optikog ureaja, na spiral-
nom mikroskopu. ematski prikaz preseka ovog ureaja je
dat na sl.6.01.

Slika 6.01. ematski prikaz preseka
Abeovog optikog ureaja
Spiralni mikroskop omoguuje oitavanje mere do tri de-
cimale, dok se etvrta decimala procenjuje. Celi milimetri
su predstavljeni skalom na pokretnom staklenom lenjiru 1
koji je smeten u mernom vretenu. Uveani deo ove skale
je oznaen brojem 8. Veliina skale je 100 mm, vrednosti
podeoka 1 mm. Sve oznake su numerisane od 0...100 koje
se pojavljuju u vidnom polju okulara 3 spiralnog mikros-
kopa u obliku veih uspravnih brojki. Slika ove skale, za-
jedno sa brojkama, pomou objektiva 2 se prebacuje u ra-
van krune skale 4. Deseti delovi milimetra se odreuju
pomou skale 7, koja je ugravirana u nepokretni stakleni
lenjir 5. Duina ove skale je 1 mm, vrednosti podeoka 0,1
mm. Svaka oznaka je numerisana, od 0...10. One su manje
uspravne brojke u vidnom polju okulara, ispod (ili iznad)
kojih se nalazi dvostruka horizontalna linija koja se na
levoj strani zavrava strelicom. Vrh ove strelice slui za o-
znaavanje stote i hiljadite delove milimetra na krunoj
skali koja se nalazi na obrtnoj staklenoj ploi 4. Kruna
skala ima sto podeoka (sl. 6.02b), vrednosti 0,001 mm.
Svaki peti podeok je oznaen duom crtom i numerisan od
00...95. Ako se vrh strelice nalazi izmeu dve oznake kru-
ne skale, desetohiljaditi delovi milimetra se procenjuju.
Da bi se mogao izvriti oitavanje kroz okular spiralnog
mikroskopa, sistem staklenih lenjira se mora prosvetljavati
iz izvora svetlosti 9.
Na staklenoj ploi 4 se nalazi i spiralni nonijus koji je u-
stvari dvostrukom linijom nacrtana Arhimedova spirala od
deset zavojaka, u rasponu od 1 mm, pa zbog toga razmak
izmeu susednih zavojaka spirale iznosi 0,1 mm.
Polarna jednaina spirale je: = a
Diferenciranjem se dobija: d = a d; d/d = a = const
Kod Abeovog spiralnog nonijusa za konstantu spirale je u-
zeta vrednost: a = 0,1 mm, da bi se dobila vrednost po-
deoka krune skale: c = a/N = 0,1/100 = 0,001 mm
(N = 100 - broj podeoka krune skale).

Slika 6.02. Arhimedova spirala (a) i vidno polje
okulara u nultom poloaju (b)
Staklena ploa 4 se moe obrtati pomou para konusnih
zupanika, posredstvom tokia 6 i dovesti u poloaj za
oitavanje merne veliine. Oitavanje se moe vriti samo
u poloaju, kada se vertikalna crta za oznaavanje celog
milimetra nalazi u sredini, izmeu dvostruke linije spirale.
Sl.6.02b prikazuje vidno polje okulara, kada je optiki u-
reaj za oitavanje podeen na nulu. Oitavanje merne
veliine obavlja se na sledei nain:
Kada je optiki ureaj, odnosno spiralni mikroskop pode-
en za oitavanje, prvo se oitava vrednost celih milime-
tara koja je predstavljena veom uspravnom brojkom iz-
nad oznake - vertikalne crte, koja se nalazi izmeu dvo-
strukih linija spirale. Prvu decimalu daje manja uspravna
brojka koju je oznaka oitanih celih milimetara prela, tj.
ija oznaka se nalazi sa leve strane oznake celih milime-
tara. Druga i trea decimala se dobija sa krune skale. One
su predstavljene rednim brojem oznake te skale, koju je
strelica prela, pa se ona nalazi ispod vrha te strelice. et-
vrta decimala se procenjuje i zbog toga kod ispisivanja re-
zultata merenja, ona se stavlja u zagradu. Ako se vrh stre-
lice poklapa sa nekom oznakom krune skale, etvrta deci-
mala je ravna nuli. Na sl.6.03 je prikazano vidno polje o-
kulara spiralnog mikroskopa sa podeenim ureajem za
oitavanje kod vrednosti merne veliine od 53,175(5) mm.
34

Slika 6.03. Vrednost merne veliine od 53,175(5) mm
35
6.1.1.
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna ma-
ina
Ova maina, proizvod firme Karl cajs, prikazana je na
sl.6.04. Maina ima veoma masivno liveno postolje 1 koje
nosi na sebi sve ostale delove i obezbeuje potrebnu krutost
celoj konstrukciji.

Slika 6.04. Univerzalna horizontalna merna maina
Na sredini se nalazi sto 2 za prihvatanje mernih predmeta.
Sto se moe podeavati visinski od 0...105 mm, posred-
stvom tokia 10, a popreno od 0...25 mm, mikrometar-
skim zavrtnjem 11. Po potrebi, sto se moe nagniti oko po-
prene ose za 3
o
, pomou ruice 12, odnosno zaokrenuti u
horizontalnoj ravni za 4
o
, polugom 13. Gornja ploa stola
se slobodno kree uzduno do 25 mm, da bi merni predmet
mogao zauzeti najpovoljniji poloaj za merenje. Na desnoj
strani postolja postavljeno je sedlo 3, sa nosaem 4 nepok-
retnog mernog pipka 14. Poloaj nosaa 4 se fiksira po-
mou zavrtnja 15. U nosa 4 je ugraen zavrtanj 16 za fino
regulisanje pipka 14. Sedlo 3 se moe pomerati po vo-
icama postolja do 200 mm i nakon postavljanja u eljeni
poloaj, uvruje se zavrtnjem 17.
Na levoj strani postolja se nalazi nosa 18 mernog vretena
(pinole) 5. U to vreteno je ugraen stakleni lenjir 19, duine
skale 100 mm, vrednosti podeoka 1 mm (pozicija 1 na sl.
6.01). Na desni kraj pinole se privruje pokretni merni pi-
pak 20 koji je izmenljiv (zajedno sa pipkom 14) i odgova-
rajui se bira iz pridodate garniture, na osnovu mernog za-
datka. Merna veliina se oitava pomou Abeovog optikog
ureaja. Pre merenja okular 21 spiralnog mikroskopa 7, o-
perator treba da podesi prema sopstvenom vidu. Postav-
ljanje spiralnog nonijusa za oitavanje se vri obrtanjem to-
kia 6. Fino podeavanje poloaja mernog vretena se o-
bavlja pomou tokia 9, kada se dugme za regulaciju kre-
tanja mernog vretena nalazi u poloaju crveno, dok u po-
loaju crno, vreteno se slobodno kree. Dugme za regula-
ciju je postavljeno na gornjem delu nosaa 18, koje se ne
vidi na crteu, jer je zaklonjeno spiralnim mikroskopom.
Pored ovog dugmeta sa desne strane je konica mernog vre-
tena, koja se takoe ne vidi. Mernu silu, veliine 1,5...2,5
N, obezbeuju tegovi (ne vide se na crteu) koji su okaeni
na kanap 8.
Pre merenja, merni predmet treba privrstiti na sto i visin-
skim pomeranjem stola dovesti u poloaj za merenje. Spolj-
ne mere do 100 mm se mere direktno, a preko toga, maksi-
malno do 450 mm, kada se pre merenja merni pipci po-
stavljaju na potrebno meusobno rastojanje uz pomo upo-
rednih merki. Merni predmeti koji se postavljaju izmeu
iljaka, mogu imati prenik do 200 mm. Kod odreivanja
unutranjih mera primenjuju se specijalne merne poluge (sl.
6.05). Postoji dva para ovih poluga. Manji omoguuju me-
renje od 10...200 mm, do dubine 10 mm, a vei od 30...200
mm, do dubine 50 mm. Kod unutranjih mera kanap za te-
gove 8 treba okaiti na ispust 22, radi promene smera mer-
ne sile.
Kod odreivanja spoljnih mera, moe se vriti apsolutno i
diferencijalno merenje. Kod apsolutnog merenja, pokaziva
mernog ureaja se postavlja na nulu pre merenja, pa se po-
sle odreuje merna veliina, direktnim oitavanjem te mere.
Kod diferencijalnog merenja, merni pipci se dovedu u kon-
takt u proizvoljnom poloaju, oita se vrednost na pokazi-
vau, pa se posle merni predmet postavlja izmeu pipaka,
ponovo se oita vrednost na pokazivau, a mernu veliinu
daje razlika izmeu dva oitavanja.
Poto se kod unutranjih mera ovi postupci ne mogu pri-
meniti, mere se odreuju na osnovu dva merenja, u proiz-
voljnom poloaju mernih pipaka (sl.6.06).
Prvo se izmeri prenik otvora jednog kalibrisanog prstena,
poznate veliine (D), i na spiralnom mikroskopu se oita
vrednost A. Zatim se izmeri veliina traene mere, pri is-
tom poloaju nepokretnog mernog pipka, i na spiralnom
a)
b)

Slika 6.05. Merne poluge, manje (a) i vee (b)
za odreivanje unutranjih mera
35

Slika 6.06. Princip odreivanja unutranjih mera
mikroskopu se oita vrednost B. Traena merna veliina
iznosi:
d = B - X = B - A + D; jer je X = A - D.
Horizontalna univerzalna merna maina je snabdevena ve-
likim brojem dodatnog pribora, to omoguuje izvravanje
specijalnih mernih zadataka, uglavnom u oblasti kontrole
navoja. U redovnom priboru se nalazi i garnitura iz-
menljivih mernih pipaka, iz koje se uvek bira najpovoljniji,
u zavisnosti od mernog zadatka. Pri izboru ovih pipaka tre-
ba se drati optih principa, navedenih u uvodnom delu.
6.2. MIKROSKOPI
Glavni delovi mikroskopa koji se koriste za merenje u ma-
inogradnji, su:
optiki sistem (mikroskop i elementi za osvetljavanje),
kruto telo (postolje i stub za dranje mikroskopa), i
sto za prihvatanje mernog predmeta (sa uzdunim i po-
prenim klizaem).
U mikroskopskoj tubi se nalazi sistem soiva. Optika ema
mikroskopa data je na sl.6.07. Soivo 1, koje se nalazi blie
predmetu je o b j e k t i v . On uveava sliku predmeta do iz-
vesne veliine (k
1
/t
1
). Ova slika se dalje uveava (k
2
/t
2
) so-
ivom 2, koje je blie oku posmatraa i naziva se o k u -
l a r o m. Ukupno uveanje mikroskopa se odreuje proiz-
vodom parcijalnih uveanja pojedinih soiva. Prema tome,
ukupno uveanje (U
u
) e biti:
U
u
= (k
1
k
2
) / (t
1
t
2
)

Slika 6.07. Optika ema mikroskopa
Kod modernih mikroskopa koriste se sloena soiva. Raz-
nim kombinacijama konkavnih i konveksnih soiva kod ob-
jektiva i okulara, poboljavaju se parametri mikroskopa.
Objektiv je ugraen u jednu cev koja je izmenljiva u tubi
mikroskopa. Cev objektiva se bira za odreeni merni zada-
tak u zavisnosti od potrebnog uveanja.
6.2.1. Merni mikroskop
Merni mikroskop BK 70x50, proizvod firme Karl Cajs,
prikazuje sl.6.08. Ovaj mikroskop se primenjuje za odrei-
vanje duinskih i uglovnih mera, kao i za kontrolu oblika
profila. Sastoji od masivnog postolja 1 sa stubom 2, po ko-
me se vertikalno pomera dra 3, nosaa 16 mikroskopske
tube 12, radi izotravanja lika mernog predmeta. To kreta-
nje se obavlja okretanjem toka 4. Koordinatni sto 5 je mo-
ntiran na postolju upravno na ose cevi mikroskopa i moe
se pomerati po uzdunom (pravac x, maks.70 mm) i popre-
nom (pravac y, maks. 50 mm) klizau. Pokretanje se vri
mikrometarskim zavrtnjima 6, odnosno 7, kontinualno do
20 mm, a preko toga u skokovima od po 10 mm, ako se pri-
tisne poluga graninika 9, odnosno 10. Mikrometri imaju
tanost oitavanja od 0,01 mm. Gornja ploa 8 stola moe
se obrtati. Ona je snabdevena skalom u stepenima. Tanost
veliine zaokretanja je 0,1
o
, to se postie nonijusom.
Cev objektiva 11 u tubi 12 mikroskopa je izmenljiva. Na ra-
spolaganju su etiri objektiva, sa uveanjima: 1x; 1,5x; 3x i
5x. Na gornji kraj tube mikroskopa se montira jedna od
mernih glava sa okularom, u zavisnosti od mernog zadatka.
Na sl.6.10. je prikazan mikroskop sa montiranom uglo-
mernom glavom.
Na zadnjem delu mikroskopa se nalazi niskonaponska sija-
lica 14, za osvetljavanje mernog predmeta odozdo. Sijalica
je snage 15 W, koristi jednosmernu struju, napona 6 V. Ja-
ina svetlosti se regulie pomou blende, smetene ispred
sijalice. Ona se podeava obrtnim prstenom. Regulisanje
blende propisuje proizvoa u zavisnosti od dimenzija mer-
nog predmeta.

Slika 6.08. Merni mikroskop BK 70x50, proizvod Cajs
36
Gornja ploa stola je izraena od stakla i smetena je u me-
talni prsten. Na tu plou se postavlja merni predmet, priz-
matinog ili pljosnatog oblika, koji se pomou oprunih
stezaa 15 fiksira u eljenom poloaju.

Slika 6.09. Nosa iljaka kod mernog mikroskopa
Merni predmeti cilindrinog oblika se postavljaju izmeu
iljaka. Nosa iljaka, zajedno sa iljcima, prikazuje sl.6.09.
On se moe montirati na obrtni gornji deo stola, pomou
dva zavrtnja 1. iljci mogu da prihvate rotacione predmete,
maksimalnih dimenzija 40x140 mm. Oni treba da budu
snabdeveni sredinim gnezdima, ili treba da su zailjeni.
Nosa se moe naginjati do 8
o
, a fiksira se u eljenom po-
loaju pomou zavrtnja 2. iljci se uvruju u nosau za-
vrtnjem 3.
Po principu rada, svi metodi kontrole predmeta na mik-
roskopu, mogu se podeliti u dve grupe:
kontrola osvetljavanjem odozdo i
kontrola osvetljavanjem odozgo.
Kod kontrole osvetljavanjem odozdo, mogu se primeniti
sledee merne glave sa okularom:
uglomerna glava,
revolverna glava, i
glava dvojne slike.
Ug l o me r n a g l a v a s a o k u l a r o m (sl.6.10.) slui za
odreivanje uglovnih i duinskih mera. Uglovne veliine se
odreuju direktno, pomou krune skale u stepenima, dok
kod odreivanja duinskih mera, linije krsta konia glave
se koriste kao reperne oznake, a merna veliina se oitava
na skalama mikrometarskih zavrtnjeva klizaa stola mikros-
kopa. Uveanje okulara moe biti 1x, 1,5x, 3x i 5x.

Slika 6.10. Uglomerna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploa sa krstom konia
specijalnog oblika (sl.6.11a), koji se izotrava okretanjem
prstena 1 okulara. Na toj ploi se nalazi i kruna skala po
obimu celog kruga, ukupno 360 podeoka, i zbog toga vred-
nost podeoka iznosi 1
o
. Toki 3 slui za okretanje staklene
ploe, a vrednost ugla zaokretanja se oitava posredstvom
malog mikroskopa 2. Da bi se to oitavanje moglo ostvariti,
potrebno je prosvetliti plou odozdo, to se vri pomou
ogledala 4. Vidno polje okulara mikroskopa 2 je prikazano
na sl.6.11b. Tu se vidi nekoliko crtica krune skale, koje o-
znaavaju cele stepene. Svaka oznaka je numerisana, i od-
reuje ugao zaokretanja staklene ploe sa krstom konia, u
odnosu na nulti poloaj, koji je prikazan na sl.6.11a. U tom
poloaju, oznaka nultog stepena na krunoj skali, treba da
see minutnu skalu takoe u nultoj taki. Minutna skala je
nepokretna, ima 60 podeoka, vrednosti 1. Kod oitavanja
veliine ugla zaokretanja ploe, uglovnoj vrednosti u ste-
penima na krunoj skali, ija oznaka see minutnu skalu,
potrebno je dodati onoliko minuta, koliko ta oznaka odsee
na minutnoj skali. Na sl.6.13b prikazana je merna veliina:
121
o
34.

Slika 6.11. Krst konia (a) i uglomerna skala (b)
Oblik krsta konia je prilagoena merenju pomou mernih
noia. Poto su na noiima ucrtane linije, paralelne sa
otricom, na rastojanju 0,3 odnosno 0,9 mm, na krstu kon-
ia takoe su ucrtane linije na istim odstojanjima od sre-
dine linije, na obema stranama. Krst konia i pomone li-
nije su crtane isprekidano. Pored njih su ucrtane i dve pune
linije, pod uglom od 60
o
, kako je to na sl.6.11a prikazano.
Kod merenja duina, pomeranjem stola zajedno sa mernim
predmetom, dovodi se jedan kraj te duine do jedne linije
krsta konia. Oita se vrednost na skali odgovarajueg
mikrometarskog zavrtnja. Zatim se ponovnim pomeranjem
stola dovede drugi kraj te duine do iste linije krsta konia
i ponovo se oita vrednost na skali mikrometarskog za-
vrtnja (ako je bilo i skokovito pomeranje stola, i te veliine
treba uzeti u obzir). Razlika izmeu dva oitavanja, daje
mernu veliinu. U sluaju sloenog oblika mernog pred-
meta, kada treba koristiti oba klizaa i oba mikrometra za
postavljanje mernog predmeta u pravilan poloaj za oita-
vanje mere, veliine, odreene pomou pojedinih mikrome-
tara predstavljae katete pravouglog trougla, ija hipotenu-
za je traena merna veliina.
Kod merenja uglomernom glavom, prvo treba u vidnom po-
lju okulara izotriti krst konia, a posle lik predmeta. Kod
pomeranja stola mikrometarskim zavrtnjem, krajeve merne
veliine treba dovesti do krsta konia uvek istim smerom
kretanja, radi eliminisanja greaka usled mrtvog hoda mik-
rometra.
37
Re v o l v e r n a g l a v a s a o k u l a r o m je prikazana na
sl.6.12.

Slika 6.12. Revolverna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploa sa ugraviranim pro-
filima tanih mera, sa kojima se lik mernog predmeta upo-
reuje. Firma Karl Cajs izrauje revolverne glave sa devet
razliitih staklenih ploa. Na ovim ploama se nalaze profili
svih vrsta navoja, krunih lukova razliitih vrednosti polu-
prenika i profili evolventnih zupanica razliitih vrednosti
modula. Pre kontrole, operator treba da izotri lik u vidnom
polju okulara, obrtanjem prstena 1. Merni predmet se pri-
vrsti na sto, ili se postavlja izmeu iljaka, i pogodnim po-
meranjem stola pomou klizaa, senka mernog predmeta se
postavi u merni poloaj. Obrtanjem staklene ploe pomou
tokia 2, dovedu se razni profili na senku mernog pedme-
ta, dok se ne nae odgovarajui. To je profil koji se tano
poklapa sa senkom, ili je najblii obliku i veliini senke. Na
ovaj nain se direktno odreuje ispravnost oblika, odnosno
traena mera.

Slika 6.13. Staklena ploa revolverne glave W 3
Od svih revolvernih glava firme Cajs, najvie mogunosti
prua ona, koja nosi oznaku W3. Staklena ploa te glave
je prikazana na sl.6.15. Uveanje okulara moe biti 3x ili
5x. Revolverna glava W3 prua mogunosti za obavljanje
sledeih mernih zadataka:
kontrola profila i odreivanje nazivnog koraka met-
rikog navoja, veliine koraka od 0,2...6 mm (1),
kontrola profila i odreivanje koraka vitvortovog na-
voja, broja koraka po colu od 60...4 (2),
kontrola ugla profila trapeznog navoja, kao i profilnih
noeva i glodala, posredstvom dva para uglova od 30
o
,
odnosno, 40
o
(3),
kontrola ugla profila vitvortovog i metrikog navoja,
posredstvom dva para uglova od 55
o
i 60
o
(4),
brzo merenje duina do 4 mm, kao to su dubine i veli-
ine koraka navoja, posredstvom jedne vertikalne i dve
horizontalne skale, vrednosti podeoka 0,02 mm (5),
odreivanje malih duina od 1/100...10/100 mm, po-
mou oznaka sa tanim rastojanjima (6),
tano odreivanje veih duina, pomou mikrometar-
skih zavrtnjeva klizaa stola, posredstvom repernih
oznaka, koje se sastoje od dve tanje i dve deblje crte.
Postavljene su dve ovakve oznake, meusobno uprav-
no. Kod oitavanja, linija koja oznaava kraj merne ve-
liine, treba da bude obuhvaena srednjim (tanjim )
linijama reperne oznake (7),
merenje malih uglova do 7
o
, pomou nepokretne
skale, koja se vidi na levoj strani vidnog polja okulara.
Vrednost podeoka te skale je 0,2
o
(12).
Ko d k o n t r o l e o s v e t l j a v a n j e m o d o z g o (sl.6.14.)
postoji poseban nosa 1 za objektiv sa kondenzorom 2, si-
jalicom 3 i mernom glavom 4. Nosa je snabdeven pre-
klopnikom 5, za regulisanje koliine svetlosti koja se baca
na povrinu mernog predmeta. Preklopnik ima dva poloa-
ja:
Ako se crna taka na preklopniku poklapa sa crnom
takom na nosau, na povrinu mernog predmeta do-
speva cela koliina svetlosti, to je potrebno kod kont-
role manje svetlih povrina.
Ako se crna taka na preklopniku poklapa sa belom
takom na nosau, na povrinu mernog predmeta do-
speva manja koliina svetlosti kroz jedan zeleni filtar.
Ovakvo osvetljavanje se koristi kod povrina visokog
sjaja.
Objektiv je tzv. planachromat, koji postoji sa est raz-
liitih uveanja. Objektiv je smeten unutar kondenzora 2
iji tip se bira u zavisnosti od tipa objektiva. U vidnom po-
lju okulara 6 merne glave 4, vidi se krst konia posebnog
oblika koji je prikazan na sl.6.15.

38

Slika 6.14. Mikroskop BK 70x50 sa mernom glavom
pri osvetljavanju odozgo

39

Slika 6.15. Vidno polje okulara sa krstom konia (a)
i skale merne glave(b)
Pre merenja, merna veliina treba da se postavi upravno na
srednju liniju krsta konia (fino podeavanje se vri obr-
tanjem merne glave). Ako je merna duina manja od
merne oblasti, ona cela treba da bude u vidnom polju.
Dovede se jedan kraj merne veliine do srednje linije krsta
konia i oita se vrednost na skalama merne glave. Zatim
se drugi kraj mere pomeri do iste linije krsta konia i po-
novo se oita vrednost na tim skalama. Razlika daje iz-
merenu veliinu u jedinicama merne skale. Tana vrednost
podeoka se odreuje pomou objektmikrometra, koji je
ustvari jedna staklena ploa sa skalom, veliine 1 mm, i
vrednosti podeoka 0,01 mm. Pomeranje krsta konia se
vri posredstvom mikrometarskog zavrtnja 7.
Poloaj krsta konia je dat trocifrenim brojem, koji se o-
itava na skalama u vidnom polju okulara. Prva cifra se o-
itava na aksijalnoj skali u donjem prozoriu. Druga i tre-
a cifra se nalazi na krunoj skali u gornjem prozoriu.
Skale se itaju kod odgovarajuih indeksnih oznaka. Za
jedno puno obrtanje krune skale, aksijalna skala se pome-
ra za jedan podeok. Poznavajui vrednost podeoka skale,
odnosno broj podeoka koji odgovara duini od 1 mm, lako
se preraunava merna veliina u jedinice za duinske
mere.
U sluaju, da je merna veliina vea od merne oblasti, je-
dan njen kraj treba da se nalazi u vidnom polju okulara.
On treba da se dovede u merni poloaj i oita se vrednost
na skali mikrometarskog zavrtnja odgovarajueg klizaa i
na skalama merne glave. Zatim se sto pomera, zajedno sa
mernim predmetom, dok se ne poklopi linija krsta konia
sa drugim krajem merne veliine i ponovo se oita vred-
nost na skali mikrometarskog zavrtnja. Razlika izmeu
dva oitavanja daje mernu veliinu. Ako je fino podeava-
nje zahtevalo i pomeranje krsta konia, to svakako treba
uzeti u obzir
.6.3. PROFILPROJEKTORI
Kod primene profilprojektora, kontrola mernih predmeta
se vri na njihovom uveanom liku. Uglavnom se koriste
za kontrolu sloenih oblika, ali je mogue i merenje duin-
skih i uglovnih veliina. Princip rada profilprojektora dat
je na sl.6.16
Svetlosni zraci iz izvora 1 prolaze kroz kondenzor 2. Na-
putajui ga u paralelnom snopu, nailaze na merni predmet
3 koji zadrava deo tog snopa. Ostali zraci stiu do soiva
4 objektiva, prelamaju se i dospevaju do ekrana 6, gde for-
miraju uvelianu, obrnutu sliku mernog pedmeta u obliku
senke. U inoj ravni objektiva 4 je postavljena dijafragma
5 sa otvorom, da bi se izbegle greke fokusiranja, radi do-
bijanja uravnjenog lika i da se omogui telecentrian put
svetlosnih zraka.

Slika 6.16. Princip rada profilprojektora
Uveanje profilprojektora je odreeno odnosom veliina
lika i mernog predmeta: U = c
1
d
1
/ cd = b / a. U praksi se
najee primenjuju uveanja:10x; 20x i 50x, ali kod tzv.
mikroprojektora postoji ak i 500x.
Stvaranje lika mernog predmeta moe se ostvariti na vie
naina:
osvetljavanjem odozdo, kada se eli dobiti otra kon-
tura,
osvetljavanjem odozgo, kada se kontroliu reljefni ob-
lici,
kombinacijom predhodnih metoda, kada se, pored re-
ljefa, eli dobiti i otra kontura, i
osvetljavanjem sa strane, kod prostornih profila.
eme osvetljavanja odozdo i odozgo, kod profilprojektora
600 Karl Cajs, date su na sl.6.17.
Kod osvetljavanja odozdo (sl.6.17a), merni predmet se po-
stavlja na staklenu plou 3 stola i osvetljava se snopom
paralelnih svetlosnih zraka iz izvora 6. Zraci prvo prolaze
kroz soiva kondenzora 5 pa kroz otvor dijafragme 4, do-
laze do ogledala 7 koje usmerava te zrake prema mernom
predmetu. Zraci koji su obili merni predmet, stiu do ob-
jektiva 8, pa posredstvom ogledala 1 do ekrana 2, gde se
formira uveani lik mernog predmeta.

Slika 6.17. ema osvetljavanja odozdo (a) i odozgo (b)
Kod osvetljavanja odozgo (sl.6.17b), svetlosni zraci iz iz-
vora 6 prolaze kroz kondenzor 5, dolaze do polupropust-
ljivog ogledala 9, prolaze kroz njega i dospevaju do mer-
nog predmeta, postavljenog na sto 3. Odbijajui se od nje-
ga vraaju se do ogledala 9, koje je postavljeno pod uglom
45
o
u odnosu na pravac svetlosnih zraka, i zbog toga ono
usmerava zrake koje se odbijaju od njega, prema objektivu
8. Zraci dalje nastavljaju svoj put do ogledala 1 i do ekrana
2 na isti nain, kao u predhodnom sluaju. Poto se svet-
39
losni zraci moraju odbiti od povrine mernog predmeta,
ovaj nain kontrole se moe primeniti samo kod predmeta
visokog sjaja.
Kod prostorno krivih povrina (navoj, pu, puno glodalo i
sl.) primenjuje se osvetljavanje sa strane, radi dobijanja li-
ka u aksijalnoj ravni. Optika ema ovakvog naina kont-
role, kod profilprojektora 600 KC, prikazana je na sl.6.18.
Svetlosni zraci iz izvora 6 prolaze kroz kondenzor 5 i ot-
vor dijafragme 4. Stiu do ogledala 7 koje usmerava snop
svetlosti od paralelnih zraka prema radnom predmetu 3.
Deo zraka nastavlja svoj put do objektiva 8, pa dalje do
ogledala 1 i ekrana 2, na kome se formira lik predmeta.
Dobijanja senke aksijalnog preseka mernog predmeta kod
navojnih ureznika ili glodala nije problem, jer kod njih po-
stoje lebovi, radi formiranja reznih ivica, ali kod mernih
predmeta bez tih lebova, mora se napraviti aksijalni pre-
sek, jer e inae senka biti deformisana.

Slika 6.18. ema osvetljavanja sa strane
Kod kontrole profila (kontura), senka mernog predmeta se
uporeuje sa tanim crteom mernog predmeta pravljenog
u tom uveanju koje je primenjeno kod projektora. Naj-
bolje je praviti crte sa graninim merama predmeta (to su
dve paralelne konture), jer se odmah vidi, dali je predmet
ispravan ili nije.
Kada se senka stvara na ekranu osvetljavanjem, dobija se
kompaktnija slika, sa otrijom konturom, ali je kontrola te-
a i u veini sluajeva je prisutna i greka usled paralakse,
poto upravno posmatranje nije izvodljivo, jer bi glava po-
smatraa dospela u snop svetlosnih zraka. Tanije se izvo-
di kontrola, kada je ekran napravljen od mutnog stakla, pa
se on prosvetljava, ali u tom sluaju otrina senke zavisi
od kvaliteta stakla.
Profilprojektori su snabdeveni koordinatnim stolom koji se
moe pomerati u uzdunom (pravac x) i poprenom (pra-
vac y) pravcu, a mogu se i obrtati. Pogodni su za prihvata-
nje nosaa iljaka i prizmi za oslanjanje rotacionih mernih
predmeta. Pomeranje stola se vri mikrometarskim zavrt-
njima, merne oblasti 25 mm, ali se ta oblast moe poveati
umetanjem uporednih merki. Kruna skala stola je snab-
devena nonijusom za poveanje tanosti oitavanja.
Firma Karl Cajs ranije je izraivao tri tipa profilprojektora:
200 (stolni), 320 sa stalkom (oba sa ekranom od mutnog
stakla) i 600 sa stalkom, kod kojeg je mogue i os-
vetljavanje sa strane. Uveanje im je: 10x; 20x i 50x.
Snabdeveni su obrtnim koordinatnim stolom i potrebnim
dodatnim priborom. eme osvetljavanja kod tipa 600, date
su ranije. Pomeranje stola je, x=150 mm, i y=50 mm, ta-
nosti 0,01 mm. Tanost ugla zaokretanja stola je 3. Nosa
stola se moe obrtati za 45
o
. Mogunost visinskog pome-
ranja stola je 100 mm. Maksimalna duina mernog pred-
meta kod primene iljaka je 320 mm, prenika 150 mm, a
kod korienja prizmi za oslanjanje je 175 mm, do pre-
nika 155 mm.

Slika 6.19. Merni projektor MP 320,
proizvod firme Karl Cajs
Danas Cajs izrauje merni projektor MP 320 (sl.6.19), sa-
vremenijeg oblika i sa vie mogunosti tanog merenja.
Postoji mogunost sva tri naina osvetljavanja. Uveanje
je 10x; 20x; 50x i 100x. Snebdeven je revolvernom gla-
vom za objektive koja moe prihvatiti 2 objektiva, to o-
moguuje brzu i tanu promenu uveanja. Ekran je obrtan,
prenika 320 mm, snabdeven je krunom skalom sa noni-
jusom. Moe biti snabdeven sa obinim i sa obrtnim koor-
dinatnim stolom. Prenik staklene ploe stola iznosi 100
mm. Pomeranje stola se vri pomou mikrometarskih za-
vrtnjeva, u prvcu x do 75 mm, a u pravcu y do 50 mm.
Mikrometri mogu biti mehaniki, obini (vrednost pode-
oka 0,01 mm), ili sa nonijusom (vrednost podeoka 0,001
mm); odnosno elektrini sa digitalnim pokazivaem (vred-
nosti podeoka 0,001 mm), sa mogunou nulovanja u
proizvoljnoj taki. Kruna skala ima vrednost podeoka od
1
o
a tanost oitavanja obrtanja, pomou nonijusa je 2.
Snabdeven je glavom dvojne slike koja omoguuje tano
centriranje mernih predmeta. Postoji dva nosaa iljaka, o-
bian i sa mogunosti naginjanja. Kod obinog, maksi-
malna duina predmeta je 145 mm i prenika do 90 mm,
dok kod drugog tipa, duina predmeta do 90 mm, a pre-
nika do 40 mm. Kod primene prizme za oslanjanje, pre-
nik moe biti od 5...60 mm.
40
6.4. MERENJE DUINA INTERFEREN-
CIJOM SVETLOSTI
Svetlost je vid energije koja se prostire u obliku eletro-
magnetnih talasa (sl.6.20a). Ti talasi su odreeni talasnom
duinom (), amplitudom (A), frekvencijom () i brzinom
prostiranja (c). Od svih elektromagnetnih talasnih kretanja,
oveje oko moe registrovati samo vrlo mali deo i to, ije
talasne duine iznose = 0,38...0,78 m. Ova oblast se
zove s p e k t a r b o j a . Svaka boja spektra ima odreenu
talasnu duinu koja ima konstantnu vrednost za odreeni
pritisak, temperaturu i vlanost vazduha. Ovakva jedno-
bojna svetlost se zove mo n o h r o ma t s k a .
Normalno osvetljenje ili dnevna (bela) svetlost je sloena
pojava i sadri sve monohromatske svetlosti spektra. Tala-
sna duina bele svetlosti je = 0,56 ( 0,60) m.

Slika 6.20. Grafiki prikaz svetlosnog zraka (a) i
granini sluajevi interferencije (b,c)
Svetlost, zbog svoje osobine, podlona je interferenciji. O-
va pojava nastaje, kada se nau dva svetlosna zraka, koja
se sabiraju, pa mogu jedan drugog pojaati ili oslabiti, u
zavisnosti od njihove fazne razlike. Dva granina sluaja
interferencije su:
s u p e r p o n i r a n j e , ako se nau dva zraka koja su
meusobno pomerana za viestruku parnu vrednost
/2. Rezultujua amplituda e biti dvostruka, to se
manifestuje u obliku jae svetlosti. Ovaj sluaj pred-
stavljaju svetlije pruge u skupu interferentnih pruga
(sl.6.20b).
p o t i r a n j e , ako se nau dva zraka koja su meuso-
bno pomerena za viestruku neparnu vrednost /2.
Rezultat e biti gaenje svetlosti. Ovaj sluaj pred-
stavljaju tamne pruge u skupu interferentnih pruga
(sl.6.20c)
Interferencija moe nastati, kada svetlosni zraci, koji se
nau, istih su karakteristika, konstantne vrednosti i ako iz-
meu njih postoji odreena, ne prevelika, fazna razlika.
Zraci istih karakteristika se mogu egzistirati samo kod ko-
herentne svetlosti, tj. u sluaju takastog izvora, dok se fa-
zna razlika dobija duim putem jednog zraka.
Interferencija moe nastati primenom planparalelne stak-
lene ploe ili pomou optikog sistema.
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne staklene ploe
Slika 6.21 ematski prikazuje nastajanja interferencije, ka-
da se jedan zrak, posredstvom planparalelne staklene ploe
razdvaja na dva dela, koji se posle ponovo sastave, ali u
meuvremenu jedan deo je provalio dui put, zahvaljujui
vazdunom klinu, stvorenog izmeu donje povrine stakle-
ne ploe i jednog ogledala.

Slika 6.21. Nastajanja interferencije pomou staklene
ploe i vazdunog klina
Monohromatski svetlosni zrak S pada na gornju povrinu
planparalelne staklene ploe pod uglom . Kod ulaska u
plou prelama se, prolazi kroz staklo i kod donje povrine
staklene ploe, u taki A se razdvaja na dva dela. Prvi zrak
(S) se odbija od te povrine, vraa se do gornje povrine
stakla, ponovo se prelama i nastavlja svoj put u vazduhu.
Drugi zrak (S) kod izlaza iz stakla se prelama, dolazi do
ogledala (moe biti i ogledalasta povrina mernog pred-
meta), odbija se od njega, vraa se do stakla, prelama se
kod ulaska u staklo, prolazi kroz njega, ponovo se prelama
kod naputanja stakla i paralelno sa prvim zrakom, takoe
nastavlja svoj put u vazduhu. Poto je zrak S provalio
dui put od zraka S, izmedju njih sada postoji fazna raz-
lika i nastae interferencija, ako razlika izmeu duina
preenih puteva nije vea od 2 m, jer u protivnom se ta
pojava toliko oslabi, da se ona ne moe vie registrovati.
Ako izmeu donje povrine planparalelnog stakla i povri-
ne mernog predmeta, zbog odstupanja mera ili oblika, na-
staje vazduni klin, nastae interferencija svetlosti, to je
praena pojavom svetlijih i tamnih, t.zv. interferentnih
pruga. Na mestima, gde su fazne razlike izmeu dva zraka
jednake viestrukim neparnim vrednostima /2, nastae
gaenje svetlosti i pojavie se tamne interferentne pruge,
koje su veoma uoljive, pa se lako mogu iskoristiti za od-
reivanje postojeih odstupanja mera, odnosno oblika. Ra-
zmak izmeu sredina susednih pruga odgovara promeni
debljine vazdunog klina za vrednost od /2, pa tamne
pruge ustvari spajaju sve take kontrolisane povrine, ija
je udaljenost od donje povrine stakla ista pa e ove pruge
odgovarati debljinama vazdunog klina, ija je veliina je-
dnaka neparnom broju polutalasa.
U sluaju primene bele (dnevne) svetlosti, pruge se pojav-
ljuju u spektralnim bojama. Tada se razmak uzima izmeu
sredina susednih, istobojnih pruga.
41
Ako je povrina mernog predmeta ravna, interferentne pru-
ge su prave. Na eonoj povrini cilindrinih predmeta, mo-
gu se pojaviti interferentni krugovi, ili elipse, odnosno, ne-
ke nepravilne krive linije. Sve te linije ukazuju na odstupa-
nje te povrine od ravnosti.
Zbog svega reenog, pomou interferencije, primenom
planparalelne staklene ploe, mogu se odrediti duinske
mere, odnosno, njihova odstupanja, kao i odstupanja mer-
nih povrina od ravnosti i paralelnosti (u sluaju dve mer-
ne povrine). Ovaj metod se primenjuje kod kontrole ta-
nosti duine uporednih merki, odnosno ravnosti mernih
povrina tih merki. Kod kontrole duine merke, prvo treba
odrediti tu duinu drugim merilom do mikrometarske ta-
nosti, napr. uporednim merenjem, u odnosu na merku poz-
nate mere (po mogunosti za jednu klasu vie tanosti),
odreuje se razlika.
Kod sferinih povrina, interferentne pruge prelaze u kru-
gove. Ti krugovi su isti, bez obzira, da li se radi o kon-
veksnoj ili konkavnoj povrini. Radi odreivanja karaktera
povrine, staklo se malo odie, pa e se ti krugovi pome-
rati prema udaljenijim takama: kod konveksne povrine
tre prema periferiji, dok kod konkavne povrine prema
sredini (sl.6.22).

Slika 6.22. Interferentni krugovi kod konveksne (a) i kon-
kavne (b) povrine
6.4.2. Interferometri
Interferometri su merila, kod kojih se interferencija ostva-
ruje pomou optikog sistema. Osnovu rada ovih merila
ini Majklsonova (Michelson) optika ema, koja je prika-
zana na sl.6.23.
O O
P P

Slika 6.23. Majklsonova optika ema, osnovni
poloaj (a), i ispitivanje ravnosti (b)
Kod interferometra virtualno se ostvaruje planparalelni
sloj (sl.6.23b), ili vazduni klin (sl.6.24) na taj nain, to se
blizu jedne povrine postavlja slika neke druge povrine.
Svetlost polazi iz izvora L i dolazi do polupropustljivog
ogledala P. Ovo ogledalo razdvaja svetlosni zrak na dva
dela. Jedan deo se odbija i dolazi do ogledala S
1
, odbija se
od njega, vraa se do polupropustljivog ogledala P i pro-
lazei kroz njega, dolazi u okular O. Drugi deo svetlosnog
zraka prolazi kroz ogledalo P i dolazi do ogledala S
2
. Od-
bija se od njega, vraa se do ogledala P i odbijajui se od
njega, takoe dolazi u okular. Zraci koji su odbijeni od og-
ledala S
1
i S
2
, sastaju se kod polupropustljivog ogledala P i
izmeu njih nastaje interferencija. Ako su duine puteva
svetlosnih zraka l
1
i l
2
jednake (sl.6.23a), ne postoji fazna
razlika izmeu sastavljenih zraka, pa e se oni sabirati i
nastae jaa svetlost. Ako se jedan od ogledala pomera,
paralelno sa samim sobom (celishodno je da to bude ogle-
dalo S
1
), nastae virtualna planparalelna staklena ploa,
debljine d (sl.6.23b), to izaziva interferenciju, koja se ma-
nifestuje u obliku pojave crnih interferentnih pruga (inter-
ferenciju ustvari moe izazvati i sama staklena ploa, ako
se interferiraju zraci, odbijeni od njene gornje i donje po-
vrine).
U drugom sluaju (sl.6.24.), jedan od ogledala, koja su
upravna na pravac prostiranja svetlosnih zraka, malo zaok-
rene, ime se stvara virtualni vazduni klin klina moe se
podesiti na eljenu veiinu, pomeranjem jednog od ogle-
dala, S
1
ili S
2
, paralelno sa samim sobom. Ovaj postupak
e takoe prouzrokovati pojavu interferentnih pruga. Inter-
ferencija izazvana virtualnim elementima je istovetna sa
interferencijom, koja se javlja kod stvarnih elemenata.

Slika 6.24. Ispitivanje
odstupanja duinske mere
Kod merila, ogledalasta povrina mernog predmeta pred-
stavlja pokretno ogledalo S
1
. Ravan, u kojoj se stvara slika
S
2
nepokretnog ogledala S
2
, zove se r e f e r e n t n a r a -
v a n . Dovoenjem pokretnog ogledala u referentnu ravan,
moe se postaviti merilo u osnovni poloaj (nulovanje
merila), jer se duine puta svetlosnih zraka l
1
i l
2
izjed-
naavaju.
42
I I I P O G L A V L J E
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA
7.1. UVODNA RAZMATRANJA
Merenje, odnosno, kontrola uglova i konusa moe se vriti:
uporednim metodama,
trigonometrijskim metodama i
goniometrijskim metodama.
Kod uporednih metoda, merenje/kontrola se obavlja po-
mou vrstih, jednostrukih merila.
Kod trigonometrijskih metoda, odreivanje vrednosti ugla
se vri indirektno, merenjem duina, iskoriavajui me-
usobnu zavisnost izmeu veliina stranica i uglova u pra-
vouglom trouglu.
Kod goniometrijskih metoda direktno se oitava vrednost
izmerenog ugla na skali merila. Ta merila su viestruka i na
njihovoj skali se moe bilo koja vrednost oitati u gra-
nicama pokazivanja te skale. Tanost oitavanja zavisi od
kvaliteta i osetljivosti merila.
7.2. UPOREDNE METODE
U grupu merila, koja se primenjuju kod uporednih metoda
merenja, spadaju:
uporedne merke,
granina merila,
ugaonici i
abloni.
7.2.1. Uporedne merke
To su ploice, debljine 2 mm, sa fino bruenim i lepovanim
povrinama za naslanjanje. Svaka merka omoguuje
merenje dva ili etiri ugla, razliitih veliina. Merke se na-
bavljaju u garniturama, koje su sastavljane tako, da bi se
kombinacijom lanova date garniture mogao dobiti, sa od-
reenim skokovima bilo koji ugao u datom dijapazonu.
Nemaka firma iz Manhajma, Homelverke izrauje gar-
nituru od 14 merki, sledeih uglova:
45
o
, 30
o
, 15
o
, 5
o
, 3
o
, 1
o
,
40, 25, 10, 5, 3, 1,
30 i 20.
lanovima ove garniture moe se sastaviti bilo koji ugao,
izmeu 0
o
i 90
o
, sa skokovima od po 10.
Treba imati u vidu, da pri sastavljanju odreenog ugla, su-
protno postavljena merka ulazi u slog sa predznakom -.
Rad sa ovim merkama zahteva odreenu uvebanost i
snalaljivost.
Primer: Sastaviti ugao, veliine: 37
o
1520, korienjem
uporednih merki iz garniture firme Homelverke (sl.7.01).
Za dobijanje zadatog ugla, potrebno je 6 merki, sledeih
uglova:
1. + 45
o

2. - 5
o

3. - 3
o

4. + 10
5. + 5
6. + 20
37
o
15 20 - merke 5
o
i 3
o
treba postaviti obrnuto,
poto su u proraunu dobili negativan predznak
a) b)

Slika 7.01. Ugao ostvaren uporednim merkama (a) i
garnitura firme Homelverke (b)
7.2.2. Granina merila
Pri kontroli konusa, esto se koriste granina merila. Unut-
ranji konus se proverava graninim merilom u vidu konu-
snog epa, dok kod spoljanjih konusa primenjuju merila u
obliku konusnih prstenova. Ovi prstenovi se izrauju za-
jedno sa protumerilom u obliku epa, kojima se kontrolie
novo i istroeno prstenasto merilo.
Baza za kontrolu moe biti bilo koji krajnji prenik konusa.
Na izabranom preniku merila se izrauje stepenica, duine
x. Prilikom kontrole, bazni prenik dobrog mernog
predmeta mora se nalaziti unutar duine stepenice. U pro-
tivnom, konus je loe izraen.
Slika 7.02a prikazuje granino merilo u obliku epa, gde je
za bazu uzet vei prenik, a na sl.7.02b isto, ali baza je ma-
nji prenik. Slika 7.02c i d prikazuju merila u obliku prste-
na, takoe sa razliitim bazama.

Slika 7.02. Granina merila u obliku epa (a, b)
i prstena (c,d)
Kod epova, umesto stepenice za kontrolu se moe postavi-
ti jedna ili dve reperne crte (sl.7.03). Kod prstenova, ovo
nije izvodljivo.

Slika 7.03. Merilo u obliku epa sa repernim crtama
43
Duina x se rauna na osnovu tolerancije baznog preni-
ka T mernog predmeta.
.
2 cos 2
T
x

=
Pored ovakve kontrole, treba ispitati i naleganje izmeu
mernog predmeta i merila. Zbog toga na spoljni konus se
nanese odgovarajui premaz, stavlja se u konusni otvor, i na
osnovu ostavljenog traga procenjuje se kvalitet izrade pred-
meta. Prilikom kontrole treba imati u vidu, da kod malih
uglova konusa postoji opasnost od zaglavljivanja.
7.2.3. Ugaonici
Od jednostrukih merila u radionicama se najee prime-
njuju ugaonici. Oni se izrauju sa uglom izmeu krakova
od 30
o
, 45
o
, 60
o
, 90
o
, 120
o
i 135
o
. Najee je u upotrebi
svakako ugaonik od 90
o
, tj. ugaonik sa pravim uglom.
Nazivnu meru predstavlja duina dueg kraka - L, ija
vrednost se kree u granicama od 50...1500 mm. Merne
povrine su spoljne i unutranje povrine krakova, tako da
ovi ugaonici podjednako slue za kontrolu umutranjih i
spoljanjih pravih uglova. Mogu biti izraeni kao ravni ili
sa naslonom. Merne povrine dueg kraka mogu se formi-
rati u obliku otrica. Izrauju se od ugljenikog ili termiki
obraenog (otvrdnutog) elika.
Ugaonici od 90
o
, proizvod firme Mitutojo, prikazani su na
sl.7.04

Slika 7.04. Ugaonici od 90
o
, ravni (a), sa naslonom (b) i
sa mernim otricama (c)
Postupak kontrole ugaonikom prikazuje sl.7.05.
a) Prvo se oiste povrine 1 i 2, kao i bazna povrina (na-
suprot povrini 2) mernog predmeta, i merne povrine
3 i 4 ugaonika. Merni predmet i merilo se postavljaju
na oienu povrinu merne ploe, odnosno, uzimaju se
u ruke, ako merenje nije izvodljivo na mernoj ploi.
b) Izvri se kontrola upravnosti povrine 1 mernog pred-
meta u odnosu na baznu povrinu, a posle u odnosu na
povrinu 2. Kontrola se vri prislanjanjem dueg kraka
ugaonika uz povrinu 1 pri jednom kraju predmeta, pa
se merilo pomera do drugog kraja.
c) Ispravnost mernog predmeta se procenjuje na osnovu
svetlosnog procepa, eventualno na osnovu klaenja
merila.
d) Na kraju se odreuje veliina greke mernog predmeta
postavljanjem uporedne merke ili listia za kontrolu
zazora u svetlosni procep.
listi
Procep

Slika 7.05. Postupak kontrole meusobne upravnosti
povrina ugaonikom od 90
o

Kontrola samog ugaonika se vri drugim ugaonikom, istog
nazivnog ugla, ali vee tanosti, postavljanjem na granitnu
mernu plou, pri emu se dui krakovi dodiruju.Na osnovu
veliine svetlosnog procepa, ocenjuje se ispravnost kontro-
lisanog merila. U laboratoriji se primenjuje metoda tri uga-
onika. Postavljanjem ugaonika I i II na mernu plou, izvri
se kontrola. Ako su kraci koji se dodiruju, nagnuti na su-
protne strane za istu veliinu, svetlosni procep se nee po-
javiti. Zatim se uzima ugaonik III (koji moe imati istu
greku kao jedno od predhodnih merila), kojim se prove-
ravaju predhodni ugaonici. Svetlosni procep e se sigurno
pojaviti u kombinaciji sa jednim od tih merila (sl.7.06)

Slika 7.06. Metoda tri ugaonika
7.2.4. abloni
abloni se koriste za kontrolu uglova reznih alata i uglovnih
veliina sloenih profila. Kod tih kontrola, ispravnost se
ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa. Za kontrolu uglova
sloenih profila izrauju se abloni, iji oblik i bazne povr-
ine diktira sam merni predmet (sl.7.07).

Slika 7.07. Dva ablona za isti merni predmet
sa razliitim baznim povrinama
Kod reznih alata za izradu raznih navoja (M,W,Tr, i sl.),
potrebno je prekontrolisati ugao posle otrenja, to se vri
primenom prikladnog ablona. Nekoliko ovakvih ablona
prikazuje sl.7.08.

Slika 7.08. Oblici ablona za kontrolu reznih alata
za izradu navoja
44
7.3. TRIGONOMETRIJSKE METODE
Kod ovih metoda, vrednost ugla se odreuje posrednim pu-
tem, merenjem duina odreenih stranica pravouglog tro-
ugla. Poto odnos dve stranice u pravouglom trouglu pred-
stavlja neku trigonometrijsku funkciju posmatranog ugla u
tom trouglu, veliina ugla se lako moe izraunati. S obzi-
rom, da je merenje duina laki zadatak od merenja uglova,
ovim metodama se jenostavnije dolazi do tanih rezultata.
7.3.1. Sinusni lenjir
Sinusni lenjir je merilo koji se oslanja pri svojim krajevima
na valjie, jednakih prenika. Razmak izmeu osa valjia
predstavlja nazivnu duinu lenjira koja je ostvarena veoma
tano i najee iznosi 100 ili 200 mm, ali postoje lenjiri,
kod kojih ta veliina iznosi 300 ili 500 mm. Najvee doz-
voljeno odstupanje osnog razmaka je 1 m na 100 mm. Le-
njir ima fino obraenu gornju povrinu, na koju se postavlja
merni predmet. Ova povrina mora biti paralelna sa ravni
koja prolazi kroz sredite valjia. Sinusni lenjiri mogu biti
izraeni bez naslona ili sa naslonom (sl.7.09) koji ima zada-
tak da odrava merni predmet na lenjiru u toku merenja.

Slika 7.09. Sinusni lenjir sa naslonom
Kod kontrole ugla sinusnim lenjirom, merni predmet (naj-
ee konus) se postavlja na gornju povrinu lenjira, koji se
nalazi na granitnoj mernoj ploi. Pomou sloga uporednih
merki koji se stavlja ispod jednog valjia lenjira, jedan
kraj lenjira se dotle die, dok gornja izvodnica kontrolisnog
konusa ne postane horizontalna (tj. paralelna sa povrinom
merne ploe), to se lako proverava preciznim komparato-
rom na taj nain, to se njegov merni pipak nasloni na tu iz-
vodnicu pri jednom kraju konusa, dovede se kazaljka do
nule i pomera se pipak po toj izvodnici do drugog kraja ko-
nusa, pri emu kazaljka komparatora ne sme skrenuti iz
nultog poloaja (sl.7.10a).

Slika 7.10. Kontrola ugla sinusnim lenjirom, primenom
komparatora (a), i noastog lenjira (b)
Kontrola ugla kod pljosnatih mernih predmeta moe se iz-
vriti i primenom noastog lenjira (sl.7.10b), kada se pred-
met prisloni uz postavljeni sinusni lenjir i noastim
lenjirom se prekontrolie pojava svetlosnog procepa. U to-
ku merenja, izmeu oslone povrine merne ploe, lenjira i
sloga uporednih merki, nastaje pravougli trougao, ija hipo-
tenuza je jednaka osnom razmaku oslonih valjia lenjira,
dok suprotnu katetu predstavlja slog uporednih merki, veli-
ine M. Vrednost ugla , koja je jednaka uglu mernog
predmeta, odreuje se pomou sinusne funkcije.
sin = M/L
Ako je poznata nazivna veliina ugla mernog predmeta,
moe se izraunati veliina sloga merki.
M = L sin
Korienjem sloga merki izraunate veliine, merni pred-
met se proverava komparatorom, na ranije opisani nain.
Ako nastaje skretanje kazaljke komparatora za vrednost l,
lako se odreuje greka ugla konusa - . Poto se radi o
maloj vrednosti ugla, moe se napisati:
sin l/l u rad; ili
l/l 206264 l/l 2 10
5
u min.
gde je: l - skretanje kazaljke komparatora u mm,
l - merna duina u mm.
U nekim sluajevima, naroito kod kontrole malih uglova,
moraju se postaviti slogovi uporednih merki ispod oba os-
lona valjia, da bi se merenje moglo izvesti (sl.7.11). Ako
se visina slogova merki obeleava sa M
1
i M
2
, suprotna
kateta e biti njihova razlika, tj. M = M
2
- M
1
.

Slika 7.11. Opti sluaj merenja sinusnim lenjirom
8.3.2. Tangentni lenjir
Za kontrolu uglova > 20
o
, bolje je koristiti tangentni le-
njir, poto kod tih uglova obezbeuje veu tanost merenja
od sinusnog lenjira.
Tangentni lenjir je izraen u obliku krutog rama (sl.7.12),
sa konstantnim osnim razmakom oslonih valjia (l), u
pravcu nalegle katete. Jedan od valjia (1) je nepokretan,
dok se drugi (2) nalazi na klizau mernog lenjira. Suprotna
kateta (h) se postavlja na tanu meru pomou nonijusa (3)
koji se nalazi uz prozori klizaa i ija nulta taka pred-
stavlja indeks za oitavanje celih milimetara na skali lenji-
ra. Fino podeavanje klizaa se vri posresdtvom navrtke
(4) mikropodeivaa.
Vrednost ugla se odreuje preko funkcije tangens.
tg = h / l
45

Slika 7.12. Tangentni lenjir
7.3.3. Primena mernih pribora
Ugao konusa u pojedinanoj proizvodnji (eventualno i kod
malih serija), moe se odrediti i primenom jednostavnog
mernog pribora, u koji spadaju:
kolutovi,
valjci,
kugle i
prstenovi.
Prenici ovih elemenata su izraeni u strogim tolerancija-
ma, da ne bi njihove greke bitno uticale na rezultat mere-
nja.
7.3.3,1. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg
konusa pomou dva para kolutova ra-
zliitih prenika
Kod ovakvog merenja ugla konusa merni predmet se pos-
tavlja svojom eonom povrinom na mernu plou. Uz njega
se priljubi par kolutova veeg prenika i izmeri se preko
njih mera l
1
. Zatim se uzima drugi par kolutova, manjeg
prenika, i na isti nain se izmeri mera l
2
(sl.7.13). Kod
ovakvog merenja, umesto kolutova, mogu se primeniti i
valjci.
Matematike relacije za odreivanje veliine ugla konusa
su sledee:
Slika 7.13. Odreivanje veliine ugla
konusa pomou dva para kolutova
2 2 2 2
1 1 1 1
d x 2 D l
d x 2 D l
+ + =
+ + =

Oduzimanjem donje jadnaine od gornje, dobija se:
( ) ( ) ( ) l l D D x x d d
1 2 1 2 1 2 1 2
2 = + +
2
cos
2
D
x
2
cos
2
D
x
2
2
1
1

=

=
( ) x x D D
1 2 1 2
1
2 2
= cos

( )
( ) ( )
tg
d d
h h
d d h h tg

2
2
2
2
1 2
1 2
1 2 1 2
=

=

|
.
|

\
|
+ =

+ =
|
.
|

\
|
+ =

+ =
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
2 2 2
2
1 1 1
1

( ) |
.
|

\
|
+ =
=

|
|
.
|

\
|
+ =
2
sin 1 D D
2
1
2
sin
2
D
2
D
2
D
2
D
h h
2 1
2 1 2 1
2 1

( ) ( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
(

|
.
|

\
|
+ +

+ =
=

|
.
|

\
|
+ +
+

+ =

|
.
|

\
|
+ =
2
tg
2
sin 1
2
cos 1 D D
2
tg
2
sin 1 D D
2
cos D D D D l l
2
tg
2
sin 1 D D d d
2 1
2 1
2 1 2 1 2 1
2 1 2 1

( )
( )
k
l l
D D
=

= + + +
|
\

|
.
|
=
= + + + = +
+ +
1 2
1 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
2
1
2
1
2
1
2
1
cos sin
sin
cos
cos
sin
cos
sin
cos
sin cos sin
cos

( )
( )
k
k
k
= +
+
= +
=
1
1
1
2
1
2
1
2
1 1
2
2
2
2
sin
cos
cos sin
cos cos

Dizanjem na kvadrat
( ) ( )
( )
| |
( )
( )
| |
( )
k k
k k
k k
+ =
+ =
+

`
)
=
|
\

|
.
|
=
1
2
2 1
2
1 1
2
1 1
2
2 1
2
0
2
1 1
2
2 1 0
2
0
2
2 2
2
2
2
1
cos cos cos
cos cos
cos cos
cos

46
( )
( )
cos

2
2 1
1 1 2
2

=

+
=
k
k
x
Samo je drugo reenje realno, jer u sluaju = 0, konus
prelazi u cilindar.
Poto su prenici kolutova D
1
i D
2
poznati, a veliine l
1
i l
2

se izmere, lako se rauna vrednost za k i na osnovu te
vrednosti moe se i veliina ugla izraunati.
x arccos
2
=

7.3.3.2. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg
konusa pomou para valjia
Princip merenja je isti, kao u predhodnom sluaju, samo u-
mesto dva para kolutova, primenjuje se par mernih valji-
a. Konus se takoe postavlja svojom eonom povrinom
na mernu plou, uz njega se priljube valjii jednakih pre-
nika i izmeri se preko njih mera l
2
. Zatim se valjii po-
stavljaju na slogove uporednih merki, istih veliina M i
ponovo se izmeri mera preko njih, veliine l
1
(sl.7.14a).

Slika 7.14. Odreivanje veliine ugla pomou
para valjia jednakihi prenika
Veliina ugla se odreuje pomou relacije:
tg
l l
M
x ar

2 2 2
1 2
=

= = ; ctgx
I u ovom sluaju se mogu odrediti prenici mernih krugo-
va konusa. To su krugovi u ravnima, u kojima se ostvaruje
dodir izmeu konusa i valjia.
Ako je ve poznat ugao , veliina prenika mernih kru-
gova je:

+ =

+ =

=
2
cos 1 D l
2
cos
2
D
2
2
D
2 l d
2
cos 1 D l
2
cos
2
D
2
2
D
2 l d
2 2 2
1 1 1

Moe se izraunati i poloaj ravni mernih krugova u od-
nosu na eonu (baznu) povrinu:

+ =

+ =

+ + =

+ + =
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
2
sin 1
2
D
M
2
sin
2
D
2
D
M h
2
1

Ako je poloaj mernih krugova zadat, potrebno je izrau-
nati veliine slogova uporednih merki. U tom sluaju valj-
ii se obino postavljaju kod oba merenja na slogove u-
porednih merki (sl.7.14b).
M h
D
M h
D
1 1
2 2
2
1
2
2
1
2
= +

= +

sin
sin

U ovom sluaju mera M e biti: M = M
1
- M
2
, a h
1
i h
2
se
raunaju sa M
1
, odnosno M
2
.
7.3.3.3. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg
konusa pomou dva prstena
Kod ovog naina odreivanja veliine ugla konusa na mer-
ni predmet se navuku dva kalibrisana prstena, kako to
sl.7.15. prikazuje. Treba obratiti panju na to, da prstenovi
budu upravni na osu konusa.

Slika 7.15. Odreivanje ugla konusa
pomou dva prstena
Kada su prstenovi pravilno postavljeni, izmeri se spoljna
mera njihovog odstojanja - l
2
. Potrebno je poznavati deb-
ljinu manjeg prstena - l
1
(ako nije napisana na prstenu, tre-
ba je izmeriti). Prenici otvora prstenova d
1
i d
2
su svaka-
ko poznati, pa se tangens poluugla konusa lako rauna.
7.3.3.4. Odreivanje veliine ugla unutra-
njeg konusa pomou dva koluta
Slino predhodnom nainu, moe se odrediti i veliina ug-
la unutranjeg konusa, samo umesto prstenova, treba ko-
ristiti kolutove. Postavlja se manji kolut u konusni otvor,
upravno na osu otvora i izmeri se njegovo odstojanje od
eone (bazne) povrine mernog predmeta, prema kojoj se
otvor iri. Dobijena mera je l
1
. Zatim se postavlja u otvor
vei kolut i izmeri se i njegovo odstojanje od bazne po-
vrine, koje iznosi l
2
. Poznate su debljine kolutova,
1
i
2
,
kao i njihovi prenici d
1
i d
2
. Na osnovu sl.7.16, jednaina
za izraunavanje tangensa poluugla konusa:
x ctg ar
2
; l l l ; x
l 2
d d
2
tg
1 2 2 1
1 2
=

+ = =

47
7.3.3.5.
U okviru ove metode za odreivanje vrednosti ugla, pri-
menjuju se viestruka merila, na ijim se skalama direktno
oitavaju vrednosti izmerenih uglova. Tu spadaju:
Slika 7.16. Odreivanje ugla unutranjeg konusa
pomou dva koluta
7.3.3.5. Odredjivanje veliine ugla unut-
ranjeg konusa pomou dve kugle
Veliina ugla unutranjeg konusa moe se odrediti i po-
mou dve merne kugle, razliitih prenika (sl.7.17).

Slika 7.17. Odreivanje ugla konusa
pomou dve kugle
U konusni otvor se postavi manja kugla, prenika D
1
i iz-
meri se odstojanje kugle od bazne (gornje) povrine mer-
nog predmeta - l
1
. Zatim se postavi i vea kugla, prenika
D
2
u otvor i izmeri se njeno odstojanje od bazne povrine -
l
2
. Pri tome, kugla e ili cela nestati u otvoru (sl.7.17a), ili
e viriti (sl.7.17b), pa e delimino biti iznad bazne povr-
ine.
Razmak izmeu osa postavljenih kugli je:
prema sl.7.17a. l = l
1
- l
2
- D
2
/2 + D
1
/2
prema sl.7.17b. l = l
1
+ l
2
- D
2
/2 + D
1
/2
Ovo rastojanje predstavlja hipotenuzu pravouglog trougla,
u kojem suprotnu katetu ini razlika izmeu poluprenika
kugli, pa do rezultata se dolazi pomou funkcije sinus
sin ; arcsin

2 2 2
2 1
=

= =
D D
l
x x
Prenici krugova, u kojima kugle tangiraju konusnu povr-
inu (merni krugovi), bie:
2
cos D d odnosno ,
2
cos D d
2 2 1 1

=

=
Njihovo odstojanje od bazne povrine:
otvora iz viri kugla ako l
2
sin 1
2
D
h
otvoru u potpuno kugla je ako l
2
sin 1
2
D
h
l
2
sin 1
2
D
h
2
2
2
2
2
2
1
1
1

+ =
+

+ =
+

+ =
Prilikom odreivanja veliina prenika kugli i odstojanja l
1

i l
2
, po mogustvu treba koristiti merilo kod kojeg je veli-
ina merne sile mala, zbog poveane opasnosti od defor-
macija, jer su Hercovi naponi vrlo veliki.
7.4. GONIOMETRIJSKE METODE
uglomeri i
libele.
7.4.1. Uglomeri
Kod merenja uglova uglomerom, vrednosti izmerenih ug-
lova se direktno oitavaju na skali uglomera u uglovnim
jedinicama. Redovno omoguuju merenje bilo koje vred-
nosti ugla izmeu 0 i 360
o
. Imaju dva kraka: jedan pok-
retan i jedan nepokretan. Prilikom merenja, kracima se o-
buhvata merni ugao ili merni predmet, pa se na skali oi-
tava ili njegova vrednost, ili vrednost njegovog dopunskog
ugla do 180
o
. Mogu biti: mehaniki i optiki.
7.4.1.1. Mehaniki uglomer
Snabdeveni su krunom skalom, vrednosti podeoka 1
o
.
Skala moe biti podeljena od 0 do 360
o
, ili 4x90
o
, odnosno
2x(0 - 90 - 0
o
). Ova skala je redovno vezana za nepokretni
krak, dok je za pokretni krak vezan nonijus koji ima 12 po-
deoka, to omoguuje tanost oitavanja od 5. Nepokretni
krak, zajedno sa nonijusem, moe se okretati oko sredita
krune skale. Iznad nonijusa postavljena je lupa koja obez-
beuje veu tanost oitavanja. Nonijus ima dva dela: levi
i desni. Ako se za odreivanje vrednosti ugla koristi levi
deo nepokretne skale, raunajui od nulte oznake, za odre-
ivanje minuta slui levi deo nonijusa, a kod desnog dela
nepokretne skale, desni deo nonijusa. Vrednost se ita na
slian nain, kao kod duinskih mera. Stepeni se itaju na
nepokretnoj skali kod nulte crte nonijusa, a minuti kod oz-
nake nonijusa koja se poklapa sa nekom oznakom osnovne
skale. Mehaniki uglomer, proizvod firme Mar, prikazan
je na sl.7.18.
Osnovna skala 1, koja je podeljena na dva dela, od 0 - 90 -
0
o
, vezana je za nepokretni krak 5. Obrtni deo 2 je vezan
sa diskom 3, na kome se nalazi nonijus. Iznad nonijusa je
postavljena lupa 4 koja se kree zajedno sa nonijusem. Za
disk nonijusa je vezan i pokretni krak (lenjir) 6, koji se
moe aksijalno pomerati, a u eljenom poloaju se fiksira
zavrtnjem 7. Poto se obe skale, osnovna i nonijus, nalaze
u istoj ravni, greka usled paralakse je odklonjena.
48

Slika 7.18. Mehaniki uglomer firme Mar (a)
i oitavanje merne veliine (b)
7.4.1.2. Optiki uglomer
Veoma je slian mehaniom uglomeru, i na isti nain se i
koristi. Tanost oitavanja je takoe 5, ali se merna veli-
ina lake i tanije oitava pomou jednog malog mikros-
kopa, koji ima uveanje 40x. Optiki uglomer, proizvod
firme Cajs, prikazuje sl.7.19.

Slika 7.19. Optiki uglomer Cajs (a) i
vidno polje okulara mikroskopa (b)
Osnovna skala, vrednosti podeoka 1
o
, ugravirana je na
krunoj, staklenoj ploi, koja je vezana sa nepokretnim
krakom 2, s tim, to se staklena ploa nalazi u telu 1 uglo-
mera, ime je zatiena i ne moe se uprljati tokom upotre-
be. Pokretni krak 3 (izmenljivi lenjir) je vezan sa minut-
nom skalom i mikroskopom, pa se zajedno obru oko sre-
dita staklene ploe. Osnovna skala je podeljena na etiri
dela od po 90
o
, s tim, da postoje dve 0 - te take, jedna na-
spram druge i od njih, levo i desno se nalaze oznake, od
kojih svaka druga numerisana, do 90. Susedni delovi ska-
le, kod oznaka 0 i 90, razmaknuti su u radijalnom pra-
vcu. Minutna skala se sastoji od dva dela, koja su takoe
razmaknuta u radijalnom pavcu, za istu veliinu kao i os-
novna skala. Nulta taka je zajednika i nalazi se u sredini.
Merna oblast jednog dela te skale je od 0...60, vrednosti
podeoka 5.
Kod oitavanja merne veliine, vrednosti u stepenima, ija
oznaka see minutnu skalu, dodaje se toliko minuta, koliko
odsee oznaka osnovne skale na minutnoj skali (sl.7.19b).
Oitavanje se vri kroz okular mikroskopa 6. Uglomer je
snabdeven sa dva izmenljiva lenjira, duina 150 i 300 mm.
Lenjir se moe aksijalno pomerati u svojoj voici, gde se
uvruje polugom 4, dok se meusobni poloaj dva kraka
fiksira tokiem 5.
7.4.2. Libele
Libele se koriste za merenje malih uglova i za kontrolu ho-
rizontalnog i vertikalnog poloaja. Osnovni element libele
je blago zakrivljena zatvorena staklena cev koja je delimi-
no ispunjena tenou (sl.7.20). S obzirom, da gornja po-
vrina tenosti tei vodoravnom poloaju, zaostali vazdu-
ni mehur uvek zauzima najvie mesto u cevi. Tenost je o-
bino etiletar ili etilalkohol, a mehur je razreeni vazduh
koji se posle zasiti parama tenosti.
Pri zaokretanju cevi za ugao , prvobitna najvia taka A
prelazi u taku B, tj. provali put, ija duina odgovara ve-
liini luka AB.
AB L R =
)


Slika 7.20. Cev libele
Na osnovu predhodnog izraza, veliina ugla , u radijani-
ma iznosi:
)
=
L
R
, odnosno, u sekundama:
= 206264 8 206000 ,
L
R
L
R

Osetljivost libele je:
e
a
c
L L
L R
R
= = =
206264 8 206000 ,

Ako se cev libele snabde skalom, veliine podeoka a = 2
mm, radi dobijanja vrednosti podeoka c = 2, potrebno je
da poluprenik zaobljenja, na osnovu predhodne jednai-
ne, bude:
R = 206264,8 (a/c) = 206264,8 (2/2) = 206264,8 mm
206 m.
Mali nagibi, kao i vrednosti podeoka se kod libele esto iz-
raavaju u duinskim mernim jedinicama, i to u mm/m, to
odgovara visinskoj razlici u mm na duini od jednog met-
ra, koja izaziva pomeranje mehura za 1 podeok.
49
Napr. kod koincidencne libele vrednost podeoka
c = 0,01mm/m. Treba nai veliinu ugla koji odgovara
ovom nagibu.
Visinska razlika od 0,01 mm predstavlja suprotnu katetu u
jednom pravouglom trouglu, dok je nalegla kateta jednaka
duini na kojoj se meri visinska razlika a ona iznosi: 1m =
1000 mm. Poto se radi o malom uglu, tangens ugla se
moe zameniti veliinom ugla u radijanima, pa e se dobi-
ti:
tg = 0,01/1000 = 1.10
-5
rad, odnosno, u sekundama:
1.10
-5
.206264,8 1.10
-5
.2.10
5
2
Kod odreivanja visinskih razlika libelom, uzema se u ob-
zir i duina oslone povrine libele i dobijeni rezultat se
mora korigovati. Ako napr. vrednost podeoka libele iznosi
0,3 mm/m, duina oslone povrine je 300mm, a prilikom
kontrole datog nagiba mehur se pomera za dva podeoka,
visinska razlika na krajevima oslone povrine libele e
biti:
h = 2.0,3.(300/1000) = 0,18 mm
Cev libele se redovno postavlja u masivno kuite, ije su
oslone povrina obino izraene u obliku prizme, sa vrlo
ravnim povrinama, koje omoguuju kontrolu poloaja i
rotacionih mernih predmeta. Prilikom merenja treba obra-
titi panju na to, da povrina predmeta i oslone povrine
libele budu veoma iste, jer i mala neistoa moe izazvati
veu greku od osetljivosti libele. Neki tipovi libela su
snabdeveni i popreno postavljenom cevi koja ima zadatak
da u toku kontrole omogui pravilno postavljanje libele.
Prilikom kontrole vodoravnog poloaja predmeta, uvek
treba izvriti dva merenja, sa zaokrenutom libelom za
180
o
. Srednja vrednost dobijenih rezultata (polovina zbira)
daje odstupanje predmeta od vodoravnog poloaja, dok
polovina razlike dva oitavanja predstavlja greku bada-
renja libele.
7.4.2.1. Mainska (bravarska) libela
Izrauje se u duinama od 160; 200 i 300 mm. Donja po-
vrina im je redovno prizmatina. Osetljivost im se kree
od 0,02...0,05 mm/m. Primenjuje se za kontrolu vodorav-
nog poloaja vratila, radnih stolova, maina i sl. Pored gla-
vne cevi, snabdevena je i sa popreno postavljenom cevi
libele (manje osetljivosti od glavne cevi), koja omoguuje
pravilno postavljanje libele u toku kontrole, kod rotacionih
mernih predmeta. Ova libela je predstavljena na sl.7.21a.

Slika 7.21. Mainska (bravarska) (a) i okvirna (b) libela
7.4.2.2. Okvirna libela
Okvirne libele (sl.7.21b) se koriste za kontrolu poloaja
horizontalnih i vertialnih povrina. Spoljne strane okvira
ine veoma tano uraeni prav ugao, dimenzija 150x150;
200x200; 250x250 ili 300x300 mm. Snabdevene su sa dve
cevi sa mehurom. Glavna cev je postavljena u pravcu ose
oslone povrine dok je pomona postavljena upravno na
nju. Vrednost podeoka se kree od 0,02...0,05 mm/m. Ok-
virne libele su veoma pogodne kod provere postavljanja
maina alatki, jer je donja, gornja i jedna (a ponekad i obe)
bona povrina izvedena u obliku oslone prizme.
7.4.2.3. Uglomer sa libelom
Ovo merilo predstavlja kombinaciju uglomera i libele (sl.
7.22). Veliina nagiba, odnosno izmerenog ugla direktno
se oitava u uglovnim jedinicama preko mikroskopa 7.
Merilo ima masivno prizmatino postolje 1, na koje je cen-
trino postavljen nosa cevi libele 2, zajedno sa obrtnim
diskom 3. Iza diska se nalazi staklena ploa sa osnovnom
skalom. Prilikom postavljanja merila na traenu veliinu
ugla, prvo se runo podesi spoljna skala na disku (ona je
postavljena sinhrono sa skalom na staklenoj ploi) prema
repernoj crti 4, na priblinu meru, pa se disk fiksira za-
vrtnjem 5. Zatim se izvri fino podeavanje pomou za-
vrtnja 6.

Slika 7.22. Uglomer sa libelom
Kod finog podeavanja skala na staklenoj ploi se posmat-
ra kroz mikroskop za oitavanje. U vidnom polju okulara
mikroskopa (sl.7.23) se vidi nepokretna minutna skala,
oblasti merenja 1
o
i vrednosti podeoka 1. Ova skala je
dvostruka sa razliitim smerovima porasta merne veliine.
Delovi su razmaknuti u radijalnom pravcu, jer su i delovi
osnovne skale, koji slue za registrovanje mernih veliina
razliitih smerova nagiba, razmaknuti u tom pravcu. Ozna-
ka osnovne skale see minutnu skalu, pa prilikom oitava-
nja, vrednosti u stepenima, ija oznaka preseca nepokretnu
minutnu skalu, dodaje se toliko minuta, koliko odsee ta
oznaka.
50

Slika 7.23. Vidno polje okulara mikroskopa
(oitana vrednost je 0
o
38)
Merna oblast je 120
o
, tanost oitavanja na uglomernim
skalama je 1, dok je vrednost podeoka libele je 30, uz
veliinu podeoka od 2 mm. U sluaju dobro badarenog
merila, kada mehur libele pokazuje vodoravan poloaj,
nulta taka spoljnje skale treba da se nalazi kod reperne
crte, i kroz okular mikroskopa se ita nula, jer su oznake
nultih taaka osnovne skale seku minutne skale u nultoj
taki. Pravilno postavljanje merila pomae popreno pos-
tavljena cev libele, vrednosti podeoka od 4.
7.4.2.4. Koincidencna libela
Koristi se za odreivanje tanih vrednosti vrlo malih uglo-
va i nagiba, kao i za kontrolu drugih libela. Ova libela,
proizvod firme Karl Cajs, prikazana je na sl.7.24.
Svi optiki i mehaniki delovi libele su smeteni u ma-
sivnu kuicu 1, koja titi te delove od oteenja i uticaja
temperaturskih promena. Cev libele 2 se oslanja na dvo-
kraku polugu 3, ije se okretanje oko obrtne take 4 regu-
lie mikrometarskim zavrtnjem 5. Kroz otvore na bonim
stranama, osvetljava se cev libele i vazduni mehur u njoj.
Sistemom prizmi 6 lik mehura se uzduno prepolovi i kra-
jevi likova polovina mehura se pojavljuju u vidnom polju
lupe 7, malo razmaknuto, kada se cev libele nalazi blizu
vodoravnog poloaja. Okretanjem mikrometarskog za-
vrtnja 5, krajevi polovina mehura se dovedu u koinci-
denciju - preklapanje to pokazuje da se cev libele nalazi u
vodoravnom poloaju. Izgled krajeve prepolovljenog me-
hura prikazuje slika 7.25.

Slika 7.24. Koincidencna libela


Slika 7.25. Izgled krajeve prepolovljenog mehura blizu
vodoravnog poloaj i u vodoravnom poloaju
Na desnoj bonoj strani kuita se nalazi gruba skala
(sl.7.26), vrednosti podeoka 1 mm/m. Oblast merenja
je 20 mm/m ( 10 mm/m 34) s tim da je sredina,
koja odgovara nultoj taki, obeleena je brojkom 10.
Fina skala 9 se nalazi na prstenu, privrenog na
mikrometarski zartanj. Merna oblast ove skale je 1
mm/m ( 3,4) a vrednost podeoka 0,01 mm/m, to
odgovara veliini ugla 2.

Slika 7.26. Gruba skala koincidencne libele
Oslona povrina 10 libele je oblikovana prizmatino, da bi
se ona mogla koristiti i kod rotacionih predmeta.

51

I V P O G L A V L J E
GREKE POVRINA I OBLIKA
Mikrogeometrijske neravnine povrina koje se manifestuju
u obliku sitnih nepravilnosti, poznate su pod imenom po-
vrinska hrapavost. Greke ovakve prirode se ne mogu od-
rediti na konvencionalni nain, ve su za to potrebna spe-
cijalna merila.
Kod preciznijih radnih predmeta, ija funkcija zahteva vrlo
taan oblik i meusobni poloaj nekih povrina, i ti ele-
menti se toleriu. Greke ovih elemenata se mogu provera-
vati konvencionalnim merilima, ali postoje i specijalni
merni ureaji za odreivanje veliina nekih vrsta odstupa-
nja u okviru ovakve kontrole.
8. KONTROLA KVALITETA
OBRAENIH POVRINA
8.1. UVODNA RAZMATRANJA
Obraene povrine mainskih delova ne mogu biti idealno
glatke. Na njima se uvek pojavljuju neke neravnine i ne-
pravilnosti, u prvom redu prilikom obrade skidanjem stru-
gotine, ija veliina, oblik i pravac zavisi uglavnom od na-
ina i reima obrade i drugih uticajnih faktora, koji se jav-
ljaju u toku obrade. Sve ove nepravilnosti mogu se podeliti
u makro - i mikrogeometrijske neravnine. Kod kontrole
kvaliteta povrina u pogledu povrinske hrapavosti,
interesantne su mikrogeometrijske neravnine, dok makro-
geometrijske neravnine (valovitost) samo u toliko, da od
njih zavisi izbor veliine povrine, na kojoj se vri prove-
ravanje vrednosti parametara povrinske hrapavosti.
Mikrogeometrijske neravnine, tj. p o v r i n s k a h r a p a -
v o s t se javlja u vidu bregova i dolina, razlitih oblika i
veliina. Ove nepravilnosti uvek se posmatraju na jednom
iseku povrine, ije su dimenzije u posmatranom pravcu
mnogostruko vee u odnosu na dimenzije nepravilnosti, ali
ne treba da budu tolike da bi na rezultat merenja mogle u-
ticati i makrogeometrijske nepravilnosti. Kvalitet povrina
okarakterisan je oblikom i veliinom spomenutih mikro-
geometrijskih neravnina. Najvaniji pojmovi u vezi sa
kvalitetom povrine su sledei:
St v a r n a p o v r i n a je povrina koja ograniava telo i
odvaja ga od okoline.
Ge o me t r i j s k a p o v r i n a je povrina, definisana po-
mou crtea ili proizvodnog postupka, ne uzimajui u ob-
zir greke oblika i hrapavosti.
Ef e k t i v n a p o v r i n a je priblina slika stvarne povri-
ne, dobijena sredstvima merenja.
Presecanjem ovih povrina podesno odabranom ravni, koja
se naziva referentnom ravni, dobijaju se odgovarajui pro-
fili, i to: s t v a r n i , g e o me t r i j s k i i e f e k t i v n i p r o -
f i l .
Re f e r e n t n a d u i n a - l je podesno odabrana duina
jednog odseka profila za odreivanje hrapavosti, tako da
je eliminisan uticaj drugih vrsta nepravilnosti. Veliina re-
ferentne duine zavisi od metode merenja i vrsta obrade. U
principu, ona moe biti manja, ukoliko je obrada finija.

Slika 8.01. Efektivni profil,referentna duina i
srednja linija profila
Ko r a k b r a z d e - k je srednji razmak izmeu dva su-
sedna najizrazitija vrha efektivnog profila u granicama re-
ferentne duine.
Sr e d n j a l i n i j a p r o f i l a je linija koja ima oblik geo-
metrijskog profila i koja see efektivni profil tako da u
granicama referentne duine, suma kvadrata odstojanja
svih taaka profila od te linije bude minimalna.
Sr e d n j e o d s t o j a n j e p r o f i l a - R
a
je srednja aritme-
tika vrednost odstojanja svih taaka efektivnog profila od
srednje linije u granicama referentne duine (sl.8.02).

=
=
n
1 i
i a
y
n
1
R

Slika 8.02. Srednje odstojanje profila i
najvea visina neravnina
Na j v e a v i s i n a n e r a v n i n a - R
ma
je razmak izmeu
dveju pravih, paralelnih sa srednjom linijom, tako po-
vuenih, da u granicama referentne duine dodiruju naj-
viu, odnosno najniu taku profila (sl.8.02).
Sr e d n j a v i s i n a n e r a v n i n a - R
z
je razlika izmeu
srednje aritmetike vrednosti visina pet najviih i srednje
aritmetike vrednosti visina pet najniih taaka profila, u
granicama referentne duine. Visina tih deset taaka meri
se od proizvoljne prave, koja ne see profil i paralelna je
sa srednjom linijom profila (sl.8.03).

Slika 8.03. Srednja visina neravnina
52
5
R R R R R
5
R R R 3 R R
R
10 8 6 4 2 9 7 5 1
z
+ + + +

+ + + +
=
Du i n a n o e n j a - l
n
je suma odseaka, u granicama
referentne duine, koje efektivni profil odseca na pravoj,
paralelnoj sa srednjom linijom profila, povuenoj na izves-
nom odstojanju c ispod najvie take toga dela efektiv-
nog profila (sl.8.04).
cn 2 c 1 c n
l l l l + + + = L

Slika 8.04. Duina noenja
Pr o c e n a t n o e n j a p r o f i l a - p
n
je odnos duine no-
enja prema referentnoj duini, izraen u procentima.
% 100
l
l
p
n
n
=
Glavni kriterijum hrapavosti je brojana vrednost sred-
njeg odstojanja - R
a
i na osnovu njega hrapavost se razvr-
stava u 12 klasa, u intervalu vrednosti od R
a
= 0,025 do
R
a
= 50 m. Svakoj klasi odgovara neka najvea vrednost
R
a
, kao i R
z
i k, to je dato u tablici 8.01.
Tablica 8.01. Klase hrapavosti i odgovarajue vrednosti
za R
a
, R
z
(u m) i k.
Oznaka Najvea vrednost u m Korak brazde
kl.hrap. R
a
R
z
k u mm
N 1 0,025 0,10 0,006
N 2 0,050 0,20 0,0125
N 3 0,100 0,40 0,025
N 4 0,20 0,80 0,050
N 5 0,40 1,60 0,100
N 6 0,80 3,20 0,20
N 7 1,60 6,30 0,40
N 8 3,20 12,50 0,80
N 9 6,30 25 1,60
N10 12,50 50 3,2
N11 25 100 6,3
N12 50 200 12,5
Korelacija izmeu vrednosti R
a
, R
z
i k, za odreene klase
hrapavosti data u tablici 8.01, vai samo u sluaju, kada je
polazna vrednost R
a
, i tada se ostale vrednosti mogu di-
rektno uzeti iz tablice, dok u sluaju, kada je poznata vred-
nost R
z
, vrednost za R
a
ne sme se uzeti direktno iz tablice.
Referentna duina se moe usvajati zavisno od naina for-
miranja povrine, prema koraku brazde za periodine po-
vrine, odnosno prema R
a
ili R
z
za neperiodine povrine
(tablica 8.02).
Periodinom povrinom smatra se povrina nastala peri-
odinim postupkom obrade (struganje, rendisanje i sl.), a
neperiodina povrina nastaje neperiodinim postupkom
obrade (bruenje, razvrtanje i sl.).

Tablica 8.02. Referentna duina - l u mm
Z a p o v r i n e Referentna
duina periodine neperiodine
korak brazde -k u m R
a
R
z
l
u mm
preko do u m u m
0,08 1 32 - -
0,25 32 100 do 0,1 do 0,5
0,8 100 320 0,1 do 2 0,5 do 10
2,5 320 1000 2 do 10 10 do 50
8 1000 3200 preko 10 preko 50
8.2. MERENJE POVRINSKE HRAPAVOSTI
Povrinska hrapavost se moe odrediti na vie naina, od
kojih se danas uglavnom koriste tzv. topografske metode,
kada se direktnim merenjem odreuju parametri hrapa-
vosti.
8.2.1. Topografske metode
Kod ove metode ispitivana povrina se opipava prikladnim
oblikom i merom vrha mernog pipka primenjenog merila.
Vrh mernog pipka se nasloni na ispitivanu povrinu i u
sluaju njihovog relativnog pomeranja, merni pipak e,
pratei neravnine povrine, pomerati u ravni upravnoj na
toj povrini. Pomeranja vrha mernog pipka se na pogodan
nain uveavaju, da bi se njihove veliine mogle uoiti,
oceniti i registrovati.
Merila mogu biti: mehanika, optika i elektrina. Svi ti-
povi moraju imati mernu glavu sa mernim pipkom (da-
va), pojaiva i pokaziva. Danas skoro iskljuivo koriste
elektrina merila sa induktivnom mernom glavom i ele-
ktronskim pojaivaem, na koji se moe prikljuiti i tam-
pa koji paralelno sa merenjem crta profilni dijagram ispi-
tivane povrine a neki odtampaju i vrednosti traenih pa-
rametara.
Jedan od najpoznatijih merila za odreivanje parametara
povrinske hrapavosti je pertometar (Perth - o meter),
proizvod nemake firme Perten (Perthen). Ova firma izra-
uje vei broj razliitih tipova pertometara, od kojih su
najjednostavniji M3A (sl.8.05a) za odreivanje R
a
, R
z
i
R
ma
. Pokazivanje je analogno. Dugmetom za selekciju bira
se eljeni parametar, a zbog ugraenih tranzistora, merilo
pamti za izvesno vreme izmerene vrednosti i zbog toga,
jednim merenjem se mogu dobiti vrednosti svih para-
metara. U kuici merila je smeten pokaziva i pojaiva,
koji diriguje rad celog merila, jer se na njega prikljuuje
merna glava i tampa (sl.8.05b). Postoji vie tipova mer-
nih glava koje se izrauju u obliku kolica. U nju se utakne
odgovarajui merni pipak, koji se bira na osnovu zadatka.
Kombinacijom razliitih tipova mernih glava i pipaka, mo-
e se izvesti kontrola bilo kakve povrine: ravne, rotacio-
ne, sferine, spoljne ili unutranje.
Ureaj se ukljuuje prekidaem (nalazi se na zadnjoj strani
kuice), to pokazuje potenciometar 1. Dugme 2 slui za
izbor merne oblasti skale i ujedno regulie i vertikalno u-
veanje tampaa kod crtanje dijagrama. Dugmetom 3 se
bira veliina referentne duine, dok se dugmetom 4 oda-
bere traeni parametar. Ceo sistem se aktivira pritiskom na
dugme 6.
53

Slika 8.05. Pertometar C3A (a) i pertograf C40 (b)
Ako pored oitanih vrednosti parametara kvaliteta ispiti-
vane povrine na skali merila, potreban je i presek vrhom
mernog pipka opipane povrine, na pojaiva se prik-
ljuuje ureaj za crtanje dijagrama - pertograf C 40 (sl.
8.05b), koji u prikladnom uveanju nacrta izgled tog pre-
seka, tj. put kretanja vrha mernog pipka, u obliku dija-
grama, kod kojeg se na apscisi nalazi referentna duina, a
na ordinati mikroneravnine. Uveanja na ordinati su znat-
no vea (330.. ..100000), nego na apscisi (2...100), da bi
veliine mikroneravnina postale uoljivije. tampa se uk-
ljuuje prekidaem na zadnjoj strani kuice, to oznaava
upaljena zelena sijalica 1. Dijagram se crta na elektrosen-
zitivnoj milimetarskoj hartiji, pomou igle 2. Reim rada
elektromotora za pokretanje hartije dijagrama se bira pre-
kidaem 3. Horizontalno uveanje se podeava dugmetom
4. Dugme 5 slui za odabiranje vrsta dijagrama (srednja
linija moe imati prav ili drugi oblik ), dok se dugmetom 6
regulie poetni visinski poloaj igle 2.
Na slici 8.06. je prikazana merna kolica ppk, sa mernim
pipkom RHT (1). Vrh mernog pipka je od dijamanta, u ob-
liku konusne igle sa poluprenikom zaobljenja vrha 3 ili
10 m. Ruica 2 slui za visinsko regulisanje vrha mernog
pipka. Aksijalna brzina mernog pipka je 0,5 mm/s, a dui-
na puta moe biti 1,5; 4,8 ili 15 mm, u zavisnosti od iza-
brane veliine referentne duine. Toak 3 slui za okre-
tanje dva oslonca 4 koji svojim nogicama 5 igra ulogu
prizme u sluaju kontrole cilindrinih povrina. Na zadnjoj
strani kolica se nalazi dugme za aktiviranje kretanje mer-
nog pipka, kada je kolica udaljena od pojaivaa.

Slika 8.06. Merna kolica ppk
9. KONTROLA OBLIKA I MEU-
SOBNOG POLOAJA POVRINA
Oblici stvarnih povrina redovno imaju izvesna odstupanja
u odnosu na geometrijske (tane) povrine. Uzroci ovih
odstupanja u sutini se poklapaju sa uzrocima, koji izazi-
vaju pojavu netanosti mera radnih predmeta. Funkcinalne
mere se uvek izrauju sa odgovarajuom tolerancijom koja
istovremeno ograniava i odstupanja oblika tog predmeta.
Ako se trai vea tanost oblika od one, to obezbeuje to-
lerancijski prostor formiran tolerancijom duinskih mera,
mora se oblik posebno tolerisati. Isto ovo vai i za meu-
sobni poloaj dveju (ili vie) povrina. Od ovoga se izuzi-
maju: simetrinost i koaksijalnost, kao i tanost obrtanja,
jer su nezavisne od stvarnih mera, ve se odreuju u odno-
su na sredine ravni, odnosno ose.
9.1. KONTROLA URAVNJENOSTI
(PRAVOSTI)
Kontrola uravnjenosti se najee vri uz primenu merne
ili tuir ploe i raznih lenjira.
9.1.1. Metoda mrlje
Od svih metoda, ova je najprostija za kontrolu uravnje-
nosti povrina. Na ispitivanu povrinu se postavlja manja
tuir ploa (ili iroki lenjir), na iju povrinu je ranije bila
naneta mala koliina specijalnog premaza, pravljenog za
ovu svrhu, pa se ona nekoliko puta (ne vie od 2 - 3) laga-
no pomera u krug, i nakon toga se odie. Zbog kretanja
ploe (lenjira) premaz se raznese, ostavljajui tragove na
ispitivanoj povrini. Na osnovu oblika i broja mrlja na je-
dinici povrine (obino 25 x 25 mm), ocenjuje se uravnje-
nost povrine. Vei broj malih mrlja ukazuje na ravniju
povrinu.
9.1.2. Metoda svetlosnog procepa
Na ispitivanu povrinu 1
(sl.9.01), naslanja se noasti
lenjir 2 i zatim se posmatra
oblik i veliina svetlosnog
procepa. Oko posmatraa
treba da lei tano u visini
otrice lenjira, da zbog de-
frakcije ne bi vea koliina
svetlosti dospela u oko po-
smatraa od potrebne. Ako
je osvetljavanje dovoljno
jako (100...150 luksa), na
ovaj nain moe se golim okom dobro uoiti razlika od
0,5...1 m.
Slika 9.01. Metoda
svetlosnog procepa
9.1.3. Kontrola pomou lenjira
Na kontrolisanu povrinu se postavlja lenjir sa irokom
mernom povrinom i podupira uporednim merkama istih
veliina. Odstojanje donje povrine lenjira od merne po-
vrine odreuje se slogom uporednih merki u vie taaka
(sl.9.02). Po nekom sistemu, ispituje se cela povrina.

Slika 9.02. Kontrola uravnjenosti lenjirom i
uporednim merkama
54
Na slian nain se moe
ispitati uravnjenost povrine,
kada se umesto uporednih
merki, primenjuje precizan
komparator (tanosti 1 m).
Lenjir se postavlja na pov-
rinu i podupire se upored-
nim merkama (sl.9.03). Na
lenjir se postavlja prikladno
oblikovan dra kompara-
tora, pa se on pomera du lenjira Pratei poloaj kazaljke
komparatora, u izabranim takama se zabelee oitane vre-
dnosti koje predstavljaju podatke za odreivanje uravnje-
nosti povrine.
Pravost voica kod maina alatki se takoe moe pre-
kontrolisati mernim satom (sl.9.04). Na voice se postavlja
pogodno oblikovan merni most 1, a pored maine, na kruto
postolje merni lenjir 2. Na most se postavlja dra 3 kom-
paratora 4, koji omoguuje pravilno naleganje vrha mer-
nog pipka na lenjir. Kontrola se vri pomeranjem mosta po
voicama, pri emu kazaljka komparatora oznaava prisut-
na odstpanja. Sl.9.04a prikazuje kontrolu u horizontalnoj,
a slika 9.04b u vertikalnoj ravni.

Slika 9.04. Kontrola voica kod maina alatki
9.1.4. Optika metoda
Najtanija metoda kontrole uravnjenosti (i pravosti) se vri
autokolimacionim durbinom. Najee se primenjuje kod
kontrole stolova i voica maina alatki. Durbin 1 se pos-
tavlja na jedan kraj kontrolisane povrine (sl.9.05), a na-
spram njega ogledalo 2 na razliitim odstojanjima, obino
na svakih 100 mm. Iz durbina se projektuje lik dvostruke
(horizontalna i vertikalna) skale, koji se vraa iz ogledala
na staklenu plou sa krstom konia, pomou kojeg se oi-
tava odstupanje u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Najve-
a duina merenja iznosi oko 20 m, a tanost oitavanja je
4.

Slika 9.05. Kontrola autokolimacionim durbinom
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti
Ova metoda kontrole uravnjenosti povrine primenjuje se
kod malih, precizno izraenih i obraenih povrina, po-
sebno kod mernih povrina uporednih merki i raznih meri-
la. Kontrola se vri planparalelnim staklenim ploama, ko-
je se naslanjaju na kontrolisanu povrinu. Ako povrina ni-
je ravna, izmeu nje i staklene ploe nastaje vazduni klin,
to izaziva pojavu interferencije. Poto razmak izmeu su-
sednih interferentnih pruga iznosi polovinu talasne duine
primenjene svetlosti, na osnovu broja interferntnih pruga
moe se izraunati brojana vrednost odstupanja povrine
od ravnosti.
Slika 9.03. Merenje urav-
njenosti komparatorom
9.2. KONTROLA KRUNOSTI
U radionicama, naro-
ito kod pojedinane
izrade, krunost se
esto ispituje tako, to
se merni predmet po-
stavlja na prizme, na-
slanja se vrh mernog
pipka preciznog kom-
paratora na izvodnicu
kontrolisanog valjka i
predmet se okrene za
pun krug (sl.9.06), pri
emu se prati kretanje
kazaljke komparatora.
Dobijeni rezultat je ve-
oma nepouzdan, jer su i
bazne povrine, koje se oslanjaju o prizmama, takoe iz-
ra]ene sa izvesnim grekama i prilikom obrtanja predmeta,
njegova osa stalno menja svoj poloaj. Zbog toga, rezultat
merenja predstavlja zbirnu greku greaka kontrolisane
povrine i baznih povrina, koje se ne mogu razdvojiti. U
zavisnosti od vrste greaka oblika mernog predmeta (o-
valnost, trouglast oblik i sl.) i poloaja mernog pipka pre-
ma mernom predmetu, postoje preporuke za korekcije, i-
me se veliine greaka merenja mogu ublaiti.
Slika 9.06. Kontrola krunosti
U masovnoj proizvodnji najjednostavnija kontrola se o-
bavlja graninim merilima prstenastog oblika. Savremena
kontrola krunosti se obavlja specijalnim mernim maina-
ma koje mogu nacrtati i dijagram rezultata merenja.
9.3. KONTROLA PARALELNOSTI
Kod jednostavnijih predmeta paralelnost dveju povrina
moe se prekontrolisati uporednim merkama. Kod spoljnih
povrina primenom noastog lenjira proverava se svetlosni
procep na vie mesta, istim slogom uporednih merki
(sl.9.07a). Kod unutranjih povrina kontrola se vri na
slian nain, ali bez lenjira (sl.9.07b).
55

Slika 9.07. Kontrola paralelnosti spoljnih (a) i
unutranjih povrina (b)
Kod veih povrina, za ovakvu kontrolu se primenjuje pre-
cizan komparator. Dra komparatora se postavlja na do-
nju povrinu, dok se vrh mernog pipka komparatora na-
slanja na gornju povrinu. Komparator se namesti na nulu,
pa se dra komparatora pomera du povrine. Pratei po-
naanje kazaljke komparatora, utvruju se odstupanja (sl.-
9.08a). Na slian nain se kontrolie paralelnost gornje i
donje povrine neke voice, kako to sl.9.08b prikazuje.
a) b)

Slika 9.08. Kontrola paralelnosti povrina
komparatorom
Paralelnost bonih povrina ravnih voica se takoe kont-
rolie komparatorom koji se ugrauje u merni most. Na
jednoj strani mosta je postavljena ira papua koja obez-
beuje stabilno voenje mosta po jednoj bonoj povrini, a
naspram nje se nalazi komparator, iji merni pipak nalee
na drugu bonu povrinu. Kontrola se vri pomeranjem
mernog mosta, pri praenju ponaanja kazaljke kompara-
tora. Slika 9.09a prikazuje kontrolu spoljnjih, a sl.9.09b
unutranjih povrina.

Slika 9.09. Kontrola paralelnosti bonih
povrina ravnih voica
9.4. KONTROLA UPRAVNOSTI
Kontrola meusobne upravnosti dveju povrina ugaoni-
kom je navedena u poglavlju 7.2.3. i prikazana je na
sl.7.05. na strani 44.
Me t o d a mr l j e se koristi kod manje odgovornih povr-
ina koje su obraene grebanjem. Na merne povrine kon-
trolnika se nanese odgovarajui premaz, kontrolnik se na-
sloni na kontrolisane povrine i pomera se po tim povr-
inama nekoliko puta (sl.9.10.). Premaz se raznese i na
osnovu oblika, veliina i broja formiranih mrlja, ocenjuje
se upravnost ispitivanih povrina.

Slika 9.10. Kontrola upravnosti metodom mrlje
Kod veih povrina, kontrola se
moe obaviti k o mp a r a t o -
r o m. Merni predmet se pos-
tavlja na mernu plou, kao i
dra komparatora, iji se mer-
ni pipak naslanja na kontroli-
sanu povrinu. Vertikalnim po-
meranjem komparatora po stu-
bu draa, pratei kretanje ka-
zaljke, obavlja se traena kon-
trola, kako to sl.9.11. malo karikirano prikazuje.
Slika 9.11. Kontrola
upravnosti
9.5. KONTROLA KRUNOSTI I RAV-
NOSTI OBRTANJA
Kod mainskih delova koji vre obrtno kretanje, poeljno
je da funkcionalne povrine budu centrino postavljene
prema osi obrtanja. Pri kontroli, proveravaju se te povrine
u jednoj ili vie upravnoj ravni na osi obrtanja. U idealnom
sluaju, osa kontrolisane povrine (odnosno njenog prese-
ka) i osa obrtanja se poklapaju, i tada je ta povrina cen-
trina. U protivnom je povrina izraena ekscentrino i ve-
liina ekscentrinosti je odreena razmakom dveju osa. U
toku kontrole odruje se tzv. r a d i j a l n o b a c a n j e , to
je jednako dvostrukoj ekscentrinosti.
Veliina radijalnog bacanja se odreuje komparatorom ve-
like tanosti (najmanje 0,001 mm) tako, to se merni pred-
met postavlja u prizme, koje se nalaze na mernoj ploi. Na
tu plou se postavlja i dra komparatora i dovede se vrh
mernog pipka (sa ravnom povrinom) komparatora u kon-
takt sa kontrolisanom povrinom (sl.9.12a). Merni predmet
se obre za pun krug i zabelei se najvee i najmanje skre-
tanje kazaljke komparatora. Razlika izmeu ovih vrednosti
daje veliinu radijalnog bacanja u koju ulaze i greke oslo-
nih prizmi. Na slian nain se kontrolie i centrinost u-
nutranje konusne (ili druge) povrine (napr. kod vratila
maina alatki), kada se u konusni otvor postavlja merni trn
sa konusnim zavretkom, pa se proverava krunost obrta-
nja cilindrinog dela tog trna (sl.9.12b). Umesto primene
prizmi, mogu se merni predmeti postaviti izmeu iljaka
(sl.9.12c). Takav nain kontrole redovno obezbeuje veu
tanost merenja.
56
a)
b)

c)

Slika 9.12. Kontrola krunosti obrtanja
(radijalnog bacanja)
U toku kontrole krunosti obrtanja moe se izvriti i kon-
trola ravnosti obrtanja eonih povrina, uglavnom onih ko-
je slue za oslanjanje leaja. U tom sluaju redovno se pri-
menjuje merni sat sa zakretnim mernim pipkom, iji se vrh
naslanja na kontrolisanu povrinu (sl.9.13). Merni predmet
se obrne za pun krug i prati se kretanje kazaljke mernog
sata. Razlika izmeu ekstremnih vrednosti daje odstupanje
od ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja).

Slika 9.13. Kontrola ravnosti obrtanja
Isto tako, moe se prekontrolisati i koaksijalnost epova,
na koje dolaze leaji (sl.9.14). Na ep, koji obezbeuje
veu tanost oslanjanja (to je ep veeg prenika), postav-
lja se dra komparatora sa prizmatinom oslonom povr-
inom 1, dok se vrh mernog pipka komparatora oslanja o
povrini drugog epa. Najvea oitana vrednost na skali
komparatora u toku punog obrtaja mernog predmeta,
predstavlja greku koaksijalnosti.

Slika 9.14.Kontrola koaksijalnosti epova
Prilikom kontrole ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja),
merni predmet treba da se oslanja na graninik, radi spre-
avanja njegovog kretanja u aksijalnom pracu. U zavisno-
sti od poloaja graninika 1, na komparatoru se registruje
prava veliina aksijalnog bacanja (sl.9.15a) ili njegova
dvostruka vrednost (sl.9.15b).

Slika 9.15. Kontrola ravnosti obrtanja sa razliitim
poloajem graninika
8. KONTROLA KUICA ZUPANIH
PRENOSNIKA
Kod cilindrinih zupanih parova se trai meusobna para-
lelnost osa. Poto se vratila oslanjaju o leaje, traena ta-
nost se obezbeuje preko tanosti osa otvora za te leaje u
zidovima kuice prenosnika. Utvrivanjem veliina odstu-
panja od paralelnosti osa tih otvora, dobija se slika o is-
pravnosti meusobnih poloaja osa vratila. Ove greke se
odreuju na taj nain, to se u naspramne otvore postav-
ljaju merni trnovi tako, da njihovi krajevi vire i odreuju
se veliine osnih rastojanja tih krajeva na jednoj i na dru-
goj strani mikrometrom (sl.9.16.a), ili slogom uporednih
merki (sl.9.16b). Na osnovu dobijenih rezultata i veliine
L, mogu se greke paralelnosti izraunati.
a) b)

Slika 9.16. Kontrola paralelnosti osa

57
V POGLAVLJE
10. KONTROLA NAVOJA
10.1. OSNOVNI POJMOVI
Merenje, odnosno kontrola navoja pripada najsloenijim
mernim zadacima u mainogradnji. Potrebno je izvriti me-
renje/kontrolu duinskih mera, uglovnih mera i profila na
istom mernom predmetu da bi se mogao definisati kvalitet
izrade navoja.
U toku merenja, odnosno kontrole, odreuju se mere, od-
nosno odstupanja onih parametara koji definiu navoj, a to
su:
veliki prenik : d, D
srednji prenik : d
2
, D
2

mali prenik : d
3
, D
1

korak : P
ugao profila :
ugao srednje linije profila (samo kod konusnih navoja)
Mala slova oznaavaju mere spoljnih, dok velika unutra-
njih navoja.
Kontrola nabrojanih veliina moe se izvriti kompleksnim
ili simpleksnim metodama merenja.
Kompleksne metode ne zahtevaju merenje svih pomenutih
parametara, ve samo kontrolu, da li je obezbeena uzajam-
na zamenljivost navojnih elemenata. Ako jeste, navoj je do-
bar, u suprotnom je lo. Ova metoda se koristi kod provera-
vanja tanosti obinih navojnih elemenata, kao napr. kod
zavrtnjeva.
Kod kontrole navoja precizne izrade (profilni rezni alati za
izradu navoja, kontrolna merila za navoj, navojno vreteno,
mikrometarski zavrtanj, i sl.) koriste se simpleksne metode
merenja i tada se za svaku meru posebno odreuje tanost
izrade, tj. da li se stvarna mera nalazi u propisanim grani-
cama ili nije.
Od navedenih parametara, najvaniji je srednji prenik, tj.
njegova tanost koja je u tesnoj vezi sa tanosti koraka i
ugla profila navoja. Zbog toga ponekad je dovoljno izvriti
kontrolu samo tog prenika.
Tolerancija navoja treba da obezbedi sklapanje i zamen-
ljivost navojnih elemenata, dodir spregnutih navojaka u bli-
zini srednjeg prenika i minimalnu potrebnu dubinu noe-
nja. Predvidene su tolerancije velikog, srednjeg i malog
prenika, kao i koraka i ugla profila navoja.
Elementi tolerancije su slini kao kod tolerancije duinskih
mera po ISO sistemu. Poloaji tolerancijskih polja se odre-
uju slovnim oznakama, a kvaliteti brojevima.
Kod navoja sa trouglastim ISO profilom JUS M.B0. 232
predvia sledee slovne oznake:
za unutranji navoj: G i H, a
za spoljni navoj: e, f, g, h, k i p
Kvaliteti mogu biti od 3...9, pri emu manji broj oznaava
finiji kvalitet.
Kod oznaavanja, za razliku kod tolerancije duinskih
mera, prvo se pie oznaka kvaliteta (brojka), a posle slovna
oznaka za odreivanje poloaja tolerancijskog polja. Na pr.
6H (za unutranji navoj) ili 5h (za spoljni navoj). Kod
oznaavanja naleganja, oznake za toleranciju unutranjeg i
spoljnjeg navoja se razdvajaju kosom crtom: 6H/5h. U
ovom sluaju se predvia isti kvalitet za sve prenike. Ako
se za veliki prenik doputa grublji kvalitet od kvaliteta
srednjeg i malog prenika, onda se to posebno oznaava
tako, to se prvo pie zajednika tolerancija za srednji i
mali prenik, a posle za veliki prenik na sledei nain:
4H5H, odnosno 3h4h, pa e oznaka naleganja biti:
4H5H/3h4h. Oznaka za naleganje se ispisuje posle oznake
nazivnog prenika navoja, kao na primer: M12 -
4H5H/3h4h, odnosno, M16x1 - 5H/4h.
S obzirom na to, da se u praksi najvie primenjuje navoj sa
trouglastim ISO profilom (metriki navoj), u daljnjem
izlaganju uglavnom e biti rei samo o kontroli tog navoja.
Oznake pojedinih parametara navoja sa trouglastim ISO
profilom, kao i njihove geometrijske zavisnosti prikazuje
slika 10.01.

Slika 10.01. Sprega navoja sa trouglastim ISO profilom
(naleganje H/h)
Pojedine duinske mere, prikazane na sl.9.01. obino se iz-
raavaju u funkciji koraka:
H = 0,866025P; 3/8H = 0,324760P; 5/8H = 0,541266P;
1/4H = 0,216506P; 1/6H = 0,144338 P;1/8H=0,108253P;
d
2
= D
2
= D - 3/4H = D - 0,649519 P;
d
1
= D
1
= D - 5/4H = D - 1,082532 P.
Kod kontrole navoja, merilo se bira na osnovu vrste kon-
trole a u zavisnosti od kvaliteta navoja.
Kompleksna kontrola, pomou koje se utvruje samo za-
menljivost, uglavnom se primenjuje u serijskoj i masovnoj
proizvodnji. Ovaj postupak se obavlja pomou graninih
merila.
Kod simpleksne kontrole utvruje se tanost svih vanijih
parametara navoja. Za merenje pojedinih veliina mogu se
primeniti:
konvencionalna merila, prilagoena odgvarajuem ele-
mentu navoja, ili
specijalna merila, konstruisana i proizvedena za ovu
svrhu.
58
10.2. GRANINA MERILA
Graninim merilima se kontroloe veliki, srednji i mali
prenik, a preko srednjeg prenika se posredno kontrolie i
tanost koraka i ugla profila navoja.
Granina merila mogu biti izraena kao:
radionika merila, koja koriste radnici u toku proiz-
vodnje,
kontrolna merila (protumerila) koja slue za kontrolu
novih i istroenih radionikih merila, odnosno, za po-
deavanje podesivih merila. Kontrolna merila se izra-
uju samo kao navojni epovi.
Za kontrolu unutranjih navoja koriste se navojni epovi,
dok se kod provere spoljnih navoja primenjuju navojni
prstenovi, odnosno, rave sa odgovarajuim mernim ele-
mentima.
10.2.1. Kompleksna kontrola unutranjih na-
voja
Za kontrolu srednjeg prenika se koriste navojni epovi, sa
kojima se istovremeno kontrolie i ispravnost koraka i ugla
profila navoja.
Veliki prenik se posebno ne kontrolie, ali prilikom kon-
trole srednjeg prenika navojnim epom, utvruje se za-
menljivost, to obuvata i kontrolu velikog prenika. Ako je
zamenljivost obezbeena, mera velikog prenika je dobra.
Mali prenik se kontrolie glatkim epom za otvore.
10.2.1.1. Navojni epovi

Slika 10.02. Navojni epovi
Kao to je ve reeno, navojni epovi se primenjuju za kon-
trolu srednjeg prenika navoja. Za navoje od M1...M30
mm, mogu biti dvostrani ili jednostrani, kada se konusni
produetci (kon. 1:50) mernih elemenata utiskuju u konus-
ne otvore drki (sl.10.02.a,b,c). Za navoje M30...M100
mm, vai isto sa tom razlikom, da kod dvostranih epova
merni elementi se privruju na drku zavrtnjem i osigu-
raju se protiv obrtanja klinom bez nagiba (sl.10.02.d). Za
navoje od M100...M300 mm izrauju se samo jednostrani
epovi sa dve drke (sl.10.02.e).
Strana IDE navojnog epa po mogunosti treba da ima istu
duinu kao i duina sprezanja mernog elementa (ne sme da
bude manja od 80% te duine) da bi se po Tajlorovom
principu istovremeno proveravao i oblik. Strana NE IDE
ima skraenu duinu, sa brojem navojaka najmanje 3.
Profil navoja strane IDE je pun i izveden je tako da bi ep
mogao nesmetano uvrnuti u ispravnu navojnu rupu.
Strana NE IDE se izrauje sa skraenim profilom navoja,
kako bi se u toku proveravanja veliine srednjeg prenika
kontrolisanog navoja, smanjio uticaj odstupanja ostalih ele-
menata.
10.2.2. Kompleksna kontrola spoljnih navoja
Za kontrolu srednjeg prenika se koriste navojni prstenovi,
odnosno, navojne rave.
Veliki prenik se kontrolie glatkim prstenom ili glatkom
ravom za kontrolu okruglih osovina.
Mali prenik se posebno ne proverava u ovom postupku.
10.2.2.1. Navojni prstenovi
Ova merila mogu biti:
nepodesivi (kruti) bez mogunosti regulisanja, i
podesivi, sa mogunosti regulisanja.
Postoje navojni prstenovi IDE i navojni prstenovi NE IDE.
a) b)

Slika 10.03. Nepodesivi navojni prstenovi
Slika 10.03. prikazuje krute navojne prstenove za kontrolu
metrikih navoja do M70 mm (a) i za > M70...M315 mm
(b). Duina navoja navojnog prstena IDE mora iznositi
najmanje 80% od duine sprezanja navoja na mernom
predmetu da bi mogao istovremeno da proverava i oblik
mernog predmeta. Navojni prstenovi NE IDE moraju imati
duinu navoja najmanje tri koraka. Zbog svega navedenog,
navojni prsten IDE ima veu debljinu od navojnog prstena
NE IDE. Prstenovi su obino nareckani. Na spoljnom omo-
tau prstena NE IDE napravljen je kruni leb, koji je
obino ofarban crvenom bojom.
Navojnim prstenom IDE proverava se najvea mera sred-
njeg prenika spoljnjeg navoja na mernom predmetu, u-
59
kljuujui i odstupanje navoja po obliku, to proizilazi iz
odstupanja: koraka, ugla profila i srednjeg prenika.
Podesivi navojni prsten je prikazan na slici 10.04. Kon-
strukcija tog prstena obezbeuje mu izvesnu elastinost, pa
zbog toga se lako regulie pomou jednog zavrtnja. Posti-
zanja tane mere omoguuje kontrolni navojni ep. Ovi
prstenovi su ekonominiji od krutih, jer ne zahtevaju tako
visoku tanost izrade kao kruti i to posle istroenja mogu
ponovo dovesti na tanu meru, ime im je radni vek vie-
struko povean.

Slika 10.04. Podesivi navojni prsten
10.2.2.2. Navojne ra~ve
Za kontrolu srednjeg prenika spoljnjeg navoja postoji dva
tipa ravi:
rava sa navojnim eljevima-nepodesivi (sl.10.05a), i
rava sa navojnim valjiima - podesivi (sl.10.05b).
Rave se radije primenjuju u praksi od prstenova, jer omo-
guuju bolju kontrolu srednjeg prenika navoja, mada stra-
na IDE ne obezbeuje sigurnu kontrolu oblika. Zbog kon-
takta na manjim povrinama, manje je i troenje, pa je radni
vek mernih elemenata ravi dui. Kod ravi sa navojnim
valjiima, jedan od valjia kod oba para se montira preko
ekscentrine osovinice, to omoguuje regulisanje poloaja
tog valjia, ime je rava postala podesiva, to je jo jedna
prednost u odnosu na prstenove. I na kraju, veoma je vano
to je vreme kontrole ravom mnogo manje (oko 1/8 od
potrebnog vremena za kontrolu prstenom), jer se rave ne
navijaju na kontrolisani navoj, ve on prolazi izmeu
mernih elemenata ravi i to se rave izrauju sa dva para
mernih elemenata, od kojih prvi par predstavlja stranu IDE,
dok drugi par stranu NE IDE.

Slika 10.05 Navojna rava sa eljevima (a) i
sa valjiima (b)
Profili mernih elemenata ove grupe merila su puni za stranu
IDE, odnosno skraeni za stranu NE IDE.
10.3. SIMPLEKSNA KONTROLA SPOLJ-
NJEG NAVOJA
Ova kontrola obuhvata proveravanje tanosti sledeih ele-
menata navoja:
veliki prenik (d),
srednji prenik (d
2
),
mali prenik (d
3
),
korak (P) i
ugao profila ().
10.3.1. Kontrola velikog pre~nika navoja
Odreivanje tanosti velikog prenika navoja ne predstavlja
neku tekou, jer se obavlja na isti nain kao kod glatkih
osovina i mogu se primeniti i ista merila. Izbor merila zav-
isi od kvaliteta tolerancije navoja: kod grubljih navoja se
koristi mikrometar ili pasametar, eventualno pomino me-
rilo; dok kod finijih navoja granino merilo (glatka rava),
precizni komparator (ortotest), maina za merenje, mik-
roskop, itd. Po mogunosti, treba birati merilo sa pove-
anom mernom povrinom pipaka, tako da bi ona mogla
obuhvatiti najmanje tri navojka. Ovaj uslov lake ispun-
javaju merila sa izmenljivim mernim pipcima (kao napr.
mikrometar za kontrolu navoja), kod kojih je u garnituri
pipaka obino postoji jedan par za ovu svrhu.
10.3.2. Kontrola srednjeg pre~nika navoja
U toku kontrole navoja, najvanije je odreivanje tanosti
srednjeg prenika. Poto je srednji prenik predstavljen ra-
stojanjem izmeu suprotnih paralelnih bonih linija profila
navoja u pravcu upravnom na osu navoja, on se moe izme-
riti u bilo kojoj taki bokova profila navoja, ali se prepo-
ruuje da se merenje obavi po mogunosti u blizini sredine
profila, radi eliminisanja uticaja greke ugla profila na
rezultat merenja. U cilju postizanja vee tanosti, potrebno
je izvriti vie merenja i uzeti srednju vrednost.
Veliina srednjeg prenika moe se odrediti mehanikim ili
optikim merilima. Kod mehanikih merila primenjuju se
specijalni merni pipci u obliku elja i konusa koji naleu
na bokove profila navoja, ili se srednji prenik odreuje
posredno, pomou mere preko kalibrisanih ica. Neki merni
ureaji za brzu kontrolu, koriste navojne valjie. Kod op-
tikih ureaja traena mera se odreuje na senci navoja
direktno, ili pomou mernih noia (kod tanijih me
renja).
Za kontrolu srednjeg prenika najvie se primenjuju:
mikrometri sa izmenljivim pipcima,
ureaji za brzu kontrolu,
mera preko tri, dve ili jedne ice i
mikroskopi
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima
Ovaj mikrometar se razlikuje od obinih mikrometara u to-
me, to su merna vretena izraena sa otvorima u koje se
postavljaju specijalni merni pipci. Od pipaka, jedan je u ob-
liku elja, dok je drugi u obliku konusa. Mere ovih pipaka
zavise od veliine koraka navoja, tako da je svaki mikro-
metar snabdeven garniturom parova tih pipaka za sve stan-
dardne korake. Veliina ugla profila ovih pipaka jednaka je
60
veliini ugla profila navoja. Mikrometri za oblast merenja
veih od 25 mm, snabdeveni su kontrolnim kalibrom za po-
deavanje, kod kojeg je jedan kraj konian, koji dolazi u
kontakt sa mernim pipkom u obliku elja, dok je drugi kraj
izraen u obliku profilnog ljeba, za prihvatanje konusnog
mernog pipka. I ovi mikrometri su izraeni za merne ob-la-
sti od po 25 mm. Postoje osam razliitih veliina za pokri-
vanje merne oblasti od 0...200 mm. Uglavnom se upotreb-
ljavaju za kontrolu grubljih navoja, jer su greke merenja
redovno vee od 20 m. Prednost im je, to je vreme pot-
rebno za kontrolu relativno malo, pa zbog toga se rado pri-
menjuju u radionicama. Ovaj mikrometar, kao i merne pip-
ke prikazuje slika 10.06.
Nepokretno merno vreteno 1 slui za prihvatanje mernog
pipka u obliku elja. Ono nije fiksirano, kao kod obinih
mikrometara, ve se moe podeavati pomou zavrtnja 4 u
toku nametanja merila na nulu, pa se posle uvruje po-
mou konice 5. Mogunost pomeranja ovog mernog vre-
tena iznosi 0,5...1 mm. Merni pipak u obliku konusa se
stavlja u otvor pokretnog mernog vretena 2 koje se moe
ukoiti posredstvom konice 6. Vrednost podeoka skale je
0,01 mm.

Slika 10.06. Mikrometar sa izmenljivim mernim
pipcima (a), merni pipci za kontrolu
srednjeg (b) i malog prenika (c)
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg pre~nika
Za brzu kontrolu srednjeg prenika spoljnjeg navoja u mas-
ovnoj proizvodnji najvie se primenjuje AUVII (AUWI)
ureaj, proizvod nemake firme Mar (Mahr), koji je prika-
zan na slici 10.07.

Slika 10.07. AUVI ureaj
Ureaj ima masivno liveno postolje 1 koje obezbeuje
tano voenje mernih elemenata 6, u obliku navojnih valj-
ia. Pokretan dra valjka 2 je u vezi sa mernim satom 7,
tanosti 0,01 ili 0,001 mm. Dra 3 je podeljiv, a pode-
avanje se vri posredstvom navojnog vretena 4. Za pode-
avanje se koristi navojni etalon ili granino merilo za po-
deavanje podesivih merila. Graninik 5 slui za oslanjanje
mernog predmeta. Ovaj ureaj se moe koristiti za kontrolu
prenika od 3...50 mm. Navojni valjii su izmenljivi i bi-
raju se na osnovu veliine koraka kontrolisanog navoja.
10.3.2.3. Odreivanje srednjeg prenika po-
mou kalibrisanih ica
Za ovakav postupak merenja, koriste se vrlo tano izraene
ice, velike tvrdoe. U zavisnosti od broja korienih ica,
razlikuju se:
mera preko tri ice,
mera preko dve ice i
mera preko jedne ice.
Najvie se primenjuje metod merenja preko tri ice. Mera
preko dve ice uglavnom se koristi kod navoja sa malim
brojem navojaka (napr. kod graninih merila strane NE
IDE), dok se mera preko jedne ice najvie primenjuje kod
navoja velikih ( > 100 mm) prenika. Sama mera preko ica
moe da se utvrdi razliitim mernim instrumentima (mi-
krometrom, raznim komparatorima, mernom mainom, i
sl.), u zavisnosti od eljene tanosti.
10.3.2.3.1. Mera preko tri ice
Kod ovog postupka, na jednoj strani navoja u jedan navojni
leb se postavlja jedna ica, a na drugoj strani, pored na-
spramnog profila, u dva susedna leba se postavljaju dve
ice. Uvek se koriste ice istog nazivnog prenika, ija ve-
liina treba da bude izabrana tako da mera preko ica bude
vea od velikog prenika kontrolisanog navoja, da bi se ta
mera mogla izmeriti. Pored toga, poeljno je da ice dodi-
ruju profil navoja na srednjem preniku, odnosno u njego-
voj blizini.
61
Odreivanjem mere preko tri ice - M
3
, poznavajui
vrednost prenika ica d
v
, moe se veliina srednjeg
prenika navoja d
2
odrediti raunskim putem, na osnovu
slike 10.08., na sledei nain:

Slika 10.08. Mera preko tri ice
AB 2 CB 2 d M
2 3
+ + =
2 sin 2
d
BD
BD
2 d
BD
BE
2
sin , CD BD CB ,
2
d
AB
v
v v

=
= =

= =

2
g cot
4
P
2 sin 2
d
CB
2
g cot
4
P
CD ,
4 P
CD
2
g cot
v

= =

2
g cot
2
P
2 sin
1
d d d M
v v 2 3

+ + = (10.01)
S obzirom da ice ne lee u aksijalnoj ravni navoja, ve za-
uzimaju kosi poloaj zbog oblika povrina bokova navoja-
ka, izmerenoj veliini treba dodati koeficijent ispravke
1

ija je vrednost:
2
2
2
2
vm
1
d
2
g cot
2
cos
P
2
d

= (10.02a)
Kada ice dodiruju profile bokova na srednjem krugu, one
imaju idelan prenik:
2 cos 2
P
d
v

= (10.03)
Tada je
1

2
2
2
3
1
d
2 g cot
4
P

= (10.02b)
d
vm
je srednji prenik ica:
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
+
+ = (10.04)
P je nazivni korak navoja, a d
2
je nazivna vrednost sred-njeg
prenika.
Prema tome, mera preko tri ice, kod idealno tanog, sime-
trinog navoja, kada je merna sila nula, bie:
1 vm vm 2 3
2
g cot
2
P
2 sin
1
d d d M +

+ + = (10.05)
Poto kod mehanikog merenja uvek postoji merna sila koja
izaziva izvesne deformacije elemenata u dodiru (ica i
navoja), kod tanijih merenja ove deformacije se moraju u-
zeti u obzir; isto tako i uticaji netanosti pojedinih para-
metara navoja: koraka i ugla profila, kao i uticaj netanosti
prenika ica Imajui u vidu sve navedeno, jednainu
(10.05) treba korigovati:
zbog deformacija ica i navoja, usled dejstva merne
sile,
zbog netanosti koraka navoja,
zbog netanosti prenika ica i
zbog netanosti ugla profila navoja.
1. Korekcija zbog merne sile
Zbog dejstva merne sile nastaju deformacije na mestu dodi-
ra, pa e izmerena mera biti manja od stvarne veliine. Zbog
toga treba dodati:
3
vm
2
F
d F 4 =
Za mernu silu F = 10 N,
F
= K
1
- tablina vrednost (tablica
3.02). Za druge vrednosti merne sile, faktor K
1
treba po-
mnoiti sa:
3 2
F c = gde je F merna sila u daN,
pa e korekcija biti

1
= cK
1
u m
Kod odreivanja odstupanja, kada se merilo badari pomo-
u etalona, ova korekcija se ne uzima u obzir, jer se i kod
badarenja javlja merna sila iste veliine, kao kod merenja.
2. Korekcija zbog netanosti koraka
Ako je korak vei od nominalnog, za meru preko tri ice e
se dobiti manja vrednost, i obrnuto. Greka koraka u m se
mnoi sa faktorom K
2
i algebarski se dodaje izmerenoj
vrednosti M
3
.

2
= P K
2
u m
P = P
izm
- P u m, (paziti na predznak!), gde je
P
izm
- izmerena vrednost koraka, a P - nominalna (tablina)
vrednost koraka
Vrednost faktora K
2
se uzima iz tablice 10.01.
3. Korekcija zbog netanosti prenika ica
Netanost prenika ica se rauna u odnosu na srednji pre-
nik ica, koji se dobija pomou jednaine (10.04). Ova gre-
ka u m se mnoi sa faktorom K
3
i algebarski se dodaje
izmerenoj vrednosti M
3
.

3
= d
v
K
3
u m
d
v
= d
vm
- d
v
u m, gde je
d
vm
- srednja vrednost prenika ica, a d
v
- nominalna
vrednost prenika ica
Vrednost faktora K
3
se uzima iz tablice 10.01.
Tablica 10.01. Vrednosti faktora K
2
i K
3
Ugao profila Faktor
Vrsta navoja

o
K
2
K
3

Metriki 60
o
0,866 -3
Vitvortov 55
o
0,960 -3,166
Trapezni (i slini) 30
o
1,866 -4,863


62
4. Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja
Greka ugla profila navoja u minutima mnoi se sa fakto-
rom K
4
i algebarski se dodaje izmerenoj vrednosti M
3
.

4
= K
4
u m

=
izm
- u minutima, gde je:

izm
- izmerena vrenost ugla profila, a - nominalna vred-
nost tog ugla.
Vrednost faktora K
4
se uzima iz tablice 10.02.
Ova korekcija se ne uzima u obzir, ako je srednja vrednost
prenika ica jednaka idealnoj.
Ukupna korekcija e biti:
M =
1
+
2
+
3
+
4
(10.06)
Za dobijanje prave vrednost mere preko ica, izmerenoj
vrednost M
3izm
dodaje se ukupna korekcija:
M
3
= M
3izm
+ M (10.07)
Uzimajui u obzir jednaine (10.05) i (10.07), stvarna vred-
nost srednjeg prenika navoja e biti:
1 vm vm 3 st 2
2
g cot
2
P
2 sin
1
d d M d

= (10.08a)
Kod metrikog navoja:
vm
o
vm vm
d 3
2 60 sin
1
d d = + P 86603 , 0
2
60
g cot
2
P
o
=
pa e srednji prenik biti:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + = (10.08b)
Jednaine (3.08) vae samo kod simetrinih profila navoja.
U tablici 10.02. dati su podaci za izraunavanje srednjeg
prenika navoja sa trouglastim ISO-profilom (metriki na-
voj) sa krupnim korakom. Za svaki nazivni prenik navoja,
data je vrednost prenika ica, nazivna veliina koraka i
srednjeg prenika, kao i vrednosti faktora K
1
i K
4
.
U tablici 10.03. dati su podaci za izraunavanje srednjeg
prenika navoja sa trouglastim ISO-profilom sa sitnim ko-
rakom, i to za grupe nazivnih prenika navoja sa istom ve-
liinom koraka. Za svaku grupu je data potrebna veliina
prenika ica, i vrednosti faktora K
1
i K
4
. Kod izraunava-
nja mere preko ica pri mernoj sili od 0 N, srednji prenik
d
2
treba uzeti iz odgovarajue tablice.
PRIMER:
1. Kod navoja M52 sa krupnim korakom, odreena je mera
preko 3 ice:
M
3izm
= 54,016 mm, merna sila je F = 3 N,
izmerena veliina koraka: P
izm
= 5,004 mm,
nazivna veliina koraka : P = 5,000 mm,
izmerena veliina ugla profila:
izm
= 60
o
10,
nazivna veliina ugla profila: = 60
o
,
izmerene veliine prenika ica:
d
v1
= 3,2000 mm, d
v2
= 3,1990 mm, d
v3
= 3,2002 mm,
nazivni veliina prenika ica: d
v
= 3,2000 mm,
teorijska veliina srednjeg prenika navoja:
d
2
= 48,752 mm.
Izraunati stvarnu vrednost srednjeg prenika navoja.
Reenje:
Na osnovu jednaine (10.08b), srednji prenik navoja:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + =
Jednaina (10.07) daje vrednost za M
3
, dok jednaina
(10.06) za ukupnu korekciju
M
3
= M
3izm
+ M
M =
1
+
2
+
3
+
4

Korekcija zbog uticaja merne sile

1
= cK
1
u m
448 , 0 3 , 0 F c
3 2 3 2
= = = gde je F merna sila u daN,
K
1
= 3 (tablica 10.02)

1
= 0,448.3 = 1,344 1,3 m
Korekcija zbog netanosti koraka navoja

2
= P K
2
u m
P = P
izm
- P = 5,004 - 5,000 = 0,004 mm = 4 m
K
2
= 0,866 (tablica 10.01)

2
= 4. 0,866 = 3,464 3,5 m
Korekcija zbog netanosti prenika ica

3
= d
v
K
3
u m
d
v
= d
vm
- d
v
= 3,1998 - 3,2000 = - 0,0002 mm =
= 0,2 m
Srednji prenik ica, na osnovu jednaine (10.04)
mm 1998 , 3
4
2002 , 3 1990 , 3
2
2000 , 3
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
=
+
+ =
=
+
+ =

K
3
= - 3 (tablica 10.01)

3
= (- 0,2).(- 3) = 0,6 m
Idealna vrenost prenika ica
mm 88675 , 2
30 cos 2
5
2 cos 2
P
d
o
v
= =

=
Poto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prenika,
potrebno je uzeti u obzir i netanost ugla profila.
Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja

4
= K
4
u m

=
izm
- = 60
o
10 - 60
o
= 10
K
4
= 0,152 (tablica 10.02)

4
= 10. 0,152 = 1,52 1,5 m
Ukupna korekcija
M = 1,3 + 3,5 + 0,6 + 1,5 = 6,9 m = 0,0069 mm
M
3
= 54,016 + 0,0069 = 54,0229 mm
M = 1,3 + 3,5 + 0,6 + 1,5 = 6,9 m = 0,0069 mm
M
3
= 54,016 + 0,0069 = 54,0229 mm
Koeficijent ispravke
1
na osnovu jednaine (10.02a)
2
2
2 2
2
2
vm
1
d
g cot cos
P
2
d

=


63

Tablica 10.02. Podaci za izraunavanje d
2
kod metrikog navoja sa krupnim korakom
Nazivni pre-
nik navoja
d , mm
Nazivni
prenik ice
d
v
, mm
Nazivni ko-
rak navoja
P , mm
Teorijski srednji
prenik navoja
d
2
, mm
Mera M
3
pri
mernoj sili
F = 0
Faktor
K
1

Faktor
K
4

M1
M1,2
M1,4
0,17
0,25
0,25
0,3
0,838
1,038
1,205
1,133
1,332
1,456
7
7
7
0,013
0,013
-0,002
M1,7 0,22 0,35 1,473 1,831 7 0,009
M2
M2,3
0,25
0,4
0,4
1,740
2,040
2,145
2,444
6
6
0,010
0,010
M2,6
M3
0,29
0,45
0,5
2,308
2,675
2,789
3,113
6
6
0,015
0,001
M3,5 0,335 0,6 3,110 3,596 6 -0,006
M4
M4,5
M5
0,455
0,7
0,75
0,8
3,545
4,013
4,480
4,305
4,730
5,153
5
5
5
0,026
0,011
-0,004
M5,5 0,53 0,9 4,915 5,727 5 0,005
M6
M7
0,62
1,0
1,0
5,350
6,350
6,346
7,345
5
5
0,022
0,022
M8
M9
0,725
1,25
1,25
7,188
8,188
8,282
9,282
5
5
0,002
0,002
M10
M11
0,895
1,5
1,5
9,026
10,026
10,414
11,413
4
4
0,015
0,015
M12 1,1 1,75 10,863 12,650 4 0,045
M14
M16
1,35
2,0
2,0
12,701
14,701
15,021
17,021
4
4
0,098
0,098
M18
M20
M22
1,65
2,5
2,5
2,5
16,376
18,376
20,376
19,164
21,163
23,163
4
4
4
0,104
0,104
0,104
M24
M27
M30
M33
2,05
3,0
3,0
3,5
3,5
22,051
25,051
27,727
30,727
25,606
28,605
30,848
33,848
3
3
3
3
0,160
0,160
0,015
0,015
M36
M39
M42
M45
2,55
4,0
4,0
4,5
4,5
33,402
36,402
39,077
42,077
37,591
40,590
42,832
45,832
3
3
3
3
0,121
0,121
-0,024
-0,024
M48
M52
M56
M60
3,2
5,0
5,0
5,5
5,5
44,752
48,752
52,428
56,428
50,025
54,024
57,267
61,267
3
3
3
3
0,158
0,152
0,013
0,013
M64
M68
4,0
6,0
6,0
60,103
64,103
66,910
70,910
2
2
0,270
0,270
Tablica 10.03. Podaci za izraunavanje d
2
kod metrikog navoja sa sitnim korakom
Nazivni prenik
navoja d mm
Nazivni pre~nik
ice d
v
, mm
Nazivni korak
navoja P, mm
Mera M
3
pri mernoj
sili F = 0
Faktor
K
1

Faktor
K
4

2...2,2 0,17 0,25 d
2
+ 0,294 4 0,013
2,5...3,5 0,22 0,35 d
2
+ 0,357 3 0,009
4,0...5,5 0,29 0,5 d
2
+ 0,437 3 0,002
6...11 0,455 0,75 d
2
+ 0,716 2 0,011
8...30 0,62 1 d
2
+ 0,994 2 0,022
12...80 0,895 1,5 d
2
+ 1,386 2 0,015
18...150 1,35 2 d
2
+ 2,318 2 0,098
30...250 2,05 3 d
2
+ 3,552 1 0,160
42...300 2,55 4 d
2
+ 4,186 1 0,123
70...300 4 6 d
2
+ 6,804 1 0,270
d
2
= d - 0,6495 P
64
. mm 0026 , 0 002557 , 0
752 , 48
30 g cot 30 cos 5
2
1998 , 3
2
o o
2
2
1
=

=
d
2st
= 54,0229 - 3- 3,1998 + 0,86603 - 5 - 0,0026
d
2st
= 48,751 mm
Odstupanje veliine srednjeg prenika

d2
= d
2st
- d
2
= 48,751 - 48,752 = - 0,001 mm = -1 m
Ova vrednost znai da je navoj izraen veoma tano.
2. Ako se uzima navoj iz prethodnog zadatka, ali sa sit-
nim korakom, M52x2 i sa istom veliinom merne sile
odreuje mera preko tri ice, koja iznosi
M
3izm
= 53,002 mm, dok su ostali podaci:
P
izm
= 2,005 mm, P = 2,000 mm,
izm
= 60
o
15,
= 60
o
d
v1
= 1,352 mm, d
v2
= 1,353 mm,d
v3
=1,355mm
d
v
= 1,350 mm; teorijska veliina ica, dok je teorijska
veliina srednjeg prenika:
d
2
= d - 0,6495 P = 52 - 0,6495.2 = 50,701 mm.
Odrediti stvarnu vrenost srednjeg prenika navoja.
Reenje:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + =
M
3
= M
3izm
+ M
Ukupna korekcija:
M =
1
+
2
+
3
+
4

Korekcija zbog dejstva merne sile

1
1,3 m (iz prethodnog zadatka)
Korekcija zbog netanosti koraka navoja

2
= P K
2
u m
P = P
izm
- P = 2,005 - 2,000 = 0,005 mm = 5 m
K
2
= 0,866 (tablica 10.01)

2
= 5. 0,866 = 4,330 4,3 m
Korekcija zbog netanosti prenika ica

3
= d
v
K
3
u m
d
v
= d
vm
- d
v
= 1,3530 - 1,3500 = 0,003 mm = 3 m
Srednji prenik ica, na osnovu jednaine (10.04)
mm 3530 , 1
4
355 , 1 353 , 1
2
352 , 1
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
=
+
+ =
=
+
+ =

K
3
= - 3 (tablica 10.01)

3
= 3.(- 3) = - 9 m
Idealna vrednost prenika `ica
Idealna vrednost prenika ica:
mm 1547 , 1
30 cos 2
2
2 cos 2
P
d
o
v
= =

=
Poto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prenika,
potrebno je uzeti u obzir i netanost ugla profila.
Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja

4
= K
4
u m

=
izm
- = 60
o
15 - 60
o
= 15
K
4
= 0,098 (tablica 10.03)

4
= 15. 0,098 = 1,47 1,5 m
Ukupna korekcija
M = 1,3 + 4,3 - 9 + 1,5 = - 1,9m = - 0,0019 mm
M
3
= 53,0020 - 0,0019 = 53,0001 mm
Koeficijent ispravke
1
na osnovu jedna~ine (10.02a)
mm 0002 , 0 00016 , 0
701 , 50
30 g cot 30 cos 2
2
3530 , 1
d
2
g cot
2
cos
P
2
d
2
o o
2
2
2
2
2
2
vm
1
=

=
=

=
d
2st
= 53,0001- 3- 1,3530 + 0,86603 - 2 - 0,0002
d
2st
=50,67296 50,673 mm
Odstupanje veliine srednjeg prenika

d2
=d
2st
- d
2
=50,673 - 50,701 = - 0,028 mm = - 28 m
S obzirom da tolerancija srednjeg prenika navoja redo-
vno je vea, navoj odgovara.
10.3.2.3.2. Merne ice
Firma Karl Cajs izrauje garniture od 21 ice. Prenici
ovih ica izabrani su tako da bi oni odgovarali kod svih
vrsta navoja, pa zbog toga nemaju idealnu vrednost, ali
zadovoljavaju zahtev, da moraju dodirivati bok navoja u
blizini srednjeg prenika. Razmak izmeu srednjeg pre-
nika i dodirne take moe iznositi najvie l/8, gde je l
duina bone stranice teoriskog profila (slika 10.09b).
ice se izrauju sa vrlo strogim tolerancijama. Odstupa-
nje prenika moe da iznosi najvie 0,5 m. Oblik ci-
lindrinosti ne moe da padne van tolerancijskog pros-
tora, a krunost mora da bude u granicama 0,3 m. Po-
vrina ica je tvrdo hromirana i lepovana, tvrdoa se kre-
e u granicama 740...848 HV.

Slika 10.09. Merne ice
Pre;nici ica koje firma Karl Cajs izrauje u garnitu-
rama, kao i oblast primene, dati su u tablici 10.04
Izrauju se dve vrste garnitura ica. Ako se merenje vri
mikrometrom ili nekim komparatorom, upotrebljavaju se
ice stavljene u specijalne nosae, koji se mogu natak-
nuti na merne pipke ( 8 mm) merila. U sluaju da se
mera eli odrediti mernom mainom, ili specijalnim mi-
krometrom, posebno oblikovanim za ovakva merenja, u-
potrebljavaju se ice obeene o uke preko konca. Oba
tipa su prikazana na sl.10.09.
65
Tablica 10.04. Prenici mernih ica i njihova primena
Prenik ice
Korak navoja koji se moe meriti
d
v
, mm Metriki Vitvortov Tapezni
0,17
0,195
0,22
0,25; 0,3
-
0,35
-
-
-
-
-
-
0,25
0,29
0,335
0,4
0,45; 0,5
0,6
-
-
-
-
-
-
0,39
0,455
0,53
-
0,7; 0,75; 0,8
0,9
-
-
-
-
-
-
0,62
0,725
0,895
1,0
1,25
1,5
-
1,270
1,411; 1,588
-
-
-
1,1
1,35
1,65
1,75
2,0
2,5
1,814
2,117; 2,309
2,540; 2,822
2
-
3
2,05
2,55
3,2
3,0; 3,5
4,0; 4,5
5,0; 5,5
3,175; 3,629
4,233
5,080; 5,645
4
5
6
4,0
5,05
6,35
6,0
-
-
6,350; 7,257
7,816; 8,467; 9,237
9,677; 10,160
7; 8
9; 10
12

Sl. 10.10. prikazuje mikrometar sa icama u okviru, dok
sl.10.11. odreivanje mere M
3
na horizontalnoj mernoj
maini.

Slika 10.10. Mikrometar pripremljen za merenje sa i-
cama u okviru
10.3.2.4. Odredjivanje srednjeg prenika op-
tikim putem
Mikroskopi su osnovni optiki ureaji za precizno mer-
enje i kontrolu spoljnih navoja, ne samo srednjeg pre-
nika, ve i ostalih parametara.
Merenje srednjeg prenika moe da se izvri pomou
uglomerne glave sa okularom, na dva naina:
primenom konanice uglomerne ploe, i
primenom konanice uglomerne ploe i specijalnih
mernih noia

Slika 10.11. Odreivanje mere M
3
na mernoj maini
10.3.2.4.1. Odreivanje srednjeg prenika pri-
menom krsta konia uglomerne
glave
Merni predmet se uhvati izmeu iljaka a merenje se vri
na senci navojnog dela. Ugaona ploa se okrene za toliki
ugao da se srednja linija konanice poklopi sa linijom
boka profila navoja i oita se vrednost na skali mik-
rometarskog zavrtnja poprenog klizaa. Zatim se pom-
eranjem poprenog klizaa dovodi linija suprotnog boka
profila u preklapanje sa srednjom linijom konanice na
isti nain, kao u prethodnom sluaju. Opet se oita vred-
nost na skali mikrometarskog zavrtnja. Razlika dvaju
oitavanja daje vrednost srednjeg prenika. Teorijski
posmatrano, merenje moe da se izvri bilo gde na boku
profila navoja, ali u praksi se pokazalo da je najbolje
izvriti merenje u blizini srednjeg prenika, jer se time
eliminiu, odnosno ublauju uticaji greaka koraka i ugla
profila navoja na rezultat merenja. Celishodno je mer-
enje ponoviti na drugom boku profila (sl. 10.12.) i uzeti
srednju vrednost. Treba paziti da u toku merenja osa
mernog predmeta bude u ravni paralelnoj sa ravni kre-
tanja stola mikroskopa.

Slika 10.12. Odreivanje srednjeg prenika na mik-roskopu
66
10.3.2.4.2.
10.3.2.4.2. Odreivanje srednjeg prenika pomo-
u mernih noia
Ovaj metod merenja se koristi kod vrlo tanih navoja, kao
napr. kod graninih navojnih merila.
Za tano merenje elemenata navoja na mikroskopu, pot-
reban je aksijalni presek mernog predmeta. Kod navojnih
ureznika, zbog uzdunih kanala koji su izraeni radi for-
miranja reznih ivica alata, merenje na mikroskopu ne pred-
stavlja tekou, jer se u vidnom polju okulara javlja senka
aksijalnog preseka. Kod neprekinutih navoja meutim, do-
bija se deformisana slika profila, usled prostornih krivina
helikoidnih povrina bokova navoja (slika 10.13.).
linija noa
no
no no
linija noa linija noa
korak

Slika 10.13. Prislanjanje mernih noia uz bokove navoja
Merni noii imaju veoma tano izraenu otricu. Na telu
noia ucrtana je pomo na linija, paralelno sa otricom i na
izvesnom odstojanju od nje. Ovo odstojanje iznosi 0,3 mm
na noiima koji se koriste za kontrolu navoja sa korakom
P1,5 mm; a 0,9 mm na noiima koji se koriste kod navoja
sa korakom P>1,5 mm. Na ovim razmacima su ucrtane od-
govarajue linije i na ploi konanice uglomerne glave mik-
roskopa, i to na obe strane od srednje linije, svakako shod-
no uveanju ureaja. Ove pomone linije su potrebne radi
tanog oitavanja poloaja noia, jer se njihove otrice na-
slanjaju na bokove navoja u aksijalnom preseku, pa se zbog
toga ne vide na senci merenog navoja. Meusobni poloaj
noia i konanice je dat na sl. 10.14.a; dok izgled samih
noia na istoj slici pod b.
Merenje srednjeg prenika odvija se na sledei nain:
Merni predmet se uhvati izmeu iljaka (osa je paralelna
ravni kretanja stola) i merni noii se tako naslanjaju uz su-
protne bokove navoja u aksijalnom preseku da svetlosni
procep izmeu boka navoja i otrice noia potpuno is-
ezne. Da bi se ovo postiglo, glava mikroskopa treba da se
nagne za ugao zavojnice kontrolisanog navoja, prvo na jed-
nu, a posle na drugu stranu. Nakon postavljanja noia, gla-
va mikroskopa se ponovo dovede u vertikalan poloaj. Daje
se osvetljavanje odozgo i pomou uglomerne glave sa oku-
larom odreuje se razmak pomonih crta na noiima u pra-
vcu upravnom na osu merenog navoja. Da bi se ovaj raz-
mak mogao odrediti, odgovarajua pomona linija konani-
ce se poklopi sa pomonom linijom na jednom noiu, kako
je prikazano na slici 10.13a. i oita se vrednost na skali po-
prenog klizaa. Zatim se pomeranjem poprenog klizaa
izvri preklapanje pomonih linija konanice i noia koji
je naslonjen uz suprotni bok navoja. Ponovo se oita vred-
nost na skali poprenog klizaa, a razlika izmeu dva oi-
tavanja daje vrednost srednjeg prenika navoja. Preporuuje
se da se izvri vie merenja sa razliitim parovima noia i
da se uzima srednja vrenost svih merenja.
Otrice noia se dosta brzo troe pa zbog toga posle 10
merenja treba ih prekontrolisati, i to pomou graninih na-
vojnih merila u obliku epa, poznatih odstupanja srednjeg
prenika. Utvreno istroenje treba uzeti u obzir kod mere-
nja. Ako su otrice mernih noia izraene od tvrdog meta-
la, one mogu izdrati i 500 merenja bez vidnih znakova tro-
enja.
a) b)

Slika 10.14. Poloaj konanice i mernog noia
u toku merenja(a) i izgled noia (b)
10.3.3. Kontrola melog prenika navoja
Kontrola malog prenika spoljnjeg navoja najjednostavnija
je pomou mikrometra sa izmenljivim pipcima (sl. 10.06a.).
Pipci su u obliku elja i konusa kao kod merenja srednjeg
prenika, ali su im uglovi profila manji od ugla profila kon-
trolisanog navoja, kako bi se izbeglo naleganje pipaka na
bokove navoja. Kod metrikog navoja ugao profila pipaka
iznosi 45
o
(slika 10.06c).
Kada je potrebna vea tanost merenja, mali prenik se od-
reuje na mikroskopu, primenom uglomerne glave sa oku-
larom. Merni predmet se postavi izmeu iljaka kao kod
odreivanja srednjeg prenika navoja, uglomer se postavi
na nulu i linija konanice koja je paralelna sa osom mernog
predmeta, dovodi do malog prenika na jednoj strani senke
navoja. Oitava se vrednost na skali mikrometra poprenog
klizaa. Zatim se popreni kliza pomeri dotle, dok se ista
linija konanice ne poklopi sa malim prenikom navoja na
suprotnoj strani i ponovo se oita vrednost na skali mikro-
metra. Razlika izmeu dva oitavanja daje vrednost malog
prenika.
67
10.3.4. Kontrola koraka navoja
Korak navoja se moe kontrolisati razliitim metodama.
Kod svih vidova te kontrole je zajedniko, to se odreuje
zbirno odstupanje veeg broja (5 - 10 - 20) koraka, a
dobijeni rezultat se zatim podeli sa brojem obuhvaenih ko-
raka, radi odreivanja veliine greke jednog koraka. Sami
metodi kontrole mogu biti:
mehaniki i
optiki
10.3.4.1. abloni
Brzo proveravanje koraka se vri ablonom . To je komplet
eljeva, na jednoj strani su ploice za kontrolu metrikog a
na drugoj za kontrolu vitvortovog navoja (sl.10.15.). elje-
vi ustvari predstavljaju profil navoja. Za svaki korak postoji
poseban ablon i na njemu je i naznaena veliina koraka.
Prilikom kontrole ablon se prislanja uz navoj i na osnovu
veliine svetlosnog procepa se ocenjuje ispravnost koraka
tog navoja.

Slika 10.15. ablon za kontrolu koraka navoja
10.3.4.2. Merilo sa komparatorom
Ovo merilo se uglavnom koristi u radionicama. Sastoji se iz
vretena 1, prizme 2 za oslanjanje, mernih pipaka 4 i 5, i
komparatora 3 (sl.10.16a) Vreteno je cilindinog oblika, po
kome se mogu pomerati leva oslona prizma, iji poloaj je
diktiran duinom kontrolisanog navoja, i merni pipak 4.
Desna oslona prizma i merni pipak 5 se ne mogu pomerati
aksijalno po vretenu. Badarenje merila se vri pomou
sloga uporednih merki (sl.10.16b). Ovaj slog na krajevima
sadri specijalne merke sa koninim udubljenjem za prih-
vatanje krajeva mernih pipaka u obliku sfere. Tada se merni
pipak 4 fiksira ime je on postao nepokretan, dok je merni
pipak 5 pokretan i u vezi je sa komparatorom 3 koji poka-
zuje odstupanje u odnosu na podeenu nazivnu veliinu. To
odstupanje se odnosi na n koraka, gde je n mernim pip-
cima obuhvaeni broj koraka (mora da bude ceo broj). O-
itano odstupanje se deli sa brojem n, da bi se dobila gre-
ka koraka.

Slika 10.16. Merilo sa komparatorom
za kontrolu koraka navoja
Postoji dve veliine ovog merila. Jedno je za prenike na-
voja od 10...100 mm, do 300 mm merne duine; vrednost
podeoka skale komparatora je 0,01mm. Drugo se primenju-
je za prenike navoja do 30 mm, do 600 mm merne duine;
vrednost podeoka skale je 1 m. Merni pipak se bira u za-
visnosti od veliine nazivnog koraka kontrolisanog navoja.
10.3.2.4. Odreivanje koraka navoja na Cajso-
voj mernoj maini
Na horizontalnoj mernoj maini Cajs, pomou specijalnog
dodatnog pribora, moe se veoma tano izmerit veliina ko-
raka navoja. Principijelna ema tog merenja prikazana na je
slici 10.17.

Slika 10.17. ema merenja koraka na mernoj maini
Merni pipak sa loptastim zavretkom se postavlja u izabrani
navojni leb. Oita se poloaj pipka na optikom ureaju
maine, pa se pipak pomeri za veliinu n koraka i ponovo
se oita poloaj tog pipka. Razlika izmeu dva oitavanja
daje vrednost za n koraka.
10.3.4.4. Odredjivanje veliine koraka navoja
na mikroskopu
Za odreivanje koraka navoja na mikroskopu obino se pri-
menjuje uglomerna glava. Merni predmet se postavlja iz-
meu iljaka u horizontalnom poloaju. Srednja linija kon-
anice se poklopi sa jednim bokom profila navoja i oita se
vrednost na skali mikrometarskog zavrtnja uzdunog kli-
zaa. Zatim se sto, zajedno sa mernim predmetom, pomera
pomou uzdu nog klizaa, dok se ista linija konanice ne
poklopi sa nekim drugim, istoimenim bokom profila navo-
ja, pomereno za n koraka, u odnosu na prvo oitavanje.
Ponovo se oita vrednost na skali mikrometarskog zavtrnja
(sl.10.18a). Radi eliminasanja uticaja greaka profila navoja
na rezultat merenja, isti postupak treba ponoviti i za suprot-
68
ne profile (sl.10.18b). Razlike izmeu dva oitavanja daju
vrednost za n koraka L
1
, odnosno, L
2
, iju aritmetiku
sredinu treba uzeti za izraunavanje veliine koraka.
L = (L
1
+ L
2
)/ 2
P = L / n

Slika 10.18. Odredjivanje veli~ine koraka na mikroskopu
pomo}u uglomerne glave
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja
Kontrola ugla profila navoja najee se vri optikim pu-
tem, na mikroskopu ili na profilprojektoru. Merni premet se
uhvati izmeu iljaka i nosa iljaka, odnosno, glava mikro-
skopa se nagne za ugao zavojnice kontrolisanog navoja - ,
da bi pravac posmatranja bio upravan na osu navoja.
Za merenje se koristi uglomerna glava sa okularom, kada se
uglomer prvo postavi na nulu, a zatim se ploa konanice
okrene na jednu, pa na drugu stranu, dok se srednja linija ne
poklopi sa bokom profila navoja, da bi se odredile veliine
poluuglova profila (/2)
I
i (/2)
II
. Zatim se pomeranjem po-
prenog klizaa dovede druga strana navoja u vidno polje
okulara i na isti nain se odreuju uglovi (/2)
III
i (/2)
IV
.
Od ovih vrednosti dve su realne veliine uglova, a dve su
dopunski uglovi, kod kojih se stvarne vrednosti dobijaju od-
uzimanjem izmerenih veliina od 360
o
. Nain merenja pri-
kazuje slika10.19.

Slika 10.19. Merenje ugla profila navoja
Vrednost poluuglova profila navoja se dobija kao aritme-
tika sredina odgovarajuih izmerenih veliina.
( ) ( ) ( ) ( )
2
2 2
2
i
2
2 2
2
IV II
2
III I
1
+
=

+
=

Zbir poluuglova daje vrednost ugla profila.
Zbog naginjanja mernog predmeta, ugao profila nije odre-
en u aksijalnoj ravni, ve u ravni koja zaklapa sa njom u-
gao . Kod veih zahteva u pogledu tanosti, izmerenu
vrednost ugla profila potrebno je korigovati na sledei na-
in:

=
2 2
2
2
d
P
2
1
1 ' tg
cos
' tg
tg
gde je merenjem odreena vrednost ugla profila navoja
( ) ( )
2 1
2 2 ' + =
Na profilprojektoru ugao profila se odreuje na isti nain
kao i bilo koji ugao. Svakako, na mikroskopu se dobija
mnogo taniji rezultat, pa se primena profilprojektora izbe-
gava. Kod navoja velikih prenika nema mogunosti odre-
ivanja ugla profila na mikroskopu. U takvim sluajevima
se koriste merni konusi, iji uglovi zavise od ugla profila
kontrolisanog navoja. Za ovakvo merenje potrebna je gar-
nitura mernih konusa, iji uglovi raste u skokovima od po
2.
10.4.2.4.1. SIMPLEKSNA KONTROLA
UNUTRANJEG NAVOJA
Kod unutranjeg navoja kontrolie se tanost istih veliina,
kao kod spoljnjeg navoja, tj.
veliki prenik (D),
srednji prenik (D
2
),
mali prenik (D
1
),
69
korak (P) i
ugao profila ().
Elementi unutranjeg navoja (sa malo izuzetaka) se mogu
kontrolisati isljuivo mehaikim metodama, dok se optiki
metodi zbog razumljivih razloga, ne mogu primeniti. Odre-
ivanje pojedinih mera je komplikovanije nego kod spolj-
njeg navoja, jer se ne moe videti naleganje mernih po-
vrina merila i kvalitet merenih povrina se ne moe pravil-
no oceniti. Nadalje, greke merenja su vee, poto se ono o-
bino vri preko specijalnih poluga.
10.4.1. Kontrola velikog prenika navoja
Ova kontrola se trai samo u izuzetnim sluajevima, poto
veliki prenik nije funkcionalna mera i zazor je obino
mnogo vei od dozvoljenih greaka tog prenika, i to je
merenje velikog prenika skopano sa odreenim pote-
koama. Koriste se izmenljivi merni pipci u obliku elja i
konusa, iji je ugao manji od ugla profila kontrolisanog na-
voja (kao kod kontrole malog penika spoljnjeg navoja), i
merni pipci su zaobljeni sa manjim poluprenikom od po-
luprenika zaobljenja dna navoja.
70
Merilo treba da ima dodatni pribor za kontrolu unutranjih
mera, kao napr. kod merne maine. Kod veih prenika mo-
gu se primeniti mikrometri za rupe, jer se ne trai velika ta-
nost. Kod navoja malih nazivnih prenika, ova kontrola
nije izvodljiva.
10.4.2. Kontrola srenjeg prenika navoja
Za kontrolu srednjeg prenika unutranjeg navoja mogu se
primeniti razna merila, u zavisnosti od traene tanosti i
veliine prenika navoja. Najvie se primenjuju:
mikrometri sa izmenljivim pipcima,
ureaji za brzu kontrolu,
indirektno merenje pomou kuglica i
specijalne metode.
10.4.2.1. Mikrometri sa izmenljivim pipcima
Primenjuju se mikrometri za rupe sa izmenljivim pipcima u
obliku elja i konusa, slino kao kod spoljnjeg navoja. Za
svaki korak postoji poseban par pipaka. Veliina ugla pipa-
ka je jednaka veliini ugla profila kontrolisanog navoja.
Kod manjih prenika navoja primenjuju se mikrometri sa
kljunovima (sl.10.20a), dok se kod veih prenika koriste
tapasti mikrometri za vee rupe (sl.10.20b).

Slika 10.20. Mikrometri za kontrolu srednjeg prenika.
Postoje i specijalna merila, slina mikrometru sa kljunovi-
ma (sl.4.02.) koja su snabdevena mernim satom. Ova merila
se pre upotrebe moraju podesiti pomou navojnog etalona
(prstena), pa prilikom kontrole, na mernom satu se oitava
samo odstupanje od podeene mere.
10.4.2.2. Merila za brzu kontrolu srednjeg
prenika
Jedan od merila za brzo odreivanje tanosti srednjeg pre-
nika je INVI ureaj firme Mar (sl.10.21.)

Slika 10.21. INVI ureaj za brzu kontrolu
Koristi se uglavnom u serijskoj proizvodnji, jer se on moe
smatrati podeljivim navojnim epom u kombinaciji sa
mernim satom. ep je sastavljen od tri merna segmenta, od
kojih je srednji pokretljiv i u vezi je sa mernim satom. Po-
deavanje ureaja na nulu vri se pomou etalon prstena.
Prilikom kontrole, element sa unutranjim navojem se stav-
lja na ep sa uvuenim srednjim segmentom. Posle osloba-
anja tog segmenta, pod dejstvom opruge segmenti se pri-
ljubljuju uz navoj a odstupanje od podeene mere se oitava
na mernom satu. Ako je merni sat snabdeven tolerancijskim
indeksima, oni se nametaju na granina odstupanja, pa
kontrolu moe da vri i priueni radnik.
Kod velikih prenika navoja, za brzu kontrolu srednjeg pre-
nika primenjuje se ureaj MULTIMAR, takoe proizvod
firme Mar (sl.10.22.).

Slika 10.22. Ureaj MULTIMAR za brzu kontrolu
Ureaj radi sa dva merna pipka u obliku navojnih valjia,
od kojih je jedan podeljiv, dok je drugi pokretan i u vezi je
sa komparatorom. Podeljivi pipak se namesti u potreban
poloaj pomou etalona, pa se uvruje. Prilikom kontrole,
valjci se priblie, stavljaju se u navojni otvor, i nakon od-
putanja oni se priljube uz navoj, a komparator pokazuje
odstupanje od podeene mere.
Merni pipci su izmenljivi i svakom koraku navoja odgovara
po jedan par valjia, tako da navoji razliitih prenika ali
jednakih koraka se kontroliu istim parom valjia. Oblast
merenja iznosi 50...1100 mm.
10.4.2.3. Kontrola srednjeg prenika pomou
kuglica
Ova kontrola se obino vri na Cajsovoj maini za me-re-
nje, uz odgovarajui dodatni pribor, koji se sastoji od pliva-
jueg stola, para etalon merila (mernih kljunova) sa lebom
u obliku medjuprofila navoja, draa tih etalona, mernih
kuglica najpovoljnijeg prenika i specijalnih mernih poluga
za prihvatanje kuglica.
Merne kljunove, njihovo postavljanje u dra i poloaj mer-
nih pipaka u toku kontrole, prikazuje sl.10.23. Etaloni se
postavljaju u dra na meusobnom rastojanju E tako, da
jedan od etalona bude podignut u odnosu na drugi za
veliinu polovine koraka kontrolisanog navoja, radi
dobijanja njihovog relativnog poloaja koji odgovara obliku
navoja.

70


Slika 10.23. Merni kljunovi (a), njihovo postavljanje (b) i
poloaj pipaka u toku merenja (c)
Ovim metodom se ustvari ne odreuje odstupanje srednjeg
prenika D
2
, ve odstupanje (x) od jedne teorijske vred-
nosti X koja je izraunata veoma tano od strane proiz-
voaa merne maine, i data je uz tu mainu. X se rauna
pomou formule:
( ) 2 sin
d
2
ctg
2
P
D
1
8
P
2
ctg
2
P
D X
k
2
2
2

+
+

+ =
Poto pravac merenja nije upravan na osu mernog predme-
ta, ve odstupa od tog pravca za veliinu ugla , odstupanje
srednjeg prenika e biti:
2
2
D 2
P
tg , cos X D = =
Najpovoljniji prenik kuglica je:
( ) 16
P
2 cos 2
P
d
k

=
Firma Cajs uz mainu isporuuje garnituru mernih kuglica,
u kojoj se nalaze kuglice sledeih prenika:
d
k
= 0,8; 1,35; 1,8; 2,3 i 3,175 mm.
Radi ostvarivanja mere X , etaloni se postavljaju na me-
usobnom rastojanju E, to se rauna pomou formule:
k
2
ctg
2
P
D E
2

+ =
k je konstanta para etalona, iju vrednost odreuje proiz-
voa i ona, ili vrednosti a, odnosno b su utisnute na
etalonima.
k = a + b
U prethodnim jednainama, za sve parametre navoja treba
uvrstiti nazivnu vrednost.
Prilikom merenja merni pipci se postavljaju, kako je na slici
10.22c prikazano.
to se tie korekcija, uticaj merne sile se ne uzima u obzir,
jer prilikom podeavanja ona deluje na isti nain, kao i kod
merenja. Greka usled netanosti ugla profila navoja nepos-
toji, jer se koriste kuglice najpovoljnijeg prenika. Znai,
treba uzeti u obzir samo greku koraka i eventualno greku
zbog netanosti prenika kuglica, to moe da se javi zbog
tolerancije tog prenika.
10.4.2.4. Kontrola srednjeg prenika pomou
specijalnih metoda
S obzirom da je direktno odreivanje parametara unut-
ranjeg navoja oteano, a kod malih prenika nije ni mo-
gue, razradeni su specijalni metodi za indirektno odre-
ivanje traenih veliina, ili njihovog odstupanja. To su:
merenje preko otiska i merenje pomou Rentgenovih zraka.
10.4.2.4.1. Odreivanje srednjeg prenika
pomou otiska
Koristi se u specijalnim laboratorijumima, jer je dosta skup
postupak. U merni pedmet se postavlja jedan trodelni ulo-
ak, iji su delovi povezani zavrtnjima i koninim ivijama.
Srednji deo je malo konian, da bi se mogao lake izvui,
kada se uloak eli rastaviti. Boni delovi na srednjem delu
spoljne strane imaju udubljenje, tako da nisu u kontaktu sa
navojem. Ova udubljenja se napune bakarnim amalganom
koji postane plastian malim zagrevanjem i gnjeenjem, pa
se tako lako utiskuje izmeu navoja i uloka. Kada se
amalgan stvrdne (posle 8 sati), uloak se oslobodi veze,
srednji deo se izvue, boni delovi sa amalganom se prib-
lie, ime prestaje kontakt izmeu navoja i amalgana pa se
mogu ti delovi izvui. Uloak se ponovo montira (ivije o-
bezbeuju taan medusobni poloaj delova) i na amalganu
formiranom otisku unutranjeg navoja, svi elementi se mo-
gu izmeriti, (meu njima i srednji prenik) na isti nain kao
na drugom spoljnjem navoju. Navoj, pre uzimanja otiska,
treba da se tanko namae ma u, da se ne bi amalgan ve-
zivao i za njega.
Alat za uzimanje otiska unutranjeg navoja, prikazan je na
slici 10.24.
Na slici pojedini pozicioni brojevi oznaavaju sledee
elemente:
1. osnovna ploa;
2. odstojni prsten,
3. merni predmet
4. a - boni delovi uloka; b - unutranji deo uloka;
5. priteza;
6. kanali za utiskivanje amalgana;
7. segmenti navoja na otisku.
71

Slika 10.24. Alat za uzimanje otiska unutranjeg navoja
10.4.2.4.2. Odreivanje srednjeg prenika
pomou Rentgenovih zraka
Za laboratorijsku kontrolu veoma malih i preciznih navoja,
amerika kompanija Bele Aircraft Laboratories je razra-
dila specijalan metod pomou Rentgenovih zraka (sl.-
10.25.).
Izvor rentgenskih
zrakova
Blenda
Filtar
Punjenje
Film

Slika 10.25. ema dobijanja Rentgenske
slike unutranjeg navoja
Element sa unutranjim navojem se postavlja u tenu masu
koja slabo proputa Rentgenove zrake. Pri prosvetljavanju
ovim zracima, sve se snima na film, na kojem se pojavljuje
slika navoja i na njoj se dosta lako moe izmeriti srednji
prenik, kao i svi drugi elementi. Merenje se vri optikim
putem.
Nedostatak ovog metoda je, to je veoma skup.
10.4.3. Kontrola malog prenika
Merenje, odnosno kontrola ovog prenika ne predstavlja
posebnu tekou. Moe se koristiti bilo koje merilo za odre-
ivanje unutranjih mera, ako ima zaobljenu mernu po-
vrinu i dovoljnu duinu, da bi mogao da obuhvati najma-
nje dva koraka navoja. Najvea tanost kontrole se postie
primenom uporednih merki, kada se na krajevima sloga na-
laze merke sa zaobljenim kljunovima, kod kojih je polu-
prenik zaobljenja manji od polovine kontrolisanog malog
prenika. Poto je ovo osnovni uslov pravilnog merenja,
moraju ga ispuniti i ostala merila.
10.4.4. Kontrola koraka
Merenje,odnosno kontrola koraka unutranjeg navoja je
mogua samo mehanikim putem. Runa merila su ista kao
kod spoljnjeg navoja. Savremene merne maine redovno i-
maju dodatni pribor koji omoguava veoma tano odre-
ivanje ove veliine. I u ovom sluaju se obino odredjuje
veliina veeg broja koraka, slino kao kod spoljnjeg navo-
ja, ali tada se svakako dobija srednja vrednost. Princip me-
renja koraka prikazuje slika 10.26.

Slika 10.26. Princip merenja koraka unutranjeg navoja
Na sl.10.26 pozicioni brojevi oznaavaju sledee elemente:
1. pokretna kolica ili drugi slian element mernog ure-
aja, na koji su montirani delovi 2 i 3,
2. nosa mernog pipka (merna poluga),
3. stakleni merni lenjir,
4. Abeov spiralni mikroskop.
Ovakvo merenje je izvodljivo samo kod odreene veliine
prenika navoja, kod kojih merna poluga sa mernom kugli-
com nesmetano moe da ue u unutranjost navoja. Veli-
ina prenika merne kuglice se bira na osnovu nazivne veli-
ine koraka kontrolisanog navoja.
Kod manjih prenika navoja, za odreivanje veliine kora-
ka, moe da se iskoristi otisak ili eventualno Rentgenova
slika navoja.
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja
Kontrola ugla profila unutranjeg navoja direktnim mere-
njem nije izvodljiva. Indirektno moe da se izvri pomou
otiska, ili rentgenske slike kada se taj ugao odreuje na isti
nain, kao i kod ostalih spoljnih navoja, ako je to ekonom-
ski opravdano. U svakom sluaju, ovakva merenja, zbog
velikih trokova se izbegavaju, jer zbog povezanosti grea-
ka srednjeg prenika i ugla profila navoja, na osnovu ta-
nosti srednjeg prenika, moe se doneti zakljuak i o ta-
nosti ugla profila.
72
VI POGLAVLJE
11.3.2. KONTROLA CILINDRI-
NIH ZUPANIKA
11.1. UVODNA RAZMATRANJA
Zupanici su mainski elementi pred koje moderna in-
dustrija postavlja vrlo visoke zahteve, koji su uglav-
nom sledei:
princip zamenljivosti u serijskoj proizvodnji,
prenoenje velikih snaga,
primena i kod visokih uestanosti obrtaja,
smanjenje teine,
miran i tih rad,
to bolje iskorienje primenjenog materijala.
Zbog sloene geometrije zubaca, merenje i kontrola zu-
panika je veoma komplikovan zadatak, sa jedne strane
zbog velikog broja i vrste greaka, a sa druge strane to
se ove greke mogu javiti istovremeno, pa povezano uti-
cati na ukupnu tanost ozubljenja i sprezanja zupanih
parova.
Merenje i kontrola zupanika ima dvostruki zadatak:
treba da odredi uzroke greaka izrade ozubljenja da
bi se te greke mogle odkloniti,
da ustanovi mogunost ugradnje zupanog para, od-
reivanjem kvaliteta ostvarene tanosti, odnosno,
razlike u odnosu na traeni kvalitet.
Na osnovu iznetog, razlikuju se dve vrste kontrole ozub-
ljenja zupanika:
kontrola za vreme izrade, u cilju utvrivanja posto-
janja svih uslova za tanu izradu i obradu, odnosno,
eliminisanje uzroka greaka, i
zavrna kontrola gotovih zupanika, radi spreava-
nja ugradnje neispravnih.
Zbog svega ovoga, na~in kontrole zup~anika mo`e biti:
simpleksna kontrola za odreivanje pojedinanih
greaka, i
kompleksna kontrola za odreivanje ispravnog spre-
zanja i rada zupanog para.
Kod izrade ozubljenja mogu nastati sledee pojedinane
greke:
greke profila u koje spadaju sva odstupanja profila
zubaca od idealne evolvente (ona predstavlja teori-
jski profil) i odstupanja koja potiu od greaka ve-
liine prenika osnovnog kruga koje su u direktnoj
vezi sa uglom dodirnice sa alatom u toku izrade o-
zubljenja,
greke pravca bone linije zubaca koje se mogu ja-
viti u dvema ravnima: odstupanje od propisanog
pravca i u ravni upravnoj na prethodnu ravan
(konusnost),
greke veliine koraka: podeonih, osnovnih ili uga-
onih,
greke centrinosti (radijalno bacanje) ozubljenja i
ravnosti obrtanja (aksijalno bacanje) zupanika,
greke debljine zubaca.
Meutim, u mainogradnji kod normalne proizvodnje je
najvaniji zbirni uticaj svih greaka na mogunost ispra-
vnog sprezanja zupanog para u toku eksploatacije. Po-
to neke pojedinane greke mogu kompenzirati uticaj
drugih greaka, kompleksnom kontrolom se moe spre-
iti odstranjivanje onih zupanika iz proizvodnje na os-
novu pojedinanih greaka koji se u eksploataciji po-
naaju ispravno. Pored tanosti ozubljenja, na ispravan
rad zupanog para utie itav niz drugih faktora, od ko-
jih su najvaniji:
greke u konstrukciji zupanika,
greke u izradi tela zupanika,
neispravna tehnologija izrade u pogledu odredjvanja
baznih povrina,
neispravno privrenje radnog predmeta na maini
za izradu ozubljenja,
neispravni trnovi i pomoni alati,
tanost izrade kuice u koju se zupani par ugra-
uje.
11.2. KONTROLA TELA ZUPANIKA
Pre izrade ozubljenja, potrebno je kontrolisati telo zup-
anika u cilju spreavanja daljeg rada na neispravnim
komadima. Vaan preduslov proizvodnje kvalitetnih zu-
panika je da tehnoloke i montane bazne povrine bu-
du dobro pripremljene i da povrine koje ograniavaju
ozubljenje budu tano izraene. Poloaj elemenata ozub-
ljenja je definisan u odnosu na osu zupanika koja je od-
reena osom provrta, odnosno, osom rukavaca ako je
zupanik izraen izjedna sa vratilom, pa zbog toga po-
sebnu panju treba obratiti na tanost mera i oblika kod
izrade ovih elemenata. Takoe je veoma vano da bazne
povrine budu upravne na osu zupanika i da njihov ob-
lik bude izraen u propisanim tolerancijama. Pored nab-
rojanih povrina, pre izrade ozubljenja, potrebno je kon-
trolisati i krunost obrtanja temenog cilindra - d
a
.
Ako je na telu zupanika izraen kontrolni cilindar, kod
njega se proverava oblik i koaksijalnost sa osom zupa-
nika, kao i krunost i ravnost obrtanja.
Za sve nabrojane kontrole koriste se poznata konven-
cionalna merila.
11.3.3. KOMPLEKSNA KONTROLA
ZUPANIKA
Kompleksnom kontrolom se utvruje mogunost pravi-
lnog sprezanja zupanog para u toku eksploatacije. U
ovom sluaju, pojedinane greke i njihov uticaj nisu in-
teresantni ve samo zbirni uticaj svih greaka na pona-
anje zupanog para u toku rada. Prednost ovakve kon-
trole je u tome to zahteva relativno kratko vreme i zbog
toga ne prouzrokuje zastoj u proizvodnji i isporuci, ut-
vruje se pogonsko ponaanje zupanog para i spreava
odstranjivanje onih zupanika koji u eksploataciji zado-
voljavaju, iako na osnovu pojedinanih greaka bi bili
proglaeni kartom. Kompleksna kontrola zahteva speci-
jalne merne ureaje, u zavisnosti od naina kontrole koji
moe biti:
73
radijalna kontrola sprezanja,
tangencijalna kontrola sprezanja,
11.3.1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola
sprezanja
Kod ovog naina kontrole, dva zupanika se spreu bez
bonog zazora tako, da se dodiruju oba boka spregnutih
zubaca istovremeno. Princip ovakve kontrole cilindri-
nih zupanika prikazan je na sl.11.01.

Slika 11.01. Princip radijalne kontrole sprezanja
Kod radijalne kontrole sprezanja, preu se ili ispitivani
zupanik i etalon zupanik, ili dva zupanika koja e u
toku eksploatacije raditi u paru. Prvi nain je bolji, jer se
dobijeni podaci odnose na ispitivani zupanik, dok se
kod drugog naina dobijaju sumarne greke, pa takva
kontrola neobezbeuje zamenljivost.
Kod cilindrinih zupanika, u toku kontrole merno osno
rastojanje (a) se menja izmeu dve granine veliine,
koje su odreene dozvoljenim graninim odstupanjima:
+ E
as
i - E
ai
. Promena mernog osnog rastojanja, se
registruje u prikladnom poveanju (obino 100, 250 ili
500 puta), na krunom (polarnom) ili pravolinijskom
dijagramu.
Oblik dobijenog dijagrama daje predstavu o tanosti is-
pitivanog zupanika. Oblici dijagrama u sluaju naje-
ih greaka su:
Pravolinijski dijagram Ispitivani zupanik
prava linija dobar
sinusoida ekcentrino ozubljenje
vei nagli skokovi na dijagramu greka koraka
sitni skokovi na dijagramu greka profila
Principijelna ema ureaja za radijalnu kontrolu spreza-
nja cilindrinih zupanika prikazana je na sl.11.02.

Slika 11.02. ema ureaja za dvoprofilno sprezanje
Ispitivani zupanik 1 se postavlja na fiksno vratilo, dok
etalon zupanik 2 na osovinu koja se nalazi na pokret-
nim kolicima 3, pa se moe radijalno pomerati u odnosu
na ispitivani zupanik. Sprezanje bez zazora obezbeuje
opruga 5. U toku kontrole ispitivani zupanik se obrne
za pun krug a nakon toga ureaj se automatski isklju-
uje. U toku obrtanja zupanika, merno osno rastojanje
(a) se stalno menja zbog ekscentrinosti ozubljenja i
zbog odstupanja veliine koraka i debljine zubaca. Ovu
promenu ureaj registruje preko mernog sata 4, a ako se
montira pisa, dobija se i dijagram kontrole. Na osnovu
oblika dijagrama se donosi zakljuak o kvalitetu ozubl-
jenja zupanika.
Kod modernijih ureaja dobijaju se pravolinijski dija-
grami sa kojih se lake itaju vrednosti odstupanja (sl.-
11.03.): ukupno radijalno odstupanje pri kontroli spre-
zanja - F
i
, to je algebarska razlika najveeg i najma-
njeg odstupanja u toku jednog obrtaja ispitivanog zup-
anika, odnosno pojedinano radijalno odstupanje ili
skok odstupanja - f
i
, to je razlika odstupanja pri obrta-
nju zupanika za jedan korak. Na dijagramu se obino
unapred ucrtavaju linije dozvoljenih graninih odstupa-
nja mernog osnog rastojanja.
F a a
i
"
max
"
min
"
=

Slika 11.03. Pravolinijski dijagram radijalne
kontrole sprezanja
11.3.2. Tangencijalna (jednoprofilna) kon-
trola sprzanja
Ovom kontrolom se odreuju kinematske greke spreg-
nutog zupanog para, to se manifestuje u variranju uga-
one brzine gonjenog zupanika kao posledica greaka e-
lementarnih delova profila zubaca koje su u najveoj
meri prouzrokovane netanou i istroenou elemenata
kinematskog lanca maine za izradu ozubljenja i neta-
nou privrenja obradka na sto maine (predpostavlja
se da je alat za izradu zubaca ispravan).
Kod ove kontrole uslovi ispitivanja priblino odgovaraju
uslovima eksploatacije (samo nepostoje deformacije
zubaca i uticaji spoljnih dinamikih sila), pa zbog toga
ovaj vid kompleksne kontrole je vaniji.
Kod tangencijalne kontrole sprezanja, zupanici (ispiti-
vani i etalon zupanik, ili budui par zupanika) se
spreu na nominalnom osnom rastojanju, to znai da
izmeu lenih bokova spregnutih zubaca postoji boni
zazor.
Prvi jednostavan ureaj za kontrolu jednoprofilnim
sprezanjem, izradila je firma SAURER g.1925, kod ko-
jeg se u toku kontrole uporeuju ugaone brzine zupa-
74
nog i frikcionog para. Zupani i frikcioni par, iji su
prenici veoma tano izraeni na vrednost prenika ki-
nematskih krugova zupanika, koaksijalno se ugrauju.
Pri tome, etalon zupanik i odgovarajui frikcioni toak
se vrsto veu, dok vratilo ispitivanog zupanika prolazi
kroz uplje vratilo drugog frikcionog toka to omogu-
uje njihovo nezavisno obrtanje. U toku ispitivanja regi-
struju se odstupanja elementarnih uglova obrtanja (veli-
ina ugla obrtanja je u direktnoj vezi sa veliinom uga-
one brzine) ispitivanog (gonjenog) zupanika u odnosu
na ugao obrtanja odgovarajueg frikcionog toka. U
toku ispitivanja crta se dijagram odstupanja, kruni ili
pravolinijski, iji je oblik slian obliku dijagrama, dobi-
jenog kod dvoprofilne kontrole sprezanja. Kod moderni-
jih ureaja nominalni prenosni odnos, umesto korienja
frikcionog para, ostvaruje se drugom (mehanikom ili
elektrinom) metodom.
Sa dobijenog dijagrama odreuje se:
ukupno tangencijalno odstupanje F
i
to je de-
finisano razlikom najveeg i najmanjeg odstupanja,
za jedan obrtaj ispitivanog zupanika,
pojedinano tangencijalno odstupanje (ili skok) f
i

to odgovara najveem rasponu na dijagramu, pri
obrtanju ispitivanog zupanika za jedan korak,
tangencijalno odstupanje za proizvoljan broj zubaca
k - F
ki
, kada se uzima najvei raspon u sektoru za
izabrani broj zubaca k.

Slika 11.04. ema ureaja firme SAURER
Na slici 11.04. prikazana je ema ureaja za kontrolu zu-
panika tangencijalnim sprezanjem, proizvod firme
SAURER. Etalon zupanik 1 se spree sa ispitivanim
zupanikom 2. Na istom osnom rastojanju se spreu i
frikcioni tokovi 3 i 4. Razliku uglova obrtanja zup-
anika 2 i frikcionog toka 4, mehanizam 5 prenosi na
pisa 6 koji sve registruje na dijagramu.
Nedostatak ovog ureaja je to se mora za svaki zupani
par uraditi poseban frikcioni par.
a) b)

Slika 11.05. Princip modernije jednoprofilne kontrole
zupanika i zajedniki dijagram oba boka zupca
Kod modernijih ureaja (sl.11.05a.) iroki zupanik 1
pokree i ispitivani zupanik 2 i etalon zupanik 3. Kroz
uplje vratilo etalon zupanika prolazi vratilo ispitivanog
zupanika, na iji kraj je privrena optika ili mag-
netna reetka 5. Na kraju vratila etalon zupanika se
nalazi ureaj za oitavanje 4, to moe biti magnetofon-
ska glava ili fotodioda, u zavisnosti od mernog sistema.
Izlazni signal odgovara razlici ugaonih brzina zupanika
2 i 3.
Dananji ureaji uglavnom crtaju pravolinijske dijagra-
me. Potrebno je ispitati oba boka zupca i praviti zajed-
niki dijagram kinematskih greaka levog i desnog boka,
jer se tada sa dijagrama, pored naznaenih odstupanja,
moe oitati i vrednost minimalnog i maksimaksimalnog
bonog zazora. Sve ovo ilustruje slika 11.05b.
11.3.3. Uporeivanje metoda kontrole
sprezanja
Dvoprofilno sprezanje ne odgovara pogonskim uslovima
zupanika, jer u toku rada zupanog para uvek mora po-
stojati boni zazor izmeu spregnutih zubaca. Na dobije-
nom dijagramu se sabiraju greke oba profila i one se ne
mogu razdvojiti. Greke debljine zubaca i centrinosti
ozubljenja su izraenije na dijagramu nego greke kora-
ka i profila koje imaju bitniji uticaj na ispravan rad zup-
anog para. Prednost dvoprofilne kontrole sprezanja je,
to se moe kontrolisati i debljina zubaca i ispitivanje se
obavlja bre. Ureaji su robusniji, jednostavniji i manje
su osetljivi od ureaja drugog tipa.
Jednoprofilno sprezanje odgovara pogonskim uslovima
poto su zupanici spregnuti na nominalnom osnom ras-
tojanju i zbog toga postoji zazor izmeu lenih bokova
zubaca. Dobijeni dijagram se odnosi samo na ispitivani
profil zubaca, to olakava utvrivanje greaka i uzroke
greaka. Naroito se tano moe odrediti neujednaenost
ugaonih koraka i ekscentrinost ozubljenja. Greke pro-
fila su jasnije nego kod dvoprofilnog sprezanja.
Ureaji za tangencijalnu kontrolu sprezanja su osetljiviji,
zahtevaju uvebanije osoblje i pored toga veoma je teko
i skupo izraditi frikcione tokove na tane prenike (radi
dobijanja tane vrednosti prenosnog odnosa) i kod stari-
jih tipova teko se ostvaruje njihovo meusobno rela-
tivno kotrljanje bez klizanja. Vreme kontrole je
dvostruko vee u odnosu na radijalnu kontrolu sprez-
anja.
Zbog svega navedenog, radijalna kontrola sprezanja se
vie primenjuje u proizvodnim pogonima, dok se tan-
gencijalna kontrola sprezanja radije koristi u laboratori-
jumima i u istraivakim delatnostima.
11.4. SIMPLEKSNA KONTROLA
U okviru simpleksne kontrole posebno se utvruju po-
jedinane greke ozubljenja. To su:
greke profila zubaca,
greke pravca bone linije zubaca,
greke koraka (osnovnog, podeonog i ugaonog),
greke debljine zubaca,
ekscentrinost ozubljenja (radijalni udar) i
ravnost obrtanja ozubljenja (aksijalni udar).
75
11.4.1. Kontrola profila zubaca
Greka profila zubaca (f
f
) se manifestuje u vidu odstupa-
nja oblika stvarnog profila od oblika teorijskog profila
(idealna evolventa) i poloaja stvarnog profila od ideal-
nog. Veliina te greke se odreuje normalnim odstoja-
njem dva teorijska profila koji dodiruju stvarni profil na
aktivnom delu tog profila. Kod korekcije profila teorijski
profil se prilagoava predvienoj korekciji. Greke pro-
fila zubaca zupnika se uvek odreuju u glavnoj ravni.
Greka profila se sastoji od dve komponente. To su:
greka oblika profila i
greka usled netanosti prenika osnovnog kruga,
to je posledica netanosti ugla dodirnice sa alatom
u toku izrade ozubljenja.
Greka oblika profila zavisi od greaka elemenata kine-
matskog lanca maine za izradu i obradu ozubljenja, dok
drugi deo ukupne greke zavisi od ispravnosti alata za
izradu ozubljenja i meusobnog poloaja obradka zup-
anika i alata u toku proizvodnje.
Kao posledica greaka profila zubaca, u radu zupanog
para se javljaju sledee nepoeljne pojave:
nemiran rad,
neuobiajena buka,
smanjenje stepena iskorienja i
ponekad i smanjenje debljine sloja maziva, to
poveava opasnost od zaribavanja.
Za kontrolu profila zubaca evolventnih zupanika posto-
je razliiti, veoma tani ureaji koji uglavnom rade na
bazi kinematike nastajanja evolvente, samo to je proces
obrnut. Kontrolisani zupanik se obre oko svoje ose, pri
emu se merni pipak ureaja sa soivastom glavom,
naslanja na bok kontrolisanog zupca u glavnoj ravni i
kree se u pravcu tangente osnovnog kruga brzinom, ija
je veliina jednaka veliini tangentne brzine raunskog
(tanog) osnovnog kruga. U sluaju tanog profila
(idealna evolventa) merni pipak ostaje nepomian u od-
nosu na svog nosaa, dok u sluaju neke greke profila,
prati tu greku. To kretanje mernog pipka se registruje
na dijagramu uveano (obino 500 ili 1000 puta), da bi
se greke mogle oceniti.
Pricipijelna ema kontrole profila i crtanja dijagrama je
prikazana na slici 11.06.

Slika 11.06. ema ureaja za kontrolu profila
Kod ispravnog profila dijagram je prava linija, u protiv-
nom je talasasta. U sluaju tanog prenika osnovnog
kruga, ta linija je paralelna podunoj osi dijagrama, ina-
e zaklapa sa njom odreeni ugao. Kontrola profila u-
vek poinje na podnonom delu i ide prema glavi zupca.
Kada merni pipak prelazi temenu ivicu zupca, prestaje
dodir izmeu pipka i boka zupca i pipak naglo skrene
prema sredini zupca, emu odgovara jedan kruni luk na
zavretku dijagrama. Na osnovu toga, na dijagramu se
uvek lako odreuje koji deo odgovara nozi, i koji glavi
zupca. U optem sluaju, za dijagram se dobija jedna
kosa talasasta linija. Tada je potrebno povui srednju li-
niju dijagrama (povrina dijagrama sa obe strane srednje
linije treba da je jednaka, a njihova suma mora biti
minimalna). U sluaju veeg osnovnog kruga srednja
linija dijagrama se udaljuje od sredine zupca, dok kod
manjeg osnovnog kruga, naginje se prema njoj. Sitni
talasi na liniji dijagrama odgovaraju mikroneravninama
povrine boka zupca (povrinska hrapavost).
Sa dobijenog dijagrama moe se odrediti:
odstupanje oblika profila od idealne evolvente,





veliina greke profila,
ispravnost osnovnog kruga zupanika,
veliina greke prenika osnovnog kruga,
vrednost odstupanja ugla dodirnice sa alatom u to-
ku izrade, i
mogu se proceniti mikroneravnine povrine boka
zupca.
Definiciju greke profila i vrednovanje dobijenog dija-
grama prikazuje slika 11.07.

Slika 11.07. Definicija greke profila (a) i
vrednovanje dijagrama (b)
Poto se kod evolventnih zupanih parova dodirnica lei
na zajednikoj tangenti osnovnih krugova (zajednika o-
snovna prava), na dijagramu treba ispitati samo deo koji
odgovara dodirnici - g

(du izmeu taaka A i E). Du-

ina dodirnice se lako rauna.
Kod poznatog zupanog para:
wt w
2
2 b
2
2 a
2
1 b
2
1 a
sin a r r r r g + =

Ako nije poznat budui par kontrolisanog zupanika, du-
ina dodirnice se rauna kao da je zupanik bez pomera-
nja profila i da e se sprezati sa zupanicom.
t
t
t 1
2
1 b
2
1 a
sin
m
sin r r r g

+ =

76
Vrednovanje dijagrama se odvija na sledei nain:
Linija dijagrama Zakljuak
prava ispravan profil
talasasta (vei skokovi) postoji greka profila
sitni pravilni skokovi postoje zbog mikroneravnina
paralelna podunoj osi osnovni krug je ispravan
naginje se prema sredini zupca manji osnovni krug
udaljuje se od sredine zupca vei osnovni krug
Poto merni pipak opipava zubac od podnoke ka temenu, i di-
jagram se ita na isti nain
U sluaju neke greke, postupa se na sledei nain:
Izrauna se duina dodirnice. Ta duina (g

), u podunoj
razmeri dijagrama se nanosi na dijagram od take koja
odgovara temenoj ivici zupca, prema podnoju, paralelno
podunoj osi (sl.11.07 b). Od temene ivice se oduzima deo
koji odgovara zaobljenju te ivice (l) da bi se dobila oblast
kontrole (M). U ovoj oblasti se ucrta srednja linija koja se
produi na jednom kraju toliko da njena projekcija na
apscisi bude zaokruena vrednost l (najee odgovara 50
mm) i naznai se odklon srednje linije od pravca podune
ose (h). Pomou ovih podataka (l i h), poznavajui
razmere po apscisnoj (R
l
) i ordinatnoj osi (R
h
), koja je
ustvari uveanje ureaja za crtanje dijagrama, moe se iz-
raunati odstupanje prenika osnovnog kruga.
d
b
= d
b
. (h/l)(R
l
/R
h
)
gde je d
b
raunski prenik osnovnog kruga.
Ako se linija dijagrama naginje prema sredini zupca, od
podnoja ka temenu, veliina h, odnosno d
b
dobije
negativan predznak.
Veliina prenika stvarnog osnovnog kruga (d
b,st
) razlikuje
se od nominalne vrednosti (d
b
) za d
b
.
d
b,st
= d
b
+ d
b

Veliina prenika osnovnog kruga je u tesnoj vezi sa
veliinom ugla dodirnice sa alatom u toku izrade ozub-
ljenja. Ako je taj ugao taan (
0
= 20
o
), bie i prenik
osnovnog kruga taan, tj. d
b
= 0. Kada se utvrdi greka
prenika osnovnog kruga, iz te greke se moe izraunati
odstupanje veliine ugla dodirnice sa alatom-
0
.
Zavisnost izmeu greke prenika osnovnog kruga i greke
ugla dodirnice sa alatom
n 0 b
b
n 0 b
b
0
tg d
d
sin d
d

u rad
Ovako dobijena vrednost u radijanima potrebno je prerau-
nati u minute, uzimajui da je
0n
= 20
o
. Konaan oblik
jednaine e biti:
b
b
0
d
d
45 , 9

u min
Gde je:

0
- greka ugla dodirnice sa alatom u minutima,
d
b
- greka prenika osnovnog kruga u mm,
d
b
- prenik nominalnog osnovnog kruga u mm
Da bi se odredila veliina greke profila pomou dobijenog
dijagrama, povuku se dve prave u oblasti kontrole, paralel-
ne srednjoj liniji, koje tangiraju najudaljenije take dijagra-
ma, sa obe strane srednje linije. Razmak izmeu ovih linija,
mereno u pravcu ordinate, daje veliinu f
f
, srazmerno uve-
anju ureaja. Potrebno je kontrolisati profil oba boka zu-
baca, jer zbog greaka alata, naroito kod bruenih zubaca,
izmeu levog i desnog profila obino postoje izvesne razli-
ke.
Radi eliminisanja uticaja ekscentrinosti ozubljenja na re-
zultat merenja, kontroliu se profili etiri zupca, podjedna-
ko rasporeena po obimu zupanika i uzima se srednja vre-
dnost. Kod irih zupanika preporuuje se kontrola profila u
vie paralelnoj ravni. Ako su dobijeni rezultati razliiti, to
ukazuje na izvesnu konusnost.
Ureaji za kontrolu profila zubaca cilindrinih zupanika
dele se u dve grupe:
uredaji sa stalnim osnovnim krugom, i
ureaji sa podeljivim osnovnim krugom.
Ureaji sa stalnim osnovnim krugom zahtevaju jedan veo-
ma tano izraen disk, iji je prenik jednak preniku os-
novnog kruga kontrolisanog zupanika. Disk i zupanik se
nalaze na istom vratilu da bi se ostvarilo njihovo zajedniko
obrtanje. Na disk se naslanja tangentni lenjir, uz veliku silu
pritiska, radi ostvarivanja njihovog relativnog kotrljanja bez
klizanja.
emu ureaja FPV, proizvod firme Mag, prikazuje slika
11.08.

Slika 11.08. ema ureaja za kontrolu
profila MAAG - FPV
Kontrolisani zupanik 1 se montira na vratilo 2, zajedno sa
diskom 3. Na disk se naslanja tangentni lenjir 4, vezan sa
mernom saonicom 5. Na saonici se nalazi dvokraka poluga,
iji krai krak predstavlja merni pipak 6, dok je dui krak 7
u vezi sa tokiem 9 preko elastinog posrednika, koji je
zategnut oprugom 8. Na toki je montirana poluga 10, na
ijem se drugom kraju nalazi igla 12 za crtanje dijagrama
koja ostavlja trag na papiru 11, kada se merna saonica po-
mera u smeru strelice. U toku kontrole, merni pipak 6 do-
diruje bok zupca i pratei stvarni profil, njegovo kretanje se
prenosi na dijagram u odreenom uveanju koje se bira u
77
zavisnosti od kvaliteta ozubljenja. Nosau papira dijagrama
moe se poveati brzina kretanja, radi dobijanja razvue-
nijeg dijagrama, to olakava njegovo ocenjivanje. Kod mo-
dernijih ureaja papir dijagrama se privruje na jedan do-
bo, iji se broj obrtaja moe menjati.
Ureaji sa podeljivim osnovnim krugom su mnogo sloe-
niji od predhodnih. Imaju sopstveni osnovni krug, dok se u-
daljenost merne saonice od ose kontrolisanog zupanika
moe regulisati.
Na taj se na in vrh mernog pipka (koji se nalazi na saonici)
lako dovede u polo aj da dodiruje bok zupca na tangenti
osnovnog kruga zup anika. Prvi ovakav ure aj je izradila
firma Karl Cajs. Taj ure aj je kasnije pretrpeo puno
izmena u detaljima, ali princip rada je ostao isti, to
prikazuje sl. 11.09.

Slika 11.09. ema ureaja Cajs za kontrolu profila
Odvalna saonica 1 vezana je preko tangentnih traka 2 sa
segmentom 3 osnovnog kruga ureaja, poluprenika
R
b
=150 mm. Na vratilo tog segmenta je postavljen kontroli-
sani zupanik 4, poluprenika osnovnog kruga r
b
. Kada se
odvalna saonica pokrene u smeru strelice (pomou runog
toka koji se ne nalazi na emi), okrenie segment 3, i sa
njim zajedno i zupanik 4. Saonica 1, preko tokia 5 je u
kontaktu sa upravljakim lenjirom 6, koji se okrene oko o-
sovine 7 kada se saonica pomera udesno (zaokrenuti polo-
aj lenjira je prikazan linijom crta-taka). Radijalna saonica
8 ureaja moe da se pomera upravno na pravac kretanja
odvalne saonice, zajedno sa mernom saonicom 9, i na taj
nain se vrh mernog pipka 10 dovede u poloaj da tangira
bok zupca kontrolisanog zupanika na osnovnom krugu.
Merna saonica se preko tokia 11 naslanja na upravljaki
lenjir i prilikom okretanja tog lenjira, ona se kree po voici
12, paralelno sa odvalnom saonicom, koliko joj lenjir to
dozvoljava. Na mernu saonicu su privreni merni sat 13 i
crta dijagrama 14 koji se kreu zajedno sa saonicom u to-
ku kontrole profila. Precizno postavljanje radijalne saonice
u odnosu na osu zupanika 4, omoguuje stakleni lenjir 15 i
spiralni mikroskop 16. Kada se pokrene odvalna saonica,
vrh mernog pipka se kree u pravcu tangente osnovnog kru-
ga kontrolisanog zupanika i zbog toga opisuje jednu ideal-
nu evolventu. Mere pojedinih elemenata ureaja su izabra-
ne tako, da odnos duina pomeranja odvalne i merne saoni-
ce (mernog pipka) bude jednak odnosu poluprenika osnov-
nih krugova ureaja i zupanika, tj.
S/s = R
b
/ r
b

11.4.2. Kontrola pravca bone linije zupca
Odstupanje pravca bone linije zubaca zupanika od ideal-
nog, prouzrokuje nepravilno dodirivanje spregnutih zubaca,
pa ti zupci nee biti u kontaktu po svojoj itavoj duini, ve
e se trag noenja pomeriti prema jednom njihovom kraju.
Optereenje nee biti ravnomerno, to povlai sa sobom
smanjenje radnog veka zupanika. Prevelika odstupanja
mogu izazvati ak i zaglavljivanje zubaca, naroito kod pra-
vozubih zupanika. U nekim sluajevima moe doi i do
preloma optereenih krajeva zubaca. Elastinim deformaci-
jama zubaca pod optereenjem, delimino se kompenzuju
greke pravca bone linije, ali ni tada nee biti zupci ravno-
merno optereeni po itavoj duini. Da bi se obezbedila to
ravnomernija raspodela optereenja zubaca, standardi pro-
pisuju toleranciju pravca bone linije, ime se ograniavaju
ekstremne vrednosti njegovog odstupanja u zavisnosti od
kvaliteta ozubljenja.
Odstupanje pravca bone linije zubaca je sloena greka i
sastoji se od odstupanja pravca, odstupanja oblika i odstu-
panja nagiba stvarne bone linije od idealnog.
Tane bone linije
Stvarna bona
linija

Slika 11.10. Definicija odstupanja bone linje
Standardi odreuju dozvoljena odstupanja u pogledu ukup-
ne greke bonih linija zubaca. Ova odstupanja se definiu
normalnim rastojanjem dve teorijske (tane) bone linije
koje dodiruju stvarnu bonu liniju po celoj irini zupanika,
odnosno, u oblasti kontrole. Ovu definiciju za pravozube
cilindrine zupanike ilustruje sl.11.10 Odstupanje pravca
bone linije zubaca se obino daje u m za odreenu irinu
zupanika. Ranije se to davalo za 100 mm irine, dok naj-
noviji ISO te vrednosti daje u zavisnosti od stvarne irine
zupanika.. Da bi se eliminisao uticaj aksijalnog udara o-
zubljenja na rezultat merenja, potrebno je izvriti kontrolu
na vie (najmanje 4) zubaca i uzeti srednju vrednost. Poseb-
no se odreuje odstupanje na levom i desnom boku istih zu-
baca, jer zbog greaka alata za izradu ozubljenja, ta su od-
stupanja obino razliita.
Za kontrolu pravca bone linije zubaca cilindrinih zupa-
nika postoje specijalni ureaji koji rade po jednom od sle-
deih principa:
pravac bone linije se kontrolie po omotau podeonog
ili nekog drugog cilindra (prenika d
y
),

pravac bone linije se kontrolie po pravolinijskoj iz-
vodnici helikoidne povrine boka zupca u tangentnoj
ravni osnovnog cilindra (samo kod kosozubih evol-
ventnih zupanika).
U sluaju kontrole pravca bone linije zubaca, merna glava
ureaja, zajedno sa mernim satom i ureajem za registro-
78
vanje (crta dijagrama), kree se paralelno sa osom obrtanja
zupanika, pri emu merni pipak dodiruje bok zupca na po-
deonom cilindru, odnosno, kod velikih pomeranja profila na
nekom izabranom mernom cilindru, prenika d
y
, u blizini
sredine visine zubaca.
Kod pravih zubaca zupanik miruje, dok kod kosih zubaca
on se okree u zavisnosti od ugla nagiba bone linije zupca
na cilindru, po kome pipak dodiruje zubac. Dobijeni dija-
gram je slian dijagramu koji se dobija kod kontrole profila
zubaca. Krupniji talasi na liniji dijagrama zavise od greaka
oblika bone linije, dok odstupanje srednje linije dijagrama
od pravca podune ose, ukazuje na greku nagiba.
U sluaju potpuno ispravne bone linije dijagram je prava
linija, paralelna podu`noj osi dijagrama. Sitni skokovi na
dijagramu odgovaraju mikroneravninama povrine boka
zupca, koje se ne uzimaju u obzir kod odreivanja greaka
oblika bone linije (povrinska hrapavost se odreuje po-
sebno). Ako se linija dijagrama die, odstupanje je pozi-
tivno (desna zavojnica), ako se pak sputa, odstupanje je
negativno (leva zavojnica). Kod vrednovanja dijagrama
(sl.11.11.) postupa se na slian nain, kao kod dijagrama
profila.

Slika 11.11. Podaci za vrednovanje dijagrama
Duina l treba da bude jednaka irini zupanika, odnosno,
oblasti kontrole. Odstupanje nagiba pravca bone linije za
duinu l jednaka je veliini h, srazmerno uveanju ure-
aja za crtanje dijagrama -R
h
.
= 1000 h (R
l
/ R
h
) = 10
3
h (R
l
/ R
h
)
Poduna razmera je obino R
l
= 1, ali moe biti i vea.
Prethodni izrazi podjednako vae kod pravih i kosih zuba-
ca.
Ako se na dijagramu povuku dve tangente, paralelne sred-
njoj liniji, njihovo odstojanje u pravcu ordinatne ose daje
greku pravca bone linije.
Princip kontrole pravca bone linije cilindrinih zupanika,
ureaja firme Mag PH-60, prikazuje slika 11.12. Kontroli-
sani zupanik 1 montira se na vertikalno vratilo 2, na kome
se nalazi veoma tano izbruen disk 3, iji prenik odreuje
prenik mernog cilindra (taj prenik - d
y,
moe biti bilo koja
vrednost izmeu temenog i graninog cilindra). Uz disk je
pritisnut tangentni lenjir 4, iji je desni kraj povezan sa
jednom kulisom 5, koja klizi u voici obrtne ploe 6. Pre
merenja, ploa se okrene za ugao
y
(ugao nagiba bone
linije zupca na mernom cilindru, prenika d
y
) to obezbe-
uje potrebno okretanje zupanika u toku merenja, jer ku-
lisa povlai sa sobom tangentni lenjir udesno, kada se plo-
a, i sa njom povezana merna glava i merni pipak 7 kreu
nanie. Tano okretanje ploe 6 se kontrolie optikim ure-
ajem, tanosti 2 (ovaj ureaj na slici nije naznaen).

Slika 11.12. ema ureaja Mag PH-60 za
kontrolu bone linije
11.4.3. Kontrola koraka profils zubaca
Korak profila zubaca je luno rastojanje dvaju istoimenih
profila bokova susednih zubaca, mereno na bilo kom krugu.
to je vei prenik kruga po kome se korak odreuje, nje-
gova veliina e biti sve vea. Uobiajeno je da se korak
odreuje na podeonom ili/i na osnovnom krugu.
Ako se korak odreuje na podeonom krugu u glavnoj ravni,
on se zove podeoni korak - p
t
(kod pravih zubaca indeks t
se obino izostavlja), dok se na osnovnom krugu dobije os-
novni korak - p
b
. U kinematskim analizama se pojavljuje
kinematski korak - p
w
, koji je jednak podeonom, ako ne
postoji pomeranje profila (x - nulti zupanik). Osnovni u-
slov mogunosti sprezanja dva zupanika je, da veliine nji-
hovih osnovnih i kinematskih koraka budu jednake. Postoji
jo i ugaoni korak - , koji je jednak centralnom uglu to
pripada jednom koraku profila zupca.
U toku kontrole zupanika, mogu se odrediti odstupanja po-
deonih ili osnovnih koraka, a u sluaju vrlo tanih zup-
anika, odreuju se odstupanja ugaonih koraka.
11.4.3.1. Kontrola podeonih koraka profila
Odstupanje podeonog koraka profila - f
pt
je algebarska raz-
lika izmeu stvarne i nazivne mere podeonog koraka. U to-
ku kontrole treba odrediti vrednost ovog odstupanja.
Zbir podeonih koraka uvek mora biti jednak obimu pode-
onog kruga, bez obzira da li su ti koraci tani ili su sa gre-
kama. Zbog toga je bolje govoriti o neujednaenosti stvar-
nih veliina tih koraka, ija srednja vrednost predstavlja na-
zivnu veliinu podeonog koraka. Merenje apsolutne velii-
ne podeonog koraka, odnosno njegovog odstupanja je veo-
ma oteano. Za podeavanja ureaja potreban je taan eta-
lon zupanik i mogunost postavljanja vrha mernih pipaka
na podeoni krug. Zbog toga se odreuju veliine relativnih
odstupanja tih koraka (f
pt,rel
), u blizini podeonog kruga (na
obimu tzv. mernog kruga), odnosno, u blizini polovine
visine zubaca. Stvarna odstupanja se izraunavaju kao al-
gebarska razlika izmeu pojedinih relativnih odstupanja i
srednje vrednosti svih relativnih odstupanja (f
pt,,rel,sr
).
f
pt
= f
pt,rel
- f
pt,rel,sr

79
gde je:
f
pt,rel,sr
= f
pt,rel
/ z
Prilikom merenja, umesto duine lukova mernog kruga,
mere se duine pripadajuih tetiva. Po odredbama standar-
da, razlike se izmeu ovih duina zanemaruju.
Greke podeonih koraka zupanika redovno potiu od gre-
aka podeonog ureaja i elemenata kinematskog lanca (pre-
veliki zazori) maine za izradu ozubljenja. Ekscentrino po-
stavljanje obradka zupanika na sto maine takoe prouz-
rokuje pojavu greaka podeonih koraka. Ove greke izazi-
vaju pojavu veih unutranjih dinamikih sila, to povlai
sa sobom nemiran i buan rad, vee naprezanje zubaca i
smanjeni radni vek zupanika.
Osim pojedinanih odstupanja podeonih koraka, postoji i
zbirno odstupanje k podeonih koraka profila zubaca - F
pk,

to je predstavljeno algebarskom razlikom izmeu stvarne
mere zbira k uzastopnih podeonih koraka i nazivne mere
zbira istog broja podeonih koraka, a ta veliina je jednaka
algebarskom zbiru odstupanja izabranog broja k podeo-
nih koraka.

=
=
k
1 i
pti pk
f F
Izabrani broj k moe biti bilo koja cela vrednost izmeu 2
i z/2. Ako nema posebnih zahteva, obino se uzima k = z/6,
zaokrueno navie na ceo broj. Odstupanje podeonih kora-
ka i zbirno odstupanje istih veliina prikazuje slika 11.13.

Slika 11.13. Odstupanje i zbirno odstupanje
podeonih koraka
Na osnovu zbirnih odstupanja, moe se odrediti ukupno
zbirno odstupanje podeonih koraka svih zubaca zupanika -
F
p
, to je jednako algebarskoj razlici ekstremnih vrednosti
zbirnih odstupanja svih koraka, odnosno, maksimalnom
zbirnom odstupanju za polovinu broja koraka.
F
p
= F
pk,maks
- F
pk,min

U dobijenim razultatima se nalazi i uticaj ekscentrinosti
ozubljenja, jer u toku merenja zupanik se okree oko sop-
stvene ose obrtanja (ako se kontrola vri na stacionarnom
ureaju). Za kinematsko i dinamiko ponaanje zupanog
para vie utie zbirno i ukupno zbirno odstupanje podeonih
koraka, nego pojedinana odstupanja ovih veliina.
U toku kontrole izmere se relativna odstupanja svih koraka
na mernom cilindru (prva vrednost moe da se izjednai sa
nulom, ali ne mora) i zabelee (tab.11.01). Zatim se izra-
una njihova srednja vrednost, pa stvarna odstupanja i zbir-
na odstupanja. Na osnovu tih podataka, nacrtaju se dijagra-
mi svarnih i zbirnih odstupanja. Sa dijagrama zbirnih odstu-
panja moe se odrediti veliina tih odsstupanja za izabrani
broj koraka k, i ukupno zbirno odstupanje, kao razlika
ekstremnih vrednosti.
Za kontrolu podeonih koraka postoji dva runa merila, Mar
885 i Mag TMC. Ova merila, pored aktivnih mernih pipaka,
snabdeveni su i sa dva pomona pipka koja slue kao os-
lonci u toku merenja. Njihovim podeavanjem se postie,
da aktivni merni pipci dodiruju bokove zubaca na podeo-
nom, odnosno mernom krugu, u blizini sredine visine zuba-
ca.
Slika 11.14. Merilo Mar 885, za kontrolu podeonog koraka
Kod merila Mar 885 (sl.11.14.), pomoni pipci 1 se osla-
njaju o podnoni cilindar. Merni pipak 2 je pokretan i u ve-
zi je sa pipkom 3 mernog sata 4. Podeljivi merni pipak 5,
pomou nonijusa se namesti u eljeni polozaj a posle, u to-
ku merenja, on je nepokretan. Odstupanja od podeene
vrednosti se registruju ne mernom satu, posredstvom pok-
retnog mernog pipka 2 a tanost oitavanja zavisi od oset-
ljivosti mernog sata.

Slika 11.15. Merilo Mag TMC, za kontrolu
podeonog koraka
80
Tablica 11.01. Dijagram stvarnih i zbirnih odstupanja podeonih koraka profila zubaca.

81
Magovo merilo TMC (sl.11.15.) je ustvari izraen za kont-
rolu osnovnog koraka, a montiranjem pomonih pipaka za
oslanjanje, osposobljen je i za kontrolu podeonog koraka.
Kod ovog merila pomoni pipci 1 se oslanjaju na temeni
cilindar. Pre merenja podeljivi merni pipci 2 i 3 se name-
ste u potreban poloaj, a pokretni pipak 4 koji je u vezi sa
mernim satom 5, svojim pomeranjem registruje odstupa-
nje, to se prenosi na kazaljku sata. Pipak 4 ima sferinu
dodirnu povrinu, dok su pipci 2 i 3 snabdeveni ravnim
dodirnim povrinama. Tanost mernog sata je 1 m. Moe
se primeniti za zupanike sa modulom od 2...30 mm. Naj-
manja potrebna irina zupanika je 25 mm.

Slika 11.16. Magovo merilo TMI za kontrolu
podeonog koraka kod unutranjeg ozubljenja
Za kontrolu podeonog koraka unutranjeg ozubljenja moe
se primeniti Magovo merilo TMI, koje se umesto podelji-
vih mernih pipaka za oslanjanje, koristi jedan izmenljivi
valjak, iji se prenik bira u zavisnosti od veliine modula.
Mogunost merenja je za m
n
= 1...12 mm. Ovo merilo pri-
kazuje sl.11.16.
Principijelna greka ovih merila lei u tome, to se za os-
lanjanje koriste povrine koje mogu imati znatnija odstu-
panja, naroito u pogledu ekcentrinosti, nego samo ozub-
ljenje, tako da ni pored korienog mernog sata velike ta-
nosti, dobijeni rezultati nisu pouzdani. Jedina im je pred-
nost da omoguuju merenje i u toku izrade ozubljenja, bez
skidanja obradka sa maine, i to se mogu primeniti i kod
velikih zupanika, koji se zbog svojih veliina ne mogu
kontrolisati na nekom stacionarnom ureaju.
Mnogo bolje rezultate daju specijalni stacionarni ureaji
za kontrolu koraka zupanika i univerzalni ureaji za kont-
rolu zupanika. emu ureaja KTM za kontrolu podeonog
koraka zupanika, proizvod firme Rajshauer (Reishauer),
prikazuje sl.11.17. Kontrolisani zupanik 1 se tako pri-
vruje na sto 2 ureaja da se on moe okretati oko verti-
kalne osovine. Poloaj zupanika u odnosu na merni pipak
ureaja, odreuje graninik stola 3. U toku merenja, jedan
zubac zupanika se vrsto priljubljuje uz graninik 4 mer-
nog ureaja, pod pritiskom jezika 5, usled dejstva opruge
6. Od graninika 4 na veliini jednog koraka se nalazi vrh
pipka 7 mernog sata 8. Vrednost na mernom satu se oi-
tava, ili se kazaljka postavi na nulu. Zatim se sto, zajedno
sa zupanikom, odmie od mernog ureaja, zupanik se
okrene za jedan korak i sto se vraa do graninika 3. Vred-
nost na mernom satu se ponovo oitava i postupak se po-
navlja. sve dotle, dok se svi koraci ne prekontroliu. Dalje
se postupa na nain, kako je ve ranije opisano.

Slika 11.17. ema ureaja Rajshaurer KTM
Izgled samog ureaja prikazuje slika 11.18.

Slika 11.18. Ureaj za kontrolu koraka Rajshaurer
11.4.3.2. Kontrola osnovnih koraka profila
Odstupanje osnovnog koraka profila -f
pb
je algebarska raz-
lika izmeu stvarne i nazivne mere osnovnog koraka. Od-
reuje se u normalnoj ravni, u pravcu normale profila.
Osnovni korak ne zavisi od drugih mera zupanika. S ob-
zirom da su sve evolvente istog osnovnog kruga ekvidi-
stantne krive, veliina osnovnog koraka, odnosno njego-
vog odstupanja moe se izmeriti bilo gde u pravcu zajed-
nike normale profila susednih zubaca a taj pravac je ujed-
no i tangenta osnovnog kruga. (sl.11.19.). Veliina osnov-
nog koraka jednaka je lunom rastojanju poetnih taaka
susednih profila na osnovnom krugu, to sledi iz nastajanja
evolvente. Merenjem dobijeno odstupanje osnovnog kora-
ka sadri u sebi i greke profila.

Slika 11.19. Osnovni korak i njegovo odstupanje
82
Ako se posmatraju koraci na standardnom profilu, lako se
nalazi veza izmeu osnovnog i podeonog koraka (sl.-
11.20.).

Slika 11.20. Veza izmeu osnovnog i podeonog koraka
p
b
= p
n
cos
n

Firma Karl Cajs je izradila jedno runo merilo za kontrolu
osnovnog koraka sa dva merna pipka sa sferinim zavr-
etkom. Pokretni merni pipak 8 je u vezi sa mernim satom.
Nepokretan pipak 7 je izmenljiv i bira se u zavisnosti od
veliine modula. Ovaj pipak se pomou navoja montira na
nosa 4 iji se poloaj moe podeavati. Na ovaj nosa se
montira i jedan pomoni pipak iste veliine kao nepokre-
tan pipak, koji obezbeuje pravilan poloaj merila u toku
merenja. Merilo se moe primeniti za m
n
= 2...10 mm. Ob-
last pokazivanja skale mernog sata je 120 m, a vrednost
podeoka je 2 m
Pre merenja merilo se namesti na nulu pomou specijalnog
etalona, izraenog za ovu svrhu i ije mere zavise od veli-
ine modula. Etalon moe da se formira i od sloga upo-
rednih merki koji, pored standardnih, sadri i nekoliko
specijalnih merki. Prilikom merenja nepokretan pipak na-
sloni se na zubac zupanika i izvri se jedno klaenje meri-
la tako, da pokretni merni pipak opipava bok zupca od te-
mena ka podnoju. Najmanje rastojanje dato je prevojnom
takom kretanja kazaljke mernog sata. Kontrolu svih kora-
ka treba vriti na isti nain, radi eliminisanja uticaja unut-
ranjih greaka merila. S obzirom da se kod ovakvog me-
renja ne koristi nikakva pomona povrina za oslanjanje
merila, ekscentrinost ozubljenja ne utie na rezultat mere-
nja. Kontroliu se svi koraci po obimu zupanika i vred-
nosti se redom zabelee. Potrebno je izvriti kontrolu os-
novnih koraka za oba boka zubaca, jer su vrednosti obino
razliite. Merilo firme Cajs prikazuje slika 11.21.

Slika 11.21. Cajsovo merilo za kontrolu osnovnog koraka
11.4.3.3. Kontrola ugaonih koraka profila
Kontrolom ugaonih koraka dobija se vea tanost merenja,
nego kod kontrole podeonih koraka, naroito ako se trai
zbirno odstupanje, jer se direktno odreuje veliina cent-
ralnog ugla koji pripada jednom ili izabranom broju (k)
koraka. Na rezultat ovakvog merenja sistematske greke
profila ne utiu, dok se uticaj pojedinanih greaka profila
moe eliminisati, odnosno ublaiti. Ako se sa obelei
ugaoni korak, pojedinano odstupanje tog koraka je:
f

=
izm
- 360
o
/z
Zbirno odstupanje e biti:

|
|
.
|

\
|
=
k
1 i
o
izm , i k
z
360
k F
Ugaonom koraku - , na podeonom krugu odgovara du-
ina luka r, to je jednaka podeonom koraku, tj.
p r
t
=
$

Na osnovu ovoga, merenjem ugaonih koraka moe se ta-
nije odrediti zbirno odstupanje podeonih koraka, nego
merenjem podeonih koraka.
F r kp
pk i izm t r
=
=

$
, ,
i
k

1

gde je:

izm
- izmerena vrednost ugaonog koraka u radijanima,
p
t,r
- raunska vrednost podeonog koraka u mm (d/z)
Kod kontrole ugaonog koraka najvea tanost se postie
primenom teodolita (tanosti 2) i kolimatora. emu tak-
vog merenja prikazuje slika 11.22.
Na osovinu kontrolisanog zupanika 1 montira se teodolit
2, velike tanosti, iji se durbin usmeri prema osvetljenoj
sredinoj liniji kolimatora 3. Pri tome, pod uticajem jednog
tega bok jednog zupca se silom stalne veliine pritiskuje
uz graninik 4. Poloaj durbina teodolita se oitava na u-
gaonoj skali instrumenta. Ruicom 5 se graninik 4 okrene
oko svoje ose, ime se oslobaa zupanik 1 koji se obrne
za jedan korak. Zatim se graninik 4 vraa u svoj prvobitni
poloaj, durbin teodolita se ponovo usmeri prema kolima-
toru i opet se oita vrednost na ugaonoj skali. Razlika iz-
meu dve oitane vrednosti daje pravu veliinu ugaonog
koraka. Podudarni poloaj graninika u meuzublju zup-
anika po celom obimu, obezbeuje komparator 6.
Radi eliminisanja, odnosno ublaavanja uticaja pojedina-
nih greaka profila na rezultat merenja, potrebno je izvriti
merenje vie puta po celom obimu, pri razliitim poloaji-
ma graninika, iji se nosa moe radijalno pomerati u od-
nosu na kontrolisani zupanik. Ovakva kontrola ugaonog
koraka traje dosta dugo i veoma je skupo, pa se zbog toga
ograniava na sluajeve:
kada se trai naroito velika tanost (etalon zupanici,
podeone ploe i sl.),



kada se trai veoma tano prenoenje obrtanja (merni
instrumenti, nianske sprave, zupanici koji se ugra-
uju u maine alatke za izradu ozubljenja),
kada se radi o zupanicima koji se obru velikim uga-
onim brzinama i kod kojih bi i male promene ugaone
83
brzine izazvale nedopustivo velika dinamika optere-
enja i udare.

Slika 11.22. ema merenja ugaonog koraka
11.4.3.4. Uporeivanje razliitih metoda
kontrole koraka
Da bi se zupanici mogli meusobno sprezati, osnovni ko-
raci im moraju biti jednaki (isto vai i za zamenljivost).
Odstupanja osnovnih koraka mogu izazvati sudaranje te-
menih ivica zubaca, ak i neoptereenih. Pod optere-
enjem, ova opasnost je izrazitija, pa se zbog toga temene
ivice zubaca redovno zaoble, a kod veih optereenja, pro-
fili temenog dela zubaca se koriguju.
Odstupanja podeonih koraka imaju sline posledice s tim,
da zbirno odstupanje povlai sa sobom i neujednaeno o-
brtanje gonjenog zupanika.
Prednost kontrole osnovnog koraka je, to njegova veliina
ne zavisi od ekscentrinosti ozubljenja. Merenje se moe
izvriti i u toku izrade ozubljenja, bez skidanja obradka
zupanika sa maine, jer mala runa merila daju zadovo-
ljavajuu tanost. Nedostatak kontrole osnovnog koraka
lei u tome, to dobijeni rezultati sadre u sebi i greke
profila.
Kontrola podeonih koraka runim merilima ne daje pouz-
dane vrednosti, jer one sadre u sebi i greke ekscentri-
nosti ozubljenja, to oteava odkrivanje uzroke greaka.
Kod zupanika boljih kvaliteta, moe se izvriti kontrola
ugaonih koraka u toku izrade ozubljenja, kada se teodolit
montira na zupanik (bez skidanja sa maine), ali je po-
stupak vrlo skup i usporava proizvodnju, to povlai sa so-
bom porast proizvodnih trokova.
Ako se trai zbirno odstupanje, to se moe dobiti samo
kontrolom podeonog ili ugaonog koraka.
Kod kontrole podeonog koraka, merenja se vre po obimu
istog kruga, pa zbog toga sistematske greke profila, koje
su priblino jednake na svakom zupcu, ne utiu bitno na
rezultat merenja. Kod kontrole koraka treba imati u vidu i
nain izrade ozubljenja. Kod izrade cilindinih zupanika
rendisanjem ili glodanjem, na bazi relativnog kotrljanja,
primenjuju se vieprofilni alati. Oni u velikoj meri elimini-
u uticaj greaka maine na netanost osnovnog koraka
zupanika, ali uticaj netanosti samog alata je potpun. U
ovom sluaju, kontrolom osnovnog koraka kontrolie se i
ispravnost alata, odnosno ugla sprezanja sa alatom u toku
izrade ozubljenja. Greka maine se moe utvrditi kontro-
lom podeonih koraka i izraunavanjem zbirnih odstupanja,
ili eventualno kontrolom ugaonog koraka pomou teodo-
lita.
Kod bruenih zubaca, kada se brusi samo jedan ili dva bo-
ka zupca (izuzetak je postupak Rajshauer), obavezna je
kontrola osnovnog koraka, jer greke mogu da potiu od
pogrenog profilisanja i/ili postavljanja tocila. Ako se trai
zbirno odstupanje, i u ovom sluaju se vri kontrola po-
deonih ili ugaonih koraka. Termiko obraeni ali nebru-
eni zupci redovno imaju vee greke profila od odstupa-
nja osnovnih koraka. Kod njih bolje je odrediti zbirno i u-
kupno zbirno odstupanje podeonih koraka, ali ni ti rezul-
tati nisu sasvim pouzdani, naroito, ako postoje nesiste-
matske greke profila.
Na osnovu iznetih moe se zakljuiti, da primena kontrole
koraka zavisi od namene i kvaliteta kontrolisanog zup-
anika, od tehnologije izrade ozubljenja, od vrste korie-
nog alata i svakako od mogunosti i opremljenosti labora-
torije za kontrolu zupanika.
11.4.4. Kontrola debljine zubaca
Debljina zupca je jednaka duini luka nekog kruga izmeu
dva profila boka istog zupca. Na razliitim krugovima je i
debljina zubaca razliita, pa se zbog toga za osnovu uzima
podeoni krug na kome se nalazi tzv. podeona debljina zup-
ca.
Luna debljina zupca direktno se ne moe meriti. Zbog
toga je razraena vie metoda kontrole debljine zubaca,
kod kojih se na razliite naine zamenjuju odreivanje ve-
liine luka, merenjem odgovarajue dui.
Odstupanje lune debljine profila zupca - E
s
je algebarska
razlika izmeu stvarne (s
st
) i nazivne mere (s) lune deb-
ljine zupca na podeonom krugu (ali se po potrebi to moe
preraunati na bilo koji krug, prenika d
y
).
s s E
st s
=
Kod izrade ozubljenja odvaljivanjem, na bazi relativnog
kotrljanja, debljina zupca zavisi od meusobnog poloaja
obradka zupanika i alata. Zbog toga, kontrolom debljine
zubaca kontrolie se i ispravnost postavljanja alata.
Veliina bonog zazora izmeu lenih bokova spregnutih
zubaca, pored veliine osnog rastojanja, zavisi i od deblji-
ne zubaca. Vea odstupanja tih debljina od propisanih ne-
ma bitnijih uticaja na kinematsko i dinamiko ponaanje
zupanog para. Ako je debljina zubaca vea, zazor se sraz-
merno smanjuje. Ovo nije opasno, ako ne prelazi granicu,
ispod koje pravilno sprezanje zubaca ne bi bilo izvodljivo.
84
Ako se debljina zubaca smanjuje, zazor raste, to moe
izazvati nepoeljne efekte samo u sluaju promene smera
obrtanja zupanika.
Nazivna debljina zubaca se uvek odnosi na sluaj spreza-
nja bez bonog zazora, a zazor se obezbeuje negativnim
odstupanjima debljine zubaca. Tolerancija debljine zubaca
(T
s
) se odreuje kao algebarska razlika izmeu gornjeg
(E
ss
) i donjeg (E
si
) odstupanja iste mere.
si ss s
E E T =
U praksi se primenjuje etiri naina odreivanja debljine
zubaca:
merenjem tetivne debljine,

merenjem konstantne tetive,
merenjem preko vie zuba, i
merenjem preko valjia.
11.4.4.1. Merenje tetivne debljine zubaca
Ovo je pojedinano merenje debljine zubaca, kada se ume-
sto lune debljine odreuje duina pripadajue tetive. Pre
merenja tetivne debljine, potrebno je izranati rastojanje
sredine tetive od temene povrine zupca, to se zove tetiv-
na visina zupca. Jednaine e se izvesti za pravozube ci-
lindrine zupanike.

Slika 11.23. Tetivna podeona debljina i
tetivna visina zupca
Na osnovu sl.11.23. moe se odrediti tetivna visina
( h) za tetivnu podeonu debljinu ( s ).
Kada nema pomeranja profila, visina glave zupca, je obi-
no:
h
a
= m (ako je h*
a
=1)
U sluaju pomeranja profila, visina glave zupca se menja
za veliinu xm, pa e biti
h
a
= m(1+x).
Uvrstivi ovu vrednost u predhodne jednaine kao i vred-
nost poluprenika podeonog kruga u zavisnosti od modula
(r = mz/2), dobije se opti izraz za odreivanje tetivne vi-
sine
( )
(

+ + = x cos 1
2
z
1 m h
Treba imati u vidu da kod zubaca sa drugaijom visinom
glave (napr. u sluaju skraene visine), u predhodne jedna-
ine se uvrtava stvarna vrednost te visine.
je centralni ugao koji pripada polovini podeone debljine
zupca. Vrednost tog ugla zavisi od pomeranja profila. U
sluaju, da je zupanik izraen bez pomeranja profila (x-
nulti zupanik), njegova vrednost u stepenima jednaka je
etvrtini ugaonog koraka, tj.
= 90
o
/ z
Ako je zupanik izraen sa pomerenim profilom (x-zup-
anik), vrednost ugla u radijanima
mz
s
r 2
s
= =
)

S obzirom, da je s = m (/2 2 xtg), krajnji izraz za u
radijanima e biti (donji predznak se odnosi na unutranje
ozubljenje).
|
.
|

\
|

= tg x 2
2 z
1 )

Dobijeni rezultat u radijanima svakako treba preraunati u
stepene (
o
= 180 / ), da bi se on mogao koristiti u dalj-
njim proraunima. Poznavajui vrednost ugla , moe se
izraunati i tetivna podeona debljina zupca.
( ) = = sin mz sin r 2 s
Ova jednaina vai kod svih tipova zupanika (i kod
x = 0 i kod x 0) ,jer u sluaju pomeranja profila, to je
ve uzeto u obzir kod izraunavanja vrednosti ugla .
Predhodni izraz daje tetivnu debljinu zubaca za sluaj
sprezanja bez zazora. S obzirom, da za ispravan rad zupa-
nog para mora postojati zazor izmeu lenih bokova spre-
gnutih zubaca, stvarna tetivna debljina je manja, a ona se
moe odrediti na osnovu sl. 11.24.

( ) + =
=
cos r r h h
ili cos r r h
a
a
Slika 11.24.. Stvarna tetivna debljina zupca
Predpostavljajui da se zazor podjednako deli na oba spre-
gnuta zupca, na osnovu pravouglog trougla, koji je na sl.
85
11.24. predstavljen kao detalj A, moe se izraunati po-
lovina razlike - , izmeu teorijske (s) i stvarne (s
st
) te-
tivne podeone debljine zubaca.
( )
=
cos 4
j
n

( )
= =
cos 2
j
s 2 s s
n
st

U sluaju veih brojeva zubaca (z > 40), ugao se moe
zanemariti, jer je njegova veliina suvie mala u odnosu na
veliinu ugla . U tom sluaju je:
2
j
s
cos 2
j
s s
n
st

jer je j = j
n
/ cos
gde je j
n
- boni zazor a j - kruni zazor
Kod kosozubih cilindrinih zupanika:
Tetivna visina:
( )
(

+ + =

n n
n
a n n
x cos 1
2
z
h m h
Tetivna podeona debljina
s m z
n n n
= sin
n

odnosno, uzimajui u obzir i zazore izmeu zubaca:
( ) 2
cos j
s
cos 2
j
s s
b
n
n n
n
n st , n



=
za x = 0
n
o
n
z 90 = u stepenima,
za x 0 |
.
|

\
|

=
n n
n
n
tg x 2
2 z
1 )
u rad
U predhodnim jednainama
; cos z z
3
n
= ; cos tg tg
t b
=
= cos tg tg
n t

Za odreivanje tetivne debljine zubaca koristi se specijal-
no mehaniko runo merilo koje je ustvari kombinacija
pominog merila i dubinomera (sl. 11.25.). Koristi se za
module m
n
= 1...20 mm.

Slika 11.25. Mehaniko merilo za
odreivanje tetivne debljine
Pre merenja, na dubinomeru se podesi izraunata veliina
tetivne visine, pa se posle pominim merilom izmeri pripa-
dajua tetivna debljina zupca, naslanjajui pipak dubino-
mera na temenu povrinu zupca.
Tanost ovog merila je 0,02 mm, to se postie odgovara-
juim nonijusem, ali precizno oitavanje je oteano zbog
malih veliina podeoka skala, pa zbog toga je tanost me-
renja neto manja.
Firma Cajs izrauje i jedno optiko merilo za merenje te-
tivne debljine, tanosti takodje 0,02 mm (sl. 11.26.). Prin-
cip rada je isti kao kod mehanikog merila, ali zbog ugra-
enog malog mikroskopa (uveanja 34x), tanost oitava-
nja je poboljana. I kod ovog merila se prvo namesti pipak
dubinomera pomou mikrometarskog zavrtnja, pa se polo-
aj tog pipka fiksira konicom. Zatim se izmeri tetivna
debljina, pomou drugog mikrometarskog zavrtnja. Ovo
merilo se moe koristiti za module m
n
= 1,5...18 mm.

ili cos
2
z m
r h
n
n n
a n
=
Slika 11.26. Cajsovo optiko merilo
za tetivnu debljinu

Merne povrine kljunova
su izraene od tvrdog
metala i posle istroenosti
kljunovi se mogu izmeniti.
Vrhovi kljunova su izve-
deni pod tupim uglom, da
bi se olakalo merenje
(Sl.11.27).
Kroz okular mikroskopa se
vidi fiksni krst konia i
dve meusobno upravne
skale, ugravirane na posebne pokretne staklene ploe. Ver-
tikalna skala pripada dubinomeru i na njoj se podeava ve-
liina tetivne visine, presecanjem te skale horizontalnom
linijom krsta konia. Vertikalna linija krsta konia obe-
leava vrednost tetivne debljine kontrolisanog zupca na
horizontalnoj skali, presecanjem te skale (sl.11.28.).
Slika 11.27. Kljunovi kod
optikog merila
86

Slika 11.28. Izgled vidnog polja okulara
S obzirom, da se dodir iz-
meu bokova zupca i
mernih kljunova ostva-
ruje po jednoj liniji, to
izaziva bre habanje mer-
nih povrina kljunova.
Zbog toga, potrebno je
esto kontrolisati tanost
merila, pomou mernog
valjka, poznatog prenika
(). Kod kontrole treba
ostvariti isti takav dodir izmeu omotaa valjka i mernih
kljunova, kakav je kod merenja tetivne debljine zubaca (sl.
11 29.).
Prvo se izrauna poloaj pipka visinom-ra - y
y=(/2)(1 - sin )
pa se posle izmeri duina - x
x = cos
Mala odstupanja se mogu primeniti kao korekcioni faktor
kod odreivanja tetivne debljine, ali kod veih ve je pot-
rebna izmena mernih kljunova.
Imajui u vidu da se merilo za odreivanje tetivne debljine
oslanja o temenu povrinu zupca, rezultat merenja u-
mnogome zavisi od tanosti prenika temenog kruga, od-
nosno, visine glave zupca kontrolisanog zupanika. U jed-
nainama se figuriu idealno tane mere ovih veliina. S
obzirom da prenik temenog kruga nije funkcionalna me-
ra, njegova veliina se moe zaokruiti na neku racionalnu
meru. Zbog toga, poeljno je izmeriti taj prenik i raunati
sa stvarnim vrednostima. Ako je potrebna stvarna visina
glave zupca, ona se lako rauna iz stvarnog prenika te-
menog kruga.
h
a,st
= (d
a,st
- d)/2 = (d
a,st
- mz)/2
Odnosno, ako je tetivna visina izraunata na osnovu ide-
alno tanih mera, dobijenoj vrednosti treba algebarsko do-
dati polovinu razlike izmeu stvarnog i raunskog pre-
nika temenog kruga.
d
a
= d
a,st
- d
a

Ako nepostoji mogunost za odreivanje stvarne veliine
prenika temenog kruga, d
a
se odreuje na osnovu oe-
kivane mere tog prenika. Standardi propisuju toleranciju
za prenik temenog kruga zupanika (T
da
) ako se temeni
cilindar koristi za oslanjanje nekog merila. Prema tim pro-
pisima, taj prenik treba da bude izraen u tolerancijskom
polju h, a kvalitet mu se kree izmedju IT6 i IT11, u
zavisnosti od kvaliteta ozubljenja. To znai, da e granine
mere prenika temenog kruga biti:
d
a,max
= d
a
+ 0 i d
a,min
= d
a
- T
da.
Predpostavljajui normalnu raspodelu mera, veina preni-
ka e biti izraena u blizini srednje vrednosti.
2
T
d
2
d d
d
da
a
min , a max , a
sr , a
=
+
=
Polovinu razlike izmeu srednje i nominalne vrednosti
prenika temenog kruga (T
da
/4) treba oduzeti od izraunate
temene visine zupca da bi se dobila tanija vrednost
tetivne debljine.
11.4.4.2. Merenje konstantne tetive zubaca
Veliina tetivne debljine, kao i tetivne visine, izmeu osta-
log, zavisi i od broja zubaca kontrolisanog zupanika. Me-
utim, na profilu svakog zupca moe se nai jedna tetiva
ija duina ne zavisi od broja zubaca i kod svih zupanika
istog modula i istog koeficijenta pomeranja profila ima
jednaku vrednost. Ta tetiva se zove konstantna tetiva i
spaja one take suprotnih profila bokova jednog zupca u
Slika 11.29. Kontrola mernih
kljunova
kojima standardni profil alata tangira te bokove, kako to sl.
11.30 prikazuje.

Slika 11.30. Konstantna tetiva i
geometrijski odnosi (detalj A)
Luna debljina zupca na podeonom krugu jednaka je irini
meuzublja na podeonoj pravoj standardnog profila alata.
Pomou te lune debljine moe se izraziti veliina kon-
stantne tetive (sl. 11.30 detalj A).
0
2
c
cos s s =
Poloaj konstantne tetive u odnosu na temeni cilindar se
zove visina konstantne tetive, a ona je jednaka radijalnom
rastojanju izmeu take na sredini konstantne tetive i te-
mena zupca. Njena veliina, takoe na osnovu sl.11.30.
0 0 a c
cos sin
2
s
h h =
Podeona debljina zupca, uzevi u obzir i pomeranje profi-
la:
|
.
|

\
|
+

=
0 n
tg x 2
2
m s .
87
Ako se ova vrednost uvrsti u predhodne jednaine dobie
se opti izraz za izraunavanje konstantne tetive
0
2
0 n c
cos tg x 2
2
m s |
.
|

\
|
+

=
odnosno, visine konstantne tetive
0 0 0
n
a c
cos sin tg x 2
2 2
m
h h |
.
|

\
|
+

=
Stvarna visina glave zupca ima istu vrednost kao kod od-
reivanja tetivne debljine
( )
2
d
x h m h
a *
a n st , a

+ + =
gde je: d
a
- odstupanje prenika temenog kruga od ra-
unske vrednosti.

Slika 11.31. Merila za odreivanje konstantne tetive
Veliina konstantne tetive se odreuje specijalnim pomi-
nim merilom, kod kojeg merne povrine kljunova nisu pa-
ralelne, ve su pod uglom nagiba standardnog profila u od-
nosu na simetralu zupca, tako, da jedan kljun odgovara le-
vom, a drugi desnom standardnom profilu istog zupca. Za
kontrolu visine konstantne tetive, merilo je snabdeveno
mernim satom. Postoji dva tipa ovog merila.
Kod jednog (sl.11.31a), levi kljun je nepomian a desni se
moe pomerati pomou mikrometarskog zavrtnja. Posle
podeavanja, taj kljun se fiksira jednim zavrtnjem. Merni
sat je takoe pomerljiv i uvek se nameta na sredini izme-
u kljunova. Kod drugog tipa merila (sl.11. 31b), merni sat
je nepomerljiv, a kljunovi se mogu simetrino pomerati u
odnosu na osu mernog pipka sata. Ovo pomeranje se vri
pomou specijalnog mikrometarskog zavrtnja koji je vezan
sa kljunovima preko navoja suprotnih smerova nagiba. Po-
sle podeavanja merila, kljunovi se fiksiraju zavrtnjima.
Pre merenja, razmak izmeu kljunova se podeava pomo-
u etalon valjka tako, da merni sat pokazuje nulu
(sl.11.32a). Prenik etalona - , zavisi od vrednosti modu-
la, ugla
0
i veliine koeficijenta pomeranja profila.
Prilikom kontrole konstantne tetive, kjlunovi se naslanjaju
na bokove kontrolisanog zupca i registruje se odstupanje
veliine visine konstantne tetive na mernom satu. Veza
izmeu tog odstupanja (visine konstantne tetive) i odstupa-
nja veliine konstantne tetive na osnovu sl.11.32b:
c c 0
h 2 s tg =
odavde se dobije odstupanje lune debljine zupca koja je
priblino jednako odstupanju konstantne tetive.
0 c c
tg h 2 s s = .
a) b)

Slika 11.32. Podeavanje kljunova pre merenja (a)
i veza izmeu konstantne tetive i njene visine
gde je:
s - odstupanje lune debljine zupca,
s
c
- odstupanje konstantne tetive
h
c
- odstupanje visine konstantne tetive,

0
- ugao nagiba standardnog profila alata.
Merenje konstantne tetive ima brojne prednosti u odnosu
na merenje tetivne debljine. To su uglavnom:
kljunovi naleu na bokove zubaca na veim povrina-
ma i zbog toga je njihovo habanje sporije,
pored toga habanje mernih povrina kljunova ne utie
na rezultat merenja, jer se merilo podeava pomou
etalona a ne pomou skale,
umesto debljine zupca, meri se visinska mera zupca,
to daje veu tanost, naroito ako se koristi fini merni
sat, a rezultat merenja se lake i tanije oitava,
opruga mernog sata obezbeuje konstantnu silu mere-
nja,
ako se merenje vri u toku izrade ozubljenja pre zad-
njeg zahvata alata, direktno se oitava potrebna veli-
ina primicanja alata obradku.
11.4.4.3. Mera preko zubaca
Za odreivanje debljine zubaca cilindrinih zupanika sa
spoljnim ozubljenjem, u praksi se najvie koristi mera pre-
ko zubaca. Ovaj metod prvi je razradio Ernest Vildhaber
(Wildhaber), godine 1923.
Mera preko zubaca (W) je rastojanje izmeu dve paralelne
ravni koje tangiraju spoljne raznoimene bokove nekoliko
uzastopnih zubaca (odnosno meuzublja kod unutranjeg
ozubljenja). Ovom merom obuhvaeni broj zubaca se zove
merni broj zubaca (z
w
). Mera preko zubaca se odreuje
du zajednike normale krajnjih obuhvaenih bokova, koja
ujedno predstavlja i pravac tangente osnovnog kruga
kontrolisanog zupanika. Merenje se vri u normalnoj
ravni. Vrednost te mere je konstantna, ne zavisi od po-
loaja merila i zbog toga se to merilo ne mora oslanjati ni
o kakvu povrinu.
Da bi se ovo lake svatio, potrebno je posmatrati nastaja-
nje evolvente. Prilikom kotrljanja jedne prave (osnovna
prava) po jednom krugu (osnovni krug) bez klizanja, svaka
taka te prave opisuje po jednu evolventu. Sve te evolven-
te su meusobno podudarne krive. Ako se na osnovnoj
pravoj izaberu neke take na meusobnim rastojanjima, je-
dnakim osnovnom koraku (p
b
) nekog zupanika, one e o-
pisati istoimene profile susednih zubaca tog zupanika.
Posle se izabere drugi niz taaka na osnovnoj pravoj, na is-
88
tim meusobnim rastojanjima i izvri se kotrljanje prave u
suprotnom smeru, tada e te take opisati suprotne profile
zubaca (sl.11.33a). Ako se sve dobijene evolvente preseku
nekom tangentom osnovnog kruga bilo kog poloaja, raz-
mak izmeu susednih presenih taaka e biti jednak os-
novnom koraku, jer su istoimeni profili zubaca ekvidis-
tantne krive. Ako se posmatraju dve presene take suprot-
nih profila na istoj tangenti, njihovo rastojanje ostaje kon-
stantno, bez obzira na poloaj te tangente (sl.11.33b). Po-
to je tangenta osnovnog kruga istovremeno i normala evol-
vente, tangenta evolvente u presenoj taki treba da je up-
ravna na tangenti osnovnog kruga. Uvek se mogu nai dva
suprotna profila bokova zubaca, ije su tangente u prese-
nim takama meusobno paralelne, pa se tada one mogu
zameniti mernim povrinama nekog merila i na ovaj nain
odreena mera predstavljae meru preko zubaca kontroli-
sanog zupanika. Poto je ta mera konstantna, ona se moe
izmeriti bilo gde u pravcu tangente osnovnog kruga, bez
oslanjanja merila na neku pomonu povrinu.
a) b)

Slika .11.33 Nastajanje dva snopa evolventi (a) i
konstantan razmak presenih taaka tangente
osnovnog kruga i suprotnih profila zubaca (b)
Radi dobijanja ispravnog rezultata kod odreivanja mere
preko zubaca, merne povrine uvek treba da tangiraju e-
volventne delove profila. Najbolje je, ako se ta mera odre-
uje izmeu taaka u blizini polovine visine zubaca. Zbog
toga merni broj zubaca raste sa poveanjem broja zubaca
zupanika. Ovu tvrdnju ilustruje sl.11.34, na kojoj su pri-
kazana tri zupanika sa razliitim brojevima zubaca, bez
pomeranja profila.

Slika .11.34. Zavisnost izmeu mernog i
stvarnog broja zubaca
Poto se mera preko zubaca odreuje na tangenti osnovnog
kruga, njena veliina jednaka je odgovarajuoj duini luka
na osnovnom krugu i sastoji se iz (z
w
- 1) osnovnog koraka
i jedne debljine zupca na osnovnom krugu.
( ) | | + + = sin mx 2 zinv 5 , 0 z cos m W
W

Do obrasca za izraunavanje mere preko zubaca, kod pra-
vozubih cilindrinih zupanika sa spoljnim ozubljenjem,
dolazi se na sledei nain:

Slika 11.35. Debljina zupca na osnovnom i
podeonom krugu
( )
b b W
s p 1 z W + =
Osnovni korak je:
= = cos m cos p p
b
,
dok je debljina zupca na osnovnom krugu:
( ) |
.
|

\
|
+ = + = = inv
r 2
s
r 2 inv r 2 r 2 s
b b b b

je centralni ugao koji pripada polovini podeone debljine
zupca
r 2 s =
s je podeona debljina zupca, ija vrednost, u sluaju po-
meranja profila, iznosi:
(

+ |
.
|

\
|
+

= inv xtg 2
2 z
1
cos mz s
b
|
.
|

\
|
+

= tg x 2
2
m s
Poluprenik osnovnog kruga je
= = cos
2
mz
cos r r
b

gde je: r = mz/2 - poluprenik podeonog kruga.
Uzevi u obzir sve navedene zavisnosti, debljina zupca na
osnovnom krugu imae vrednost:
ili
89
|
.
|

\
|
+ +

= zinv xtg 2
2
cos m s
b

Uvrstivi ovu vrednost u izraz za meru preko zubaca, kao i
vrednost osnovnog koraka, mera preko zubaca, kada po-
stoji pomeranje profila, u sluaju sprezanja bez zazora,
bie:
( )
( ) | + + + =
= |
.
|

\
|
+ +

+ =
zinv xtg 2 5 , 0 1 z cos m
zinv xtg 2
2
cos m cos m 1 z W
W
W
|

Konaan oblik jednaine je:
U poslednjem izrazu prvi lan predstavlja meru preko zu-
baca bez pomeranja profila a drugi lan izraava promenu
ove vrednosti u zavisnosti od veliine pomeranja profila.
Kod x-nultih zupanika merni broj zubaca se odreuje na
osnovu sl.11.36. iz uslova, da krajnje take mere preko zu-
baca budu na podeonom krugu.

Slika.11.36. Odreivanje mernog broja zubaca
Duina luka podeonog kruga, izmedju taaka A i B, iz-no-
si:
( ) ( ) ( ) = = = m 5 , 0 z p 5 , 0 z p 5 , 0 p z AB
W W W

Centralni ugao koji pripada polovini ove duine je , pa se
duina tog luka moe izraziti i preko ovog ugla:
180
mz r 2 AB
o

= =
)

Ako se desne strane prethodnih izraza izjednae
( )
180
mz m 5 , 0 z
o
W

=
dobija se jednaina za izraunavanje mernog broja zubaca:
5 , 0
180
z z
W
+

= ili
5 , 0
9
z
z
W
+ = (za = 20
o
)
Dobijena vrednost se zaokruuje na ceo broj.
U sluaju x-zupanika (pomereni profil), u jednainu za
merni broj zubaca umesto ugla treba uvrstiti ugao
w
da
bi se mera preko zubaca dobila na kinematskom krugu, od-
nosno u njegovoj blizini. Nai standardi daju sledei ob-
razac za izraunavanje mernog broja zubaca za zupanike
sa pomerenim profilom:
( ) 5 , 0
tg x 2
inv tg
z
z
x W
+

=
gde je:
( )( )

+
+ =
2
2
x
cos
z x 1 z x 4
tg tg
U sluaju sprezanja sa zazorom, od teorijske vrednosti me-
re preko zubaca treba oduzeti polovinu bonog zazora.
( ) | | 2 j sin mx 2 zinv 5 , 0 z cos m W
n W st
+ + =
gde je j
n
= j cos (j je kruni zazor).
( ) | | ili zinv xtg 2 5 , 0 z cos m W
W
+ + =
Kod kosozubih cilindrinih zupanika mogu se koristiti is-
te jednaine, ali sa odgovarajuom modifikacijom. S ob-
zirom da se mera preko zubaca odreuje u normalnoj rav-
ni, a kod kosih zubaca normalna i glavna ravan meusob-
no zaklapaju ugao , jednaina za odreivanje mere preko
zubaca dobije oblik:
( ) | |
n n n t W n n
sin m x 2 zinv 5 , 0 z cos m W + + =
Merni broj zubaca, u sluaju x-nultih zupanika
( ) 5 , 0 tg tg cos
z
z
b
2
t b
2
t W
+ +

=
)

gde je:
o
t t
180

=
)
u rad
Kod x - zupanika, tj. kada postoji pomeranje profila:
5 , 0
tg x 2
inv
cos
tg z
z
t t
t
b
2
tx
W
+

|
|
.
|

\
|

=
( )( )
t
2
t t
t
2
tx
cos
z x 1 z x 4
tg tg

+
+ =
gde je:
t b
cos tg tg = ; = cos tg tg
n t
; x x
t n
= cos
U sluaju sprezanja sa zazorom, od mere preko zubaca po-
trebno je oduzeti polovinu bonog zazora
( ) | |
2
j
sin m x 2 zinv 5 , 0 z cos m W
n
n n n t W n n
+ + =
Boni zazor je:
b t n
cos cos j j =
Kod kosozubih zupanika mera preko zubaca se moe iz-
meriti samo, ako je zupanik dovoljno irok.
Minimalna irina zupanika, na osnovu sl.11.37. je:
b M b
cos b sin W b +
b
M
je irina mernog pipka merila.
90

Slika 11.37. Minimalna potrebna irina
kosozubih zupanika
Kod unutranjeg ozubljenja princip odreivanja mere pre-
ko zubaca je isti kao kod spoljnjeg. Poto je unutranje o-
zubljenje ustvari negativ spoljnjeg ozubljenja, zubac i
meuzublje menjaju svoje uloge, pa bi pravilnije bilo go-
voriti o mernom broju meuzublja. Jednaine, dobijene
kod spoljnjeg ozubljenja se mogu u potpunosti primeniti i
kod unutranjeg ozubljenja. Razlika je samo kod odrei-
vanja stvarne vrednosti mere preko zubaca, jer polovinu
bonog zazora treba dodati a ne oduzeti kao kod spoljnjeg
ozubljenja i to merni pipci moraju biti zaobljeni sa spolj-
ne strane (sl.11.38.).

Slika 11.38. Mera preko zubaca kod
unutranjeg ozubljenja.
Za odreivanje mere preko zubaca, po principu se mogu
koristiti sva merila kod kojih su merne povrine meusob-
no paralelne, meutim pogodnija su merila, specijalno iz-
raena za ovu svrhu.
Najjednostavnije merilo je mikrometar sa tanjirastim mer-
nim pipcima (sl.11.39a) koji nije ba pogodni u proizvod-
nji zbog relativno male oblasti merenja (25 mm) i zbog to-
ga je potreban vei broj mikrometara za pokrivanje sve ob-
lasti merenja u proizvodnom programu.

Slika 11.39. Mikrometri za mere preko zubaca
Kod malih serija je bolje koristiti mikrometre sa mernim
satom na ijim skalama se mogu oznaiti granina
odstupanja mere preko zubaca, to umnogome olakava
kontrolu (sl.11.39b).
Marametar, tip 840 FM sa specijalnim mernim pipcima,
proizvod firme Mar je veoma pogodno merilo za odrei-
vanje mere preko zubaca, jer je oblast merenja poveana u
odnosu na mikrometre. Poto nije snabdeven skalom, za
podeavanje poloaja nepokretnog mernog pipka potreban
je etalon, ili slog uporednih merki. Odstupanje od podee-
ne mere (nazivne veliine mere preko zubaca) oitava se
na mernom satu koji je snabdeven i tolerancijskim indeksi-
ma za oznaavanje veliina graninih odstupanja. Merne
povrine pipaka su obloene tvrdim metalom. Ovo merilo
je prikazano na sl.11.40.

Slika 11.40. Marametar 840 FM
Firma Rajshauer (Reishauer) je izradila jedan specijalan
mikrometar (oznake ZMF) za odreivanje mere preko zu-
baca. Ovo merilo je snabdeveno sa etiri distancione aure,
duine tano 25 mm, ime je dobijena merna oblast 0...100
mm i zbog toga ovo merilo zamenjuje etiri obina mik-
rometra. Merilo je snabdeveno i mernim satom koji po-
kazuje odstupanje nazivne mere, ranije podeene pomou
mikrometarskog zavrtnja (sl.11.41.).

Slika 11.41. Merilo Rajshauer ZMF
Kod velikoserijske i masovne proizvodnje za kontrolu me-
ra preko zubaca, koriste se granina merila, oblika rave
(sl.11.42). Prednost ovih merila je to je njihova primena
vrlo jednostavna, ali veliki im je nedostatak to ne poka-
zuju veliine odstupanja pa je potrebno snabdeti radnika i
nekim merilom od ranije opisanih, da bi u sluaju neis-
pravnih zupanika mogao odrediti veliinu koja je potreb-
na za ponovnu regulaciju maine za izradu ozubljenja.

Slika 11.42. Granino merilo za meru preko zubaca
91
11.4.4.4. Mera preko valjia, odnosno kuglica
Ovaj nain kontrole debljine zubaca cilindrinih zupani-
ka potie od O.S.Gordona iz 1922. godine.
Prilikom merenja, u dva naspramna meuzublja se postavi
po jedan tano izraen merni valji (odnosno merna kug-
lica) istih prenika, poznate veliine, pa se izmeri mera
preko tih valjia (kuglica). Dobijena mera se zove mera
preko valjia/kuglica (M) i jednaka je rastojanju paralel-
nih ravni koje tangiraju dva valjia (kuglica), umetnuta u
naspramna meuzublja zupanika. Prilikom merenja, mer-
ne povrine merila predstavljaju te paralelne tangentne
ravni. Kod spoljnjeg ozubljenja one tangiraju valjie spo-
lja (M je najvea mera), dok kod unutranjeg ozubljenja
one tangiraju valjie iznutra (M je najmanja mera). Iz po-
znate vrednosti mere preko valjia (odnosno kuglica) mo-
e se izraunati podeona debljina zubaca kontrolisanog
zupanika.
Geometrija mere preko valjia (kuglica) za pravozube ci-
lindrine zupanike, u sluaju spoljnjeg ozubljenja, prika-
zana je na slici 11.43.
Prvo treba izraunati veliinu napadnog ugla profila zuba-
ca
M
na krugu, poluprenika r
M
, koji prolazi kroz sredita
poprenih preseka valjia, postavljenih u meuzublje
zupanika.

Slika 11.43. Geometrijske zavisnosti kod
mere preko valjia
Ako bi se formirala jedna evolventa osnovnog kruga zup-
anika koja prolazi kroz sredite valjia O
v
, ona bi bila
podudarna sa stvarnim profilom zupca. Poetna taka te
evolvente je B (na osnovnom krugu), dok je poetna taka
evolvente koja predstavlja profil posmatranog zupca A.
Duina luka AB osnovnog kruga jednaka je polupreniku
mernog valjia r
v
, jer su dve evolvente istog osnovnog
kruga ekvidistantne krive i na osnovu nastajanja evolven-
te, du O
v
N na osnovnoj pravoj jednaka je duini luka BN
na osnovnom krugu. Centralni ugao koji odgovara duini
luka osnovnog kruga AB, u lunoj meri iznosi r
v
/r
b
(od-
nosno d
v
/d
b
).
Luna debljina zupca na osnovnom krugu je s
b
, a centralni
ugao koji odgovara polovini ove debljine je . Centralni
ugao, koji meusobno zaklapaju simetrele meuzublja i
zupca, u lunoj meri iznosi /z (to je ustvari polovina uga-
onog koraka). Ako se sredite poprenog preseka valjia
u glavnoj ravni nalazi na simetrali meuzublja, na osnovu
sl.11.43. moe se napisati:
z r
r
inv
b
v
M

+ =
gde je
+ = = inv
r 2
s
b
b

Uvrstivi vrednost u predhodnu jednainu, dobija se:
z d
d
inv
d
s
inv
ili
z r
r
inv inv
b
v
M
b
v
M

+ + =

+ + =
)
gde je: - centralni ugao koji pripada polovini podeone
debljine zupca i jednaka je:
|
.
|

\
|
+

= = tg x 2
2 z
1
r 2
s )

Ako je poznat ugao
M
, moe da se odredi poluprenik
kruga r
M
koji prolazi kroz sredite poprenog preseka valj-
ia
M M
b
M
cos
cos r
cos
r
r

=
Poznavajui poluprenike r
v
i r
M
, moe se izraunati mera
preko valjia. Nain izraunavanja njene veliine zavisi
od toga, dali je broj zubaca zupanika paran ili je neparan.
Kod zupanika sa parnim brojem zubaca, valjii se mogu
postaviti tano u naspramna meuzublja, pa u tom sluaju,
na osnovu sl.11.44. mera M e biti:
( )
v M v M
d d r r 2 M + = + =

Slika 11.44. Mera preko valjia kod
parnog broja zubaca
92
Kod zupanika sa neparnim brojem zubaca, naspram bilo
kog meuzublja se nalazi jedan zubac. U tom sluaju mera
preko valjia se moe odrediti na dva naina:
preko tri valjia, ili
preko dva valjia.
Kod prvog naina, postavlja se jedan valji u neko meu-
zublje, a pored naspramnog zupca, u oba meuzublja se
postavlja po jedan valji, kako to sl.11.45a prikazuje.

Slika 11.45. Mera preko tri valjia (a) i
mera preko dva valjia (b)
Mera preko valjia se odreuje tako, da jedna merna po-
vrina merila tangira oba susedna valjia, dok druga mer-
na povrina, svakako paralelna sa prvom, tangira trei valj-
i. Na osnovu date eme, veliina mere preko tri valjia
iznosi:
( ) ( ) | |
v M v M M
d z 180 cos 1 r r 2 z 180 cos r r M + + = + + =
Kod drugog naina kontrole, pored naspramnog zupca se
postavlja samo jedan valji (sl.11.45b) i mera preko valj-
ia se odreuje u ravni koja prolazi kroz sredita oba valj-
ia.
( ) | | ( )
v M v M
d z 90 cos d r z 90 cos r 2 M + = + =
Kod merenja preko tri valjia lake se nalazi pravilan po-
loaj merila, ali merenje je prilino oteano, jer pored mer-
nog predmeta, potrebno je drati jo i tri valjia i merilo.
Merenje preko dva valjia zahteva veu rutinu, jer se tee
nalazi pravilan poloaj merila.
Ako postupak izraunavanja mere preko valjia obrne,
pomou izmerene vrednosti mere preko valjia, moe se
izraunati debljina zubaca kontrolisanog zupanika. Iz jed-
naine za izraunavanje mere preko valjia se izrazi polu-
prenik kruga r
M
koji prolazi kroz sredita valjia, jer je
njegova vrednost potrebna za izraunavanje veliine na-
padnog ugla profila zubaca
M
na tom krugu.
Kod zupanika sa parnim brojem zubaca
2
d M
r
v st
st , M

=
Kod zupanika sa neparnim brojem zubaca:
u sluaju merenja preko tri valjia:
( ) z 180 cos 1
d M
r
v st
st , M
+

= .
u sluaju merenja preko dva valjia:
( ) z 90 cos 2
d M
r
v st
st , M

= .
Napadni ugao profila zubaca na krugu poluprenika r
M

cos
,
, ,

M st
b
M st
b
M st
r
r
d
d
= = .
I na kraju, debljina zupca na podeonom krugu:
|
|
.
|

\
|
+

=
b
v
st , M st
d
d
inv inv
z
d s .
Kod kosozubih zupanika odreivanje mere preko valjia
je oteano, poto valjii ne lee vrsto u meuzublju, ve
se klate, pa se teko postavljaju u pravilan poloaj, to pre-
dstavlja izvor dopunskih greaka kod merenja. Zbog toga
se kod tih zupanika, umesto mernih valjia koriste mer-
ne kuglice, istih prenika kao to bi imali i valjii.
Mera preko kuglica se odreuje u glavnoj ravni. Merenje
je pravilno samo u tom sluaju, ako se sredita kuglica
nalaze u istoj glavnoj ravni. To se postie na taj nain, to
se zupanik postavi jednom svojom eonom povrinom na
ravnu podlogu (tuir ploa), na koju se postavljaju i kugli-
ce. Priljubljivanjem kuglica u odgovarajua meuzublja,
merenje treba izvriti u ravni, paralelnoj sa podlogom. S
obzirom, da kuglice dodiruju bokove zubaca u normalnoj
ravni, a merenje se vri u glavnoj ravni, stvarne kuglice u
proraunima se moraju zameniti nekim fiktivnim kuglica-
ma. U tom sluaju mogu se koristiti i kod kosih zubaca
jednaine dobijene za prave zupce, u koje se uvrtavaju
parametri zupanika koji vae za glavnu ravan, stim da je
poluprenik fiktivne kuglice:
b v vt
cos r r = .
Stvarna debljina zupca, na osnovu stvarne mere preko
kuglica je:
|
|
.
|

\
|

=
n n
v
t st , M st , t
cos z m
d
inv inv
z
d s ,
gde je stvarni napadni ugao profila
st , M
t
st , M
b
st , M
b
st , M
d
cos d
d
d
r
r
cos

= = = .
Da bi se moglo mera preko valjia (kuglica) pravilno iz-
meriti, veliina njihovog prenika mora zadovoljiti tri us-
lova:
valjii/kuglice ne smeju da naleu na podnonu po-
vrinu ozubljenja, ve treba da se oslanjaju o bokove
zubaca,
mera preko valjia/kuglica mora da bude vea od
prenika temenog kruga zupanika, da bi se ona mog-
la izmeriti, i
dodirne take izmeu valjia/kuglica i bokova zuba-
ca moraju se nalaziti na evolventnom delu profila zu-
baca.
Matematiko formulisanje navedenih uslova je sledee:
1. (r
M
- r
v
) > r
f,

2. (r
M
+ r
v
) > r
a,

3. ( )
a
2
v M b
2
b
r r tg r r < + .
93
Trei uslov ne treba ispitati, ako je: r
M
r
a
Svi dosadanji prorauni su izvedeni za sluaj sprezanja
zubaca bez zazora. Stvarna debljina zupca, uzevi u obzir i
veliinu zazora, je:

= =
cos 2
j
s
2
j
s s
n
j
,
pa pomou ove vrednosti se odreuje veliina ugla (s
j
/d)
koju treba uvrstiti u onu jednainu za izraunavanje polu-
prenika r
M
koja vai za sluaj sprezanja bez zazora.
Prenik valjia (kuglica) moe se birati na osnovu razli-
itih kriterijuma. Dosta dobri rezultati se dobiju primenom
nomograma, prikazanog na sl.11.46. Pomou tog nomo-
grama se odreuje veliina koeficijenta prenika mernog
tela u zavisnosti od broja zubaca i koeficijenta pomeranja
profila, pa se sa njim mnoi standardni modul. Dobijena
vrednost se zaokruuje na ceo mm (obino nanie) i sa tim
prenikom se proveravaju granini uslovi. Zatim se, po po-
trebi, vri korekcija sve dotle, dok se ne ispune ti uslovi.
Na osnovu stvarne vrednosti mere preko valjia/kuglica
moe se izraunati stvarna debljina zupca, kao to je ve
ranije izvedeno.

Slika 11.46. Nomogram za odreivanje koeficijenta
prenika mernog tela
Za odreivanje mere preko valjia/kuglica, mogu se kori-
stiti sva univerzalna runa merila koja su snabdevena dve-
ma, meusobno paralelnim mernim povrinama. eljena
tanost daje smernicu za izbor merila, ali u svakom slua-
ju, bolje je koristiti tanija merila, po mogustvu ona, koja
su snabdevena mernim satom tanosti 1 ili 2 m. Celi-
shodnije je koristiti specijalna merila, jer ona omoguuju
lake merenje. Tako napr. ako se Marov marametar snabde
mernim pipcima sa sferinim zavretkom, umnogome se
olakava merenje kod kosozubih zupanika, jer treba dra-
ti samo merilo u toku merenja (sl.11.47).

Slika 11.47. Odreivanje mere preko kuglica
marametrom
11.4.4.5. Uporeivanje razliitih metoda
kontrole debljine zubaca
Najcelishodnija kontrola debljine zubaca cilindrinih zup-
anika sa spoljnim ozubljenjem u toku proizvodnje je od-
reivanje mere preko zubaca. Prednosti ovog metoda su:
mera preko zubaca se direktno meri, pa zbog toga ona
ne zavisi od tanosti neke oslone povrine,







dodir izmeu mernih pipaka i bokova zubaca se ostva-
ruje na povrinama a ne po linijama, to daje veu ta-
nost,
upotreba merila je jednostavna i laka, i merenje se
moe izvriti i u toku izrade ozubljenja,
ako se odrede mere preko zubaca za dva susedna mer-
na broja zubaca, njihova razlika daje vrednost osnov-
nog koraka.
Nedostaci su:
na tanost dobijenog rezultata utiu greke osnovnog
koraka,
greke profila takoe utiu na dobijeni rezultat, ali u
manjoj meri,
poto mera preko zubaca ne zavisi od ekscentrinosti
ozubljenja, pogonsko ponaanje zupanika se ne moe
utvrditi na osnovu ovako dobijenih rezultata.
Uticaj greaka osnovnog koraka eliminie se veim bro-
jem merenja po obimu zupanika (minimalno etiri) i uzi-
ma se srednja vrednost
Kod merenja tetivne debljine i konstantne tetive, tanost
dobijenog rezultata zavisi od tanosti prenika temenog ci-
lindra. Svakako, najbolje je da se taj prenik izmeri i na
osnovu stvarnih vrednost se izrauna visina glave zupca.
Tano odreivanje prenika temenog cilindra je mogue
samo kod parnog broja zubaca, pa je zbog toga bolje izme-
riti taj prenik pre izrade ozubljenja. Poto debljina zupca
zavisi i od ekscentrinosti ozubljenja, mora se izvriti vei
broj merenja po obimu zupanika (4...5) i uzeti srednju
vrednost, ime se ublaava uticaj te greke. esto puta,
najvee greke merenja potiu od nepravilnog poloaja
merila, pa merenje tetivne debljine i konstantne tetive zah-
teva dobru uvebanost operatora. Zbog nedostataka, pri-
mena ove vrste kontrole debljine zubaca je opravdana sa-
mo u tim sluajevima, kada ne postoji druga mogunost
odreivanja te mere.
Mera preko valjia (kuglica) je takoe nazavisna od eks-
centrinosti temenog i/ili podnonog kruga i zbog toga se
koristi samo u proizvodnji za meufaznu kontrolu a ne kao
zavrnu (prijemnu). Primena ove vrste kontrole je ograni-
ena zbog potekoa u toku merenja (previe elementa u
rukama), to je eliminisana upotrebom specijalnih merila.
94
11.4.5. Kontrola centrinosti i aksijalnosti
ozubljenja
Kada se osa obrtanja zupanika i osa ozubljenja poklapaju,
ozubljenje je izraeno centrino, to bi bio idealan sluaj.
U praksi meutim, zbog neispravnog privrenja obradka
zupanika u toku izrade ozubljenja i zbog greaka same
maine i pomonog pribora, ozubljenje je redovno
izraeno ekscentrino u odnosu na osu obrtanja. Greke
ovakve prirode se mogu podeliti u dve grupe:
osa ozubljenja i osa obrtanja se ne poklapaju, ali su
meusobno paralelne,

osa ozubljenja i osa obrtanja se seku ili se mimoilaze.
U prvom sluaju radi se o ravnomernoj ekscentrinosti i
greka se javlja u obliku odstupanja krunosti obrtanja (ra-
dijalno bacanje). Poto su pomenute ose paralelne, veliine
ekscentrinosti u eonim ravnima su jednake. U drugom
sluaju, pored odstupanja krunosti obrtanja, javlja se i
odstupanje ravnosti obrtanja (aksijalno bacanje) i zbog
toga veliine ekscentrinosti su razliite u eonim rav-
nima, a smerovi im su isti ako se ose seku, odnosno, razli-
iti ako se ose mimoilaze.
U sluaju da se spreu jedan zupanik sa ekscentrinim
ozubljenjem i jedan ispravan zupanik, u toku jednog pu-
nog obrtanja zupanika sa grekom, veliina krunog za-
zora se menja po zakonu sinusoide, pa se zupani par u to-
ku rada ponaa, kao da se menja debljina zubaca. Ako je
pogonski zupanik sa grekom, ugaona brzina gonjenog
zupanika e se takoe menjati po sinusoidi. Kod sporo-
hodnih prenosnika to ne utie bitno na rad zupanog para,
ako veliina greke nije tolika da bi ona izazvala zaglav-
ljivanje zubaca. Kod srednjih i visokih uestanosti obrtanja
meutim izaziva pojavu neprijatnog piskavog zvuka, od-
nosno, ako je frekvencija uestanosti obrtanja blizu sopst-
venoj frekvenciji gonjene mase, dolazi do rezonance, to
moe prouzrokovati i lom nekih elemenata u prenosu. Eks-
centrinost ozubljenja naroito tetno utie na rad prenos-
nika, kod kojih se trai tana ugaona brzina gonjenih ele-
menata (napr. precizne maine alatke) i kada se zupani
par zbog konstrukcionih razloga spree sa vrlo malim za-
zorom (roboti).
Pri praktinoj kontroli centrinosti ozubljenja, odreuje se
radijalno bacanje, to je predstavljeno razlikom najveeg i
najmanjeg oitavanja na mernom satu koji pokazuje pro-
mene poloaja loptice (valjia) ili obuhvatnice, odnosno,
merne prizme u odnosu na osu obrtanja zupanika (sl.-
11.48) u toku jednog punog obrtanja kontrolisanog zupa-
nika. Ekscentrinost ozubljenja jednaka je polovini radijal-
nog bacanja, ako je ne remete druga odstupanja zubaca.
Inae na rezultat merenja utiu i greke oblika bokova i
debljine zubaca, kao i greke koraka.
a) b)

Slika 11.48. Princip kontrole radijalnog bacanja
ozubljenja lopticom (a) i obuhvatnicom (b)
Radijalno bacanje se odreuje ili na nekom specijalnom u-
reaju za kontrolu radijalnog bacanja ili na univerzalnom
ureaju za kontrolu zupanika. Kontrolisani zupanik se
uvek postavlja na ureaj tako da se on moe okretati oko
sopstvene ose obrtanja (izmeu iljaka, oslanjanje o prizmi
ili obrtnih diskova, odnosno posredstvom trna, i sl.).
Kod zupanika malih i srednjih veliina, moe se primeniti
merni sat, iji je merni pipak sa sferinim zavretkom koji
je u direktnom kontaktu sa bokovima zubaca. Pre merenja
merni sat se fiksira u takvom poloaju da osa mernog pip-
ka bude u radijalnom pravcu prema zupaniku i da bude u
simetralnoj ravni meuzublja da se ne bi pojavile neke do-
punske sile (upravne na osu mernog pipka) u toku mere-
nja. Taniji razultati se dobiju primenom radijalne saonice
sa posebnim mernim pipkom koji je u kontaktu sa pipkom
mernog sata. U toku kontrole sferini zavretak mernog
pipka redom ulazi u meuzublja, vrednosti na mernom sa-
tu se zabelee i odreuje se razlika izmeu ekstremnih ve-
liina. Najbolje je nacrtati dijagram odstupanja. Ako pos-
toji ekscentrinost ozubljenja, oblik dijagrama je sinusoi-
da.
Prenik merne kuglice tako treba birati da ona dodiruje
bokove u blizini polovine visine zubaca.

Slika 11.49. Kontrola radijalnog bacanja
preko mernog valjka
Kod veih dimenzija zupanika, u meuzublje se postavlja
jedan taan merni valjak i na njega se naslanja pipak mer-
nog sata sa ravnim zavretkom (sl.11.49). Kod irokih
zupanika treba izvriti kontrolu u blizini obe eone ravni
(sl.11.50) jer se sa takvim merenjem dobijaju tane vred-
nosti ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja), na osnovu ko-
jih se moe utvrditi, da li se osa ozubljenja i osa obrtanja
seku, ili se mimoilaze.

Slika 11.50. Kontrola radijalnog bacanja
kod irokih zupanika
95
Meutim u praksi, aksijalno bacanje se najee odreuje
mernim satom, kada njegov pipak dodiruje jednu eonu
povrinu kontrolisanog zupanika u blizini podnonog
kruga, pa se registruju ekstremne vrednosti na mernom sa-
tu, u toku jednog punog obrtanja zupanika (sl.11.51).
Ovakvom kontrolom se ne moe utvrditi meusobni polo-
aj dvaju osa.

Slika 11.51. Kontrola aksijalnog bacanja
Kod kosozubih zupanika merni valjak se klati u meu-
zublju, pa se zbog toga treba teiti da pipak mernog sata
dodiruje valjak po sredini duine. Poto klaenje valjka ra-
ste sa porastom ugla , celishodnije je koristiti merni sat
(bez valjka) sa sferinim zavretkom mernog pipka.
Kod nekih ureaja, zupanik se postavlja izmeu verti-
kalnih iljaka a merni sat se montira na radijalnu saonicu.
Takav je i ureaj Mar (Mahr) 892, iji pogled odozgo
prikazuje sl.11.52.

Slika 11.52. Ureaj Mar 892 za kontrolu
radijalnog bacanja
Merni pipak 1 sa sferinim zavretkom ulazi u me-uzub-
lje i ujedno vri i pozicioniranje kontrolisanog zupanika
2. Taj pipak je u vezi sa mernim satom 3 koji je montiran
na radijalnu saonicu 4. Poloaj te radijalne saonice se po-
deava runo, posredstvom navojnog vretena 5, a posle se
fiksira zavrtnjem 6. Nakon oitavanja vrednosti na mer-
nom satu, pipak se izvue iz meuzublja, zupanik se ok-
rene za jedan korak, saonica se odpusti i pod dejstvom jed-
ne opruge pipak malim udarcem ulazi u sledee meu-
zublje i na taj nain obezbeuje uvek isti poloaj kontroli-
sanog zupanika.
Dobijene vrednosti u toku kontrole radijalnog bacanja mo-
gu se naneti na ordinate dijagrama, u kojem se na apscisi
nalaze redni brojevi meuzublja (zubaca). Ako nema dru-
gih greaka, greke ekscentrinosti formiraju jednu sinu-
soidu (sl.11.53a). Razlika izmeu ekstremnih vrednosti da-
je veliinu radijalnog bacanja - F
r
, dok je ekscentrinost:
e F
r
/ 2.
Kada postoje i greke veliine irine meuzublja, koje nisu
vee od ekscentrinosti i nisu periodine, dobija se dija-
gram, prikazan na sl.11.53b. U tom dijagramu se moe na-
crtati srednja linija, koja e imati oblik sinusoide, pa se la-
ko odreuje veliina radijalnog bacanja. Razmaci izmeu
srednje linije i pojedinih izmerenih vrednosti, daju veliine
greaka irine meuzublja.
a)
b)

Slika 11.53. Dijagram radijalnog bacanja
11.4.6. Kontrola tanosti ugradnje
Pored tanosti izrade pojedinih zupanika, veoma je vano
da se zupani par ugradi u kuicu sa zahtevanom tanou,
radi obezbeenja svih uslova za njihovo pravilno sprezanje
i dobijanja predvienog radnog veka. U toku ugradnje,
potrebno je obezbediti tanost osnog rastojanja i tanost
paralelnosti osa.
11.4.6.1. Greke osnog rastojanja
Cilindini evolventni zupani parovi nisu osetljivi na ne-
tanost, odnosno na promenu osnog rastojanja u odree-
nim granicama i zbog toga za osno rastojanje nije potrebno
propisati strogu toleranciju. Odstupanje stvarnog osnog ra-
stojanja od nominalnog (f
a
) ne utie bitno na ispravno
sprezanje zupanika pod uslovom, da osno rastojanje ne
postane tako veliko, da izazove pad vrednosti stepena
sprezanja profila ispod 1, odnosno, da ne postane tako ma-
lo, da bi se mogla pojaviti interferenca zubaca. U protiv-
nom, promena osnog rastojanja utie samo na promenu ve-
liine bonog zazora izmeu lenih bokova spregnutih zu-
baca, kada prevelike vrednosti mogu da prouzrokuju neke
smetnje samo kod promenljivih smerova obrtanja.
11.4.6.2. Greke paralelnosti osa obrtanja
zupanika
Meusobni poloaj osa obrtanja zupanika je odreena po-
loajem osa njihovih vratila. Paralelnost osa zupanika se
utvruje pomou osne ravni, koja sadri osu jednog vratila
(A
1
- B
1
), i prolazi kroz jednu izabranu krajnju taku (B
2
)
ose drugog vratila.
Ostupanje paralelnosti odreuje se pomou dve kompo-
nente: devijacije - f
y
, i inklinacije - f
x
. Devijacija je uda-
ljenost druge krajnje take drugog vratila (A
2
) od osne
ravni (A
2
- A
2
), dok je inklinacija jednaka udaljenosti iste
take od njenog teorijskog poloaja u osnoj ravni (A
2
-
A
2
). Ove dve komponente treba odrediti na to veem ra-
stojanju, a zatim svesti na veliinu aktivne irine zup-
anika.
96

Slika 11.54. Odstupanje paralelnosti osa zupnika,
inklinacija (a), devijacija (b) i ukupno odstupanje (c)
Devijacija ima vei uticaj na odstupanja paralelnosti bo-
nih linija spregnutih bokova zubaca, pa je tolerancija para-
lelnosti osa u tom pogledu stroija ( f
y
= 0,5 F

) nego kod
inklinacije ( f
x
= f

).
Komponente odstupanja, kao i ukupno odstupanje paralel-
nosti osa ilustruje slika 11.54.
Meusobni poloaj osa obrtanja zupanika, odnosno osa
vratila, odreen je tanou mera, oblika i poloaja mesta
za prihvatanje leaja u kuici prenosnika. Zbog toga, tole-
rancije osnog rastojanja, devijacije i inklinacije se odnose
na pojedine mere kuice, a ne na zupanike.Tanost ovih
mera se odreuje konvencionalnim merilima na ve poz-
nati nain.
11.5. SAVREMENE 3D MERNE MAINE
ZA KONTROLU ZUPANIKA
Primena elektronike i raunara u mernoj tehnici otvorila je
dotad nesluene mogunosti u kontroli zupanika. Prvo je
nemaka firma OPTON iz Oberkohena (deo firme Karla
Cajsa iz Jene koji je podelom Nemake posle drugog svet-
skog rata pripao Zapadnoj Nemakoj) osposobila svoje
univerzalne trokoordinatne (3D) merne maine za kontrolu
zupanika, dodavanjem jednog obrtnog stola (to je ustvari
jedan precizan podeoni aparat kojim upravlja raunar) i ra-
unarskog sistema koji se sastoji od raunara HP (Hewlet
Packard), stampaa (printer) i crtaa (ploter).
Maina je snabdevena specijalnom mernom glavom (sl.-
11.55) koja se sastoji od sistema oprunih paralelograma
za registrovanje pomeranja vrha mernog pipka po pravci-
ma pojedinih koordinatnih osa, i indukcionih jedinica za
pretvaranje tih pomeranja u elektrine signale.
Glava moe da prihvati pet mernih pipaka (sl.11.55b), od-
nosno nosaa mernih pipaka, u sluaju sluenijih mernih
predmeta.
Kasnije je ova mehaniko-indukciona merna glava zame-
njena laserskom glavom koja obezbeuje najveu moguu
tanost s merenja, s obzirom da je ono bezkontaktno.
Firma Opton izrauje trokoordinatne merne maine u raz-
liitim veliinama, od malih stonih (x = 500, y = 200, z =
= 300 mm), do veih portalnih (x = 9300, y = 1600, z =
=2000 mm). Nemaka firma MAUZER iz Oberndorfa je
preuzela merni sistem Optona, ali uglavnom izrauje vee
merne maine (x = 12000, y = 3500, z = 2400 mm).
a) b)

Slika 11.55. Merna glava maine za merenje OPTON
Neke firme koje su dotad izraivale konvencionalna meri-
la i ureaje za kontrolu zupanika, kao napr. Klingelnberg,
Mag i Mar, izrauju specijalne merne maine za kontrolu
zupanika koje rade po istom sistemu kao i Optonove
CNC merne maine.
Svaka firma raspolae mernim glavama sopstvene kons-
trukcije, a firma Mag primenjuje ak i sopstveni raunar-
ski sistem. Proizvoa merne maine daje i softverski
program i u taj program, pre kontrole treba samo uneti est
podataka kontrolisanog zupanika (z, m
n
,
n
, , b i x
n
).
Rad maine je potpuno automatizovan. Raunar upravlja
obrtnim stolom i kretanjem mernog pipka. Pre merenja,
maina sama odreuj poloaj kontrolisanog zupanika
(prvo treba merni pipak runim upravljanjem dovesti blizu
mernog predmeta) i transformacijom prostornog koordi-
natnog sistema uspesno odreuje svako traeno odstupanje
u odnosu na koordinatni sistem vezan, za osu obrtanja zup-
anika.
Softverski program se uglavnom izrauje samo za cilind-
rine evolventne zupanike i u okviru tog programa rau-
nar odreuje odstupanja u odnosu na raunske veliine.
Kod ostalih tipova zupanika koristi se etalon zupanik,
ije se mere prvo odreuju, pa se u odnosu na te mere
utvruju odstupanja. Obino se kontrolie tanost profila
zubaca, tanost pravaca bonih linija zubaca, tanost kora-
ka i krunost obrtanja ozubljenja. Kod kontrole pravca bo-
ne linije i oblika profila, opipava se oba boka tri ili etiri
zupca, podjednako rasporeenih po obimu zupanika i
ploter nacrta dijagrame redom za jedan, pa za drugi bok
kontrolisanih zubaca. Raunar ocenjuje izmerena odstu-
panja pa u dijagramu ucrtava referentne duine i srednje li-
nije. Na kraju daje i razmere u pravcima pojedinih koor-
dinatnih osa i na osnovu dobijenih maksimalnih odstupa-
nja odreuje kvalitet ozubljenja.
U toku daljnje kontrole, proverava se kru\nost obrtanja (ra-
dijalni udar) ozubljenja i to za oba smera obrtanja. Nacrta
se dijagram odstupanja svih me]uzublja pa se na kraju u-
crta srednja linija u obliku sinusoide (gornji deo sl.11.57).
97

Slika 11.56.Dijagram odstupanja profila i
bonih linija zubaca


Slika 11.57. Dijagram krunosti obrtanja i
podeonog koraka
Posle se proverava tanost podeonih koraka, nacrta se di-
jagram pojedinanih odstupanja i na osnovu tih podataka i
dijagram zbirnog odstupanja, pomou kojeg se odreuje i
ukupno zbirno odstupanje. Ova kontrola se takoe izvra-
va za oba smera obrtanja zupanika (donji deo sl.11.57). I
kod ovih postupaka se odreuje na kraju kvalitet ozublje-
nja.
Firma Mag raspolae itavim nizom mernih maina, oz-
nake HP-40 i HP-100, kao i SP-60; SP-130; SP-160 i SP-
200. Sve maine su snabdevene specijalnim mernim pip-
kom, koji je prikazan na sl. 11.58. zajedno sa svojim nosa-
em.

Slika 11.58. Magova merna glava,
zajedno sa mernim pipkom
1-izmenljivi merni pipak; 2-brzopritezanje mernog pipka;
3-prsten za podeavanje veliine merne sile; 4-uleitenje;
5-merni kalem; 6-prikljuak struje; 7-osiguranje mernog
pipka od odvajanja; 8-opruga za obezbeivanje merne si-
le; 9-krajnji oslonac; 10-elektronika.
Slika 11.59. prikazuje Magovu mainu SP-60.


Slika 11.59. Magova maina SP-60
Slika 11.60. prikazuje Optonov 3D sistem za kontrolu zup-
anika

Slika 11.60 Optonov 3D sistem
98
Na sl. 11.61. Prikazana je magova maina SP-40

Slika 11.61. Magova maina SP-40
Sledee slike prikazuju kontrolu nekih tipova zupanika.

Slika 11.62. Kontrola kosozubog cilindrinog zupanika

Slika 11.63. Kontrola konusnog zupanika

Slika 11.64. Kontrola cilindrinog pua

99
11.6.TOLERANCIJA ZUPANIKA I OZUBLJENJA
Standard ISO 1328/1975 daje definicije (date su u prethodnim poglavljima) pojedinih odstupanja koja mogu nastati u toku
izrade ozubljenja cilindrinih zupanika, kao i brojane vrednosti tih odstupanja. Svako odstupanje ima svoju oznaku, koje
su date u tablici 11.01. Paralelno su date i oznake po JUS-u.
Tablica 11.01. Pregled oznaka odstupanja pojedinih elemenata ozubljenja
OZNAKA
ODSTUPANJE
ISO JUS
Podeonog koraka
u glavnoj ravni,
u normalnoj ravni
Osnovnog koraka
Zbirno odstupanje za k podeonog koraka
Ukupno zbirno odstupanje podeonih koraka

f
pt
f
pn
f
pb
F
pk
F
p


+A
tog
s -A
tod

-
+A
tBb,g
s -A
tBb,d

AA
tok

AA
tomax

Centrinost (radijalni udar) ozubljenja F
r
T
r

Profila f
f
T
ev

Pravca bone linije F

Debljine zubaca
gornje odstupanje
donje odstupanje
Mere preko zubaca
gornje odstupanje
donje odstupanje

E
ss
E
si

E
Ws
E
wi


A
sg
A
sd


A
wg

A
wd

Ukupno radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Pojedinano radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Ukupno tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Pojedinano tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
F
i

f
i

F
i

f
i

T
i

T
i

T
i

T
i

Osnog rastojanja
Paralelnosti osa


inklinacije,
devijacije
f
a

f
x
f
y

+A
ag
s -A
ad

T
p

T
p

Poslednja tri odstupanja se odnose na zupani par, dok ostale za pojedine zupanike.
Indeks s oznaava gornje, a indeks i donje odstupanje
Pomenuti standard odreuje tri grupe odstupanja i propisuje da svaki element mora da sadri isti kvalitet po tim grupama.
Te grupe su sledee:
1.
grupa: F
pk
, F
p
, F
r
, F
i
, F
i
,

2.
grupa: f
pt
, f
pn
, f
pb
, f
f
, f
i
, f
i

3.
grupa: F

, f
x
, f
y

Pre izrade ozubljenja, pojedini elementi tela zupanika moraju biti izraeni sa odgovarajuom tolerancijom, u zavisnosti od
kvaliteta ozubljenja, kako je navedeno u tablici 11.02

Tablica 11.02. Tolerancije tela zupanika
Kvalitet ozubljenja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Otvor u za prenik
glavini za oblik
IT4
IT1
IT4
IT2
IT4
IT3
IT4

IT5 IT6 IT7 IT8 IT8
Rukavac za prenik
vratila za oblik
IT4
IT1
IT4
IT2
IT4
IT3
IT4

IT5 IT6 IT7 IT8
Prenik d
a
1)
IT6 IT7 IT8 IT9 IT11
Radijalnaoi aksijalnao
bacanje kontrolnih
povrina
2)

0,1a 0,25a 0,40a 0,63a 1a
1) Poloaj tolerancijskih polja: za spoljne mere h, a za unutranje H. Ove tolerancije se daju u sluaju ako se
temeni cilindar koristi za oslanjanje mernog instrumenta, kao napr. kod odreivanja tetivne debljine zubaca.
2) a = 0,04 d + 25 u m, gde je d u mm


100
Tablica 11.03. Vrednosti dozvoljenih radijalnih i aksijalnih bacanja kontrolnih povrina u m
Prenik kontrolnog
cilindra d u mm
K V A L I T E T O Z U B L J E N J A
preko do 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
- 125 2,8 7 11 18 28
125 400 3,6 9 14 22 36
400 800 5,0 12 20 32 50
800 1600 7,0 18 28 45 71
1600 10,0 10,0 25 40 63 100
2500 4000 16,0 40 63 100 160
Sistem tolerancija ozubljenja, u pogledu veliina tolerancijskih polja, predvia 12 kvaliteta (osim za toleranciju osnog
rastojanja, gde se predvia 6 kvaliteta), oznaenih brojevima od 1 do 12, (za osno rastojanje od 1 do 6 ), pri emu manji
brojevi oznaavaju bolji kvalitet, i obratno. Izbor kvaliteta se vri na osnovu potreba korisnika, a mogunost ostvarivanja
odreenog kvaliteta zavisi od tehnoloke opremljenosti proizvoaa. Pre poetka proizvodnje potrebno je usaglasiti ova
dva uslova. Zbog ekonominosti ne treba traiti i propisati bolji kvalitet od potrebnog.
Vea tanost oblika i mera zubaca i ozubljenja obezbeuje ravnomerniju raspodelu optereenja du dodirnih linija bokova
zubaca, to povlai sa sobom veu nosivost i bolju mikroravnomernost obrtanja gonjenog zupanika, manje vibracije i um,
tj. manje unutranje dinamike sile, naroito kod veih tangentnih brzina.

Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja u zavisnosti od naina obrade, primene i veliine tangentne brzine, nalaze se u tabli-
ci 11.04.

Tablica11.04. Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja
Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


Nain
obrade











Primena








Tangent-
na brzina



Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
B r u e n j e
Brijanje (pre term.obr.)
Fino rez.
Srednje rez.
Proseno rezanje

Etaloni
Precizna merila
Precizni prenosnici
Automobili
Kamioni
Opte mainstvo
Poljoprivredne i druge grube maine

6........3 m/s
3 m/s
20.......6 m/s
>20 m/s

Bolji kvaliteti ozubljenja zahtevaju i odgovarajui kvalitet povrina bokova zubaca. Zbog toga je orijentaciono odreena
veza izmeu najgrubljih klasa povrinske hrapavosti bokova zubaca i kvaliteta ozubljenja, koja je data u tablici 11.05. U
opravdanim sluajevima (napr. radi obezbeenja tieg rada prenosnika) mogu se propisati finije klase povrinske hrapavosti
od predvienih u pomenutoj tablici.






101
Tablica 11.05. Veza izmeu kvaliteta ozubljenja i klase povrinske hrapavosti bokova zubaca
S t a n d a r d n i m o d u l m
n
, u mm
1 do 2 2 do 4 4 do 6 6 do 8 8 do 10 10 do 16 16 do 20
Kvalitet
ozubljenja
K l a s a p o v r i n s k e h r a p a v o s t i od N4 do N11
1
2
3
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N5
N5
N5
N5
N5
N6
N5
N5
N6
4
5
6
N5
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N7
N6
N6
N7
N6
N6
N7
N6
N7
N7
7
8
9
N6
N6
N7
N7
N7
N8
N7
N7
N8
N7
N7
N8
N7
N8
N8
N7
N8
N9
N8
N8
N9
10
11
12
N8
N9
N9
N8
N9
N10
N8
N9
N10
N9
N9
N10
N9
N10
N10
N9
N10
N11
N10
N10
N11

ISO odreuje formule za izraunavanje graninih odstupanja pojedinih tolerisanih elemenata ozubljenja za sve kvalitete.
Pregled tih formula dat je u tablici11.06.
Navedene formule sadre i neke tolerancijske faktore kao pomone veliine kod izraunavanja graninih odstupanja.
Tolerancijski faktor
p
koristi se kod izraunavanja graninih odstupanja podeonih koraka, radijalnog bacanja, kao i
ukupnog i pojedinanog odstupanja pri radijalnoj kontroli sprezanja.

p n
m = + 0 25 , d u m
Tolerancijski faktor
f
koristi se kod izraunavanja graninih odstupanja profila zubaca

f n
m d = + 0 0125 , u m
u predhodnim jednainama:
- m
n
- standardni modul u mm
- d - prenik podeonog kruga u mm
Formule koje se nalaze u tablici 11.06. odruju najvea granina odstupanja pojedinih parametara. Ako neka oznaka ima
dvostruki predznak, + znai gornje, a - donje odstupanje, a njihove apsolutne vrednosti su jednake (to su odstupanja
podeonih i osnovnih koraka, i osnog rastojanja), dok u ostalim sluajevima izraunato granino odstupanje ustvari
predstavlja toleranciju odnosnog elementa.
Granina odstupanja osnog rastojanja se odreuju za stvarnu veliinu, na osnovu ISO sistema tolerancija duinskih mera
(IT). Navedena veza izmeu kvaliteta ozubljenja i kvaliteta tolerancije osnog rastojanja je samo orijentacionog karaktera i
odgovara zahtevima opteg mainstva, ali u opravdanim sluajevima (precizniji prenosnik, zahtevani manji boni zazor i
t.sl.), moe se izabrati bolji kvalitet osnog rastojanja.
U formuli za izraunavanje zbirnog odstupanja podeonih koraka (tablica 11.06.) L je duina luka na podeonom krugu
koji se sastoji od k podeonih koraka
L = kp
t
= km
t
u mm.
U formuli za izraunavanje tolerancije bonih linija ,b je irina zupanika u mm

102
Tablica 11.06. Pregled formula za izraunavanje graninih odstupanja (tolerancije) pojedinih elemenata ozubljenja mere u m
Kvali-
tet ozub-
ljenja
Granina odstu-
panja podeonih
koraka
Dozvoljena zbirna
odstupanja podeo-
nih koraka
Dozvoljeno
radijalno
bacanje
Tolerancija
profila
Tolerancija
bone linije
Ukupno dozvolje-
no radijalno od-
stupanje pri
kontroli sprezanja
Pojedinano doz-
voljeno radijalno
odstupanje pri
kontroli sprezanja
Granina odstupanja
osnog rastojanja
fpt (+ ili - ) F
pk
F f
r f
F

F
i
f
i
Kvalitet f
a
(+ ili -)
1 0,063
p
+ 0,8
0,25 L + 0,63
0,224
p
+ 2,8 o,o63
f
+ 2
0,315 b + 1,6
- -
2 0,10
p
+ 1,25
0,4 L + 1
0,355
p
+ 4,5 0,10
f
+ 2,5
0,40 b + 2
-

-
1 1/2 IT4
3 0,16
p
+ 2
0,63 L + 1,6
0,56
p
+ 7,1 0,16
f
+ 3,15
0,50 b + 2,5
- -
4 0,25
p
+ 3,15
1 L + 2,5
0,90
p
+ 11,2 0,25
f
+ 4
0,63 b + 3,15
1,25
p
+ 16 0,45
p
+ 5,6
2 1/2 IT6
5 0,40
p
+ 5
1,6 L + 4
1,40
p
+ 18 0,4
f
+ 5
0,80 b + 4
2
p
+ 25 0,63
p
+ 8
6 0,63
p
+ 8
2,5 L + 6,3
2,24
p
+ 28 0,63
f
+ 6,3
1 b + 5
3,15
p
+ 40 0,9
p
+ 11,2
3 1/2 IT7
7 0,9
p
+11,2
3,55 L + 9
3,15
p
+ 40 1
f
+ 8
1,25 b + 6,3
4,5
p
+ 56 1,25
p
+ 16
8 1,25
p
+ 16
5 L + 12,5
4
p
+ 50 1,6
f
+ 10
2 b + 10
5,6
p
+ 71 1,8
p
+ 22,4
4 1/2 IT8
9 1,8
p
+ 22,4
7,1 L + 18
5
p
+ 63 2,5
f
+ 16
3,15 b + 16
7,1
p
+ 90 2,24
p
+ 28
10 2,5
p
+ 31,5
10 L + 25
6,3
p
+ 80 4
f
+ 25
5 b + 25
9
p
+ 112 2,8
p
+ 35,5
5 1/2 IT9
11 3,55
p
+ 45
14 L + 35,5
8
p
+ 100 6,3
f
+ 40
8 b + 40
11,2
p
+ 140 3,55
p
+ 45
12 5
p
+ 63
20 L + 50
10
p
+ 125 10
f
+ 63
12,5 b + 63
14
p
+ 180 4,5
p
+ 56
6 1/2 IT11

Ostala odstupanja koja nisu navedena u tablici 11.06. odreuju se na sledei nain:
Odstupanje koraka u ravni normalnoj na bokove: f
pn
= f
pt
cos
Odstupanje osnovnog koraka : f
pb
= f
pt
cos
Tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja:
Ukupno: f
f
, pojedinano: f F F
i p
'
= + f f
i pt f
'
= +
Tolerancija paralelnosti osa:
- inklinacije: f
x
= F

, - devijacije f
y
= F

/2


103
to se tie tolerancije, odnosno odstupanja debljine zubaca i mere preko zubaca, ono se propisuje sa ciljem, da se obezbedi
boni zazor izmeu lenih bokova spregnutih zubaca koji je neophodan za neometani rad zupanog para. S obzirom da su sve
mere zupanika i ozubljenja izraunate za sluaj sprezanja bez zazora, radi obezbeenja bonog zazora, odstupanja debljine
zubaca, odnosno mere preko zubaca su uglavnom negativna.
Odstupanje debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca se odreuje u zavisnosti od gornjeg graninog odstupanja podeonog
koraka, mnoei ga sa koeficijentom k, ije su vrednosti date u tablici 11.07., a grafiki prikaz je dat na slici 11.65.
U sledeim izrazima k
s
je oznaka za gornje, a k
i
za donje granino odstupanje.
Granina odstupanja: Debljine zubaca: Mere preko zubaca:
- gornje E
ss
= k
s
f
pt
E
ws
= k
s
f
pt

- donja E
si
= k
i
f
pt
E
Wi
= k
i
f
pt

Tolerancija T
s
= E
ss
- E
si
T
W
= E
Ws
- E
Wi

Tablica 11.07. Vrednosti i oznake koeficijenta k
Oznaka
C D E F G H J K L M N P R S
k +1 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -16 -20 -25 -32 -40 -50
Tolerancija mere preko zubaca se oznaava sa dva slova iz gornje tablice. Prvo slovo znai gornje, a drugo donje granino
odstupanje.



Slika 11.65. Grafiki prikaz tolerancije debljine zubpca
104
Poloaj tolerancijskog polja u odnosu na odgovarajuu nominalnu meru debljine zubaca dat je na slici 11.66, a mere preko
zubaca na slici 11.6.


Slika 11.66. Tolerancija debljine zubaca Slika 11.67. Tolerancija mere preko zubaca
Veliina bonog zazora zavisi od tolerancije debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca i od tolerancije osnog rastojanja.
Manja debljina zubaca i vee osno rastojanje daju vei zazor, i obratno. Poznavajui vrednosti tolerancija mere preko
zubaca (debljine zubaca) i osnog rastojanja, mogu se odrediti granine veliine bonog zazora.
Kod pravozubih zupanih parova:
( )
( )
w i , a 2 , Ws 1 , Ws min , n
w s , a 2 , Wi 1 , Wi max , n
sin f 2 E E j
sin f 2 E E j
+ =
+ =

a kod kosozubih parova:
( )
( )
b tw i , a 2 , Ws 1 , Ws min , n
b tw s , a 2 , Wi 1 , Wi max , n
cos sin f 2 E E j
cos sin f 2 E E j
+ =
+ =

Koristei gornje jednaine, moe se odrediti tolerancija bonog zazora, u funkciji tolerancija mera preko zubaca i osnog
rastojanja:
Kod pravozubih zupanih parova:
w a 2 W 1 W jn
sin T 2 T T T + + =
a kod kosozubih parova
T T T T
jn W W a tw b
= + +
1 2
2 sin cos
Kada je usvojena veliina bonog zazora i tolerancija osnog rastojanja, mogu se odrediti zbirovi potrebnih graninih
odstupanja mera preko zubaca .
Kod pravozubih zupanih parova:
( )
( )
w s , a max , n 2 , Wi 1 , Wi
w i , a min , n 2 , Ws 1 , Ws
sin f 2 j E E
sin f 2 j E E
= +
= +
m
m

a kod kosozubih parova:
( )
( )
b tw s , a max , n 2 , Wi 1 , Wi
b tw i , a min , n 2 , Ws 1 , Ws
cos sin f 2 j E E
cos sin f 2 j E E
= +
= +
m
m

U predhodnim jednainama, u sluaju dvostrukih predznaka, donji se odnosi na unutranje ozubljenje.
Da ne bi dolo do zaglavljivanja zubaca u toku rada, potrebno je da bude
( ) j F F
n i i ,min ,
"
,
"
sin > + 2
1 2

tw
.
U sluaju korekcija profila zubaca mogu se usvojiti i manje vrednosti.
105
U optem mainstvu, za orijentaciju mogu posluiti podaci, dati u tablici 11.08. u kojoj su navedene preporuene vrednosti
minimalnog i maksimalnog bonog zazora, u zavisnosti od standardnog modula.
Tablica 6.08. Orijentacione vrednosti bonog zazora u m (modul je u mm)
m
n
j
n,min
j
n,max
T
jn
j
n,sr
m
n
j
n,min
j
n,max
T
jn
j
n,sr

1,00 85 190 105 137,5 52,5 4,00 170 330 160 250,0 80,0
1,25 90 200 110 145,0 55,0 4,50 185 350 165 267,5 82,5
1,50 95 210 115 152,5 57,5 5,00 200 375 175 287,5 87,5
1,75 100 220 120 160,0 60,0 5,50 215 400 185 307,5 92,5
2,00 110 235 125 172,5 62,5 6,00 225 425 200 325,0 100
2,25 120 250 130 185,0 65,0 6,50 240 450 210 345,0 105
2,50 130 265 135 197,5 67,5 7,00 250 470 220 360,0 110
2,75 135 275 140 205,0 70,0 8,00 280 520 240 400,0 120
3,00 140 285 145 212,5 72,5 9,00 340 620 280 440,0 130
3,50 155 305 150 230,0 75,0 10,00 340 620 280 480,0 140
Tolerancija, odnosno, granina odstupanja mera preko valjia (kuglica) se odreuju u zavisnosti od graninih odstupanja
lune debljine zubaca, odnosno, mere preko zubaca, na osnovu slike 11.68.
M M y sy
sin E cos E
S obzirom da kod unutranjeg ozubljenja sa smanjenjem
debljine zubaca mera preko valjia raste, granina
odstupanja te mere iznose:
U sluaju pravozubih zupanika:
kod parnih brojeva zubaca
M
s , W
s , M
sin
E
E

= , odnosno
M
i
i , M
sin
E
E

= .
kod neparnih brojeva zubaca, ( mereno preko dva
valjia)
M
o
s , W
s , M
sin
z
90
cos E
E

=
M
o
i , W
i , M
sin
z
90
cos E
E

=
.U sluaju kosozubih zupanika:
Slika 11.68. Odstupanje kod mere M
kod parnih brojeva zubaca
b M
s , W
s , M
cos sin
E
E

= , odnosno
b M
i , W
i , M
cos sin
E
E

=
kod neparnih brojeva zubaca ( mereno preko dva valjia)
b M
o
s , W
s , M
cos sin
z
90
cos E
E

= , odnosno
b M
o
i , W
i , M
cos sin
z
90
cos E
E

=
.Donji predznak se odnosi na unutranje ozubljenje.


106

Literatura:
1. Barii, R.: Savremena tehnika kontrola proizvodnje, Tehnika knjiga, Beograd, 1967,
2. Dormn, L.: Mehaniki prenosnici, VT, Subotica, 1992. (Fiskolai jegyzet)
3. Dormn, L.: Merenje i kontrola duina i uglova, VT, Subotica, 1995. (Fiskolai jegyzet)
4. Dormn, L.: Merenje i kontrola navoja, VT, Subotica, 1995. (Fiskolai jegyzet)
5. Dormn, L.: Merenje i kontrola zupanika, VT, Subotica, 1996. (Fiskolai jegyzet)
6. Erney, Gy.: Fogaskerekek, Mszaki knykiad, Budapest, 1983.
7. Erney, Gy.: A fogaskerekek mrse s gyrtsellenrzse, Mszaki knykiad, Budapest, 1959.
8. Kis, L.: Gpipari minsgellenrk kziknyve, Tncsics knykiad, Budapest, 1967.
9. Leinweber, P.: Hosszmrstechnikai zsebknyv, Mszaki knykiad, Budapest, 1960.
10. Pauni, .: Tehnika kontrola, Novi Sad, 1971.
11. Podlesnik, M.: Gonila z valjastimi zobniki I, II, Univerza v Mariboru, Maribor, 1981.
12. Rohonyi, V.: Fogaskerkhajtsok, Mszaki knykiad, Budapest, 1980.
13. Savi, Z. i dr.: Ininjersko-mainski prirunik, II, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987.
14. Stankov, J.: Proraun i primena merila i ureaja za merenje, Novi Sad, 1974.
15. Szilgyi dr.,L.: Gpipari hosszmrsek, Mszaki knykiad, Budapest, 1982.
16. Szilgyi dr.,L.: Gpipari mrsek, Mszaki knykiad, Budapest, 1986.
17. Vrs, I.: Gpelemek, III, Fogaskerekek, 2. javtott kiads, Tanknyvkiad, Budapest, 1977.
18. Razni standardi: DIN, ISO, JUS, MSZ.
19. Razni katalozi proizvoaa merila.

107
12. PRILOG
Tablica 12.01. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za duinske mere do 500 mm po ISO sistemu u m.
d (D) mm-ben
felett -ig
IT01 IT0 IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18
3 0,3 0,5 0,8 1,2 2,0 3 4 6 10 14 25 40 60 100 140 250 400 600 - -
3 6 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 5 8 12 18 30 48 75 120 180 300 480 750 - -
6 10 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 6 9 15 22 36 58 90 150 220 360 580 900 1500 -
10 18 0,5 0,8 1,2 2,0 3,0 5 8 11 18 27 43 70 110 180 270 430 700 1100 1800 2700
18 30 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 6 9 13 21 33 52 84 130 210 330 520 840 1300 2100 3300
30 50 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 7 11 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600 2500 3900
50 80 0,8 1,2 2,0 3,0 5,0 8 13 19 30 46 74 120 190 300 460 740 1200 1900 3000 4600
80 120 1,0 1,5 2,5 4,0 6,0 10 15 22 35 54 87 140 220 350 540 870 1400 2200 3500 5400
120 180 1,2 2,0 3,5 5,0 8,0 12 18 25 40 63 100 160 250 400 630 1000 1600 2500 4000 6300
180 250 2,0 3,0 4,5 7,0 10,0 14 20 29 46 72 115 185 290 460 720 1150 1850 2900 4600 7200
250 315 2,5 4,0 6,0 8,0 12,0 16 23 32 52 81 130 210 320 520 810 1300 2100 3200 5200 8100
315 400 3,0 5,0 7,0 9,0 13,0 18 25 36 57 89 140 230 360 570 890 1400 3200 3600 5700 8900
400 500 4,0 6,0 8,0 10,0 15,0 20 27 40 63 97 155 250 400 630 970 1550 2500 4000 6300 9700
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000 1600 2500

Tablica 12.02. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za duinske mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u m.
d (D) mm-ben
felett -ig
IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16
500 630 22 32 44 70 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400
630 800 25 36 50 80 125 200 320 500 800 1250 2000 3200 5000
800 1000 28 40 56 90 140 230 360 560 900 1400 2300 3600 5600
1000 1250 33 47 66 105 165 260 420 660 1050 1650 2600 4200 6600
1250 1600 39 55 78 125 195 310 500 780 1250 1950 3100 5000 7800
1600 2000 46 65 92 150 230 370 600 920 1500 2300 3700 6000 9200
2000 2500 55 78 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400 7000 11000
2500 3150 68 96 135 210 330 540 860 1350 2100 3300 5400 8600 13500
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000


Veliina tolerancije se dobije kao proizvod jedinine tolerancije i koeficijent kvaliteta: IT = i k


108

Tablica 12.03. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za osovine po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
Gr upe i podgr upe nomi nal ni h mer a u mm. Grupe vae za mere i znad do.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
a svi a
g
-270 -270 -280 -290 -300 -310 -320 -340 -360 -380 -410 -460 -520 -580 -660 -740 -820 -920 -1050 -1200 -1350 -1500 -1650
b svi a
g
-140 -140 -150 -150 -160 -170 -180 -190 -200 -220 -240 -260 -280 -310 -340 -380 -420 -480 -540 -600 -680 -760 -840
c svi a
g
-60 -70 -80 -95 -110 -120 -130 -140 -150 -170 -180 -200 -210 -230 -240 -260 -280 -300 -330 -360 -400 -440 -480
d svi a
g
-20 -30 -40 -50 -65 -80 -100 -120 -145 -170 -190 -210 -230
e svi a
g
-14 -20 -25 -32 -40 -50 -60 -72 -85 -100 -110 -125 -135
f svi a
g
-6 -10 -13 -16 -20 --25 -30 -36 -43 -50 -56 -62 -68
g svi a
g
-2 -4 -5 -6 -7 -9 -10 -12 -14 -15 -17 -18 -20
h svi a
g
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
j 5, 6 a
d
-2 -2 -2 -3 -4 -5 -7 -9 -11 -13 -16 -18 -20
j 7 a
d
-4 -4 -5 -6 -8 -10 -12 -15 -18 -21 -26 -28 -32
j 8 a
d
-7 -9 -11 -13 -16 -19 -23 -27 -31 -36 -40 -44 -48
j 9 a
d
-12 -15 -18 -21 -26 -31 -37 -43 -50 -57 -65 -70 -77
j 10 a
d
-20 -24 -29 -35 -42 -50 -60 -70 -80 -92 -105 -115 -125
j 11 a
d
-30 -37 -45 -55 -65 -80 -95 -110 -125 -145 -160 -180 -200
j 12 a
d
-45 -60 -75 -90 -105 -125 -150 -175 -200 -230 -260 -285 -315
j 13 a
d
-70 -90 -110 -135 -165 -195 -230 -270 -315 -360 -405 -445 -485
j 14 a
d
-125 -150 -180 -215 -260 -310 -370 -435 -500 -575 -650 -700 -775
j 15 a
d
-200 -240 -290 -350 -420 -500 -600 -700 -800 -925 --1050 -1150 -1250
j 16 a
d
-300 -375 -450 -550 -650 -800 -950 -1100 -1250 -1450 -1600 -1800 -2000
j 17 a
d
-450 -600 -750 -900 -1050 -1250 -1500 -1750 -2000 -2300 -2600 -2850 -3150
j 18 a
d
-700 -900 -1100 -1350 -1650 -1950 -2300 -2700 -3150 -3600 -4050 -4450 -4850
k 47 a
d
0 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4 4 5
k 818 a
d
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
m svi a
d
2 4 6 7 8 9 11 13 15 17 20 21 23
n svi a
d
4 8 10 12 15 17 20 23 27 31 34 37 40
p svi a
d
6 12 13 18 22 26 32 37 43 50 56 62 68
r svi a
d
10 15 19 23 28 34 41 43 51 54 63 65 68 77 80 84 94 98 108 114 126 132
s svi a
d
14 19 23 28 35 43 53 59 71 79 92 100 108 122 130 140 158 170 190 208 232 252
t svi a
d
- - - - - 41 48 54 66 75 91 104 122 134 146 166 180 196 218 240 268 294 330 360
u svi a
d
18 23 28 33 41 48 60 70 87 102 124 144 170 190 210 236 258 284 315 350 390 435 490 540
v svi a
d
- - - - 39 47 55 68 81 102 120 146 172 202 228 252 284 310 340 385 425 475 530 595 660
x svi a
d
20 28 34 40 45 54 64 80 97 122 146 178 210 248 280 310 350 385 425 475 525 590 660 740 820
y svi a
d
- - - - - 63 75 94 114 144 174 214 254 300 340 380 425 470 520 580 650 730 820 920 1000
z svi a
d
26 35 42 50 60 73 88 112 136 172 210 258 310 365 415 465 520 575 640 710 790 900 1000 1100 1250
za svi a
d
32 42 52 64 77 98 118 148 180 226 274 335 400 470 535 600 670 740 820 920 1000 1150 1300 1450 1600
zb svi a
d
40 50 67 90 108 136 160 200 242 300 360 445 525 620 700 780 880 960 1050 1200 1300 1500 1650 1850 2050

109
zc svi a
d
60 80 97 130 150 188 218 274 325 405 480 585 690 800 900 1000 1150 1250 1350 1550 1700 1900 2100 2350 2600
110
Tablica 12.04. Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
Gr upe i podgr upe nomi nal ni h mer a u mm. Grupe vae za mere i znad do.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
A svi A
d
270 270 280 290 300 310 320 340 360 380 410 460 520 580 660 740 820 920 1050 1200 1350 1500 1650
B svi A
d
140 140 150 150 160 170 180 190 200 220 240 260 280 310 340 380 420 480 540 600 680 760 840
C svi A
d
60 70 80 95 110 120 130 140 150 170 180 200 210 230 240 260 280 300 330 360 400 440 480
D svi A
d
20 30 40 50 65 80 100 120 145 170 190 210 230
E svi A
d
14 20 25 32 40 50 60 72 85 100 110 125 135
F svi A
d
6 10 13 16 20 -25 30 36 43 50 56 62 68
G svi A
d
2 4 5 6 7 9 10 12 14 15 17 18 20
H svi A
d
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J 6 A
g
2 5 5 6 8 10 13 166 18 22 25 29 33
J 7 A
g
4 6 8 10 12 14 18 22 26 30 36 39 43
J 8 A
g
6 10 12 15 20 24 28 34 41 47 55 60 66
J 9 A
g
12 15 18 21 26 31 37 43 50 57 65 70 77
J 10 A
g
20 24 29 35 42 50 60 70 80 92 105 115 125
J 11 A
g
30 37 45 55 65 80 95 110 125 145 160 180 200
J 12 A
g
45 60 75 90 105 125 150 175 200 230 260 285 315
J 13 A
g
70 90 110 135 165 195 230 270 315 360 405 445 485
J 14 A
g
125 150 180 215 260 310 370 435 500 575 650 700 775
J 15 A
g
200 240 290 350 420 500 600 700 800 925 1050 1150 1250
J 16 A
g
300 375 450 550 650 800 950 1100 1250 1450 1600 1800 2000
J 17 A
g
- - 750 900 1050 1250 1500 1750 2000 2300 2600 2850 3150
J 18 A
g
- - - 1350 1650 1950 2300 2700 3150 3600 4050 4450 4850
K 6 A
g
0 2 2 2 2 3 4 4 4 5 5 7 8
K 7 A
g
0 3 5 6 6 7 9 10 12 13 16 17 18
K 8 A
g
0 5 6 8 10 12 14 16 20 22 25 28 29
M 6 A
g
-2 -1 -3 -4 -4 -4 -5 -6 -8 -8 -9 -10 -10
M 7 A
g
-2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
M 8 A
g
- - 1 2 4 5 5 6 8 9 9 11 11
N 6 A
g
-4 -5 -7 -9 -11 -12 -14 -16 -20 -22 -25 -26 -27
N 7 A
g
-4 -4 -4 -5 -7 -8 -9 -10 -12 -14 -14 -16 -17
N 8 A
g
- -2 -3 -3 -3 -3 -4 -4 -4 -5 -5 -5 -6
N 918 A
g
- 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
P 6 A
g
-6 -9 -12 -15 -18 -21 -26 -30 -36 -41 -47 -51 -55
P 7 A
g
-6 -8 -9 -11 -14 -17 -21 -24 -28 -33 -36 -41 -45
P 818 A
g
-6 -12 -15 -18 -22 -26 -32 -37 -43 -50 -56 -62 -68


110
Tablica 12.04.. (nastavak) Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
Gr upe i podgr upe nomi nal ni h mer a u mm. Grupe vae za mere i znad do.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
R 6 A
g
-10 -12 -16 -20 -24 -29 -35 -37 -44 -47 -56 -58 -61 -68 --71 -75 -85 -89 -97 -103 -113 -119
R 7 A
g
-10 -11 -13 -16 -20 -25 -30 -32 -38 -41 -48 -50 -53 -60 -63 -667 -74 -78 -87 -93 -103 -109
R 818 A
g
-10 -15 -19 -23 -28 -34 -41 -43 -51 -54 -63 -65 -68 -77 -80 -84 -94 -98 -108 -114 -126 -132
S 6 A
g
-14 -16 -20 -25 -31 -38 -47 -53 -64 -72 -85 -93 -101 -113 -121 -131 -149 -161 -179 -197 -219 -239
S 7 A
g
-14 -15 -17 -21 -27 -34 -42 -48 -58 -66 -77 -85 -93 -105 -113 -123 -138 -150 -169 -187 -209 -229
S 818 A
g
-14 -19 -23 -28 -35 -43 -53 -59 -71 -79 -92 -100 -108 -122 -130 -140 -158 -170 -190 -208 -232 -252
T 6 A
g
- - - - - -37 -43 -69 -60 -69 -84 -97 -115 -127 -139 -157 -171 -187 -209 -231 -257 -283 -317 -347
T 7 A
g
- - - - - -33 -39 -64 -55 -64 -78 -91 -107 -119 -131 -149 -163 -179 -198 -220 -247 -273 -307 -337
T 818 A
g
- - - - - -41 -48 -75 -66 -75 -91 -104 -122 -134 -146 -166 -180 -196 -218 -240 -268 -294 -330 -360
U 6 A
g
-18 -20 -25 -30 -37 -44 -55 -96 -81 -96 -117 -137 -163 -183 -203 -227 -249 -275 -306 -341 -379 -424 -477 -527
U 7 A
g
-18 -19 -22 -26 -33 -40 -51 -61 -76 -91 -111 -131 -155 -175 -195 -219 -241 -267 -295 -330 -369 -414 -467 -517
U 818 A
g
-18 -23 -28 -33 -41 -48 -60 -70 -87 -102 -124 -144 -170 -190 -210 -236 -258 -284 -315 -350 -390 -435 -490 -540
V 6 A
g
- - - - -36 -43 -51 -63 -76 -96 -114 -139 -165 -195 -221 -245 -275 -301 -331 -376 416 -464 -519 -582 -647
V 7 A
g
- - - - -32 -39 -47 -59 -72 -91 -109 -133 -159 -187 -213 -237 -267 -293 -323 -365 -405 -454 -509 -572 -637
V 818 A
g
- - - - -39 -47 -55 -68 -81 -102 -120 -146 -172 -202 -228 -252 -284 -310 -340 -385 -425 -475 -530 -595 -650
X 6 A
g
-20 -25 -31 -37 -42 -50 -60 -75 -92 -116 -140 -171 -203 -241 -273 -303 -341 -376 -416 -466 -516 -579 -649 -727 -807
X 7 A
g
-20 -24 -28 -33 -38 -46 -56 -71 -88 -111 -135 -165 -197 -233 -265 -295 -333 -368 -408 -455 -505 -569 -639 -717 -797
X 818 A
g
-20 -28 -34 -40 -45 -54 -64 -80 -97 -122 -146 -178 -210 -248 -280 -310 -350 -385 -425 -475 -525 -590 -660 -740 -820
Y 6 A
g
- - - - - -59 -71 -89 -109 -138 -168 -207 -247 -293 -333 -373 -416 -461 -511 -571 -641 -719 -809 -907 -987
Y 7 A
g
- - - - - -55 -67 -85 -105 -133 -163 -201 -241 -285 -325 -365 -408 -453 -503 -560 -630 -709 -799 -897 -977
Y 818 A
g
- - - - - -63 -75 -94 -114 -144 -174 -214 -254 -300 -340 -380 -425 -470 -520 -580 -650 -730 -820 -920 -1000
Z 6 A
g
-26 -32 -39 -47 -57 -69 -84 -107 -131 -166 -204 -251 -303 -358 -408 -458 -511 -566 -631 -701 -781 -889 -989 -1087 -1237
Z 7 A
g
-26 -31 -36 -43 -53 -65 -80 -103 -127 -161 -199 -245 -297 -350 -400 -450 -503 -558 -623 -690 -770 -879 -979 -1077 -1227
Z 818 A
g
-26 -35 -42 -50 -60 -73 -88 -112 -136 -172 -210 -258 -310 -365 -415 -465 -520 -575 -640 -710 -790 -900 -1000 -1100 -1250
ZA 6 A
g
-32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -463 -528 -593 -661 -731 -811 -911 -991 -1189 -1289 -1437 -1587
ZA 7 A
g
-32 -38 -46 -57 -70 -90 -110 -139 -171 -215 -263 -322 -387 -455 -520 -585 -653 -723 -803 -900 -980 -1129 -1279 -1427 -1577
ZA 818 A
g
-32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -470 -535 -600 -670 -740 -820 -920 -1000 -1150 -1300 -1450 -1600
ZB 6 A
g
-40 -47 -64 -87 -105 -132 -156 -195 -237 -294 -354 -438 -518 -613 -693 -773 -871 -951 -1041 -1191 -1291 -1489 -1639 -1837 -2037
ZB 7 A
g
-40 -46 -61 -83 -101 -128 -152 -191 -233 -289 -349 -432 -512 -605 -685 -765 -863 -943 -1033 -1180 -1280 -1479 -1629 -1827 -2027
ZB 818 A
g
-40 -50 -67 -90 -108 -136 -160 -200 -242 -300 -360 -445 -525 -620 -700 -780 -880 -960 -1050 -1200 -1300 -1500 -1650 -1850 -2050
ZC 6 A
g
-60 -77 -94 -127 -147 -184 -214 -269 -320 -399 -474 -578 -683 -793 -893 -993 -1141 -1241 -1341 -1541 -1691 -1889 -2089 -2337 -2587
ZC 7 A
g
-60 -76 -91 -123 -143 -180 -210 -265 -316 -394 -469 -572 -677 -785 -885 -985 -1133 -1233 -1333 -1530 -1680 -1879 -2079 -2327 -2577
ZC 818 A
g
-60 -80 -97 -130 -150 -188 -218 -274 -325 -405 -480 -585 -690 -800 -900 -1000 -1150 -1250 -1350 -1550 -1700 -1900 -2100 -2350 -2600


111
Tablica 12.05. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u m
Oznake t ol er anci j ski h pol j a za kval i t et 6 do 16 Nazivne mere
u mm d, D e, E f, F g, G h, H j
s
, J
s
k, K m, M n, N p, P r, R s, S t, T u, U
iznad do Osnovna odstupanja a
g

i A
d
Osnovna odstupanja a
d
i A
g

500 560 150 280 400 600
560

630
260 145 76 22 0 0 26 44 78
155 310 450 660
630 710 175 340 500 740
710

800
290 160 80 24 0 0 30 50 88
185 380 560 840
800 900 210 430 620 940
900

1000
320 170 86 26 0 0 34 56 100
220 470 680 1050
1000 1120 250 520 780 1150
1120

1250
350 195 98 38 0 0 40 66 120
260 580 840 1300
1250 1400 300 640 960 1450
1400

1600
390 220 110 30 0 0 48 78 140
330 720 1050 1600
1600 1800 370 820 1200 1850
1800

2000
430 240 120 32 0 0 58 92 170
400 920 1350 2000
2000 2240 440 1000 1500 2300
2240

2500
480 260 130 34 0 0 68 110 195
460 1100 1650 2500
2500 2800 550 1250 1900 2900
2800

3150
520 290 145 38 0




a
g
= A
g

= IT/2





a
d
= A
d

= -IT/2
0 76 135 240
580 1400 2100 3200

a
g
i A
g
su sa predznakom -

Kod oznaavanja osnovnih odstupanja a
d
i a
g
je donje, odnosno gornje granino odstupanje za osovine, dok A
d
i A
g
je donje, odnosno gornje granino odstupanje za rupe.
Tolerancija mera je data razlikom gornjeg i donjeg graninog odstupanja. Kod osovina: T
o
= a
g
a
d
, a kod rupa: T
r
= A
g
A
d
. Od ovih veliina su dve tabline, pa se trea lako
rauna.
Primeri. Kod zadanih mera treba nai vrednost tolerancije i graninih odstupanja.
d = 30 f8 mm. d = 50 r6 mm D = 80 J6 mm.
Za 30mm veliina tolerancije:T
o
= IT8 = 33 m (tab. 12.1.), Za 50mm veliina tolerancije: T
o
= IT6 = 25 m, (tab.12.1.), Za: 80mm vel. tolerancije: T
r
= IT6 = 19 m
Osnovno odstupanje za f8: a
g
= -20 m, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za r6: a
d
= 34 m, (tab.12.3.), Osnovno odstupanje za J6 A
d
= 13 m,
a
d
= a
g
T
o
= -20 33 = -53 m. a
g
= a
d
+T
o
= 34 + 25 = 59 m. A
g
= A
d
+ T
r
= 13 - 19 = -6 m.

d = 100 h7 mm. D = 180 D10 mm. D = 250 P7 mm.

Za 100mm veliina tolerancije:T
o
= IT7 = 35 m (tab.12.1.), Za 180mm veliina tolerancije: T
r
= IT10 = 160 m (tab. 12.1.), Za 250mm vel. tolerancije: T
r
= IT7 = 46 m
Osnovno odstupanje za h7: a
g
= 0, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za D10: A
d
= 145 m (tab. 12.4.) Osnovno odstupanje za P7: A
g
= -33 m,
a
d
= a
g
T
o
= 0 35 = -35 m. A
g
= A
d
+ T
r
= 145 + 160 = 305 m. A
d
= A
g
+ T
r
= -33 - 46 = -79 m.

112


Tablica 12.06. Pregled koraka navoja sa trouglastim ISO profilom po JUS M.B0.011 (mere u mm)
Nazivni pre~nik navoja d Korak
P
Nazivni pre~nik navoja d Korak
P
Stepen prioriteta Stepen prioriteta
I II
Krupni Sitni
I II
Krupni Sitni
1 0,25 0,2 52 5 4 3 2 1,5
1,1 0,25 0,2 56 5,5 4 3 2 1,5
1,2 0,25 0,2 60 5,5 4 3 2 1,5
1,4 0,30 0,2 64 6 4 3 2 1,5
1,6 0,35 0,2 68 6 4 3 2 1,5
1,8 0,35 0,2 72 6 4 3 2 1,5
2 0,40 0,25 76 6 4 3 2 1,5
2,2 0,45 0,25 80 6 4 3 2 1,5
2,5 0,45 0,35 85 6 4 3 2
3 0,50 0,35 90 6 4 3 2
3,5 0,60 0,35 95 6 4 3 2
4 0,70 0,50 100 6 4 3 2
4,5 0,75 0,50 105 6 4 3 2
5 0,80 0,50 110 6 4 3 2
6 1,00 0,75 115 6 4 3 2
8 1,25 1,00 0,75 120 6 4 3 2
10 1,50 1,25 1,00 0,75 125 6 4 3 2
12 1,75 1,50 1,25 1,00 130 6 4 3 2
14 2 1,50 1,25 1,00 140 6 4 3 2
16 2 1,50 1,00 150 6 4 3 2
18 2,5 2 1,50 1,00 160 6 4 3
20 2,5 2 1,50 1,00 170 6 4 3
22 2,5 2 1,50 1,00 180 6 4 3
24 3,0 2 1,50 1,00 190 6 4 3
27 3,0 2 1,50 1,00 200 6 4 3
30 3,5 2 1,50 1,00 210 6 4 3
33 3,5 2 1,50 220 6 4 3
36 4,0 3 2 1,50 240 6 4 3
39 4,0 3 2 1,50 250 6 4 3
42 4,5 3 2 1,50 260 6 4
45 4,5 3 2 1,50 280 6 4
48 5,0 4 3 2 1,50 300 6 4



















113


Tablica 12.07. Mere navoja sa trouglastim ISO profilom krupnog koraka po JUS M.B0.012 (mere u mm)
Nazivni pre~nik d = D Presek jezgra
Stepen prioriteta A
3

I II
Korak
P
Srednji pre~nik
d
2
= D
2

Pre~nik jezgra
d
3

mm
2

Ugao nagiba

o

1 0,25 0,838 0,693 0,378 5,45
1,1 0,25 0,938 0,793 0,495 4,86
1,2 0,25 1,038 0,893 0,628 4,40
1,4 0,30 1,205 1,032 0,836 4,55
1,6 0,35 1,373 1,171 1,080 4,65
1,8 0,35 1,573 1,371 1,470 4,05
2 0,40 1,740 1,509 1,790 4,20
2,2 0,45 1,908 1,648 2,13 4,30
2,5 0,45 2,208 1,948 2,980 3,72
3 0,50 2,675 2,387 4,470 3,42
3,5 0,60 3,110 2,764 6,000 3,52
4 0,70 3,545 3,141 7,740 3,60
4,5 0,75 4,013 3,580 10,10 3,40
5 0,80 4,480 4,019 12,70 3,26
6 1,00 5,350 4,773 17,90 3,42
8 1,25 7,188 6,466 32,80 3,18
10 1,50 9,026 8,160 52,30 3,03
12 1,75 10,863 9,853 76,20 2,94
14 2,00 12,701 11,546 104 2,87
16 2,00 14,701 13,546 144 2,48
18 2,50 16,376 14,933 175 2,80
20 2,50 18,376 16,933 225 2,48
22 2,50 20,376 18,933 282 2,24
24 3,00 22,051 20,320 324 2,48
27 3,00 25,051 23,320 427 2,18
30 3,50 27,727 25,706 519 2,34
33 3,50 30,727 28,706 647 2,08
36 4,00 33,402 31,093 759 2,19
39 4,00 36,402 34,093 913 2,00
42 4,50 39,077 36,479 1045 2,10
45 4,50 42,077 39,479 1224 1,95
48 5,00 44,752 41,866 1375 2,04
52 5,00 48,752 45,866 1651 1,87
56 5,50 52,428 49,253 1905 1,92
60 5,50 56,428 53,263 2227 1,78
64 6,00 60,103 56,639 2519 1,82
68 6,00 64,102 60,639 2890 1,71











114

Tablica 12.08. Vrednosti evolventne fumkcije za
y
= 10,0
o
18,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o
10,0
10,1
10,2
10,3
10,4

10,5
10,6
10,7
10,8
10,9

11,0
11,1
11,2
11,3
11,4

11,5
11,6
11,7
11,8
11,9

12.0
12.1
12.2
12.3
12.4

12.5
12.6
12.7
12.8
12.9

13.0
13.1
13.2
13.3
13.4

13.5
13.6
13.7
13.8
13.9

14.0
14.1
14.2
14.3
14.4
0,0017941
0,0018489
0,0019048
0,0019619
0,0020201

0,0020795
0,0021400
0,0022017
0,0022647
0,0023288

0,0023941
0,0024606
0,0025284
0,0025975
0,0026678

0,0027394
0,0028123
0,0028865
0,0029620
0,0030389

0,0031171
0,0031966
0,0032775
0,0033598
0,0034434

0,0035285
0,0036150
0,0037029
0,0037923
0,0038831

0,0039754
0,0040691
0,0041644
0,0042612
0,0043559

0,0044593
0,0045607
0,0046636
0,0047681
0,0048742

0,0049819
0,0050912
0,0052022
0,0053147
0,0054289
54,8
55,9
57,1
58,2
59,4

60,5
61,7
62,9
64,1
65,3

66,5
67,8
69,1
70,3
71,6

72,9
74,2
75,5
76,8
78,2

79,5
81,0
82,3
83,7
85,0

86,5
87,9
89,4
90,8
92,3

93,8
95,3
96,8
98,3
99,8

101,4
103,0
104,5
106,1
107,7

109,3
110,9
112,5
114,2
115,9
14,5
14,6
14,7
14,8
14,9

15,0
15,1
15,2
15,3
15,4

15,5
15,6
15,7
15,8
15,9

16,0
16,1
16,2
16,3
16,4

16,5
16,6
167
16,8
16,9

17,0
17,1
17,2
17,3
17,4

17,5
17,6
17,7
17,8
17,9

18,0
18,1
18,2
18,3
18,4

18,5
18,6
18,7
18,8
18,9
0,0055449
0,0056624
0,0057817
0.0059027
0,0060253

0.0061498
0,0062760
0,0064040
0,0065336
0,0066652

0,0067985
0,0069337
0,0070706
0,0072097
0,0073501

0,0074927
0,0076372
0,0077835
0,0079318
0,0080820

0,0082342
0,0083883
0,0085444
0,0087025
0,0088626

0,0090247
0,0091888
0,0093550
0,0095234
0,0096937

0,0098662
0,0100408
0,0102174
0,0103963
0,0105773

0,0107604
0,0109458
0,0111333
0,0113231
0,0115152

0,0117094
0,0119059
0,0121047
0,0123059
0,0125093
117,5
119,3
121,0
122,7
124,5

126,2
128,0
129,7
131,5
133,3

135,2
137,0
138,8
140,7
142,6

144,5
146,3
148,3
150,2
152,2

154,1
156,1
158,1
160,1
162,1

164,2
166,2
168,3
170,3
172,5

174,6
176,7
178,9
181,0
183,1

185,4
187,6
189,8
192,0
194,2

196,5
198,8
201,1
203,4
205,8



115

Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
=19,0
o
27,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o
19,0
19,1
19,2
19,3
19,4

19,5
19,6
19,7
19,8
19,9

20,0
20,1
20,2
20,3
20,4

20,5
20,6
20,7
20,8
20,9

21,0
21,1
21,2
21,3
21,4

21,5
21,6
21,7
21,8
21,9

22,0
22,1
22,2
22,3
22,4

22,5
22,6
22,7
22,8
22,9

23,0
23,1
23,2
23,3
23,4
0,0127151
0,0129232
0,0131337
0,0133465
0,0135617

0,0137794
0,0139994
0,0142220
0,0144470
0,0146745

0,0149043
0,0151368
0,0153719
0,0156094
0,0158495

0,0160922
0,0163375
0,0165853
0,0168359
0,0170890

0,0173448
0,0176034
0,0178646
0,0181286
0,0183953

0,0186647
0,0189369
0,0192119
0,0194897
0,0197703

0,0200538
0,0203402
0,0206294
0,0209214
0,0212165

0,0215145
0,0218154
0,0221194
0,0224262
0,0227362

0,0230491
0,0233650
0,0236842
0,0240063
0,0243316
208,1
210,5
212,8
215,2
217,7

220,1
222,5
225,0
227,5
229,9

232,5
235,1
237,5
240,2
242,7

245,3
247,9
250,6
253,1
255,8

258,6
261,2
263,9
266,7
269,4

272,3
275,0
277,8
280,6
283,5

286,4
289,2
292,1
295,1
298,0

300,9
304,0
306,9
310,0
312,9

315,9
319,1
322,1
325,3
328,5
23,5
23,6
23,7
23,8
23,9

24,0
24,1
24,2
24,3
24,4

24,5
24,6
24,7
24,8
24,9

25,0
25,1
25,2
25,3
25,4

25,5
25,6
25,7
25,8
25,9

26,0
26,1
26,2
26,3
26,4

26,5
26,6
26,7
26,8
26,9

27,0
27,1
27,2
27,3
27,4

27,5
27,6
27,7
27,8
27,9
0,0246601
0,0249915
0,0253262
0,0256642
0,0260053

0,0263497
0,0266972
0,0270481
0,0274023
0,0277598

0,0281206
0,0284847
0,0288523
0,0292232
0,0295975

0,0299754
0,0303566
0,0307413
0,0311295
0,0315213

0,0319166
0,0323155
0,0327179
0,0331239
0,0335336

0,0339470
0,0343640
0,0347847
0,0352092
0,0356374

0,0360694
0,0365051
0,0369447
0.0373881
0,0378354

0,0382866
0,0387416
0,0392006
0,0396636
0,0401305

0,0406015
0,0410765
0,0415555
0,0420386
0,0425259

331,5
334,7
338,0
341,1
344,3

347,6
350,9
354,2
357,5
360,7

364,2
367,6
370,9
374,4
377,8

381,2
384,7
388,2
391,8
395,3

398,9
402,4
406,1
409,6
413,4

417,1
420,7
424,4
428,2
432,0

435,7
439,6
443,4
447,3
451,2

455,0
459,0
463,0
466,9
470,9

475,1
479,0
483,1
487,2
491,4


116

Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
= 28,0
o
36,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o
28,0
28,1
28,2
28,3
28,4

28,5
28,6
28,7
28,8
28,9

29,0
29,1
29,2
29,3
29,4

29,5
29,6
29,7
29,8
29,9

30,0
30,1
30,2
30,3
30,4

30,5
30,6
30,7
30,8
30,9

31,0
31,1
31,2
31,3
31,4

31,5
31,6
31,7
31,8
31,9

32,0
32,1
32,2
32,3
32,4
0,0430172
0,0435128
0,0440124
0,0445164
0,0450245

0,0455369
0,0460535
0,0465746
0,0470999
0,0476295

0,0481636
0,0487021
0,0492451
0,0497923
0,0503442

0,0509007
0,0514617
0,0520272
0,0525973
0,0531721

0,0537515
0,0543356
0,0549245
0,0555180
0,0561165

0,0567196
0,0573275
0,0579403
0,0585582
0,0591809

0,0598085
0,0604411
0,0610788
0,0617214
0,0623692

0,0630221
0,0636800
0,0643432
0,0650115
0,0656851

0,0663639
0,0670481
0,0677375
0,0684324
0,0691327
495,6
499,6
503,9
508,1
512,4

516,6
521,1
525,3
529,7
534,1

538,5
543,0
547,2
551,9
556,5

560,9
565,5
570,1
574,8
579,4

581,1
588,8
593,6
598,4
603,1

608,0
612,8
617,9
622,7
627,6

632,6
637,7
642,6
647,8
652,9

658,0
663,2
668,3
673,6
678,8

684,1
689,5
694,9
700,3
705,5
32,5
32,6
32,7
32,8
32,9

33,0
33,1
33,2
33,3
33,4

33,5
33,6
33,7
33,8
33,9

34,0
34,1
34,2
34,3
34,4

34,5
34,6
34,7
34,8
34,9

35,0
35,1
35,2
35,3
35,4

35,5
35,6
35,7
35,8
35,9

36,0
36,1
36,2
36,3
36,4

36,5
36,6
36,7
36,8
36,9
0,0698382
0,0705494
0,0712660
0,0719880
0,0727157

0,0734490
0,0741879
0,0749324
0,0756826
0,0764385

0,0772003
0,0779678
0,0787411
0,0795204
0,0803056

0,0810965
0,0818937
0,0826967
0,0835057
0,0843211

0,0851424
0,0859699
0,0868036
0,0876436
0,0884898

0,0893423
0,0902012
0,0910666
0,0919383
0,0928165

0,0937012
0,0945924
0,0954905
0,0963949
0,0973060

0,0982240
0,0991487
0,1000802
0,1010185
0,1019637

0,1029159
0,1038750
0,1048412
0,1058144
0,1067948
711,1
716,6
722,1
727,7
733,2

738,9
744,5
750,2
755,9
761,7

767,6
773,3
779,3
785,2
790,9

797,2
803,0
809,0
815,4
821,3

827,5
833,7
839,9
846,2
852,5

858,9
865,4
871,7
878,2
884,7

891,2
898,1
904,4
911,1
918,0

924,7
931,5
938,3
945,2
952,2

959,1
966,2
973,2
980,4
987,4



117
Talica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
= 37,045,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
= 0,01
o
37,0
37,1
37,2
37,3
37,4

37,5
37,6
37,7
37,8
37,9

38,0
38,1
38,2
38,3
38,4

38,5
38,6
38,7
38,8
38,9

39,0
39,1
39,2
39,3
39,4

39,5
39,6
39,7
39,8
39,9

40,0
40,1
40,2
40,3
40,4

40,5
40,6
40,7
40,8
40,9

41,0
41,1
41,2
41,3
41,4

0,1077822
0,1087769
0,1097788
0,1107880
0,1118046

0,1128285
0,1138599
0,1148987
0,1159450
0,1169990

0,1180605
0,1191297
0,1202066
0,1212913
0,1223838

0,1234841
0,1245924
0,1257086
0,1268329
0,1279652

0,1291056
0,1302542
0,1314110
0,1325761
0,1337495

0,1349313
0,1361216
0,1373203
0,1385275
0,1397434

0,1409679
0,1422012
0,1434432
0,1446940
0,1459537

0,1472223
0,1484500
0,1497867
0,1510825
0,1523875

0,1537017
0,1550253
0,1563282
0,1577005
0,1590523
994,7
1001,9
1009,2
1016,4
1023,9

1031,3
1038,8
1046,3
1054,0
1061,5

1069,2
1076,9
1084,7
1092,5
1100,3

1108,3
1116,2
1124,3
1132,3
1140,4

1148,6
1156,8
1165,1
1173,4
1181,8

1190,3
1198,7
1207,2
1215,9
1224,5

1233,3
1242,0
1250,8
1259,7
1268,6

1277,7
1286,7
1295,8
1305,0
1314,2

1323,6
1332,9
1342,3
1351,8
1361,3
41,5
41,6
41,7
41,8
41,9

42,0
42,1
42,2
42,3
42,4

42,5
42,6
42,7
42,8
42,9

43,0
43,1
43,2
43,3
43,4

43,5
43,6
43,7
43,8
43,9

44,0
44,1
44,2
44,3
44,4

44,5
44,6
44,7
44,8
44,9

45,0
45,1
45,2
45,3
45,4

45,5
45,6
45,7
45,8
45,9
0,1604136
0,1617846
0,1631652
0,1645555
0,1659557

0,1673658
0,1687857
0,1702157
0,1716557
0,1731059

0,1745662
0,1760369
0,1775178
0,1790092
0,1805111

0,1820235
0,1835465
0,1850803
0,1866248
0,1881801

0,1897463
0,1913236
0,1929119
0,1945110
0,1961220

0,1977439
0,1993772
0,2010220
0,2026783
0,2043462

0,2060257
0,2077171
02094203
0,2111354
0,2128626

0,2146018
0,216,5333
0,2181170
0,2198930
0,2216815

0,2234826
0,2252962
0,2271226
0,2289618
0,2308138
1370,9
1380,6
1390,3
1400,2
1410,0

1419,9
1430,0
1440,0
1450,1
1460,3

1470,7
1480,9
1491,4
1501,9
1512,4

1523,0
1533,7
1544,5
1555,3
1566,2

1577,3
1588,3
1599,4
1610,7
1621,9

1633,3
1644,8
1656,3
1667,9
1679,5

1691,4
1703,2
1715,1
1727,2
1739,2

1751,4
1763,7
1776,1
1788,5
1801,1

1813,7
1826,4
1839,2
1852,1
1865,0

118
PITANJA ZA USMENI ISPIT IZ
PREDMETA MAINSKA
MERENJA
I GRUPA PITANJA
1. ta je metrologija, merenje i kontrola
2. Pojmovi vezani za metode merenja i merila, faktori koji
utiu na rezultat merenja
3. Osnovne metroloke karakteristike merila
4. Greke merenja
5. Greke merila
6. Line greke i greke usled uticaja okoline
7. Pomoni pribor kod merenja
8. Uporedne merke
9. Granina merila za kontrolu krunih otvora
10. Granina merila za kontrolu osovina
11. abloni i kalibri
12. Nonijus
13. Osnovni pojmovi o komparatorima
14. Abeov spiralni mikroskop
15. Princip rada mikroskopa
16. Uglomerna glava kod mikroskopa
17. Revolverna glava kod mikroskopa
18. Glava dvojne slike kod mikroskopa
19. Princip rada profilprojektora i eme osvetljavanja
20. Merenje duina interferencijom svetlosti
II GRUPA PITANJA
1. Pomina merila
2. Centri-metar
3. Dubinomeri
4. Visinomeri
5. Merilo sa nonijusem za rupe
6. Mikrometri za kontrolu spoljnih mera
7. Pasametar
8. Mikrometri za kontrolu unutranjih mera
9. Merni sat
10. Ortotest
11. Mikrokator
12. Komparatori za rupe (sa iglom i INTO)
13. Pasimetar
14. Optimetar i ultraoptimetar
15. Kontaktni elektrini komparatori
16. Induktivni elektrini komparartori
17. Kapacitivni elektrini komparartori
18. Pneumatski komparatori niskog pritiska
19. Pneumatski komparatori visokog pritiska
20. Horizontalna merna maina
III GRUPA PITANJA
1. Uporene merke za kontrolu uglova
2. Granina merila za konusne elemente
3. Sinusni lenjir
4. Tangentni lenjir
5. Kontrola spoljnjeg konusa pomou dva para kolutova
6. Kontrola spoljnjeg konusa pomou para valjia
7. Kontrola spoljnjeg konusa pomou dva prstena
8. Kontrola unutranjeg konusa pomou dva koluta
9. Kontrola unutranjeg konusa pomou dve kugle
10. Uglomeri
11. Mainska i okvirna libela
12. Uglomer sa libelom
13. Koincidencna libela
14. Kontrola povrinske hrapavosti
15. Kontrola uravnjenosti i pravosti
16. Kontrola krunosti
17. Kontrola paralelnosti
18. Kontrola upravnosti
19. Kontrola krunosti i ravnosti obrtanja
20. Kontrola kuica zupanih prenosnika
IV GRUPA PITANJA
1. Granina merila za kontrolu unutranjih navoja
2. Granina merila za kontrolu spoljnih navoja u obliku
prstena
3. Granina merila za kontrolu spoljnih navoja u obliku rave
4. Kontrola velikog prenika navoja
5. Kontrola malog prenika navoja
6. Mikrometri za kontrolu srenjeg prenika navoja
7. Ureaj za brzu kontrolu srenjeg prenika spoljnjeg navoja
8. Mera preko tri ice kod kontrole srednjeg prenika
9. Korekcije kod mere preko tri ice
10. Merne ice kod kontrole srednjeg prenika navoja
11. Odreivanje srednjeg prenika navoja na mikroskopu
12. Kontrola koraka navoja pomou ablona
13. Kontrola koraka navoja pomou merila sa komparatorom
14. Kontrola koraka navoja na mikroskopu
15. Kontrola ugla profila navoja
16. Mikrometri za kontrolu srednjeg prenika unutranjih
navoja
17. Brza kontrola srednjeg prenika unutranjih navoja
18. Kontrola srednjeg prenika unutranjih navoja pomou
kuglica
19. Kontrola srednjeg prenika unutranjih navoja pomou
otiska
20. Kontrola srednjeg prenika unutranjih navoja pomou
Rentgenovih zraka
V GRUPA PITANJA
1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola sprezanja
2. Tangencijalna (jednoprofilna) kontrola sprezanja
3. Ureaji za tangencijalnu kontrolu sprezanja
4. Kontrola profila zubaca i vrednovanje dijagrama
5. Ureaj MAAG sa stalnim osnovnim krugom
6. Ureaj ZEIS sa podeljivim osnovnim krugom
7. Kontrola pravca bone linije zubaca
8. Ureaj MAAG za kontrola pravca bone linije
9. Kontrola podeonih koraka profila zubaca
10. Runa merila za kontrolu podeonih koraka
11. Ureaj REISHAUER za kontrolu podeonih koraka
12. Kontrola osnovnih koraka profila zubaca
13. Kontrola ugaonih koraka profila zubaca
14. Merenje tetivne podeone debljine zubaca
15. Merila za odreivanje tetivne debljine zubaca
16. Merenje konstantne tetive zubaca
17. Mera preko zubaca i merni broj zubaca, merila
18. Mera preko valjia
19. Kontrola centrinosti i aksijalnosti ozubljenja
20. Kontrola tanosti ugradnje zupanog para.
119