Master - Rad - Nikola Arsenović PDF

Универзитет у Новом Саду
Грађевински факултет Суботица

Катедра за геотехнику и саобраћајнице
ТЕХНОЛОГИЈА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА РЕМОНТУ ГОРЊЕГ

СТРОЈА ПРУГЕ РАКОВИЦА – МАЛА КРСНА – ВЕЛИКА
ПЛАНА, ДЕОНИЦА МАЛА КРСНА – ВЕЛИКА ПЛАНА ОД КМ
70+264,26 ДО КМ 99+715,78
Мастер рад
Ментор: Кандидат :
Проф. др Игор Јокановић, дипл.грађ.инж.
дипл Никола Арсеновић,
Арсеновић дипл.грађ.инж
Бр. индекса М66/2017
66/2017
Суботица , мај 2019. године

Катедра за геотехнику и саобраћајнице
ТЕХНОЛОГИЈА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА РЕМОНТУ ГОРЊЕГ

СТРОЈА ПРУГЕ РАКОВИЦА – МАЛА КРСНА – ВЕЛИКА
ПЛАНА, ДЕОНИЦА МАЛА КРСНА – ВЕЛИКА ПЛАНА ОД КМ
70+264,26 ДО КМ 99+715,78
Мастер рад
Ментор: Кандидат :
Проф. др Игор Јокановић, дипл.грађ.инж.
дипл Никола Арсеновић,
Арсеновић дипл.грађ.инж
Бр. индекса М66/2017
66/2017
Суботица , мај 2019. године
Никола Арсеновић,дипл.грађ
.грађ.инж. I
Никола Арсеновић,дипл.грађ.инж. II
САДРЖАЈ :
Теоријски део
1. Технологија радова на ремонту горњег строја пруге .................................1
2. Замена колосека помоћу воза за брзу замену .............................................1
3. Замена колосека помоћу крана УК 25/28..................................................... 3
4. Замена колосека помоћу „ДЕСЕЦ“ или моторним крановима ................... 6
5. Закључак ........................................................................................................9
Практични део
6. Опис постојећег стања пруге .......................................................................12

7. Увод ............................................................................................................12
8. Основни подаци о ОЦ ЗОП Пожаревац .....................................................12
9. Историја грађења пруге Јајинци-Мала Крсна-Велика Плана ...................13
10. Техничке карактеристике и постојеће стање пруге ...................................14
11. Карактеристични примери заблаћености засторне призме.......................18
12. Карактеристични примери недостатака на доњем строју и мостовима....19
13. Дијагностика кварова на горњем строју.......................................................23
14. Анализа дефеката на шинама......................................................................23
15. Анализа дефеката на праговима.................................................................31
16. Анализа дефеката на скретницама ............................................................34
17. Приказ карактеристичних дефеката на мењалици скретнице...................35
18. Дефекти на срцу скретнице .........................................................................37
19. Опис радова ..................................................................................................40
20. Ситуациони и нивелациони план.................................................................40
21. Доњи строј .....................................................................................................41
22. Горњи строј .................................................................................................. 42
23. Путни прелази ...............................................................................................43
24. Анализа метода рада са детањним описом технологије за замену.........45
25. Радови на горњем строју .............................................................................49
26. Етапе радова ................................................................................................56
27. Литература ....................................................................................................57
Графички део
1. Стандардни попречни профили ............................................Цртеж бр. 1

2. Ситуациони план и уздужни профил ..........................Цртежи од 2 до 23
3. Линијски дијаграм пруге .............................................Цртежи од 24 до 26
4. Технолошка шема ремонта горњег строја пруге ................Цртеж Бр. 27
5. Гантограм радова и мрежни план .............................Цртежи од 28 до 29
6. Ресурси уз мрежни план
Никола Арсеновић,дипл.грађ.инж. III

Теоријски део
Технологија извођења радова на ремонту горњег строја пруге Раковица – Мала Крсна – Велика
Плана, деоница Мала Крсна – Велика Плана од км 70+264,26 до км 99+715,78
Технологија радова на ремонту горњег строја пруге
У зависности од потреба инвеститора, динамичког плана, количине радова и

економске исплативности постоји неколико различитих метода извођења радова на
позицији замене, односно демонтаже и поновне монтаже колосечне решетке.
У наставку се описују следеће технологије за извођење радова на ремонту
горњег строја пруга :
 Замена колосека помоћу воза за брзу замену колосека
 Замена колосека помоћу кранова УК 25/28
 Замена колосека “DESEC“ или моторним порталним крановима
1.1. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ ВОЗА ЗА БРЗУ ЗАМЕНУ {6}
Немачка компаније “PLASSER & THEURER“ je 1974. Године развила

технологију монтажне линије за брзу замену колосека SUZ 2000, коју су чиниле
машина за избацивање шина из подложних плоча и аутоматски враћање нових шина
које су претходно развучене по траси. Иста машина је прикупљала старе прагове са
трасе и помоћу трака их транспортовала на вагон преко којих је ишао портални кран и
носио их на слободне вагоне предвиђенe за старе прагове. Исти кранови би доносили
нове прагове на други део најближег вагона машини за пологање прагова и полагали
би нови колосек.
Немачка компанија је усавршавала ову технолигију до дана данашњег и на ову
платформу убацила и стројеве за избацивање старог туцаника, ископ тампонског
слоја као и уградњу тампона, са вањањем и уређењем, те је постигла комплетан
континуирани процес ремонта горњег строја пруге ( приказано на сликама 1,2 и 3 ).
Слика 1 Воз за брзу замену колосека (SUZ 500 UVR)
Никола Арсеновић,дипл.грађ.инж. 2
Слика 2 Воз SUZ 500 UVR
Слика 3 Шематски приказ замене колосека возом за полагање колосека
1.2. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ КРАНОВА УК 25-28 {5}

(РУСКА ТЕХНОЛОГИЈА)
Руска технологија за замену колосека помоћу УК 25-28 кранова састоји се из

две операције, тј из демонтаже старог колосека и касније монтаже новог. У
међувремену се уз помоћ класичне грађевинске механизације (багери, булдозери,
камиони, греједри итд.) избацује туцанички застор и уколико је то предвиђено
пројектом врше се и радови на доњем строју пруге.
Демонтажа старе решетке обавља се помоћу раадног воза који се састоји од
крана за полагање колосека УК25-28 (приказано на слици бр.4), моторне отворене
вагоне МПД-2 (приаказно на слици бр.5) и отворене вагоне УСО (слика бр. 6).
Демонтажа се обавља у сегментима колосечне решетке дужине 25,2 метра, са
утоваром на композицију.
Монтажа колосека врши се истом композицијом, са претходно намонтираним
пољима на монтажном плацу дужине 25,2 метра са половним шинама, тако што се
испред крана на припремњену трасу ( предбаластирану трасу или директно на
заштитни слој ) спуштају тако намонтирана поља везују се састави шина класичним
колосечним везицама, како би кран могао да пређе преко истих. Када се положи
колосек са половним шинама, помоћу ЗПК кранова довлаче се и распоређују нове
шине дужине 120 или 240 метара одвијају се већ монтирана поља и мењају се шине.
Технологијом УК25-28 крановима, према спецификацији произвођача за једну
композицију дневни учинак је 1 км демонтаже или монтаже колосека, међутим када се
додају све предрадње и радње које се дешавају након главних позиција за 1 км је
потребно много више времена.
Слика 4 Кран за полагање колосека УК 25-28
Слика 5 Моторни отворени вагон МПД-2
Слика 6 Отворени вагони УСО
Слика 7 Шематски приказ полагања колосека краном УК25-28
1.3. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ „DESEC“ ИЛИ МОТОРНИМ {7,8}

ПОРТАЛНИМ КРАНОВИМА
Замена колосека помоћу порталних кранова типа „DONELLI PD350“ i „DESEC“

разликује се у употреби кранске стазе. За демонтажу и монтажу колосека са
„DONELLI PD350“ (слике 10 и 11) крановима потребна је израда кранске стазе, док
„DESEC“ (на слици 8 и 9) кранови поседују гусенице за кратање и за њих није
потребна помоћна стаза.
Код обе машине за потребе рада на замени колосека, потребна је композиција
која се састоји од самих кранова и специјалног вагона за њихов транспорт, вучно
средство и плато вагони без страница за транспорт старих и нових прагова.
Демонтажа се,у зависности од врсте кранова, монтира се помоћна кранска
стаза. За хидрауличне кранове “ДЕСЕЦ“ кранска стаза није потребна. Половне шине
типа 49Е1, дужине L=45m се транспортују и истоварају директно на отворену пругу.
Од истоварених половних шина формира се кранска стаза дужине L=180m са обе
стране колосека, ширине 330cm за кретање моторних порталних кранова.
Постојећи колосек се аутогеним апаратом сече у шинска поља дужине L= 30-
45m, а затим се шинска поља дижу и утоварају на празне плато вагоне хидрауличним
крановима. Поступак дизања шинских поља, подужни пренос и утовар на плато
вагоне порталним крановима се сукцесивно наставља до завршетка планираног
дневног учинка.
Након дизања шинских поља на вагоне, локомотивом се повлачи кранска стаза
на део колосека који није предвиђен да се ради тога дана.
Монтажа колосека врши се по завршетку израде првог слоја засторне призме,
лакшим булдозером се довлаче нове шине 49Е1, дужине L=120 до 240м на део
колосека који је предвиђен за рад, од њих се формира кранска стаза са обе стране
колосека, ширине 330cm за кретање хидрауличних самоходних кранова.
Након израде кранске стазе, поново се довлачи композиција коришћена за

демонтажу и помоћу кранова се спуштају нови прагови на трасу на задато одстојање.
Након тога се шине које су служиле за кранску стазу убацују у подложне плоче
на праговима специјалном машином за манипулацију шинама „MPR“и везује се
колосек.
Предност ове технологије над Руском је што се неке позиције не раде два пута,
као и што приликом рада није потребно сећи шине на краће дужине од 40 м.
Слика 8 „DESEC“ кранови за полагање колосека и скретница
Слика 9 Шематски приказ полагања колосека помоћу„DESEC“ кранова
Слика 10 Хидраулични моторни портални кранови „DONELLI PD350“
Слика 11 Шематски приказ полагања колосека хидрауличним моторним порталним крановима

„DONELLI PD350“
1.4. ЗАКЉУЧАК
Како бисмо изабрали технологију за практични део рада, упоредићемо

неколико фактора горе наведених технологија :
Први од фактора је цена самих машина потребних за различите технологије
извођења радова на горњем строју.
Други фактор је цена рада одређеним технологијама, у којој је јако битна ставка
доступност појединих машина на тржишту.
Трећи фактор специфичност технологија у односу на саме карактеристике
трасе пруге.
Четврти фактор је динамика, као и потреба за бржим радом у краћим
затворима пруге, и дневни учинак машина.
1. Воз за брзу замену је најскупља машина за ову врсту радова у читавом

свету, производи се по специјалној наруџбини и у читавој Европи постоји
само 7 фирми које поседују овакав строј. За производњу овог строја
потребно је најмање 2 године. У односу на технологију са „DESEC“
крановима саме машине скупње су и до 20 пута.
2004. Године предузеће које поседује овај строј долазило је на пругу
Београд – Нови Сад и тада су дали понуду која је била 4 пута скупља од
осталих фирми које су нудиле, исти рад са другим технологијама.
За воз за брзу замену осим 700 м колосека за сам строј који је толико
дугачак није потребно више простора за неке предрадње и припреме,
проблем су укрштаји пута и пруге у нивоу који су у Србији изузетно чести и
неисплативо је искључивати овакву машину како би се исти прескочили.
Што се саме динамике тиче помоћу строја за брзу замену може се у кратким
затворима пруге урадити много више пруге него са било којом другом
технологијом.
2. Замена колосека помоћу кранова УК25/28

Све машине које су потребне за овај строј, првобитно су прављене за
колосеке ширине 1500 мм, за рад са ои стројем потребни су специјални
вагони, специјална вучна средства и сам кран, који су скупљи од стоја
потребног за „ДЕСЕЦ“ кранове.
У Србији тренутно раде две композиције овом технологијом. Цена радова са
овом технологијом је 2 пута скупља него „ДЕСЕЦ“ крановима.
За овакав строј потребан је велики број колосека, за предмонтажу поља,
што у Русији и у Азији уопште (где су највише застуљени) није проблем, док
је код нас изузетно велики проблем. Када се ради овом технологијом у
Србији, немогуће је одвијање нормалног саобраћаја, као ни станичних
маневри где се налазе депоније материјала.
3. Замена колосека помоћу „ДЕСЕЦ“ или хидрауличних моторних кранова

Технологија која је пре доласка Руских Железница 2014. Године у Србију
била најзаступљенија на овим просторима.
Цена машина за комплетан строј је јефтиније у претходних стројева највише
због тога што се за њу користе машине које нису специјализоване само за
рад на ремонту пруге, а то су локомотиве (маневарке које се производе
серијски), вагони који се такође користе у разне сврхе. Само се кранови
купују специјално за ремонт пруге, али су далеко једноставнији и јефтинији
од возова за брзу замену и УК 25/28 кранова.
Цена радова овом технологијом је због свега горе наведеног најјефтинија.
Нису потребне велике предрадње и велики простори за предмонтажу, што је
у Србији велика предност.
Оваква технологија може се користити и приликом мањих затвора пруге, али
је учинак и до 7 пута мањи од воза за брзу замену.
Из свега горе наведеног приликом израде практичног дела овог рада, а

узимајући у обзир да је пруга на којој ће се изводити радови у тоталном затвору
изабрали смо технологију замене колосека „ДЕСЕЦ“ крановима и
хидрауличним моторним крановима.
Практични део
Технологије извођења радова на ремонту горњег строја

пруге за објекат „Ремонт горњег строја пруге Раковица –
Мала Крсна –Велика Плана, деоница Мала Крсна – Велика
Плана од км 70+264,26 до км 99+715,78
2. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ПРУГЕ
2.1. УВОД
Задатад практичног дела овог рада је припрема Технологије извођења радова
на ремонту горњег строја пруге Раковица – Мала Крсна – Велика Плана од км
70+264,24 до км 99+715,78.
2.2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОЦ ЗОП ПОЖАРЕВАЦ
На мрежи АД „Железнице Србије” у оквиру Сектора за грађевинске послове

Београд егзистира и дејствује ОЦ ЗОП Пожаревац. Надлежност ОЦ ЗОП Пожаревац
простире се на следећим пругама:
 магистрална пруга бр. 4 Јајинци-Мала Крсна-Велика Плана на коридору X од km
12+045 до улазног сигнала у станици Велика Плана у km 99+338, (41+625) укупне
дужине 84 836 m.
 магистрална пруга бр. 44 тзв. IX обилазни колосек у станици Мала Крсна укупне
дужине 2 387 m.
 регионалана пруга бр. 54 Смедерево-Мала Крсна, од km 0-870 до km 10+872
укупне дужине 11 742 m,
 регионалана пруга бр.36 Мала Крсна – Бор од скр. бр. 25 ст. Мала Крсна кm 71+
271 до кm 178+052 улазни сигнал у станици Влаоле, укупне дужине 106 781 m, и
 регионалана пруга бр. 77 Костолац –Сопот Пожаревачки дужине 9900 m.
(Затворена за саобраћај возова од 04. 09. 2008. године. )
Укупна дужина отворене пруге коју ОЦ ЗОП Пожаревац одржава износи 215 646
m. Томе треба додати и одржавање 258 скретница.
Такође, треба истаћи податак да се на пругама ОЦ ЗОП Пожаревац одвија 1/3

од укупног превоза робе на мережама АД „Железнице Србије“.
Укупна дужина електрифициране пруге износи 120 216 m.
На тероторији ОЦ ЗОП пожаревац налази се и :

 25 станица,
 6 укрсница,
 34 стајалишта,
 179 путних прелаза.
Објекати на пругама ОЦ ЗОП Пожаревац су следећи :
 54 моста,
 358 пропуста,
 25 тунела.
У свом саставу ОЦ ЗОП Пожаревац има пет пружних деоница са седиштима у

Умчарима, Лозовику, Пожаревцу и Кучеву као и ОЈ деоницу за одржавање горњег
строја са седиштем у Малој Крсни и ОЈ деоницу за занатске радове са седиштем у
Пожаревцу.
2.3. ИСТОРИЈА ГРАЂЕЊА ПРУГЕ ЈАЈИНЦИ-МАЛА КРСНА-ВЕЛИКА

ПЛАНА
Када су почели радови на изградњи пруге Београд-Ниш,француски предузимач

Бонту настојао је да прво изгради пругу између Смедерева и Велике Плане. Ова
пруга требала је да служи као помоћна линија за допремање материјала потребног за
изградњу главне пруге Београд-Ниш која се градила из два дела и то од Велике
Плане према Београду и од Велике Плане према Нишу.
Тако је 1881. године почела да се гради најстарија пруга у СРБИЈИ на потезу

Смедерево-Велика Плана и то као помоћна пруга за изградњу главне пруге Београд-
Ниш. Управо та гoдина узима се као година зачетка службе за одржавање пруге на
територији коју данас одржава ОЦ ЗОП Пожаревац. Пруга Београд-Ниш градила се из
два дела Велика Плана-Београд и Велика Плана-Ниш.
Пруга Смедерево-М.Крсна-Велика Плана (садашња електрифицирана пруга бр.

54 од Смедерева до Мале Крсне и део садашње пруге бр. 4 од станице Мала Крсна
до Велике Плане) завршена је 1882. године и служила је за превоз материјала који је
купован у Мађарској (шине, кол. прибор, локомотиве и др.) и који се од пристаништа у
месту Базјаш Дунавом превозио до Смедерева а затим за Велику Плану.
Пругу је градило акционарско друштво из Француске „Генерал Унија“, а раднa

снага је ангажована из места кроз коју је пруга пролазила, тако да су ти радници по
слободној оцени и били први пружни радници, који су пругу одржавали да би се
материјал несметано превозио.
Пруга је имала ознаку неке врсте индустријске пруге. Извођач радова „Генерал
Унија“ пругу је сматрао само привременом и имао је намеру да је демонтира одмах по
завршетку изградње пруге Београд-Ниш. Почетком 1882. године “Генерал Унија“
запала је у финансијске потешкоће и под стечај, па је све обавезе око наставка
изградње пруге примило на себе ново француско друштво „Народни контоар за
есконт“, састављено из групе банкара, банака и капиталиста. Након завршетка пруге
Београд –Ниш 1884. године и када је пуштена у саобраћај народ крајева куда је
пролазила пруга Велика Плана-Смедерево, захтевао је да овај „гвоздени пут“ Влада
Србије откупи јер је илегално возећи се њиме, увидео значај постојања и
функционисања те пруге за живот и просперитет. То се и догодило и за 1, 400 000
динара у злату пруга је откупљена а француско друштво је добило задатак да је
оспособи за несметан и безбедан саобраћај.
На прузи се одмах приступило и изградњи станичних објеката. Изграђене су

две станице Смедерево и Осипаоница и две постаје Сараорци и Орашије.Пруга је
предата Секцији Београд на одржавање и пуштена у саобраћај 10. новембра 1886.
године а целокупни путнички и робни саобраћај почео је 22. новембра 1886. године.
Први закон о изградњи пруге у тадашњој Србији обнародован је 1871.
године и то за изградњу пруге ДУБРВИЦА-ПОЖАРЕВАЦ.
Године 1907. почело је за рачун Округа пожаревачког трасирање,

обележавање и израда пројекта за пругу 760 mm Дубравица-Пожаревац а у марту
1908. године почела је изградња прве пожаревачке пруге. Пруга је била дужине 16. 2
km и предата је у саобраћај 15. септембра 1910. године.
Изградња пруге Топчидер – Мала Крсна датира још из 1911. године када је у
месецу јуну обављена лицитација а одобрена у јулу исте године па су радови одмах и
почели. Пругу је градила „Централна банка“, међутим, 1912. године сва трасирања и
грађења пруге су обустављени због Балканских ратова. Пруга је завршена тек после
рата 1915. године ондносно рађена је нешто у току рата све до коначног одступања
особља са градилишта. За време рата пруга је била доста оштећена. После првог
светског рата радови су настављени и у новембру 1923. године привремено је почео
саобраћај и то само за потребе извођача радова Секције за грађење у вези довоза и
одвоза материјала. За јавни саобраћај пруга је пуштена 21. априла 1924. Године.
Саобраћао је један пар мешовитих возова из правца Београда за Пожаревац и
натраг, да би се саобраћај према потреби повећавао.
Радови на изградњи пруге Пожаревац-Мала Крсна започети су у јуну 1911.

године. У току грађења пруге извођач је имао финансијских потешкоћа а уз то и су
избили и Балкански ратови. И поред свега пруга је завршена и пуштена у тзв. “ратни
саобраћај“ 2. фебруабра 1915. године. На прузи се налазио и највреднији објекат
ЉУБИЧЕВСКИ МОСТ на Великој Морави. За време ратова пруга је била доста
оштећена а Љубичевски мост два пута је рушен. Немци су га обновили 1917. године а
такође га и срушили 1918. године приликом повлачења. Пруга Пожаревац-Мала
Крсна предата је у саобраћај 1. децембра 1920.године а Љубичевски мост тек априла
1923. године делимично оспособљен, мада се саобраћај преко њега одвијао а возови
су ишли самњеном брзином. За нормалну вожњу мост је оспосбљен 1924. године.
Интересантно је напоменути да је жел. станица Пожаревац која је тада

имала колосеке типа 760 mm имала електрично светло 1911. године ( у питању је
највероватније био агрегат ) а да Пожаревац као тадашња већа варош електрично
светло добио 1921. године и то само строги центар вароши. За време II светског рата
изграђена је пруга Сопот Пожаревачки-Костолац. Пругу су изградили Немци за своје
потребе. Била је то индустијска пруга, те путнички саобраћај није био, већ само
теретни, са товарима костолачког угља лигнита. За јавни саобраћај након преуређења
и оспособљавања пуштена је у саобраћај 25. јуна 1945. године.
2.4. ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ПРУГЕ

ЈАЈИНЦИ – М. КРСНА – ВЕЛИКА ПЛАНА
Део пруге Јајинци - Мала Крсна - Велика Плана од станице Јајинци до станице
Мала Крсна изграђен је 1924 године а део од станице Мала Крсна до станице Велика
Плана изграђен је 1886 године као саставни део ПРВЕ пруге у Србији Смедерево -
Велика Плана. Када је реч о години последењег ремонта може се рећи да је пруга
ремонтована по етапама и то:
 део ове пруге од станице Јајинци до укрснице Липе од km 11+743 до km

31+581 је ремонтован у периоду од 1994 до 1996 год.
 део пруге од укрснице Липе (излаз из тунела “Липе”) до Мале Крсне од km
32+657 па све до km 67+800 (улазна скретница бр. 1 у Малој Крсни) ремонтован
је у периоду од 1991 до 1994 године.
 станица Мала Крсна последњи пут ремонтована 1963 год.
 део пруге бр. 4 између сатаница Мала Крсна скретница бр. 28 km 70+204 па све
до краја ове пруге km 99+716. улазна скретница бр. 2 у станици Велика Плана
ремонтована је у периоду од 1982 до 1983 године.
Укупна дужина пруге Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана коју одржава ОЦ
ЗОП Пожаревац од km 12+045 до улазног сигнала у станицу Велика Плана km
99+338 износи 84 836 m. Пруга је магистрална, категорије Д4, дозвољена осовинска
маса 225 KN, дозвољена маса по дужном метру 80 KN/m важи за целу дужину
предметне пруге.
Пројектована брзина на прузи је променљива, и то :
 од km 11+743 до km 24+743 износи V= 80 km/h,

 од km 41+300 до km 99+716 износи V=120 km/h.
Стварна брзина на прузи је такође променљива:

 од km 41+300 до km 99+716 износи V= 100 km/h.
 oграничена брзина је на делу од km 96+721 до km 97+721
са V= 80 km/h због нестабилног доњег строја (слегање насипа).
На прузи на дан 01.08.2010 године. регистроване су 31 привремене лагане

вожње.
Максимални нагиб износи 9,75 промила.
Минимални полупречник кривине Р = 275 m.
Веза између пруга бр. 4 и бр. 44 остварује се преко скретнице бр. 1 у Малој
Крсни km 67+800 што представља распутницу бр. I и преко скретнице бр. 28, km
70+264 што представља распутницу бр. II. Пруга је електрифицирана на целој својој
дужини и предвиђена за електро вучу.
Горњи строј пруге од излаза из станице Мала Крсна (скретница бр.28) до

станице Крњево је сачињен од шине типа 49Е1 на бетонским праговима са
причврсним прибором типа "К" у застору од туцаника кречњачког порекла. Од
станице Крњево до улаза у станицу Велика Плана (скретница бр.2) горњи строј чини
шина типа 49Е1 на дрвеним праговима са причврсним прибором типа "К" у застору
од туцаника кречњачког порекла.
На предметној деоници се налази 19 путних прелаза у нивоу, различите
коловозне конструкције путног прелаза. Колосек у зони путних прелаза је сачињен од
шине типа 49Е1 на дрвеним праговима у застору од туцаника кречњачког порекла.
Горњи строј пруге је у изузетно лошем стању које се огледа кроз висок
проценат трулости прагова, велики број прснућа шина, недостатак комплетног или
појединих делова причврсног прибора што је проузроковало слабљење везе шина -
праг. Туцаник је заглињен и запрљан. На местима где је долазило до падања
нивелете колосека, при регулисању је додаван туцаник тако да је дебљина постојеће
туцаничке призме различита и креће се од 0.4-1.0m. С обзиром да је постојећи
туцаник кречњачког порекла на деоници са бетонским праговима долазило је до
круњења туцаника у прах.
Техничко стање горњег строја на прузи је променљивог карактера и у директној

је зависности од времена експлоатације пруге, броја година протеклих од последњег
ремонта, као и од тога да ли је том приликом уграђиван нов или половни материјал.
Може се констатовати да је најлошије стање горњег строја на делу пруге између
станица Мала Крсна –Велика Плана у дужини око 30 km где је од последњег ремонта
прошло близу 28 година.
Основна карактеристика горњег строја пруге је нарушена напонска равнотежа

у шинама завареним у дуги трак (ДТШ-а) што је последица бројних интервенција на
дугом траку при непрописним температурним условима, затим због превелике
стињености гумених уметака који се кидају и масовно испадају и коначно због
разлабављености причврсног прибора. Делимично овај проблем је решен 2007
године, на деоници пруге од укрснице Липе до укрснице Водањ од км од km 31+276
до km 55+218 у дужини од око 24 km где је радове на ремонту горњег строја
изводио ЗГОП Нови Сад .
Део пруге бр.4 Јајинци-М. Крсна-В. Плана на свом делу од станице М. Крсна
излазна скретница бр. 28 km 70+264,26, до улазне скретнице бр. 2 km 99+715,78 у
станицу В. Плана, дужине 29.460 m, пројектована је за брзину кретања возова
V=120 km/h. Овом брзином су се кретали возови непосредно након ремонта ове
деонице који је обављен у току 1982. и 1983. године. Дакле, од последњег ремонта
протекло је готово 30 година. Како су године пролазиле тако су падале и техничке
карактеристике поменуте деонице пруге а самим тим и редовна брзина кретања
возова. Најпре је била како је већ речено са V= 120 km/h затим 100 km/h да би сада
редовна брзина пала на V= 80 km/h. Тренутно је на целој овој деоници лагана
вожња, на отвореној прузи V=70 km/h која се све теже одржава и са тенденцијом
пада на V=50 km/h, и ограничена брзина V =50 km/h кроз сва станична подручја, пре
свега због исхабаности скретничких металних делова и великог пероцента трулости
скретничких прагова.
Потребно је нагласити да је при ремонту у току 1982/83 године, нов материјал,

мисли се на нове шине и прагове уграђиван на отвореној прузи и на пролазним
станичним колосецима, док су остали станични колосеци у станицама Осипаоница,
Лозовик и Крњево рађени знатно раније у току 1966 године, значи, већ 44 године
непрекидно у експлоатацији, техничко стање тих колосека је изузетно лоше са
лаганим вожњама од V =20 km/h.
Постојеће шине у колосеку су у значајној мери бочно исхабане и

стињене а има и избоксованих и таласасто набораних шина. Треба истаћи да је
дугогодишњим и бројним интервенцијама на овим шинама заварених у дуги трак,
често и на непрописаним температурама дошло до значајног нарушавања напонске
равнотеже у дугом траку чије су штетне последице уочљиве.
Један од озбиљнијих проблема на поменутој деоници је доста учестала појава

нестабилности колосека изазвана појавом такозваних “шприцајућих” прагова на
местима продирања засторног материјала у тампон и труп пруге у виду засторних
џепова и корита са једне стане а са друге стране продирање глиновитих честица у
засторну призму, нарочито у условима интезивних падавина, када се ствара
заблаћена житка маса у колосеку, (видети слике 1 и 2) која шприца испод прагова при
проласку воза. Наводе се километарски положаји тих места:
 на делу пруге од станице Мала Крсна до станице Велика Плана (Стационаже су

према постојећем стању вођене из Смедерева) :
km72+765; km 72+900; km 73+000; km 75+015; km 75+215; km 75+765; km 77+835;
km 78+745; km 79+645; km 80+215; km 80+755; km 81+015; km 81+315; km 81+395;
km 83+735; km 86+095; km 86+365; km 86+515-86+715; km 87+565; km 88+065; km
88+945; km 88+965; km 89+065; km 89+265; km 89+565; km 89+665; km 89+765; km
89+895; km 93+065; km 98+865.
На основу геотехничих испитивања утврђено је постојање тампонског слоја и

геотекстила. Тампонски слој је од природне мешавине шљунка променљиве дебљине
0.1 - 0.4m а локално изостаје. Труп пруге је сачињен од материјала из усека и
материјалних ровова при изради пруге а представљен је терасним песковитим
глинама, терасним песковима и шљунком. Детаљна геотехничка испитивања ових
материјала и њихови резултати представљени су у Геотехничком елаборату.
На посматраној деоници се налази 2 засведена пропуста, 6 плочастих
пропуста, 3 надвожњака, 4 бетонска моста и челични мост преко реке Јасенице.
Предмет овог пројекта нису радови на овим објектима.
Одводњавање постојеће пруге се врши преко бетонских , земљаних канала и
дренажних система. Бетонски и земљани канали су делимично или у потпуности
затрпани, на појединим местима оштећени па је неопходно чишћење и санација
постојећих канала, шахтова, пропуста и дренажа.
Постојећи бетонски канали и дренаже се изливају у ревизионе бунаре.
2.5. КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРИМЕРИ ЗАБЛАЋЕНОСТИ ЗАСТОРНЕ
ПРИЗМЕ
На сликама 1 и 2 приказани су тзв „шприцајући“ прагови који се појављују на

местима где је засторни материјал у таквом степену загађености да се житка маса тј
блато под притиском бочно истискује, јер неможе да понире кроз смрзнуте ниже
слојеве. Појава је карактеристична за пролећни временски период.
Слика 1 Заблаћеност застора у км 86+365
Слика 2 Заблаћеност застора у км 80+215
Слика 3 Заблаћеност засторног материјала на скретници у станици Велико Орашје
У претходном поглављу наведено је преко тридесет краћих или дужих деоница

на којима треба поред туцаника заменити део трупа пруге са засторним џеповима и
врећама, уградити гео-текстил и гео –мрежу као и одговарајући шљунчани тампон.
Такође, треба истаћи и чињеницу да је током дугог низа година машинског

регулисања пруге релативном методом, дошло до значајног померања осовине и
нивелете колосека у односу на пројектоване елементе.
Приликом прегледа предметне деонице пруге установљено је да је стање

одводних канала дуж пруге земљаних и бетонских врло лоше, да су готово сви
затрпани и да је неопходно њихово детаљно чишћење. Неке од бетонских канала
треба поново радити јер су се постојећи обрушили и затрпали.
На крају овог приказа техничког стања треба указати на још једну важну
чињеницу а то ја да је за протеклих 28 година од ремонта предметне деонице пруге
дошло до значајнијег развоја и проширења насеља дуж ове пруге. Насеља која су
била раније само са једне стране пруге, сада су се проширила готово у истој мери и
са друге стране пруге, стварајуаћи потребу за великим бројем путних прелаза у
нивоу, тренутно их има 19 што доводи у питање безбедност друмског и железничког
саобраћаја, учестали су ванредни догађаји налет воза на путничка возила са
фаталним исходом. Враћањем брзине кретања возова наVmax=120 km/h повећао би
се ризик по безбедност саобраћаја на путним прелазима. У перспективи треба
размишљати о ограђивању ове пруге и изради денивелисаних путних прелаза.
2.6. КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРИМЕРИ НЕДОСТАТАКА НА ДОЊЕМ

СТРОЈУ И МОСТОВИМА
Деформације земљаног трупа су последица смањене чврстоће на смицање,

услед разних утицаја: динамички потреси, дејство мраза, расквашивање тла, итд.
Мерама санације треба обезбедити :
 спречавање продирање воде у труп пруге,

 заштиту земљаног трупа пруге од дејства мраза,
 повећање носивости трупа,
 повољнију расподелу оптерећења,како би се постигла стабилност трупа пруге.
Све дефомације треба предходно детаљно испитати. Извршити потребне

истражне радове и лабораторијска испитивања ради утврђивања УЗРОКА који су
довели до ових деформација. Посебну пажњу треба посветити на утврђивање
кретања површинских и подземних вода и на одредбу геомеханичких
карактеристика земљаног материјала уграђеног у труп пруге као и подтла на који је
ослоњен насип.
Слегање банкина појављује се услед клизања или шкољкања насипа. (видети

слику 4). Треба одмах приступити испитивању и опажањима. Постављају се
сондажне цеви по косини и банкини земљаног трупа преко којих се путем виска
контролише деформација трупа и ново подземних вода. Такође, постављају се
контролне ознаке по банкини а мерења се обављају нивелманом. Добијени
резултати се чувају до доношења коначне одлуке о врсти потребних радова.
Слика 4 Клизање-шкољкање косине насипа
Као последица деформација у трупу пруге, слегање насипа који није у току
грађења довољно набијен или као знак предстојећег шкољкања косина насипа
(видети слику 4) јављају се пукотине на банкинама, пукотине у ножици и косини
насипа (видети слику 5, 6 и 7).
Слика 5 Пукотине у ножици насипа
Слика 6 Пукотине и бразде на косини насипа
Слика 7 Пукотине на банкини кол.насипа
На мосту у km 95+609, L=71 m уочена је такође трулост мостовских прагова

због чега је уведена лагана вожња са Вмах=10 км/х.
На сликама 8 и 9 приказана је изразита трулост мостовских прагова на
„Јасеничком мосту“ у km 96+609, на међустаничном растојању В. Орашије –В.
Плана. Констатовани степен трулости угрожава безбедност железничког
саобраћаја.
На делу између станица В. Орашје – В. Плана од km 95+700 до km 96+700

пруга је у насипу висине до 3, 5 m за који је уочено да неравномерно слеже, што
доводи до видног нарушавања геометрије колосека и то врло брзо након машинског
регулисања колосека. Учесталост ове појаве довела је до тога да се на овом делу
пруге уведе ограничена брзина са Vmax= 50 km/h.
Слика 8. Трулост прагова на мосту
Слика 9. Изглед прагова на мосту у km 96+609
Сви наведени поремаћаји, дефекти на објектима доњег строја посматране

пруге бр. 4 Јајинци-М.Крсна-Велика Плана у значајној мери утичу на угрожавање
безбедности саобраћаја.
2.7. ДИЈАГНОСТИКА КВАРОВА НА ГОРЊЕМ СТРОЈУ
Горњи строј припада групи променљивих параметара железничке пруге и

представља надградњу на доњем строју ради комплетирања пута железничких
возила. У ужем смислу речи горњи строј, односно оно што се назива колосек, састоји
се основних елемената, и то: шина, прагова, колосечног прибора и застора. У ширем
смислу горњи строј обухвата и друга постројења која служе за саобраћај возила, као
што су скретнице, укрштаји, окретнице, преноснице, колосечни триангли и петоуглови,
колске ваге, скретничка и мостовска грађа и др.
2.8. АНАЛИЗА ДЕФЕКАТА НА ШИНАМА
Шине су главни елемент горњег строја. Оне требају да осигурају мирно,

безбедно кретање точкова и расподелу динамичког оптерећења по могућству на што
већи број прагова. Такође, шине представљају најодговорнији елемент горњег строја
пруге од чијег стања зависи поузданост,непрекидност у раду и сигурност кретања
возова. Висок квалитет шина треба да омогући њихов дуг и поуздан рад у различитим
експлоатационим условима. Од њих се тражи што дужи радни век,без оштећења и
ломова.
На стање шина утичу сложени услови експлоатације: динамички утицаји

шинских возила, кривине колосека, успони и нагиби пруга, тунели, климатски услови,
напони услед равњања и заварвања шина код уградње и у току одржавања. У току
експлоатације важно је текуће одржавање шина као и благовремена правилна
дијагностика кварова и дефеката на шинама и елиминација фактора који погоршавају
њихове услова рада. Стални захтеви за повећањем брзине кретања возова, затим
повећање средстава сигнализације и централизације у управљању саобраћајем као и
примена савремнијих вучних средстава доприносе да услови рада шине буду
сложенији и компликованији. Паралелно са тим предузимају се мере и активности на
смањење динамичких сила на шине проузроковане железничким возилима који се по
њима крећу.
Предузимају се следеће мере и активности :
 елеминишу се спојеви шина,применом заварених шина у дугачке тракове ДТШ,

 побољшава се квалитет површине котрљања глава шина њиховим брушењем,
 врши се заваривање шина у зонама неравнина и равних места услед буксирања
точкова,
 побољшава се параленост шина колосека на правим деоницама пруга и ублажава
искривљеност шина у кривинама,
 врши се подмазивање бочних радних површина глава шина у кривинама,
 примењују се подлошке амортизери и еластичне везе код остваривање везе шина
– праг итд.
Кретање возила по колосеку остварује се путем адхезије, односно трења у

контакту додирних површина точка и шине. При томе се оптерећење од точка преноси
на шину у тачки по врло малој елипсастој површини.
+6
-3
Слика 10. Релативне димензије осовинског склопа и колосека
Код симетрично постављеног осовинског склопа на колосек, контакт између

точкова и шина се остварује на растојању који се назива размак између кругова
котрљања точкова. За пруге нормалног колосека ово растојање износи 1500 mm. На
правој прузи ( видети слику 10) конструкциони зазор (d), зависи од дебљине венца и
износи од 9 до 11 mm.
,
Кривине пруге изоде се у облику дела кружнице са полупречником (R). Да би

се олакшао пролаз дугачких возила кроз кривине, размак између шина се повећава
за величину (∆), тако што се унутрашња шина помера ка центру кривине.
При нормалним условима експлоатације оптерећење шина од возних

средстава комбинује се и са паразитним утицајима до којих долази при кретању
возила,такође делују и атмосферски утицаји, услед чега долази до вертикалног
хабања главе шине у правој и до врло малог бочног оједања.
У кривинама се јавља центрифугална сила која тежи да избаци возило ка

спољној страни колосека услед чега венац спољног точка належе на унутрашњу
ивицу спољне шине што доводи до повећаног оједања унутрашње ивице главе
спољне шине у кривини. Пошто постоји и оједање венца бандажа точка то се ствара
и могућност пењања точка на шину и искакање возила из колосека. Такође ово
оједање главе шине негативно утиче на ширину колосека односно повећава је па је
потребно чешће вршити „прекивање“ тј. доводити ширину колосека у дозвољене
оквире.
Fc
Слика 11. Шема одређивања надвишења спољне шине
Колосек се састоји од правих, кривих и прелазних деоница. Код кретања у

кривини брзином (V) код возила се јавља центрифугална сила (Fc), (видети слику
11). Ова сила преоптерећује спољну, а растерећује унутрашњу шину,
услед чега се под одређеним условима могу кола и преврнути односно може доћи до
превртања кола. Глава шине, односно возна површина и унутрашња вертикална
ивица подносе изузетно велика напрезања, с обзиром да на њих делује динамичко
оптерећење од саобраћаја у пуном износу, због чега у пракси најчешће долази до
разних оштећења возне површине шине. Код колосека у правцу запажа се на обе
шине светла линија која је на константном одстојању од ивица главе шине и она
представља линију контакта точка и шине. Ако дође до промене правца ове линије,
то значи да се на том одсеку појавило паразитно кретање возила те ова линија може
постати синусоидна, што значи да долази до ударања венаца точкова у ивице обе
шине. На кочионим одсецима испред сигнала могу се на шинама запазити трагови
клизања услед наглог кочења или услед проклизавања погонских точкова
локомотиве при поласку. Услед дуготрајних кочења може се створити заравњено
место на бандажу точка које касније може оштетити возну површину шине („
боксоване“ шине). Код колосека са саставима услед гњечења долази до навлачења
метала на саставу и стварају се тзв, „нокти“, које је потребно скидати брушењем. У
кривинама због повећаног притиска тешких , а споријих теретних возова, који се
крећу мањом брзином од оне за коју је рачунато надвишење колосека , долази до
спљоштавања возне површине, (видети слике 12 и 13) па се таква шина зове
стињена или разгажена. Навлачењем челика са главе ка ивици и овде се стварају
„нокти“. Спољна шина се у кривинама оједа (троши-хаба), видети слике 13 и 14) а на
ивици главе могу се приметити краће огреботине и мрље од откинутог метала , што
често може прерасти у подужне пукутине.
Слика 12. Изглед бочно исхабане шине
Као последица силе трења венца точка и шине јавља се хабање венца точка и
унутрашње стране шине (видети слику 12). Угао ϕ са слике 12 не сме да буде мањи
од минималне вредности прописане од стране железничке управе.
У табели бр. 1 приказане су величине бочног и вертикалног хабања шина,

између станица Мала Крсна-Велика Плана, које показују висок степен исхабаности
шина и ургентно предузимање мера и активности на замени истих.
Табела бр.1
Величин Дужин Деониц
Тип Укупно
Стационажа Између станица Разлог а а а
шине m
mm m (236)
Деформ.
74+893 М.Крсна- Унут..лук
стњенос S-49 375 Лозовик 375
75+268 Осипаон. 7/0
т
74+893
75+268 „ Исхабан. 2/12 „ 375 „ 375
88+872
89+247 Лозовик-Kрњевo „ 3/12 „ 375 „ 375
Деформ.
89+430 стњенос Унут. лук
89+680 „ т 7/0 „ 250 „ 250
89+430
90+180 „ „ 2/13 „ 750 „ 750
98+722 В.Орашје-
99+472 В.Плана Исхабан. 2/14 „ 750 „ 750
Укупно 2865
Хабање се јавља како на правом колосеку, тако и у кривини, а његова

величина зависи од: квалитета шина, попречног пресека и маса шина, одстојања
прагова, стање колосека, стања венаца точкова, нивелете пруге, густине саобраћаја,
оптерећења по осовини, брзине возова, климатских и других прилика. Глава шине
хаба се највише јер је непосредно изложена утицају точкова. Такође, хабање се
појављује и по доњој површини ножица на местима додира са причврсном плочом
или на местима додира ножице са тирфонима.
Приказ карактеристичних деформација шина у кривинама на међустаничном

одстојању Мала Крсна- Велика Плана дат је на сликама од 13 до 16.
Слика 13. km 75+015 Слика 14. km 75+015
Слика 15. km 75+265 Слика 16 km 89+165
На шине дејствују точкови возила изазивајући наизменична напрезања

материјала шине (затезање и притисак). У току експлоатације, временом се
структура материјала мења, па се у зони највећих напрезања јављају напрслине и
прснућа шине. У спољњем луку у кривини шина се хаба и вертикално и бочно,
(видети слике 13 и 14) док се у унутрашњем луку јавља нагњечење шине, (видети
слике 15 и 16) тако да се стварају преливи и одламања материјала.
Узроци хабања шина у кривинама су следећи: квалитет шина, повећање

брзина и убрзања, повећање оптерећења по осовини, повећање обима саобраћаја,
повећање размака осовина вучних возила, недовољно проширење колосека у
кривини, већа чврстоћа венаца точкова, мањи пречник точка, неповољно динамичко
оптерећење од локомотиве, несиметричност оптерећења и начин вешања.
Набораност шина је деформација која представља кратко таласасто хабање

возне површине главе шине и карактеришу је таласи дужине 3-8 cm и дубине 0.1-0.4
mm. Гребени су светле боје, а увале тамне. Код таласа дужине 8-20 cm и гребен и
дно таласа су светле боје и ово хабање зове се валовитост. Таласи дужине од 30-60
cm зову се средњи таласи. Када је дужина таласа до 2 m , а дубина од 0.5-1.00 mm
онда су то дуги таласи. таласи дужи од ових се не сматрају хабањем већ се
третирају као поремећаји нивелете колосека.
Набораност шина може да се појави у свим условима геометрије колосека,

врсте вуче, интензитета саобраћаја и климе. На појаву не утиче ни тврдоћа шинског
челика ни поступак производње због тога је тачан узрок настанка набораности јако
тешко утврдити. Због буке која се ствара када се прелази преко набораних шина оне
се зову и „певајуће“шине. Такође на одсецима где се налазе ове шине долази до
повећаних осцилација возила, због чега набораност и када је у мањем обиму треба
одстранити. А као последица тих осцилација јавља се лабављење причврсног
прибора, пуцање еластичних прстенова, дробљење и заобљивање зрна туцаника
испод прагова и стварање камене ситнежи
Према“ Каталогу грешака на шинама UIC“* издање из 1979. године, према

којем се врши категоризација грешака на шинама на пругама АД „Железнице Србије“
шине у колосеку могу имати следеће грешке:
 ломови,
 напрслине и
 оштећења.
Под преломом се подразумева раздвајање шина на два или више делова или
када се одвојени део метала који на возној површини шине ствара удубљење дуже
од 50 mm и дубље од 10 mm.
Као напрслина (напукнута шина) означава се један или више прекида, било
које оријентације, видљивих или не, на било којем месту по дужини или пресеку
шине – који прети да се развојем доведе до лома након дужег или краћег времена.
Под оштећеном шином подразумева се свака шина која није преломљена и

нема напрслине, али садржи друге – углавном површинске грешке. Грешке се могу
налазити на крајевима шина, у средњем делу шине и у зонама варова. Крај шине је
део шине испод везице. Средњи део је део шине између крајева и заварених зона.
Зона вара се пружа по 10 cm с обе стране осе вара, односно укупно 20 cm.Све
грешке које се јављају у овој зони класификују се као грешке заваривања.
Слика 17. Дефектна глава шине Слика 18. km 73+515
На сликама 17 и 18 приказана је грешка на глави шине која припада групи

напрслина, са површинским откидањем-отпадањем дела главе, која може довести до
лома шине. .
Још један поремећај на шинама на предметној деоници представља и

путовање шина. До појаве подужног померања шина долази услед деловања
хоризонталних подужних сила, односно сила усмерених у правцу осе колосека.
+
z
+
y
0
-
x
+
x
+
y
-
z
Слика 19. Осциловање сандука возила
За време кретања возила по шинама сандук је изложен сложеном
осцилаторном кретању. Ове осцилације су резултат динамчких сила и условљене су
неравнинама шина, зазором на саставима шина, конусности површине котрљања
точкова,променама физичких особина материјала шина и точкова, врсте огибљења,
променама брзине кретања возила и тд.
И нека паразитна кретања могу утицати на појаву путовања шина посебно

кочење или покретање возила а такође и температурне појаве доводе до истезања
шина. Код класичног колосека удари точкова на саставима такође доприносе овој
појави. Деловању подужних сила које теже да помере шину супротставља се трење
између причврсног прибора и шине и између ножице шине и њене подлоге, при томе
велику улогу има трење између прага и засторног материјала док причврсни прибор
има посебно велики значај будући да је потребно да притезна сила буде константна
и да се обезбеди што веће трење између шине и њене подлоге. Пошто гума има
највећи коефицијент трења то гумени уметак пружа већи ефекат него челична
подложна плоча или дрвени тополови уметак , па се због тога код колосека са
еласатичним причврсним прибором не користе справе против путовања шина (код
појединих врста). На посматраном делу пруге има појава путовања шина услед у
великом проценту олабављеног причврсног прибора што је довело до испадања
подложних гумених уметака као што је приказано на сликама 20 и 21.
Слика 20. km 80+315 Слика 21. km 80+325
У условима високих дневних температура када није у довољној мери спречено

подужно путовање шина као и када и други елементи горњег строја нису у
прописаним и потребним стањима долази до појаве тзв. “сунчане кривине“ односно
деформације колосека по смеру. Поједине деформације из те групе дефеката могу
имати значајне последице по безбедност саобраћаја па је правовремено деловање
од изузетног значаја. Насликам од 22 до 25 приказане су деформације колосека по
смеру услед деловања екстрмено високих дневних температура.
Слика 22. Дефомација шина Слика 23. Km 98+315
Слика 24. Кm 98+315 Слика 25. Кm 98+315
.
2.9. АНАЛИЗА ДЕФЕКАТА НА ПРАГОВИМА
Основна улога прагова је да пренесе оптерећење на застор и подлогу на

великој површини као и да одржава потребну ширину колосека заједно са
причврсним прибором. Прагови се уграђују попречно у односу на шине и заједно са
њима чине чврсту и стабилну колосечну решетку.
ПРЕГЛЕД УГРАЂЕНИХ ПРАГОВА НА ПРУЗИ ЈАЈИНЦИ-МАЛА КРСНА-ВЕЛИКА ПЛАНА
У табели бр.2 приказана је спецификација прагова по деоницама на прузи бр.4

Јајинци-М.Крсна-В.Плана.
Табела бр.2
Ред.
Стационажа Тип шине Врста прага Дуги трак шина
број
1 Од 10+859 до 32+680 49 дрвени дтш
дтш
2 Од 32+680 до 67+720 49
3 Од 67+720 до 70+404 49 дрвени дтш
Од 74+404 до 75+814
4 49 бетонски дтш
(од 12+690 до 18+100 )
Од 75+814 до 77+114
5 49 дрвени дтш
(од 18+100 до 19+400)
Од 77+114 до 81+915
6 (од 19+400 до 24+200) 49 бетонски дтш
Од 81+915 до 83+400
7 ( од 24+200 до 26+090) 49 дрвени дтш
Од 83+400 до 90+015
8 (од 26+090 до 32+300) 49 бетонски дтш
Од 90+05 до 99+717
9 (од 32+300 до 42+004) 49 дрвени дтш
IX обилазни колосек ст.

М.Крсна
Од 0+000 до 2+300
10 49 бетонски дтш
Карактеристична деформација на дрвеним праговима приказана је на слици

26, која се огледа у дотрајалости због биолошке старости као испуцалост услед
деловања атмосферских утицаја и трулости. Прагови који се уграђују треба да су од
тврдог дрвета, тупобридног типа, у технички исправном стању, на прописаном
растојању у зависности од осовинског оптерећења и правилно распоређени.
Слика 26. km 80+565
Услед несташице дрвета и сталног раста његове цене у значајној мери почињу
да се примењују бетонски прагови, њихова основна карактеристика је да могу да
трају од 50-60 год. Јефтинији су од дрвених прагова и до два пута. Материјал који се
користи за њихову производњу добија се из локалних налазишта. Отпорни су на
пожар па је њихова примена могућа и на местима где би уградња дрвених прагова
била опасна. Брзо се производе и за њих нису потребна велика стоваришта јер не
заузимају место дуго времена као дрвени прагови у импрегнацији.
Препоручљиво је да се бетонски прагови уграђују у ДТШ због њихове велике

тежине јер се добија крућа и отпорнија колосечна решетка, а неповољна страна је
што се за њихову примену мора обезбедити потпуно квалитетан горњи строј у
целини, добар туцаник и што је посебно важно здрава подлога. У супротном долази
до погоршања колосека посебно нивелете те такви делови пруге представљају
места сталних и безуспешних интервенција.
На предметној деоници уграђени су прагови ЈЖ 70 са причврсним прибором

типа К.
На сликама од 27 до 30 приказане су карактеристичне деформације на

бетонским праговима , које се огледају у растиплавању тирфона и њиховом
испадању, ( видети слику 27 и 28), затим ломљењу и пуцању бетонских прагова
услед гешака у раду машина подбијачица, (видети слике 29 и 30). Растиплавање и
испадање тирфона уочена је у унутрашњим ликувима кривина.
Слика 27. кm 78+500 Слика 28 кm 79+100
Слика 29. Кm 81+800 Слика 30 Кm 82+850
2.10. АНАЛИЗА ДЕФЕКАТА НА СКРЕТНИЦАМА
Скретнице су постројења која омогућују прелаз са једног колосека на други без

заустављања. Скретница се састоји из следећих делова:
мењалице или преводничког уређаја,

средњег дела или међушина и
срцишта.

Почетак скретнице представља састав шина испред мењалице, средиште или
средина скретнице је тачка у којој се секу осе скретничких колосека, а крај скретнице
представља састав шина иза срцишта.
Мењалица служи за усмеравање возила у правац или скретање. Састоји се из
два језичка, две належне главне шине, клизних јастучића, спојне и потезне полуге
и скретничког постављача.
Средњи део се састоји из обичних шина од којих две воде у правац, а две у
скретање.
Срциште се састоји из врха срца, две крилне шине и две шине вођице
наспрам врха срца. Жљеб и крилна шина омогућују да венац точка пређе возни
руб оног трака преко којег се у том тренутку не вози. Угао који осовина матичног
колосека прави са осовином одвојног колосека зове се угао скретнице или угао
скретања. Величина угла скретања изражава се углом у степенима или тангенсом
угла 1 : n. Величина угла скретања утиче на дужину скретнице, а тиме и на брзину
вожње у скретници. Уколико је угао мањи утолико је кривина одвојног колосека
дужа па је и скпетница дужа што омогућава и већу брзину кретања воза.
Недостатци на скретницама огледају се у:
 деформацијама на мењалици,
 исхабаности шина на средњем делу скретнице које воде у скретање,
 исхабаност срцишта,
 оштећења на срцу скретнице.
2.11. ПРИКАЗ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ДЕФЕКАТА НА МЕЊАЛИЦИ

СКРЕТНИЦЕ
Дефекти на мењалици скретнице манифестују се као оштећења на језичцима у

виду откидања и љускања а такође и на належним шинама и то у виду прснућа шине
на оним деловима где је ножица шине ослабљена због бољег приљубљивања језичка
уз належну шину. Глави узрок свих недостатака на мењалици је поремећај у
геометрији колосека на скретници односно недовољна подбијеност скретничких
прагова.
Слике 31 и 32 приказују оштећења на језичцима мењалице скрет. бр. 2 у ст.

Лозовик.
Слика 31 Слика 32
За сигурну вожњу скретницом је од значаја да језичци правилно бочно належу

на возну шину и ослањају се на клизне плочице„ јаустучиће“.Оштећени и похабани
делови морају се одмах заменити новим или регенерисаним деловима.
На слици 33 приказано је класично прснуће шине на десној полумењалици на

возној шини на делу где је ножица шине ослабљена из конструктивних разлога због
бољег приљубљивања језичка уз главну шину.
Слика 33. Прснуће шине на врху полумењалице у станици Лозовик

(на врху језичка скретнице).
Висина језичака не сме бити већа од висине належне шине. Жљеб између
одвојених језичака и належне шине на најужем месту не сме бити мањи од 58 mm да
би венац точкова несметано пролазио.
Неопходно је одмах извршити замену појединачних металних делова

скретница на којима је констатовано оштећење или извршити наваривање
оштећених металних делова уколико је то могуће. Како се на приказаним сликама
дефекти шина односе на делове мењалице скретница односно на полумењалицама
неопходно је извршити замену комплетне мењалице или ако је то изводљиво
извршити замену само полумењалице (леве или десне).
2.12. ДЕФЕКТИ НА СРЦУ СКРЕТНИЦЕ
Исправне скретнице морају испуњавати следећи услов: „Није дозвољена

напрслост, лабавост или дотрајалост ма ког скретничког дела. Скретница мора бити
комплетна.“То подразумева да свако оштећења на срцу скретнице мора одмах бити
отклоњено и санирано. На сликама од 34 до 39 приказани су карактеристични
дефекти на срцу скретница на предметној деоници.
Слика 34. Оштећење срцишта
На слици 35 приказано је бочно течење материјала на срцу скретнице бр. 2 у

станици Осипаоница.
Слика 35. Оштећење на срцу скренице бр. 2 Осипаоница
На слици 36 приказана је бочна исхабаност срца скретнице бр. 2 у станици

Мала Крсна.
Сл. 36. Исхабаност шине на срцишту скр. бр. 2 ст. Мала Крсна
На слици 37 приказано је прснуће врха срца скретнице бр. 4 у станици В.

Орашије. Овај дефект спада у групу веома опасних и ризичних дефеката по
безбедност саобраћаја због могућности дилатирања врха срца.
Слика 37. Прснуће на шиљку тзв” игле “срца скретнице бр. 4 ст. В. Орашије
Код дефеката шина на срцишту, уколико степен оштећења то захтева, одмах

се мора приступити замени оштећеног дела уз обустављање саобраћаја.
Слика 38. Љускања срце скретнице бр.5 ст.Крњево

.
Слика 39. Оштећење крилне шине срца скр.бр.5 ст.Крњево
3. ОПИС РАДОВА
3.1. УВОД
Реализацијом овог пројекта створиће се услови за укидање лаганих вожњи,

безбеднији и бржи саобраћај чиме ће се највеће допуштене брзине вратити на ниво
пројектованог стања, а прузи повратити значај који она има у одвијању железничког
саобраћаја у региону и шире. Рехабилитација ће се обавити у условима потпуног
затвора колосека за саобраћај. Саобраћај ће бити преусмерен на пругу Београд -
Младеновац- Ниш.
ПРОЈЕКТОВАНО СТАЊЕ
3.2. СИТУАЦИОНИ И НИВЕЛАЦИОНИ ПЛАН
Аналитички дефинисана осовина пруге у највећој могућој мери одговара

постојећем стању. Задржана је постојећа геометрија колосека и осовина је
пројектована тако да се у потпуности задржи садашни положај стубова контактне
мреже уз минимална одступања од постојећег стања. Одступања снимљених тачака
осовине пруге од аналитички дефинисане осовине и упоредни листинг са
растојањима стубова контакне мреже од дефинисане осовине налазе се у прилогу.
Минимални радијус хоризонталних кривина је R=700m а максимални подужни
нагиб пруге износи 9‰. Пројектована надвишења на прузи одговарају брзини од
120км/h.
Нивелета колосека је пројектована у највећој мери према постојећем стању,
изузев појединих деоница на којима је спуштена у односу на постојеће стање због
задржавања у функцији постојећих бетонских канала. Одступања постојећег ГИШ-а од
пројектованог су приказана на уздужном профилу пруге.
Стационажа пруге је промењена у односу на постојеће стање када је вођена из
Смедерева и сада се води из Београда. Почетак радова на рехибилитацији пруге је
ПС 28 (Мала Крсна излаз) km: 70+264.26 (постојећа стационажа 12+544.81) а
завршетак радова је ПС 2 (Велика Плана улаз) km: 99+715.78.
3.3. ДОЊИ СТРОЈ
Уређење планума пруге је предвиђено са потребним проширењем,

једностраним нагибом од 4%, уградњом геокомпозита ширине 4.0m и уградњом
тампонског слоја дебљине 30cm од песковитог шљунка.
Ширина планума је 6.6m (3.3 од осовине колосека) осим на местима где је због
задржавања у функцији постојећих бетонских канала задржана постојећа ширина
планума.
Предвиђени радови на доњем строју, након демонтаже колосека и уклањања
туцаника, обухватају ископ према пројектованим котама и проширивање трупа пруге
које се изводи ископом степеница и насипањем на потребну ширину. Постељица се
обрађује у попречном нагибу од 4%, што ће омогућити дренирање атмосферске воде
из засторне призме и тампонског слоја.
На највећем делу трасе пруге може се задржати постојеће стање трупа пруге,
положени геотекстил и тампонски слој од шљунка. На овим деловима пруге, после
уклањања туцаника потребно је извршити механичку стабилизацију постојећег слоја
шљунка до Еv2 =80MN/m2 , Dpr=1,00,Evd ≥ 40 MN/m2 . На сабијени слој постојећег
шљунка се уграђује геокомпозит ширине 4.0m, а преко њега слој старог туцаника од
10cm (незапрљан туцаник уклоњен при демонтажи постојећег колосека). Изнад
геoкомпозита се уграђује тампонски слој дебљине до 30 cm у збијеном стању, до
пројектоване коте тампона. На завршном слоју тампона потребно је остварити Еv2
=120 MN/m2, Dpr=1,03,Evd ≥ 50MN/m2 . Збијеност контролисати помоћу једне од три
важеће методе:з апреминских тежина, падајућег тега, кружне плоче.
На делу где је постојећи труп пруге изграђен од камене ситнежи и заглињеног
туцаника потребно је продубити ископ и извршити замену материјала према
пројектованим котама ископа. Пре насипања, неопходно је извршити механизовану
обраду подтла.
Насип се израђује од терасних глина из материјалних ровова и ископа а
прописани услови за материјал којим се врши насипање су дати у Техничким
условима.
Довожење и насипање материјала - врши се тек после обраде и припреме
подтла. Слојеви се уграђују и разастиру у подужном смеру хоризонтално, или
приближно подужном нагибу, а у попречном по дефинисаном нагибу (једнострани 4
%).
Кохерентни материјали се морају уграђивати одмах након довожења. Дебљина
слојева за збијање је прилагођена ефектима збијања, и износи 30cm за материјале у
растреситом стању.
Насути материјал је потребно сабити до следећих вредности Еv2 =45MN/m2 ,
Dpr=0,97, Evd ≥ 30MN/m2 . По завршеном насипању и обради постељице уграђује се
геокомпозит са слојем старог туцаника, а изнад њега се изводи тампонски слој од
песковитог шљунка.
На делу трасе пруге km: 95+320 – km: 95+820 на насипу су уочена повећана
слегања, као и деформације горњег строја. Овај насип је висине око 2-3 метра а
направљен је на алувијону реке Јесенице. У насипу је уграђен геотекстил и тампон
од шљунка дебљине 30 сm. При санацији трупа пруге на овом делу предвиђено је
уклањање насипа до 1,30m од ГИШ-а. Након извршеног уклањања врши се механичка
обрада подтла у једностраном нагибу. На подтлу је потребно остварити збијеност до
следећих вредности Еv2 = 45MN/m2 , Dpr = 0,97, Evd ≥ 30MN/m2 . По припреми
постељице уграђује се слој шљунка дебљине 30сm, а шљунак се механизовано
сабија до следећих вредности Еv2 = 80MN/m2 , Dpr = 1,00,Evd ≥ 40 MN/m2 . Изнад тако
уграђеног слоја шљунка поставља се геокомпозит са слојем старог туцаника и на
њега се уграђује тампонски слој дебљине 30цм који је потребно сабити до вредности
Еv2 = 120 MN/m2 ,Dpr = 1,03, Evd ≥ 50MN/m2 .
3.4. ГОРЊИ СТРОЈ
Предвиђени радови на горњем строју предвиђају уклањање постојећег

туцаника и демонтажу постојеће колосечне решетке, а затим полагање новог
колосека кога чине:
На деоници пруге од ПС 28 km: 70+264.26 (Мала Крсна излаз) до ПС 1 km:
90+167.82 (Крњево улаз):
 шина типа 49Е1 квалитета 260, Л=60m
 бетонски прагови Б=2.40m
 еластични причврсни прибор
 туцаник еруптивног порекла
На деоници пруге од ПС 1 km: 90+167.82 (Крњево улаз) до ПС 2 km: 99+715.78
(Велика Плана улаз):
 шина типа 49Е1 квалитета 260, Л=60m
 букови импрегнисани прагови Б=2.60m
 причврсни прибор типа "К"
 туцаник кречњачког порекла
При прелазу са еластичног на крути причврсни прибор предвиђена су прелазна

поља са колосеком на дрвеним праговима и еластичним причврсним прибором.
При уклањању постојећег туцаника потребно је одвојити чист туцаник у
количини предвиђеној пројектом и привремено га депоновати, да би се уградио као
слој старог туцаника дебљине 10cm изнад геокомпозита.
Нове скретнице су предвиђене у складу са Техничким планом ''Рехабилитације
магистралних пруга АД ''Железнице Србије'' из новембра 2011. године.
У станици Осипаоница се задржавају постојеће уграђене скретнице 49Е1-6°-
R300 на бетонским праговима са еластичним причврсним прибором (скретнице бр.1 и
бр.4) а уграђују се нове скретнице 49Е1-6°-R200 на дрвеним праговима са еластичним
причврсним прибором (скретнице бр.2 и бр.3).
У станици Лозовик - Сараорци се задржавају постојеће уграђене скретнице
49Е1-6°-R300 на бетонским праговима са еластичним причврсним прибором
(скретнице бр.1, бр.2, бр.5 и бр.6) а уграђују се нове скретнице 49Е1-6°-R200 на
дрвеним праговима са еластичним причврсним прибором (скретнице бр.3 и бр.4).
У станици Крњево - Трновче уграђују се нове скретнице 49Е1-6°-R300 на
дрвеним праговима са еластичним причврсним прибором (скретнице бр.1 и бр.5) на
главном пролазном колосеку.
У станици Велико Орашје уграђују се нове скретнице 49Е1-6°-R300 на дрвеним
праговима са еластичним причврсним прибором (скретнице бр.1 и бр.4) на главном
пролазном колосеку.
Пројектом је предвиђена замена постојећих прагова на челичном мосту km:
95+608.84 у дужини од 70m новим мостовским праговима: 138 комада димензија
24х26х280cm и 9 комада димензија 25х26х360cm. Ради смањења аксијалних сила у
шини и смањења подужних отпора потребно је извршити модификовање (скраћење)
кракова причврсних плочица. Модификоване плочице поставити на местима
постојећих у свему према Упутству 347 Железница Србије. Пројектом је предвиђена
демонтажа и поновна монтажа сигурносне шине на мосту, а недостајући причврсни
прибор (тирфони) ће се обезбедити демонтажом постојећег са колосека.
Туцанички застор (за путнички саобраћај са брзинама V≤160 km/h и за теретни
саобраћај до V≤120 km/h и осовинско оптерећење 25 t i 8.0 t/m), мора бити прописаног
квалитета и гранулометријског састава, према Упутству 331 ЈЖ, са засторном
призмом предвиђеном пројектом. Минимална захтевана дебљина засторне призме
од туцаника испод доње ивице прага износи 30cm. На деоницама где се уграђују
справе против путовања шина и против бочног померања прагова (капе) потребно је
извршити додатно збијање засторне призме.
Колосеци и скретнице се заварују у ДТШ а пре заваривања морају бити
доведени у пројектовани осовински и висински положај и у потпуности регулисани.
0
Отпуштање ДТШ вршити при температури у шини од tp ±3 C, да би се
повећала сигурност ДТШ у експлоатацији.
Пројектом су предвиђене справе против путовања шина и сталне ознаке за
праћење подужних и попречних померања ДТШ.
Од опреме пруге предвиђени су још међици, падокази, километарске,
хектометарске, и кривинске ознаке.
При испоруци и пријему материјала обавезно је придржавати се свих важећих
стандарда за испоруку и пријем материјала.
При монтажи и полагању колосека и скретница, као и при осталим радовима
горњег строја, придржавати се важећих правилника и стандарда који важе за горњи
строј.
У стајалиштима Скобаљ и Милошевац монтажни ниски перони се привремено
демонтирају због радова на доњем строју, и поновно се монтирају са заменом
појединих оштећених монтажних елемената.
3.5. ПУТНИ ПРЕЛАЗИ
Овим пројектом је предвиђено уређење 19 путних прелаза. Сви путни прелази

су пројектовани са коловозном конструкцијом од гумених панела.
У следећеој табели налази се списак путних прелаза са стационажом, описом и
ширином постојећег пута и описом и ширином пројектованог путног прелаза.
Tабела 2. Списак са описом постојећег и пројектованог путног прелаза
Постојећи пут Угао

Стационажа Пројектована ширина
(ширина и опис) укрштања
В=5,5м гумени панели за
асфалтни пут,
71+970,72 ~ 84º средњетешко
В=3,5m
саобраћајно оптерећење
асфалтно- В=5,5м гумени панели за
72+601,07 макадамски пут, 90º средњетешко
В=3,0m саобраћајно оптерећење
75+497,78 макадамски пут, 90º средњетешко
Постојећи пут Угао

Стационажа Пројектована ширина
(ширина и опис) укрштања
макадамски пут, В=6,0м гумени панели за тешко
77+101.43 ~ 73º
макадамски пут,
77+839.04 90º средњетешко
В=5,0m
В=5,1m
В=4,8m
81+385.57 макадамски пут, ~ 87º средњетешко
В=3,5m
83+737.33 ~ 80º средњетешко
В=4,0m
В=3,3m
В=3,0m
В=4,3m
В=4,2m
89+319.66 макадамски пут, ~ 63º средњетешко
асфалтни пут, В=7,0м гумени панели за тешко
89+917.62 ~ 76º
В=5,5м саобраћајно оптерећење
асфалтно-
калдрмисани В=7,0м гумени панели за тешко
91+201.65 90º
пут, саобраћајно оптерећење
В=4,0m
асфалтно-
калдрмисани
92+390.34 ~ 74º средњетешко саобраћајно
пут,
оптерећење
В=3,5m
Коловозна конструкција пута на путним прелазима је дебљине d = 58cm и

следећег је састава:
Tабела 3. Састав коловозне конструкције на путном прелазу са дебљинама слојева
- хабајући слој од асфалт бетона АБ11с d = 5cm

- горњи носиви слој од битуменизираног агрегата БНС 22с d = 8cm
- доњи носиви слој од дробљеног агрегата d = 15cm
- тампонски слој од песковитог шљунка d = 30cm
4. АНАЛИЗА МЕТОДА РАДА СА ДЕТАЊНИМ ОПИСОМ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗА

ЗАМЕНУ ГОРЊЕГ СТРОЈА
4.1. ПОДЕЛА РАДОВА
Пројектом технологије извођења радова на ремонту деонице: Мала Крсна-

Велика Плана од км: 70+264,26 до км: 99+715,78, извршена је подела радова према
врсти радова и технологији извођења, и то на:
 Претходне и припремне радове
 Главне радове на доњем и горњем строју
 Завршне радове
А ПРЕТХОДНИ РАДОВИ
Ово су радови који претходе главним радовима на доњем и горњем строју. Они су
неопходни и морају се извршити пре почетка главних радова.
А. ПРЕТХОДНИ И ПРИПЕМНИ РАДОВИ

А.1. Обележавање трасе
А.2. Чишћење терена, сечење шибља и дрвећа
А.3. Уређење градилишта
А.4. Допрема и депоновање материјала доњег и горњег строја
А.5. Демонтажа и уклањање постојећих ниских перона
А.6. Демонтажа и уклањање коловоза на путним прелазима
А.7. Чишћење постојећих бетонских канала и пропуста
Обележавање трасе главног пролазног колосека се обавља на целој деоници

од станице Мала Крсна до станице Велика Плана. Након тога приступамо чишћењу
терена са сечењем шибља и стабала различите дебљине, сечење грана на мање
делове, ископу корења и пањева као и њиховом одношењу ван зоне радова.
Ради несметаног одвијања кључних радова, морају се благовремено, пре
почетка главних радова, припремити и створити услови за смештај: људства, опреме,
грађевинских машина, сервиса и стамбених објеката, тј. треба формирати
градилиште. На тај начин би се свакодневни живот и рад руководства и радника
извођача радова одвијао без проблема. У том циљу формираће се градилиште у
станицама Мала Крсна и Велика Плана.
Врста, количине и место допреме материјала за уградњу условљена је
поделом главних радова, као и опредељењем да највећи део материјала буде
депонован на железничком земљишту, како би укупни трошкови грађења били што
нижи. Обзиром да на деоници постоје само две станице, у њима ће бити формиране
депоније материјала доњег и горњег строја.
Депоније материјала доњег и горњег строја се налазе унутар граница
железничког земљишта, према Техничком плану рехабилитације деонице: Мала
Крсна-Велика Плана од км: 70+264,26 до км: 99+715,78.
Постојећи ниски монтажни перони у станицама се демонтирају и складиште на
депонију уз класификацију према употребљивости. Демонтирани употребљиви
перони се касније уграђују на пројектом предвиђеној локацији.
Поступком демонтаже и уклањања коловоза на путним прелазима (дрвени
прагови и асфалт) и контрашина обуставља се друмски саобраћај на том путном
правцу. Друмски саобраћај се обуставља само у интервалима извођења радова у
зони путног прелаза.
Чишћење постојећих бетонских канала и пропуста од шута, шибља и растиња
се обавља после монтаже и плагања колосека, упоредо са завршним радовима на
прузи.
Б ГЛАВНИ РАДОВИ
Главни радови су најобухватнији и најважнији радови који трају најдуже. Због
боље прегледности главни радови су подељени у три подгрупе: земљане радове
(Б.1.), радове на одводњавању пруге (Б.2.), и радове на горњем строју. (Б.3.)
Б.1. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

Б.1.1. Уклањање постојећег застора
Б.1.2. Широки ископ трупа пруге
Б.1.3. Ископ степеница у материјалу III категорије
Б.1.4. Механичко набијање подтла
Б.1.5. Постављање геокомпозита на припремљено и сабијено подтло
Б.1.6. Израда насипа са контролом збијености (замена материјала)
Б.1.7. Планирање и ваљање постељице
Б.1.8. Постављање геокомпозита
Б.1.9. Уградња слоја старог туцаника преко геокомпозита
Б.1.10. Израда тампона
Б.1.11. Планирање и ваљање тампонског слоја
Б.2. РАДОВИ НА ОДВОДЊАВАЊУ

Б.2.1. Ископ рова за дренаже, ревизиона окна и одводне цеви
Б.2.2. Постављање дренажних цеви Ø150
Б.2.3. Постављање геотекстила код дренажа
Б.2.4. Израда ревизионих окана Ø1000
Б.2.5. Уградња филтерског слоја код дренажа
Б.2.6. Уградња одводних цеви Ø200 са затрпавањем
Б.2.7. Израда земљаних канала
Б.2.8. Израда канала од монтажних бетонских елемената
Б.2.9. Израда изливне грађевине
Б.3. РАДОВИ НА ГОРЊЕМ СТРОЈУ

Б.3.1. Демонтажа постојећег колосека
Б.3.2. Демонтажа постојећих скретница
Б.3.3. Уградња слоја новог туцаника дебљине 15-20 цм
Б.3.4. Монтажа и полагање колосека
Б.3.5. Монтажа и полагање скретница
Б.3.6. Уградња туцаника
Б.3.7. Постављање справа против путовања шина
Б.3.8. Постављање капа против бочног померања прагова
Б.3.9. Машинско регулисање и динамичка стабилизација колосека по
смеру и нивелети
Б.3.10. Машинско регулисање скретница по смеру и нивелети
Б.3.11. Заваривање колосека и скретница у ДТШ
Б.3.12. Израда ниских перона од монтажних бетонских елемената
Пре земљаних радова обавља се демонтажа постојећег колосека и скретница.

Динамика земљаних радова даље тече према датом редоследу позиција, уз употребу
грађевинске механизације за ископе (багери и утоваривачи), транспорт уклоњеног и
довоз новог материјала. За позиције финог планирања насипа по слојевима и
тампона користе се грејдери, а за сабијање и ваљање поменутих слојева користе се
комбиновани виброваљци и виброплоче.
На одређеним деоницама се јавља потреба за заменом материјала у трупу
пруге. Након ископа материјала лошег квалитета дебљине 30цм, постављају се две
ширине геокомпозита од 4м, са преклопом, на изваљано и сабијено подтло, тј. на
насип од шљаке. Преко њега се гради насип дебљине 30цм, да би се преко
планиране и изваљане постељице поставио још један слој геокомпозита у ширини од
4м на целој траси.
Одводњавање трупа пруге предвиђено је подужним и попречним нагибима
планума. Након планирања и ваљања постељице, у станицама и на путним
прелазима, врши се ископ ровова за израду дренажа, ревизионих окана и одводних
цеви до пројектованих кота. Након постављања дренажних цеви на слоју мршавог
бетона, геотекстила за дренаже, уградње филтерске испуне, израде ревизионих
окана према детаљу из грађевинског пројекта и постављања одводних цеви са
израдом изливне грађевине, поставља се геокомпозит преко уваљане постељице
пруге. Геотекстил за дренаже и геокомпозит за пругу се постављају ручно.
Пројектом је предвиђена израда нових земљаних канала, израда канала од
бетонских елемената и чишћење постојећих канала уз ивицу косине пруге. Ископ
земљаних канала и израда канала од бетонских елемената се обављају паралелно са
планирањем и ваљањем постељице.
У функцији одводњавања пруге су и постојећи плочасти, засведени и цевасти
пропусти, који служе за провођење малих водених токова са једне на другу страну
пруге.
Последња подгрупа главних радова је изузетно битна.
Радови на горњем строју представљају најскупље радове у пројекту пруге и захтевају
специјализоване машине за горњи строј. Набројане су све позиције везане за израду
горњег строја.
4.2. РАДОВИ НА ГОРЊЕМ СТРОЈУ
За правилно и брзо полагање колосека треба пре почетка радова припремити

потребну количину материјала, потребну опрему, механизацију, оруђа, а мерни
прибор довести у исправно стање и баждарити га.
У циљу бржег, јефтинијег и квалитетнијег извршења радова на горњем строју
извођач треба да примени савремену механизацију.
Пре полагања горњег строја мора се претходно контролисати нивелета и
осовина планума железничког трупа, о чему се мора сачинити записник и уколико
постоје примедбе, исте се морају отклонити пре почетка рада.
На припремљеном плануму се врши детаљно обележавање осовине и
нивелете пруге и станичних колосека. Сва мерења се врше савременим геодетским
инструментима и методама.
Размак ознака за осу колосека треба да износи 50м у правцу, а 25м у кривини и
прелазници, и чешће уколико то инвеститор захтева.
Постављање висинских колаца треба да се ослања на низ сталних тачака дуж
пруге, распоређених тако да омогућавају лако постављање нових висинских тачака и
њихово обнављање (те тачке су обично на мостовима, станичним зградама и сл.).
Демонтажа колосека вршиће се самоходним хидрауличним порталним
крановима. У зависности од врсте кранова монтира се помоћна кранска стаза. За
хидрауличне кранове “ДЕСЕЦ“ кранска стаза није потребна. Половне шине типа 49Е1,
дужине Л=45м се транспортују и истоварају директно на отворену пругу. Од
истоварених половних шина формира се кранска стаза дужине Л=180м са обе стране
колосека, ширине 330цм за кретање моторних порталних кранова.
Постојећи колосек се аутогеним апаратом сече у шинска поља дужине Л = 30 -
45м, а затим се шинска поља дижу и утоварају на празне плато вагоне хидрауличним
крановима. Поступак дизања шинских поља, подужни пренос и утовар на плато
вагоне порталним крановима се сукцесивно наставља до завршетка планираног
дневног учинка.
Након дизања шинских поља на вагоне, локомотивом се повлачи кранска стаза
на део колосека који није предвиђен да се ради тога дана.
Демонтажа скретница вршиће се хидрауличним крановима. Пошто су
хидраулични кранови самоходни они се распореде на скретници предвиђеној за
замену, спусте хидрауличне „ноге са гусеницама”, закаче и издигну скретницу,
подужно пренесу и спусте стару скретницу на валтере. Стара скретница се тада
једноставно прикачи за вучно возило и одвезе до места предвиђеног за демонтажу и
депоновање.
На демонтажном платоу се врши обележавање прагова и металних делова
скретница, а затим се скретница демонтира и слаже на депонији према врсти
материјала.
Постојећи туцаник се уклања употребом утоваривача и камиона, па се онда
раде неопходни ископи.
Након израде доњег строја (позиција Б.1.11.) раде се остали радови на горњем
строју. На припремљену и изваљану постељицу, истовара се из камиона један слој
туцаника, који се грејдером разастире у слоју 15 – 20цм. Затим се поставља и
монтира нови колосек помоћу специјализованих машина за рад на горњем строју.
Монтажа ситног колосечног прибора на бетонске прагове вршиће се
непосредно поред депоније нових бетонских прагова и колосечног материјала, у
станицама Мала Крсна и Велика Плана. Утовар бетонских прагова са привремено
монтираним еластичним причврсним прибором на плато вагоне вршиће се
електромоторним порталним краном или универзалним двопутим багером, са
специјалним хидрауличним "фремом" за бетонске прагове.
Монтажа ребрaстих подложних плочица DŽ-6a на дрвене прагове прагове
вршиће се непосредно поред депоније нових дрвених прагова и колосечног
материјала у станици Мала Крсна. Утовар монтираних дрвених прагова на плато
вагоне вршиће се електромоторним порталним краном или багерима, са специјалним
"фремом" за дрвене прагове.
Нове шине типа 49Е1 дужине Л=60м се на колосеку поред депоније шине,
заварују у одсеке Л=120м ЕТ поступком.
Са депонија у станицама Мала Крсна и Велика Плана нове шине типа 49Е1
дужине Л=120м се транспортују крановима за превоз дугачких шина до места рада и
истоварају у средину и са стране колосека.
По завршетку израде првог слоја засторне призме, лакшим булдозером се
довлаче нове шине 49Е1, дужине Л=120м на део колосека који се предвиђен
динамиком, од њих се формира кранска стаза са обе стране колосека, ширине 330цм
за кретање хидрауличних самоходних кранова.
Нови бетонски и дрвени прагови са привремено монтираним причврсним
прибором, утоварени на плато вагоне и довезени локомотивом на место замене
колосека, узимају се моторним порталним крановима, преносе и спуштају на трасу
пруге на захтевани осовински распоред од 60цм. Захтевани осовински размак се
добија тако што пре изласка на пругу моторних порталних кранова, радници на
кранској греди формирају размак ланаца са хватаљкама на размак од 60цм.
Пренос и спуштање нових прагова на трасу се сукцесивно наставља до
завршетка планираног дневног учинка. Планирани дневни учинак полагања колосека
је Л=480м (четири шинска поља по 120м).
На делу трасе пруге са спуштеним праговима, у лежишта бетонских и дрвених
прагова у која су већ постављани гумени умеци, шине кранске стазе се попречно
убацују машином за замену шина. Радници претходно фино подешавају распоред
прагова на захтевани размак, према белегама на шини. Причврсни прибор се разноси
и монтира на прагове, а затим машинама за завијање тирфона, шина се веже за праг.
Спојеви шина се везују привременим спојним вијцима и везицама.
Монтажа нових скретница врши се на монтажном столу на градилишту. У
конкретном случају се поред улазног и излазног грла у станицама уреди простор за
монтажу нових скретница – “монтажни сто“.
Бетонски скретнички прагови се са депоније утоварају на валтере или плато
вагоне утоваривачима, довезу до монтажног стола моторном дрезином, и врши се
размештање према распореду из плана полагања скретнице. Прагови се одабирају по
захтеваним дужинама и поравнавају.
Метални делови скретнице се полажу на одговарајућа места преко прагова,
распоређује се ситни колосечни прибор, дефинитивно се постављају делови на своја
места, поставља се еластични причврсни прибор у избушене рупе и завија машином
завијачицом.
Скретнички механизам се намешта и прикива на своје место одређено у плану
полагања скретнице.
Све мере на скретници се проверавају тачним размерником.
Уграђивање монтираних скретница са машином TRACKLAYER ("TL")
У току уграђивања скретница, мора се обратити пажња на следеће:
 Доњи строј за нову скретницу је поравнат. Формира се нова засторна призма,
набијена вибрационим ваљком на нивоу -280мм испод ГИП-а. То значи да треба
да остане мах 50мм зазора да би се дизањем скретница подбила и довела на
коначну нивелету.
 Бочне странице засторне призме морају бити довољно широке, око 6м.
 Положај нове скретнице је измерен и јасно означен на месту уградње уз помоћ
боје у спреју или мерне летве.
 ТЛ се након одлагања старе скретнице помера до нове скретнице, подиже је и
транспортује до места уградње.
 Гусенице се окрећу у правцу шина и "TL" доноси нову скретницу до места уградње
и смешта је у тачан-исправан положај, који је измерен у односу на референтну
тачку. У финалном позиционирању-постављању скретнице, минимална брзина
кретања "TL" се користи да би се осигурало тачно постављање.
 Оба краја скретнице се повезују шинским везицама са колосеком, које су
осигуране спојним вијцима.
 Након уградње-полагања нове скретнице, "TL" се помера напред ради утовара на
транспортни вагон.
 "TL" се сада може одвести са градилишта-места уградње и могу се извести
завршни радови на скретници.
 Нова скретница сада може бити уређена за њено коначно коришћење.
 Нови туцаник се довози до места уградње вагонима за туцаник и он се истоварује
на нову скретницу.
 Након тога долази машина за подбијање, врши се подизање и регулисање
скретнице у њен крајњи положај и њено подбијање.
Уграђивање монтираних скретница машином ”PUM” фирме "GEISMAR"
Намонтирана скретница се натовари на валтере, превезе моторном дрезином
ДХД-200 на место уградње, заједно са крановима ”PUM”.
Валтери са новом скретницом се нагурају на саонице, где хидраулични кранови
прихватају скретницу, подижу је у ваздух, валтери и саонице се извуку испод
скретнице и хидраулични кранови спуштају скретницу на предвиђено место. Тада се
изврши фино дотеривање скретнице да се омогући везивање спојева везицама
спојним вијцима.
Остатак туцаника за допуну се превози у „Фад” вагонима и истовара у колосек
и скретнице, а уграђује се засторним плугом и делимично ручно. Важно је напоменути
да се укупна количина туцаника не истовара одједном већ према потреби издизања
колосека и скретница до потребне нивелете.
Машинско регулисање колосека и скретница врши се машинама подбијачицама
сукцесивно и постепено. Примарно машинско регулисање колосека по смеру и
нивелети се изводи на крају сваког радног дана, тј. на свакој деоници од 480м.
Финално машинско регулисање и динамичка стабилизација колосека по смеру и
нивелети на отвореној прузи се ради после сваких 10 постављених поља. У
станицама се машинско регулисање ради након постављања целог пролазног
колосека.
Предвиђено је да се са два регулисања, плус треће завршно регулисање,
колосек и скретнице доведу на пројектовану осовину и нивелету.
Шине се повезују са привременим везицама у поља од по 240м, а заваривање
шинских поља се врши кад се комплетира 10 поља.
После дотеривања колосека и скретница на пројектовано стање, приступа се
заваривању шина у одсеке Л≤240м алуминотермијским поступком.
Код заваривања шина типа 49Е1 крајеви се морају ослободити причвршћења
испред и иза састава најмање на 3 прага прага. Приликом ослобађања шина, треба
водити рачуна о дилатационом размаку који треба да износи 20 - 22мм и он се
проверава "Z" мерилом. За све типове шина које се заварују АТ поступком
дилатациони размак мора да буде једнак.
Ако је дилатациони размак већи него што је предвиђено Правилником 330, онда
се шине истежу хидраулучним тензорима или се загревањем шина може добити
потребан дилатациони размак. Ако је дилатациони размак мањи од прописаног онда
се вишак шине одсеца аутогеним апаратом.
Код температуре шине ниже од +30C није дозвољено АТ заваривање, као и за
време зимских месеци, када су честе падавине (киша, снег), или код јаког и хладног
ветра.
Означавање и евиденција вара се врши утискивањем броја атестираног
заваривача на врат шине челичним нумератором, са унутрашње стране колосека,
10цм од вара.
Сваки уређени вар уз број заваривача има утиснут и број вара, који се наноси
челичним нумератором са спољне стране колосека, на удаљености 10цм од вара.
Ултразвучно испитивање варова врши овлашћено сертификационо тело и
поседује уверење за ултразвучно испитивање заварених спојева. О квалитету
заварених спојева издаје извештај урађених варова.
Нове скретнице могу се заваривати већ приликом њиховог уграђивања, а боље
је сачекати 2 – 3 месеца док заузму свој дефинитиван положај, док се доњи строј и
колосек као целина добро стабилизује, водећи при томе рачуна да им се шински
састави у међувремену под саобраћајем не оштете.
Заваривање треба обављати при шинској температури од 0 до + 25ºC.
Причврсни прибор треба пре заваривања олабавити и поново притегнути тек након
хлађења вара.
Са заваривањем треба почињати од унутрашњих према спољашним саставима
скретнице, али тако да се језичци последњи заварују, при томе треба настојати да се
наспрамни језичци истовремено заварују.
В ЗАВРШНИ РАДОВИ
Завршни радови су подељени према врсти радова и времену обављања на

завршне радове на прузи (В.1.) и радове на путним прелазима (В.2.).
В.1. ЗАВРШНИ РАДОВИ НА ПРУЗИ

В.1.1. Отпуштање напона у колосецима са завршним заваривањем
В.1.2. Отпуштање напона у сретницама са завршним заваривањем
В.1.3. Постављање пружних ознака (хектометарске, километарске,
кривинске,
ознаке за контролу ДТШ, падокази)
В.1.4. Постављање међика
В.1.5. Пуштање деонице у саобраћај
Отпуштање напона у колосецима обавља се на крају свих радова на горњем

строју по поддеоницама. Отпуштање напона у колосецима и скретницама у
станицама се обавља одмах после постављања колосека и скретница у станицама,
њиховог машинског регулисања и заваривања, тј. кад се одраде сви радови на
горњем строју у станици.
Ослобађање шина у колосеку унутрашњих напрезања – отпуштање у ДТШ се
врши природним или вештачким путем у зависности од спољашње температуре са
завршним заваривањем
Формирање ДТШ-а убухвата:
1. организационо-припремне радове;
2. радове заваривања у међуодсеке;
3. радове ослобађања од унутрашњих напрезања у границама tp;
4. завршне радове којима се осигурава трајност успостављеног напонског стања у
колосеку
Укључивање скретница у ДТШ врши се ослобађањем од унутрашњих
напрезања дела колосека на дужини од по 100 м испред и иза скретнице у интервалу
потребне температуре.
При заваривању скретница треба обратити нарочиту пажњу на заваривању
језичка (састави “5“). Пошто главне шине након заваривања остају непокретне треба
најбрижљивије испитати и регулисати положај језичка пре и након заваривања јер под
дејством промене температуре, услед тога што су на једном крају слободни мењају
своју дужину то јест положај у односу на главну шину.
За контролу исправности заваривања меродаван је и такозвани нулти положај
језичка који подразумева положај врха језичка у односу на главну шину на којој је
зарезан или другим јасним знаком обележен на њој. Након заваривања језичка код tp,
врх језичка сме одступати од нултог положаја највише за ± 2мм.
Након извођења завршног заваривања у интервалу ± 5°C приступа се
притезању спојног прибора на допуни и набијању застора, као и свим другим
радовима потребним пре него што преко заварене скретнице буде допуштено
обављање редовног саобраћаја.
Стална опрема пруге и сталне ознаке за обележавање стационаже, техничких
елемената и параметара пруге, објеката и постројења за потребе одржавања пруге,
уграђују се после коначног полагања колосека и обележавања осовине пруге.
Изглед, димензије, материјал од кога се израђују, начини исписивања и
уградње, одређени су и дефинисани стандардима и Правилником 314 о одржавању
горњег строја пруга ЈЖ.
− Километарске, хектометарске ознаке
Километарске ознаке се постављају са десне стране пруге у правцу пораста на
сваких 1.000м, где се завршава цео километар пруге. На двоколосечним пругама ове
се ознаке постављају с обе стране пруге.
− Ознаке за кривине
Ознакама за кривине обележава се почетак прелазне кривине са "ППК",
почетак кружне кривине "ПК", средина кривине "СК", крај кривине "КК" и крај прелазне
кривине "КПК". Површина на којој је натпис паралелна је са колосеком. Ове ознаке се
уграђују са унутрашње стране кривине колосека на једноколосечним пругама, а код
двоколосечних и паралелних пруга се могу уграђивати и са спољне стране кривине.
− Ознаке за контролу ДТШ
Ради праћења разних померања колосека, путовања шина и др. постављају се
ознаке за праћење ових померања. Ознаке се морају налазити на чврстом
непомерљивом тлу, а укопавају се са обе стране колосека једна наспрам друге. У
циљу праћења подужних померања засеца се ножица шине, а за праћење попречних
померања врат шине. Код електрифицираних пруга се као сталне ознаке могу
користити и стубови и портали контактне мреже ако се налазе на местима
уграђивања ознака.
− Ознаке на путним прелазима у нивоу
Уколико се пројектом предвиди укрштање пруге и пута, у зони прелаза се
постављају ознаке према стандардима SRPS Z.S2.303 и SRPS Z.S2.580 и према
пројекту.
− Међици
Ознака "међик" се поставља на месту иза скретнице између унутрашњих шина
где је растојање од осе до осе суседних колосека најмање 3.50м, а код прикључака на
отвореној прузи 4.00м. Међици се израђују и постављају према стандарду
SRPSP.B8.031 "Међици".
− Падокази
Ознаке за обелажавање прелома нивелете - падокази, означавају место
прелома нивелете (хоризонталу, успон или пад) почетак и крај вертикалних кривина,
теоретску вредност полупречника вертикалне кривине, величину нагиба и његову
дужину и окренуте су према смеру вожње, са таблом управном на осу колосека.
Падокази се уграђују са десне стране пруге, а на двоколосечним пругама са обе
стране пруге. Падокази се израђују и постављају према стандарду SRPSP.B8.013.0
"Падокази".
− Одређивање фиксних тачака на стубовима контактне мреже
Дефинисање осовине и нивелете колосека врши се после завршетка свих
радова на уређењу колосека. Њихово обележавање се врши на ознакама за
стационажу, за кривине, и на стубним местима, а начин означавања је прописан у
стандардима JŽS G1.201 и ЈŽS G1.202.
В.2. РАДОВИ НА ПУТНИМ ПРЕЛАЗИМА

В.2.1. Рушење постојећег коловоза са ископом доњег строја у зони
уклапања
В.2.2. Реконструкција доњег строја постојећег пута до уклапања у
постојеће
стање са израдом дренаже
В.2.3. Израда битуменизираног носећег слоја БНС 22с
В.2.4. Израда путног прелаза од гумених панела са израдом ивичњака и
еластичне спојнице
В.2.5. Израда путног прелаза од ситне камене коцке и контрашина
В.2.6. Израда хабајућег слоја од асфалт бетона АБ11с
Током поменутих радова на путним прелазима долази до обуставе саобраћаја
на тим путевима, а као алтернатива се могу користити суседни путни прелази који су
до тада завршени или су у функцији. Максимално трајање радова по једном путном
прелазу износи 6 дана, што представља и максимално трајање обуставе друмског
саобраћаја по путном прелазу.
Пројектована су два типа коловозне конструкције за путне прелазе. За путни
прелаз (земљани пут) пројектована је коловозна конструкција од ситне камене коцке
до уклапања у постојеће стање. За остале асфалтне и земљане путеве пројектована
је асфалтна коловозна конструкција.
Прво рушимо конструкцију са ископом до потребне дубине због израде дренаже
и висинског уклапања у постојеће стање. После постављања дренажних цеви Ø150
врши се постављање геотекстила око дренаже и уградња филтерског слоја, а затим
насипање и израда новог доњег строја пута.
Гумени панели се постављају пошто се уради машинско регулисање колосека
по смеру и нивелети и пошто се колосек завари у ДТШ. Након постављања гумених
панела врши се израда битуменизираног и хабајућег слоја на путу до уклапања у
постојеће стање, израда бетонског ивичњака и еластичне спојнице на споју асфалта и
ивичњака. Код путног прелаза са контрашинама коловозна конструкција од ситне
камене коцке се поставља, као и у претходном случају, након извршеног машинског
регулисања колосека и заваривања у ДТШ.
4.3. ЕТАПЕ РАДОВА
Етапе радова, укупно за цео објекат су урађене у програму Microsoft Office

Project 2007 и приказане кроз гантограм радова. За укупне позиције приказано је
појединачно трајање сваке активности, њена повезаност (претходна и наредна
активност) са осталим, као и датум почетка и краја сваке позиције. За главне позиције
радова приказано је укупно трајање позиције са датумом почетка и краја радова, као и
њихова међусобна повезаност.
За потребе израде динамичких мрежних планова у облику гантограма

коришћене су структурно логично обједињене позиције радова, приказане на нивоу:
укупно за цео објекат, станице и међустанична растојања, радови на горњем строју.
Радови на целој траси пруге, како у станицама тако и на отвореној прузи,

изводе се у условима тоталног затвора пруге за саобраћај. Саобраћај ће бити
преусмерен на пругу бр.3: Београд – Младеновац – Ниш.
Укупно трајање радова на овом "објекту" према резултату добијеног из

гантограма износи 151 дан.
У графичком делу се налазе :
 Стандардни попречни профили

 Ситуациони план и уздужни профил пруге
 Линијски дијаграм пруге
 Технолошка шема ремонта горњег строја пруге
 Гантограм радова и мрежни план
 Ресурси уз мрежни план
ЛИТЕРАТУРА :
1. Правилник о техничким условима и одржавању горњег строја пруга

(Сл.гласник РС, бр. 39/2016 и 74/2016)
2. Правилник о техничким условима и одржавању доњег строја пруга )( Сл.
гласник РС, бр. 39/2016 и 74/2016)
3. Грађевинска књига, Нормативи и стандарди рада у грађевинарству, Београд
2004.
4. Грађевинска књига, Просечне грађевинске машинске норме, Београд 1970.
5. Брошура „Russian way laying technology“, Руске државне железнице 2014.
6. Интернет страница proizvođača mašina “Plasser and Theurer” :
https://www.plassertheurer.com/en/home/home.html
7. Интернет страница proizvođača mašina “GEISMAR“ : https://www.geismar.com/
8. Интернет страница предузећа „ЗГОП АД“, Нови Сад.
9. Записници са обиласка пруге ОЦ ЗОП Пожаревац, 2014.
10.Главни пројекат „Рехабилитација магистралних пруга АД“ЖЕЛЕЗНИЦЕ
СРБИЈЕ“, Пруга Раковица – Мала Крсна – Велика Плана.
11.Грађење и грађевинске машине, Б. Потпарић
12.Организација грађевинских радова, Б.Трбојевић
ПРОГРАМИ :
1. Microsoft Office Word 2007

2. Microsoft Office Еxcel 2007
3. Microsoft Office Project 2007
4. Microsoft Office Visio 2007
5. AutoCad 2010
осовина колосека бр.3
ГРАНИЦА ЖЕЛ.ЗЕМЈИШТА
50 50
ЗЕМЕЛЬНОГО УЦАСТКА
ЖЕЛЕЗНОДОРОЖНОГО
50
50
ПОСТОЈЕЋИ ПРУЖНИ СТКА КАБЛ
осовина колосека
ПОЉСКИ ПУТ
СМ 12 ПОЛЕВАЯ ДОРОГА
ГРАНИЦА
ГРАНИЦА
ГРАНИЦА
ГРАНИЦА
монтажни перон
ГРАНИЦА
монтажный перрон слој ризле
слой из мелкого щебня
ПОЉСКИ ПУТ
ПОЛЕВАЯ ДОРОГА 4%
4%
4% бетонски канал
од монтажних елемената
4%

ПОЉСКИ ПУТ 4% 4%
4%

4% земљани канал земљани канал
4% ПОЛЕВАЯ ДОРОГА постојећа 4% земљани канал
0.05% дренажа 4%
0.2%
4%
0.15% 0.9%

шина 49E1, квалитетa R260 0.2%
бетонски праг B=240cm са еластичним причврсним прибором шина 49E1, квалитетa R260
застор од туцаника еруптивног порекла шина 49E1, квалитетa R260 праг буков 16x26x260 импрегнисан са причврсним прибором типа "K"

шина 49E1, квалитетa R260
планирана дренажа
тампонски слој d=30cm бетонски праг B=240cm са еластичним причврсним прибором застор од туцаника кречњачког порекла
праг буков 16x26x260 импрегнисан са причврсним прибором типа "K" застор од туцаника еруптивног порекла
стари туцаник d=10cm застор од туцаника кречњачког порекла тампонски слој d=30cm
геокомпозит B=4.0m тампонски слој d=30cm стари туцаник d=10cm
подтло тампонски слој d=30cm стари туцаник d=10cm
стари туцаник d=10cm геокомпозит B=4.0m
коначно решење обухваћено овим пројектом геокомпозит B=4.0m подтло
геокомпозит B=4.0m подтло
подтло
50 коначно решење обухваћено овим пројектом
СМ 17
50
50

50
СМ 18 СМ 24
ГРАНИЦА
монтажни перон
ГРАНИЦА
монтажный перрон слој ризле монтажни перон
слой из мелкого щебня монтажный перрон слој ризле
слой из мелкого щебня
ПОЉСКИ ПУТ
ПОЛЕВАЯ ДОРОГА 4%

4%
4% 4% 4% 4% Универзитет у Новом Саду Пројекат из предмета
4% 4% Грађевински факултет Суботица ГРАДСКЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ
4% постојећи 4% 4%
бетонски канал 4%
4% 4% Објекат: Цртеж:
земљани канал существующая 4%
0.2% бетонный канал 4% шина 49E1, квалитетa R260 : - 70 +264 - 99 +717
0.2%
0.2%
4% праг буков 16x26x260 импрегнисан са причврсним прибором типа "K"

шина 49E1, квалитетa R260 застор од туцаника кречњачког порекла Фаза:
бетонски праг B=240cm са еластичним причврсним прибором тампонски слој d=30cm Главни пројекат
шина 49E1, квалитетa R260 шина 49E1, квалитетa R260 стари туцаник d=10cm
застор од туцаника еруптивног порекла

праг буков 16x26x260 импрегнисан са причврсним прибором типа "K" бетонски праг B=240cm са еластичним причврсним прибором геокомпозит B=4.0m
тампонски слој d=30cm слој песковитог шљунка d=30cm
застор од туцаника кречњачког порекла застор од туцаника еруптивног порекла Кандидат: Размера:
стари туцаник d=10cm подтло
тампонски слој d=30cm тампонски слој d=30cm Никола Арсеновић М66/2017 1:50
геокомпозит B=4.0m
стари туцаник d=10cm стари туцаник d=10cm
подтло обухваћено овим пројектом
коначно решење обухваћено овим пројектом обухваћено овим пројектом коначно решење коначно решење геокомпозит B=4.0m геокомпозит B=4.0m Овера: Број цртежа:
подтло подтло 1
Мастер рад
Број цртежа:
Размера:
Цртеж:
1:1000
2
99 +717
70 +264 -
Никола Арсеновић М66/2017

-
Главни пројекат
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
ДЕСНО
ПОЧЕТАК КАНАЛА
73+022.90
BL 2
73+017.00
73+019.91
km 15+300
О
КРАЈ КАНАЛА ДЕСН
SM 54
KM 73
73+003.96
СМ 54 d=2.72
J-19
SM 53
72+948.99
СМ 53 d=2.73
km 15+200
1260.00m
9
0.00‰
SM 52
72+893.91
СМ 52 d=2.74 72+888.41
J-18
ГИШ 87.06
КО 86.36
520.00m
0.50‰
72+834.08 СМ 51
d=2.73
SM 51
Г КАНАЛА
km 15+100
ЕЋЕГ БЕТОНСКО
ПОЧЕТАК ПОСТОЈ
72+820.04СТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ
КРАЈ ПО
8
72+773.99 СМ 50
d=2.70
SM 50
ЗИОНО ОК НО
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИ
72+763.39
J-18
SM 49 km 15+000
72+714.38 СМ 49
d=2.66
7
72+649.09 СМ 48
d=2.67
SM 48
ЗИОНО ОКНО
km 14+900
ДЕСНО
72+622.50 ПОЧЕТАК КАНАЛА
72+606.00
СНО
asfaltni put
КРАЈ КАНАЛА ДЕ
drveni
pragovi
5.5m 6 72+595.00
ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=
asfaltni put
.21
72+601.07 - ГИШ 87
72+584.05 СМ 47
SM 47
d=2.70
/
ДЕСНО
ОКНО ПОЧЕТАК КАНАЛА
ЗИОНО 72+545.00
72+552.65
72+524.02 СМ 46
d=2.69
km 14+800 SM 46
ЕЋ Е ДРЕНАЖЕ
5
J-17
72+459.13 СМ 45
d=2.73
SM 45
km 14+700
4 72+394.11 СМ 44
d=2.76
SM 44
Plana
.pruga - Velika
520.00m
0.50‰
Mala Krsna - èl
72+368.41
ГИШ 87.32
КО 86.62
560.00m
0.00‰
О
72+335.00
72+329.14 СМ 43
d=2.71
SM 43
km 14+600
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО

72+305.00 3
72+269.12 СМ 42
d=2.79
SM 42
ЛЕ ВО
Е ДРЕНАЖЕ 72+265.00
КРАЈ ПОСТОЈЕЋ
ЗИОН О ОКНО
J-16
72+232.72
km 14+500
72+209.22 СМ 41
d=2.71
SM 41
2
ЗИ ОНО ОКНО
72+167.27
72+149.17 СМ 40
d=2.75
SM 40
km 14+400
1
ЗИОНО ОКНО
72+101.65 72+084.15 СМ 39
d=2.75
SM 39
put ( tucanik )
СТАЈАЛИШТЕ СКОБАЉ км 71+994.52
ЗИОНО ОКНО БЕТОНСКОГ КАНА

ЛА
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИ 72+020.32 СМ 38 КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ у канал десно
72+032.22 d=3.17 72+016.18 - излив
SM 38
km 14+300
ДЕСНО
rpan
КРАЈ ПЕРОНА 72+016.00

al je daqe zat
h=0.35m
72+014.88
L=37m, B=1.55m,
KM 72 betonski kan
èl.stanica
"SKOBAQ"
1.60
ИШТА
ОБЈЕКАТ СТАЈАЛ
71+994.52
peron
J-15 put ( tucanik )
5.5m
ПОЧЕТАК ПЕРОНА ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=
.32
71+970.72 -ГИШ 87
drveni
pragovi
71+977.88
asfaltni put
asfaltni put
71+959.13 СМ 37
ut
ip
an
SM 37
Г КАБЛА d=2.72
q
ЗАШТИТА ПРУЖНО
zem
ОКНО 71+962.20 ЕН ПРЕЛАЗ ПРУЖНОГ КАБЛА Г КАНАЛА

ЗИОНО ПРЕТПОСТАВЉСН ЕЋЕГ БЕТОНСКО
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИ СА ЛЕВЕ НА ДЕ
У СТРАНУ КОЛОСЕ
КА
ПОЧЕТАК ПОСТОЈ 71+942.95
zemqani put
71+957.98
ЕЋ Е ДРЕНАЖЕ
km 14+200
zemqani put
9 71+894.13 СМ 36
d=2.73
SM 36
71+829.08 СМ 35
d=2.73
SM 35
560.00m
km 14+100
0.00‰
71+808.41
ГИШ 87.32
КО 86.62 8
360.00m
0.70‰
71+764.16 СМ 34
d=2.62
SM 34
zemqani put
J-14
km 14+000
71+699.05 СМ 33
d=2.69
SM 33
7
zemqani put
71+639.05 СМ 32
SM 32
d=2.61
km 13+900
6
71+584.05 СМ 31
d=2.62
SM 31
71+529.19 СМ 30
d=2.61
SM 30
km 13+800
О
BL 1 71+510.00
71+511.36
5
Е ДРЕНАЖЕ
КРАЈ ПОСТОЈЕЋ
J-13
71+474.12 СМ 29
d=2.56
SM 29
360.00m
0.70‰
zemqani put
71+448.41
ЗИ ОНО ОКНО ГИШ 87.07
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИ КО 86.37
303.00m
71+447.42
2.00‰
ККК
71+427.34
km 13+700
drveni
pragovi
71+409.17 СМ 28
KK
d=2.50
SM 28
4
zemqani put
ЕЋЕ ДРЕНАЖЕ КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО

71+395.00
71+349.17 СМ 27
d=2.60
SM 27
km 13+600
zemqani put
3
71+289.10 СМ 26
d=2.68
SM 26
zemqani put
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО О
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСН
71+245.19 - излив 71+238.11 - излив
71+229.17 СМ 25
SM 25
d=2.78
РКК
J-12
km 13+500
71+221.72
PK
2
71+164.13 СМ 24
SM 24
d=2.80
303.00m
2.00‰
71+145.41
ГИШ 86.46
КО 85.76
939.70m
1.50‰
km 13+400
71+099.07 СМ 23
SM 23
1 d=2.81
КРК
71+084.49
KPK
l=6.00
zasveden
i propus
t
.0m
ЗАСВЕДЕН ПРОПУСТ L=6
71+050.00
71+034.20 СМ 22
SM 22
d=2.83
km 13+300
Plana
Mala Krsna - èl.pruga - Velika
KM 71
J-11
70+979.20
СМ 21
SM 21
d=3.03
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО
70+940.29
КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО
KK
70+930.00
70+924 .19
km 13+200 SM 20
СМ 20
d=3.13
ККК
70+914.49
9
v}
SM 19
70+874.21
d=3.17 СМ 19
SM 18
km 13+100
70+824.29
d=3.15 СМ 18
8
SM 17
J-10
70+774.2
ПОСТО 7
ЈЕ d=3.10 СМ 17
70+748 ЋЕ РЕВИЗИО
.61 НО ОК НО
РК
70+730 К
.11
SM 16
+000
70+724
.23
km 13
PK
d=3.04 СМ 16
ПОСТ 7
О
70+67 ЈЕЋЕ РЕВ
7.90 ИЗИО
Н О ОКН
О
SM 15
70+66
9.2 0
d=2.8 СМ
9 15
ПОС
Т
70+6 ОЈЕЋЕ Р
07.23 ЕВИЗ
ИО
00
НО О
km 12+9
КНО
SM 14
70+6
14.14
6 d=2.7 СМ
0 14
PPK
ПОС
ТОЈЕ
7 0 Ћ
+536.66 Е РЕВИ 70+5 РРК
ЗИО НО О 60.11
3
SM 1
КНО
70+5
54.16
d=2.6 СМ
0 13
800
12+
km
5 zem
qa
ni
put
ПОС
ТОЈЕ
2
70 Ћ
SM 1
+4 6 6.30 Е РЕВИЗ
ИОН
О ОК
НО 70+4
89.10
d=2.5 СМ
9 12
ut
ani p
zemq
J- 9
1
0
SM 1
2+70
km 1
ПОС
Т 70+4
70+3 ОЈЕЋЕ РЕВИ
24.21
90.61 d=2.6 С
З ИО НО О 2 М 11
КНО
4
0
SM 1
17
70+3
99+7
ПОС 59.15
Т d=2.6 СМ
70+3 ОЈЕЋЕ РЕВ И 0 10
19.97
м
З И О НО О
64 - к
70+2 УГЕ
КНО
Р
ПЛАН ЛНЕ П
0
2+60
km 1
put
А км
ani
zemq
ЛИКА ГИСТРА
9
SM
3
70+3
04
А
. 2 0
РСН ЦИЈЕ М
d=2.6 СМ
5 9
А ВЕ
А
А МА АБИЛИТ
ПОЧ
ЛА К
ЕТАК
КА НАЛА
ДЕС
ДЕО ТАК РЕХ
70+2 НО
SM 8
64.26
)
рево
меде Београд)
а-С
онаж ионажа - НИЦ
ut
ani p
таци
Е
zemq
ц
.91 (с 4.26 (ста
+544
км 12 8 км 70+2
6 ПОЧ
0
2+50
km 1
ПС 2
SM 7
KPK
СНА
5
SM 4
70+2
05.73
Р
ЛА К
J-8
ИЦ А МА
СТАН
SM 6
4
SM 4
put
ani
zemq
0
2+40
zemq
ani pu
km 1
t
ut
ani p
zemq
SM 5
3
SM 4
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
3
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
:
lana
Овера:
Фаза:
ika P
- Vel
i put
altn
a - asf
КРАЈ
Krsn
К А НАЛА
Mala
ДЕС РЕВИ ПОСТ

75+43 НО
ЗИ О НИ Б ОЈЕЋИ
75+42 КПК 6.00 УНАР
И
4.18
7
0
SM 9
7+70
KPK
km 1
75+41
8 . 5 2
d=2.7 СМ
0 97
4
6
SM 9
75+35
8.5 1
d=2.70 СМ
)
canik
96
put ( tu
СМ 95 75+308
.4
d=2.97 8
+600
7
km 1
SM 95
3
J-27
75+258.5
3
d=3.07
KK
SM 94
ККК
75+254.17
ПОЧЕТАК
lana
ikom
ucan
an t
atrp КАНАЛА Д
ika P
no z
ЕСНО
3
otpu
a-p
anal
- Vel
РО
ИЗЛИВНА
ЦЕВ Ø200
75+248.00 kog k
tons
v be
izli
i put
КД L=2. РО 3 КР
Ц 82 .7 3 (РО 3), кота 7m, i=0.2% АЈ ДРЕНА
altn
излива 82.7 75+245.00 ЖЕ

a - asf
2 - излив у ка
нал десно
nik )
Krsn
590.00m
ca
0.00‰
put ( tu
Mala
J-27
km 17+500
83.05
82.90
82.78
i=0.20%, L=60m
SM 93
75+208.41
ГИШ 84.41
0m
КН 83.71
2.50‰
1060.0
82.75
82.60
82.48
2
83.81
83.66
83.54
РО 2
РО2
75+185.00
75+168.62
SM 92
d=3.10
i=0.25%, L=60m
3.00
3.00
3.00
/
75+125.00
75+185.00
75+245.00
put ( tucanik )
4933155.84
4933115.02
4933070.63
75+128.48 РО 1
SM 91
d=3.07 )
canik
75+125.00
i=0.25%, L=35m РО 1
put ( tu
7504344.34
7504387.95
7504427.90
Y
1 АЖЕ
ПОЧЕТАК ДРЕН
83.14
75+090.00 - кдц
1
2
3
SM 90
75+083.57
СМ 90 d=3.10
zemqani put
ПКК
75+057.69
SM 89
0
75+038.5
СМ 89 d=3.02
+300
km 17
ДЕСНО
АНАЛА 995.00
КРАЈ К 74+
KM 75
А
АНАЛ
КОГ К есно
ТОНС д
ЕГ БЕ ив у канал
ОЈЕЋ л
ПОСТ 960.40 - из
SM 88
КРАЈ 74+
О
.56 ДЕСН
74+988 А НАЛА 61.00
ТАК К 74+9
СМ 88 d=2.93 ПОЧЕ
J-26
n
zatrpa
daqe
kanal
SM 87
3.64
74+93
+200
74
СМ 87 d=2.
km 17
ВО
ЛА ЛЕ
КАНА
КРАЈ .89 - излив
5
74+92
9
ppk
ППК
t
ani pu
7.68
74+88
zemq
SM 86
8.5 6
74+ 87
.73
СМ 86 d=2
СТАЈАЛИШТЕ ОСИПАОНИЦА км 74+764.85
+100
km 17
SM 85
3. 50
74+81 8
.73
СМ 85 d=2
ЛЕВО BL 3
А
АНАЛ 8.45
ТА К К 74+76
ПОЧЕ .00
5
74+80
ovi
i
drven
eron prag
НА
ica"
ПЕРО
i put
zemqan
КРАЈ .37
sipaon
1
74+78
{te "O
4
SM 8
betonski
tajali
plato
èl.s
3.65
74+75
.73
СМ 84 d=2
А
ЕРОН
ТАК П
ПОЧЕ .37
8
74+74
+000
km 17
t
ani pu
J-25
ЛА Л ЕВО
zemq
КАНА
КРАЈ .00
0
74+73
7
3
SM 8
3.59
74+69 АЛА
СМ 83 d=2
.71 Г КАН ив
НСКО зл
БЕТО 654.12 - и
ЕЋЕГ 74+
СТОЈ
Т АК ПО
ПОЧЕ
О
А ЛЕВ
АНАЛ
ТАК К
ПОЧЕ .00
5
74+65
SM 82
3. 66
74+63
.77
СМ 82 d=2
6
1
SM 8
3.65
74+57
.73
СМ 81 d=2
t
ani pu
zemq
16+800
km
КПК
.79
SM 80
3
74+50
8.63 5
74+50
.76
СМ 80 d=2
kpk
J-24
8.73 СМ 79
74+44 .71
d=2
SM 79
+700
km 16
3.80 М 78
74+39 9 С
4 d=2.8
SM 78
3 7
74+338.7 СМ 7
d=3.01
i put
damsk
maka
7
SM 7
kk
ККК
8
АЖЕ 74+323.7
Е ДРЕН
km 16+600
ЕЋ
ОСТОЈ
КРАЈ П
i put
zemqan
3
74+283.83 СМ 76
d=3.06
6
SM 7
ИОН О ОКНО
ЋЕ РЕВИЗ
ПОСТОЈЕ
74+288.55
74+233.90 СМ 75
SM 75
d=2.99
/
J-23
2
74+183.99 СМ 74
SM 74
d=2.97
74+171.94
1060.00m
2.50‰
74+148.41
ГИШ 87.06
КН 86.36
1260.00m
0.00‰
74+133.90
SM 73
СМ 73
d=2.98
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО ПОСТОЈЕЋИ
74+120.65 РЕВИЗИОНИ БУНАРИ
km 16+400
ПКК
74+112.92
pk
1
SM 72
74+078.93
d=2.91 СМ 72
КРАЈ КАНАЛА
ДЕСНО
74+035.00
SM 71
74 023.94
km 16+300
+
d=2.76 СМ 71
KM 74
J-22
SM 70
73+968.91
d=2.64 СМ 70
92.87
НАДВОЖЊ
dno konstrukcije
П О С Т АК
О Ј Е ЋЕ РЕВИЗ 73+942.17 92.72
73+930.92 ИОНО ОКН dno konstrukcije
PPK
О
k
nadvo`wa
ППК
73+932.92
km 16+200
SM 69
73+918.97
d=2.65 СМ 69
9
ПОСТ О ЈЕ Ћ Е РЕВИЗИОН
73+870.53 О ОКНО
SM 68
73+864.03
d=2.64 СМ 68
km 16+100
П О С Т О ЈЕЋЕ РЕВИЗ
73+800.05 ИОНО ОКН
О
SM 67
8 73 804.06
+
d=2.64 СМ 67
ПОСТ О ЈЕ Ћ Е РЕВИЗИОН
73+729.53 О ОКНО
SM 66
73+738.93
d=2.62 СМ 66
J-21
km 16+000
ПОЧЕТАК П ОСТОЈЕЋЕ
ДРЕНА ЖЕ
7
КРАЈ ПО С ТО ЈЕ Ћ ЕГ БЕТОН
73+673.30 СКОГ К АНАЛА
SM 65
73+679.06
d=2.61 СМ 65
km 15+900
SM 64
73 619.13
+
d=2.65 СМ 64
6
SM 63
7 559.04
3 +
d=2.64 СМ 63
ПОЧЕТА К КАНАЛА
ДЕСНО
73+555.00
ПОЧЕТАК
km 15+800
ПОСТОЈЕ
73+501.75 ЋЕ Г Б Е ТО
- излив НСКОГ КА
НАЛА
put i
zemqan
5
SM 62
73+494.07
d=2.65 СМ 62
J-20a
SM 61
i put
73+434.09
zemqan
d=2.69 СМ 61
km 15+700
4
SM 60
7 373.99
3+
d=2.67 СМ 60
SM 59 km 15+600
73+314.04
d=2.63 СМ 59
put
3
zemqani
SM 58
73+254.07
d=2.64 СМ 58
km 15+500
J-20
2
SM 57
73 189.02
+
d=2.65 СМ 57
SM 56
73+124.08
km 15+400
d=2.71 СМ 56
КРАЈ ПОС 1
Т О Ј Е Ћ Е Г БЕТОНС
73+086.16 КОГ КАНА
- излив ЛА
СМ 5 5 73+058.95
d=2.76
SM 55
КРА Ј КАНАЛА
ДЕСНО
73+065.00
km 15+300
BL 2
СМ 54 73+003.96 73+019.91 ПОЧЕТАК
d=2.72 КАНАЛА Д
ЕСНО
SM 54
73+022.90
KM 73
КРАЈ КАНА 73+017.00

ЛА ДЕСНО
J-19
СМ 53 72+948.99
d=2.73
SM 53
km 15+200
1260.00m
0.00‰
СМ 52 72+893.91
d=2.74
9
SM 52
72+888.41
ГИШ 87.06
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
4
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
SM 6
77+588.1
4
d=2.72 СМ 6
700.00m
0.00‰
77+518.41
Г Ш 84
И
КН 84.0.711
800.00m
0.30‰
J-36
00
SM 5
km 19+8
77+518.0
8
d=2.76 СМ 5
5
a
ka Plan
canik )
ПОЧЕТА
t - Veli
К КАНАЛА
put ( tu
ДЕСНО
pu
J-36
faltni
77+480.0
0
sna - as
Mala Kr
SM 4
77+448.1
2
d=2.77 СМ 4
00
km 19+7
4
SM 3
77+378.1
5
d=2.80 СМ 3
00
km 19+6
77+314К.8ПК КРАЈ КА
SM 2
0 НАЛА Д
77+313.1 Е С НО
8 77+320.0
0
KPK
d=2.82 СМ 2
nik )
3
ca
put ( tu
СМ 1 77+258.18
d=2.67
SM 1
ПОЧ Е Т А К
КРАЈ ПО КА НАЛА ДЕ
С Т О СНО
km 19+500
Ј Е Ћ Е ДРЕНА
J-35
ЖЕ 77+232.00
СМ 42 77+203.21
d=2.83
SM 42
2 ПОСТОЈ ЕЋЕ РЕВИ

ЗИОНО ОК
НО
77+199.83
СМ 41 77+158.13
KK
d=2.80
SM 41
ККК
77+154.79
SK
ПОСТ ОЈЕЋЕ РЕВИЗИОН

ПКК О ОКНО
77+131.44 77+134.00
PK
km 19+400
Plana
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО

СМ 40 77+113.12
put ( tucanik )
put - Velika
77+111.00
SM 40
d=2.89
- asfaltni
ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=6.0m anik

)
( tuc
put
pragovi
drveni
77+101.43 - ГИШ 84.58 1

Mala Krsna
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО )

anik
77+094.00 ( tuc
put
put ( tucanik )

77+076.70
77+068.15
СМ 39
SM 39
d=2.90
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ
77+035.00
SM 38 km 19+300
77+013.26
СМ 38
d=2.68
k) cani
put ( tu
KM 77
PPK
ППК
J-34
76+971.44
76+958.11
SM 37
СМ 37
d=2.65
76+903.04
SM 36
СМ 36
d=2.77 9
Plana
76+880.00
Mala Krsna - asfaltni put - Velika
put ( tucanik )
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО 76+848.06

SM 35
76+850.00 СМ 35
d=2.74
ПС 4
km 19+100
76+821.02 76+819.02
76+803.24
SM 33
СМ 33
d=3.49 8
76+778.79
ПС 3
76+768.06
76+758.32 76+758.18
SM 31
СМ 32
SM 32
СМ 31 d=2.44
d=7.57
.2

Plana
.1
76+750.00
КРАЈ ДРЕНАЖЕ
76+737.00
800.00m
0.30‰
put ( tucanik )
J-33
76+718.41
km 19+000
76+713.23 ГИШ 84.47 76+713.21

СМ 30
SM 30
SM 29
СМ 29 КН 83.77 d=2.46
550.00m
0.50‰
d=12.04
76+710.76
7
РО 11
76+685.00
РО 11
76+658.19 76+658.21
СМ 28
SM 28
СМ 27 d=2.42
SM 27
d=12.59
РО 10
76+635.00
РО 10
km 18+900
6
76+593.21 76+593.26
СМ 26
SM 26
SM 25
СМ 25 d=2.44
d=12.58
9
РО 9
РО
76+585.00
8
РО 8
РО
76+535.00
76+528.20 76+528.30
СМ 24
SM 24
SM 23
СМ 23 d=2.45
a
d=12.59
lika Plan
km 18+800
ni put - Ve
put ( tucanik )
- asfalt
a
Mala Krsn
5
7
РО 7
РО
76+485.00
J-32
76+468.25 76+468.28
СМ 22
SM 22
СТАНИЦА ОСИПАОНИЦА км 76+201.70
SM 21
СМ 21 d=2.47
d=12.54
РО 6
76+435.00
6
РО
76+408.33 76+408.30
СМ 20
SM 20
SM 19
СМ 19 d=2.41
d=12.59
4
5
РО 5
РО
76+385.00
put ( tucanik )
76+343.30 76+343.43
СМ 18
SM 18
SM 17
СМ 17 d=2.41
d=12.56
4
РО 4
РО
76+335.00
km 18+600
4.80
4.75
3
3
РО 3
РО
76+280.04 76+285.00
КОЛОСЕК бр. 2 Кд=580.11m
/
/
76+279.28 СМ 16
SM 16
/
SM 15
СМ 15 d=2.65
d=12.53
СКРЕТНИЦE / СТРЕЛОШНЫЕ ПЕРЕГОДЫ
( )
МАГАЦИН
49E1-6°R300
49E1-6°R200
49E1-6°R200
49E1-6°R300
76+244.05
ДЕСНА
ЛЕГА
ЛЕГА
ЛЕГА
2
РО 2
РО
76+235.00
put ( tucanik )
КРАЈ ПЕРОНА I,II

I L=53m, B=1.55m, h=0.35m
I =53m, =1.55m, =0.35m
76+230.95
J-31
peron
km 18+500
ЗГРАДА ТК
peron
èl. stanica " Osipaonica "
76+218.38 76+213.31 76+213.40

СМ 14
SM 14
SM 13
СМ 13
1
2
3
4
d=12.53 d=2.37
СТАНИЧНА ЗГРАДА
2
76+201.70
II L=63m, B=1.55m, h=0.35m
550.00m
/
0.50‰
ПОЧЕТАК ПЕРОНА I РО 1
ВЦ
76+177.95
VC
76+176.05 76+175.00
1
76+168.41
РО
ПОЧЕТАК ПЕРОНА II
/
49 E1
49 E1
49 E1
76+167.95 ГИШ 84.74

КН 84.04
370.00m
76+158.30
0.90‰
SM 12
76+158.31 СМ 12
SM 11
СТРАЖАРА СМ 11 d=12.03 d=2.40

( )/
76+157.11
613.99
613.65
739.77
76+155.28
(
put ( tucanik )
.2
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ
КОЛОСЕЦИ / ЖЕЛЕЗНОДОРОЖНЫЕ ПУТИ
( )/
76+135.00
ПОЛЕЗНАЯ
.1
ДЛИНА(м)
580
707
580

/
ГЛАВНЫЙ -СКВОЗНОЙ
ГЛАВНИ ПРОЛАЗНИ /
76+115.00 76+110.32
76+110.32 СМ 10
SM 10
SM 9
СМ 9 d=5.94
d=7.95
ПС 2
1
-
76+099.76
/
76+073.28 76+073.40
SM 8/1
СМ 8
SM 8
СМ 8/1 d=2.98
d=7.02
76+053.02
put ( tucanik )
km 18+300
ПС 1
76+012.79
76+010.79
KM 76
75+983.31
SM 6
СМ 6
d=2.75
112.57
J-30
75+933.30 КПК
SM 5
СМ 5 75+932.86
d=2.83
put ( tucanik )
km 18+200
9
75+883.20
SM 4
СМ 4
d=2.79
75+833.28
SM 3
СМ 3 d=2.72
km 18+100
ЛА ЛЕВО ККК
КРАЈ БЕТОНСКОГ КАНА 75+812.86
370.00m
75+817.00
0.90‰
Velika Plana
put ( tucanik )
8
75+798.41
put -
ГИШ 84.41
- asfaltni
КН 83.71
590.00m
ПКК
0.00‰
SM 2
Mala Krsna
75+788.33 75+783.95
СМ 2 d=2.65
SM 1
75+738.40
Plana
СМ 1 d=2.68
- Velika
ik )
put ( tucan
put
- asfaltni
J-29
km 18+000
Mala Krsna
7
75+678.45 СМ 101
d=2.70
SM 101
ППК
75+663.95
PPK
СНО НАЖЕ
К АНАЛА ДЕ 0 Ј ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕ
ПОЧЕТАК 75+647.0КРА
КНО
ЗИОНО О
ЋЕ РЕВИ 75+612.23
ПОСТОЈЕ
75+613.51 СМ 100
km 17+900
d=2.71
SM 100
6
/
75+548.50 СМ 99 НО
ИОНО ОК
ЋЕ РЕВИЗ 75+541.65
d=2.70 ПОСТОЈЕ
SM 99
ik )
km 17+800
tucan
put (
put
.5m
ЕЛАЗ B=5
(t
uca
ПУТНИ ПР ГИШ 87.41
ni
k)
-
5 75+497.78
pragovi
drveni
asfalt
А ЛЕВО
ОГ КАНАЛ
БЕТОНСК
ПОЧЕТАК 75+483.57 СМ 98
75+505.00 d=2.73
)
anik
О
ОНО ОКН
SM 98
( tuc
Е РЕВИЗИ
ПОСТОЈЕ
Ћ 75+471.23
put
АНА ЛА ЛЕВО
ОНСКОГ К
J-28
КРАЈ Б ЕТ
75+485.00
ЋИ
ПОСТОЈЕАРИ
НИ БУН
РЕВИЗИО
О
АЛА ДЕСН
Plana
КРАЈ КАН 5+436.00

7
ka
put - Veli
Е
Е ДРЕНАЖ
- asfaltni
ОСТОЈЕЋВИЗИОНО ОКН
О
П ОЧЕТАК ПЋЕ Р Е КПК
ПОСТОЈЕ 75+418.52 СМ 97
75+424.18
Mala Krsna
75+439.99 d=2.70
SM 97
KPK
km 17+700
4
1
75+358.5 СМ 96
d=2.70
SM 96
nik ) ca
put ( tu
km 17+600
SM 95
.48
75+308 3
СМ 95 d=2.97
О
А ЛЕВ
КАНАЛ
ТОН СКОГ
ТАК БЕ ЕСНО
АЛА Д
KK
ПОЧЕ 0 ККК К КАН 75+248.0
0 izliv betons
.0 ЧЕТА
kog kanala -
75+286
potpuno zat
7
rpan tucani
4
4.1 ПО
kom
.2%
SM 9
75+25 m, i=0
L=2.7 ва 82.72
Ø200 и
ЦЕВ , кота изл
8.5 3 ВНА )
75+25 ИЗЛИ 2.73 (РО 3
.07 КДЦ 8
3
СМ 94 d=3
РО
a
lika Plan
put - Ve
)
canik
J-27
- asfaltni
put ( tu
Mala Krsna
0
7+50
6 0m
km 1
%, L=
SM 93
i=0.20
0.00‰ m
0
590.0
8.41
75+20 4.41 2
8 .71
ГИШ
КН 83
13.49
1060.00m
75+2
2.50‰
3 d=3.13
2
СМ 9
РО
92
SM
m
L=60
5 %,
.62
i=0.2
168
75+ 0
1
92 d=3.
СМ
)
ik
can
( tu
put
/
put ( tu
canik
1
)
M9
1
S
О
m Р 35
, L=
.48
25%
128
i=0.
75+ 07
.
91 d=3
СМ 1
О
ЛЕВ
А ЛА
КАН
АК
90
ЧЕТ
SM
ПО 120.00
75+
.57
083
75+ .10
d=3
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
5
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
79+79
2.7
d=2.87 0
8
SM 40
ut
ip
an
mq
ze
k)
tucani
put (
К
79+77 ПК
8.38
КРАЈ К
А
79+74 НАЛА ЛЕВО
5.00
СМ 3 9 79+737
.7
d=3.22 4
КРАЈ П
SM 39
О СТОЈЕ
ЋЕ Д РЕНАЖ
Е
J-45
00
km 22+0
ПОСТО
ЈЕЋЕ
РЕ ВИЗИО
НО О К Н
7 79+718 О
.43
)
СМ 79+682
canik
3 8 .67
put ( tu
d=2.93
J-45
SM 38
ПОСТО
ЈЕЋЕ Р
ЕВ ИЗИОН
BM 2 О ОКНО
79+642.8 79+668
4 .12
/
СМ 37 79+632.62
d=2.96
SM 37
Mala Krsna - asfaltni put - Velika Plana
KK
km 21+900
ККК
79+618.3
8
300.00m
0.50‰
ПОС ТО Ј Е Ћ Е РЕ ВИЗИОНО
6 ОКНО
79+608.12
79+588.41
Г Ш 85.6
И
СМ 36 79+577.58 КН 84.900
500.00m
0.30‰
SK
d=2.87
ПОЧ ЕТАК ПОСТ
ОЈЕЋЕ ДРЕ
SM 36
НАЖЕ
КРАЈ КА Н АЛ А ДЕСНО
79+580.00
ПКК
79+549.66
PK
СМ 35 79+522.63
SM 35
d=2.81
km 21+800
5
J-44
79+467.67
СМ 34
SM 34
d=2.73
km 21+700
79+407.60
SM 33
СМ 33
d=2.68
4
PPK
ППК
79+389.66
79+337.61
SM 32
СМ 32
d=2.68
put ( tucanik )
km 21+600
3
79+267.64
SM 31
СМ 31
d=2.66
J-43
km 21+500
79+202.65
SM 30
СМ 30
d=2.70 2
79+137.64
SM 29
СМ 29
d=2.68
km 21+400
500.00m
0.30‰
1
79+088.41
ГИШ 85.75
КН 85.05
870.00m
1.20‰
79+067.74
SM 28
СМ 28
d=2.70
km 21+300
KM 79
78+997.69
SM 27
СМ 27
d=2.76
J-42
78+927.72
SM 26
СМ 26
d=3.49
km 21+200
put ( tucanik )
9
78+862.76
SM 25
СМ 25
d=2.78
83.82
km 21+100
83.52
8
78+792.76
SM 24
СМ 24
85.20
d=2.79
put ( tucanik )

78+777.00 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО
a
КРАЈ ДРЕНАЖЕ 78+777.00

-3.00
78+774.50 кдц 83.92

put (
tuca
nik )
put ( tucanik )
ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=5.5m

pragovi
drveni
78+766.93 - ГИШ 85.37

РО 1 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ
78+755.50 кдц 83.82
78+755.50
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО

1
78+753.00 78+753.00
РО
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=3m, i=2%

КОТА ИЗЛИВА 83.71
put ( tucanik )
4929819.07

X
78+722.75
SM 23
СМ 23
7505681.26
J-41
d=2.84
km 21+000
Y
1
7
78+652.78
SM 22
СМ 22
d=2.81
km 20+900
6
78+592.79
SM 21
СМ 21
d=2.82
78+537.86
SM 20
СМ 20
d=2.83
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО
78+530.00
km 20+800

5
78+500.00
put ( tucanik )
78+477.82
SM 19
СМ 19
d=2.84
J-40
km 20+700
78+407.88
SM 18
СМ 18
d=2.85
4
78+337.88
SM 17
СМ 17
d=2.80
km 20+600

78+310.00 78+310.00
3
put ( tucanik )
ki put
makadams
78+267.87
СМ 16
SM 16
d=2.78
870.00m
1.20‰
put ( tucanik )
J-39
78+218.41
km 20+500
ГИШ 84.71
КН 84.01
700.00m
0.00‰
SM 15
78+203.02
СМ 15
2 d=2.65
put ki
makadams
BM 1 78+172.00
78+168.64
78+166.00
78+132.97
SM 14
СМ 14
d=2.60
km 20+400
put ( tucanik )
1
78+062.98
SM 13
СМ 13
d=2.59
km 20+300
KM 78
autobuska stanica
77+992.99
SM 12
СМ 12
d=2.61
put ( tucanik )
J-38 /
СТАЈАЛИШТЕ ЛУГАВЧИНА км 77+873.49
77+922.97
SM 11
СМ 11 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО

d=2.66
77+921.00
km 20+200
9 КРАЈ ПЕРОНА
VC
77+896.17
stajali{te " Lugav~ina "
ОБЈЕКАТ СТАЈАЛИШТА
peron
77+873.49
77+858.00 ПОЧЕТАК ПЕРОНА
SM 10
СМ 10
/
d=2.66 77+858.73
a
bet. staza
77+850.00 КРАЈ ДРЕНАЖЕ

77+848.00 кдц 83.04
ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=5.5m put
makadamski
77+839.04 - ГИШ 84.71
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ РО 1
77+827.00 кдц 82.94
1
77+824.00 77+824.00
РО

km 20+100

82.94
8
77+793.12
SM 9
СМ 9
d=2.70
82.64
84.54
-3.00
/
put ( tucanik )
77+827.00
77+723.02
SM 8
СМ 8
d=2.70
J-37
km 20+000
4930719.92
X
7
7505456.33
Y
1
77+653.15
SM 7
СМ 7
d=2.65
km 19+900
put ( tucanik )
6
77+588.14
SM 6
СМ 6
d=2.72
700.00m
0.00‰
77+518.41 77+518.08
km 19+800
SM 5
СМ 5
ГИШ 84.71 d=2.76
КН 84.01
800.00m
0.30‰
5
77+480.00
put ( tucanik )
J-36
77+448.12
SM 4
СМ 4
d=2.77
km 19+700
4
77+378.15
SM 3
СМ 3
d=2.80
km 19+600
КПК 77+320.00
77+314.80 77+313.18
SM 2
СМ 2
d=2.82
KPK
put ( tucanik )
3
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
7
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
km 27+400
1
85+091.94
SM 22
СМ 22 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО

d=2.64
85+090.00
J-62
zemqani put
85+022.02
SM 21
СМ 21
d=2.70
km 27+300
KM 85
84+961.92
SM 20
СМ 20
d=2.70
J-62
km 27+200
84+906.89
SM 19
СМ 19
d=2.69
9
84+875.00
84+847.05
SM 18
СМ 18
d=2.71
km 27+100
8
400.00m
1.10‰
84+775.41 84+777.02
SM 17
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА СМ 17

ГИШ 87.52 d=2.70
84+773.51 - излив КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО
КО 86.82
697.78m
1.30‰
84+770.00
zemqani put
zemqani put
km 27+000
84+707.02
SM 16
СМ 16
d=2.71
7
BN 1
84+668.04
zatrpan
zemqani put
kanal
84+637.07
SM 15
СМ 15
d=2.70
zemqani put
J-61
km 26+900
6
84+572.07
SM 14
СМ 14
zatrpan
d=2.70
kanal
zemqani put
km 26+800
84+507.11
SM 13
СМ 13
d=2.73
5
zemqani put
85.60
85.30
86.88
84+437.07
SM 12
СМ 12
d=2.73
3.00
/
КРАЈ ДРЕНАЖЕ ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО

a
km 26+700
84+418.50 кдц 85.65 84+420.00

makadamski
put
makadamski put
84+413.03 - ГИШ 87.05 РО 1 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ
84+408.50

84+408.50 кдц 85.60
1
84+407.00
РО
4 ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=1.5m, i=1%

4924198.56
X
zemqani put
7506149.33
Y
84+367.06
SM 11
СМ 11
d=2.68
zemqani put
1
J-60
km 26+600
pragovi
drveni
3 84+297.06
SM 10
СМ 10
d=2.77
zemqani put
84+232.09
SM 9
СМ 9
d=2.72
km 26+500
ЗАШТИТА ПРУЖНОГ КАБЛА

84+217.10
ПРЕЛАЗ ПРУЖНОГ КАБЛА СА ЛЕВЕ
НА ДЕСНУ СТРАНУ КОЛОСЕКА
2
zemqani put
zemqani put
84+167.04
SM 8
СМ 8
d=2.80
km 26+400
zemqani put
1 84+097.04
SM 7
СМ 7
d=2.66
697.78m
1.30‰
84+077.63
ГИШ 86.61
КО 85.91
402.22m
0.50‰
zemqani put
84+027.14
SM 6
СМ 6
d=2.70
J-59
km 26+300
KM 84
zemqani put
83+962.06
SM 5
СМ 5
d=2.68
ПОСТОЈЕЋИ
РЕВИЗИОНИ БУНАРИ
ИЗЛИВ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
km 26+200
83+919.15
zemqani put
9
83+892.10
SM 4
СМ 4
d=2.71
zemqani put
83+822.09
SM 3
СМ 3
d=2.67
km 26+100
zemqani put
85.32
8
85.02
ККК
KK
83+793.49
86.61
zemqani put
zemqani put

3.00

83+752.12
SM 2
СМ 2
d=2.68 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО
1
put
РО 1 КРАЈ ДРЕНАЖЕ 83+747.00
РО
ski
83+743.00
am
kad
ma
83+743.00 кдц 85.32
pragovi
drveni
83+737.33 - ГИШ 86.78 put

makadams
ki
83+730.00 кдц 85.39
4924861.98
83+728.00
X
J-58
7506096.92
zemqani put
zemqani put
Y
a
7
402.22m
83+687.06
0.50‰
1
SM 43
СМ 43
d=2.67
83+675.41
ГИШ 86.82
КО 86.12
315.00m
2.90‰
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА КАНАЛА ЛЕВО

КРАЈ
83+655.86 83+654.00
83+622.11
SM 42
СМ 42
d=2.71
/
6
PPK
83+587.05
РКК
83+567.13
СМ 41
SM 41
d=2.60
ККК
83+543.58
83+527.00
83+517.10
СМ 40
SM 40
d=2.66
zemqani put
zemqani put
5
83+476.00
83+462.09
СМ 39
SM 39
d=2.64
J-57
km 25+700
83+407.17
СМ 38
SM 38
d=2.63
4
315.00m
2.90‰
83+360.41
ГИШ 85.90
КО 85.20
970.00m
83+352.06
0.40‰
SM 37
СМ 37
d=2.64
83+345.00
РКК
83+336.43
ПС 6
83+312.43
zemqani put
zemqani put
3 83+297.24
SM 36
83+294.07 СМ 36
d=2.63
SM 35
СМ 35
d=3.09
83+272.34 ПС 5
ПС 4 83+267.32
83+261.94
SM 33
РО 18
83+252.04 83+252.08
SM 34
СМ 33 СМ 34 РО 18, КРАЈ ДРЕНАЖЕ 1

.2
d=7.51 d=2.98
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО 83+250.00 - излив
83+245.00
.1
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=7.5m, i=0.2%

КДЦ 83.96 (РО 18), кота излива 83.94
83+234.18
i=0.20%, L=55m
КРАЈ ДРЕНАЖЕ 2
83+220.00
km 25+500
83+207.07 83+207.06
SM 32
SM 31
83+204.65 СМ 31 СМ 32
РО 14a d=12.03 d=6.98
83+195.00 2 83+204.18
РО 16
83+195.00
РО 14a
РО 17
РО 16
/
/
i=0.20%, L=45m
ut
ip
zemqani put
an
mq
ze
83+152.16 83+152.18
( )
РО 13a
SM 29
SM 30
СМ 29 СМ 30 РО 15
83+150.00 d=12.63 d=7.33
83+150.00
РО 13a
РО 15
СКСЕУОИЦE /
ЕЕСОБ
ЕЕСОБ
ЕЕСОБ
ЛЕГБ
ЛЕГБ
ЛЕГБ
i=0.20%, L=50m
49E1-6°R300
49E1-6°R300
49E1-6°R200
49E1-6°R200
49E1-6°R300
49E1-6°R300
km 25+400
J-56
1
2
3
4
5
6
РО 12a
РО 14
РО 12a
1 РО 14
83+100.00
83+100.00
83+084.12 83+084.07
SM 27
SM 28
СМ 27 СМ 28
d=12.63 d=7.37
i=0.20%, L=50m
/
/
49 E1
49 E1
49 E1
49 E1
РО 11a
83+050.00 РО 13
83+050.00
РО 11a
РО 13
( )/
652.83
740.02
652.35
696.35
i=0.20%, L=50m

( )/
707.71
619.75
619.28
664.33
83+025.00
km 25+300
83+013.99 83+014.02
SM 25
SM 26
СМ 25 СМ 26
d=12.68 d=7.35
/
РО 10a
РО 12
РО 10a
РО 12
KM 83
83+000.00
83+000.00
СУБОИЦБ ЛОИОГИК - СБСБОСЦИ лн 82+767.04
КОЛОСЕЦИ /
i=0.20%, L=50m
4
3

РО 9a
РО 11
84.23
84.33
84.23
84.14
84.12
84.01
РО 9a
82+950.00 РО 11
82+944.08 82+944.06 82+950.00
SM 23
SM 24
СМ 23 СМ 24
d=12.69 d=7.35
83.93
84.03
83.93
83.84
83.82
83.71
82+935.00
i=0.20%, L=50m
zemqani put
85.61
85.63
85.65
85.67
85.67
85.69
km 25+200
РО 8a
РО 10
РО 8a
9 РО 10
-2.375
-2.375
2.375
2.375
2.375
2.375
82+900.00
/
82+900.00
i=0.20%, L=50m
83+050.00
83+100.00
83+150.00
83+195.00
83+195.00
83+250.00
82+879.09 82+879.00
SM 21
SM 22
СМ 21 СМ 22
d=12.59 d=7.38
Ке=619.75m
Ке=619.28m
Ке=664.33m
Ке=707.71m
4925552.47
4925502.62
4925452.78
4925407.92
4925408.29
4925353.44
X
РО 7a
РО 7a
РО 9
РО
82+850.00
7506038.10
7506042.03
7506045.95
7506049.48
7506054.22
7506058.54
КОЛОСЕК вр. 2
82+850.00
КОЛОСЕК вр.4
Y
13
14
15
16
17
18
J-55
i=0.20%, L=50m
km 25+100
82+814.07 82+813.98
SM 19
КРАЈ ПЕРОНА
SM 20
СМ 19 СМ 20
ЗГРАДА ТК d=13.16 d=7.34 82+812.36
84.03
84.13
84.23
84.13
84.03
84.13
82+809.45
РО 6a
РО 6a КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО

8 РО 8
РО
82+800.00 82+802.00
82+800.00
L=102m, B=1.55m, h=0.35m
83.73
83.83
83.93
83.83
83.73
83.83
beton
èl. stanica Saraorci - Lozovik
i=0.20%, L=50m
85.49
85.51
85.53
85.55
85.57
85.59
betonska staza
82+767.04
2.375
2.375
2.375
2.375
2.375
2.375
РО 5a
РО 5a
РО 7
РО
82+750.00
82+744.03 82+744.01 82+750.00
SM 18
SM 17
СМ 17 СМ 18
d=12.61 d=7.29
82+750.00
82+800.00
82+850.00
82+900.00
82+950.00
83+000.00
monta`ni peron (betonski)
i=0.20%, L=40m
4925851.54
4925801.70
4925751.85
4925702.01
4925652.16
4925602.32
X
km 25+000
РО 4a
РО 4a
ПОЧЕТАК ПЕРОНА РО 6
РО
82+710.00
82+710.36 82+710.00
7506014.55
7506018.48
7506022.40
7506026.33
7506030.25
7506034.18
Y
7
4.75
5.00
4.75
i=0.20%, L=40m
10
11
12
7
8
9
82+679.10 82+678.98
SM 16
SM 15
СМ 15 СМ 16
d=12.51 d=7.32
РО 3a
РО 3a
РО 5
РО
makadamski put
82+670.00
82+670.00
83.81
83.91
84.01
84.10
84.19
84.11
i=0.20%, L=45m
83.51
83.61
83.71
83.80
83.89
83.81
makadamski put
85.38
85.40
85.42
85.44
85.46
85.47
РО 2a
РО 2a
РО 4
РО
82+625.00
82+619.03 82+618.99 82+625.00
SM 14
SM 13
СМ 13 СМ 14
d=12.59 d=7.33
km 24+900
2.375
2.375
2.375
2.375
2.375
i=0.20%, L=45m
2.84
82+612.29
/
82+603.94
SM 11/1
СМ 11/1
d=11.41
6
82+480.00
82+530.00
82+580.00
82+625.00
82+670.00
82+710.00
.2
РО 1a, ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ 2

3
РО 1a
.1
82+580.00 - излив / слив РО 3

РО
4926120.73
4926070.87
4926021.02
4925976.16
4925931.30
4925891.42
82+580.00
X
82+572.00
82+564.11 82+564.02
SM 11
SM 12
СМ 11 СМ 12
d=8.49 d=7.40
7505992.89
7505997.28
7506001.21
7506004.74
7506008.27
7506011.41
ПС 3
Y
i=0.20%, L=50m
sk br 3
82+555.00
82+544.74
1
2
3
4
5
6
РО 2
82+530.00
2
РО
82+522.04
SM 10/1
82+519.07 СМ 10/1 82+524.41

d=7.03
SM 10
СМ 10
J-54
d=3.01
.4
km 24+800
makadamski put
ПС 2
i=0.20%, L=50m
82+504.51
5
82+494.41
put

makadamski

РО 1, ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ
82+477.09 82+480.00 - излив
1
СМ 9
SM 9
d=2.98
РО
ПС 1
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО 82+461.28
82+459.28
83.97

82+450.00 кдц 84.14 82+452.00
82+444.95 - ГИШ 85.54
BK PBM 1
83.67
82+438.48 ККК
kk
82+427.05 82+433.12
СМ 8
SM 8
d=2.71
85.37
km 24+700
82+417.00 кдц 83.97

1
РО
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=10m, i=2% ПЛОЧАСТ ПРОПУСТ

/

970.00m
82+407.53
a
0.40‰
-3.00

/
4
82+399.00
82+390.41
ГИШ 85.51
КО 84.81
82+417.00
323.00m
1.00‰
82+372.05
СМ 7
SM 7
d=2.72
4926183.93
X
7505993.78
Y
SK
1
km 24+600
82+312.12
СМ 6
SM 6
d=2.69
3 КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО
82+300.00 - излив
82+252.12
СМ 5
SM 5
d=2.68
РКК
82+232.88
J-53a
km 24+500
2
ККК
KK
82+192.21
СМ 4 82+196.00
SM 4
d=2.68
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
8
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
J-69
+700
km 29
4
SM 58
87+396.6
5
d=2.65
660.00m
1.10‰
J-69
87+348.41
ГИШ 89
КН 88.5.255
733.00m
0.90‰
puti
zemqan
SM 57
87+326.6
3
d=2.64 СМ 57
+600
km 29
3
КРАЈ ПО
СТОЈЕЋ
87+271.4 Е ДРЕНАЖ
6 - излив Е
РЕВИЗИ ПОСТОЈЕЋ
ОНИ БУ И
НАРИ
SM 56
87+256.5
8
d=2.61 СМ 56
i put
zemqan
2
SM 55
87+186.5
4
d=2.69 СМ 55
ПО Ч Е Т А КК
87+152.0 АНАЛА ЛЕВО
0
КРАЈ П Е
ТТАЈАЛИШТЕ НИЛПШЕВАЦ лн 87+093.65
РО
87+124.3 НА
/
6
SM 54 00
+4
km 29
ОБЈ Е К А 8 7+116.59
Т С
87+093.6 ТАЈАЛИШТА d=2.70 СМ 54
5
ПОСТОЈ
o{evac
0.35m
ЕЋЕ РЕ 87+113.3
1 ВИЗ ИОНО О 5
1.55m, h=
КНО
il
anica M
L=51m, B=
peron
ПО Ч ЕТАКП
87+073.3 ЕРОНА
èl. st
6
87+065
VC
КРАЈ КА.00
НАЛА ЛЕ
ВО
SM 53
87+051.5
4
d=2.68 СМ 53
ПОЧЕ ТАК ПОС
ТОЈЕЋЕ
ДРЕНАЖ
Е
J-68
+300
km 29
КРАЈ ПО
СТОЈЕЋ
Е Г БЕТОНС
КОГ КА Н А Л А
KM 87
87+016.3
3
SM 52
86+986.4
7
d=2.67 СМ 52
i put
zemqan
SM 51
86+916.4
4
d=2.71 СМ 51
9
i put
zemqan
SM 50
86+846.6
1
d=2.71 СМ 50
+100
km 29
ПОЧЕТА
К ПОСТО
ЈЕЋЕГ БЕТ ОНСКОГ
8 КАНАЛА
86+812.4
1
SM 49
86+776.5
3
d=2.72 СМ 49
КРК К Р А Ј
86+762.2 К АНАЛА ДЕ
8 СНО
86+770.0
0
i put
zemqan
СМ 48 86+710.80
d=2.78
0
9+00
km 2
SM 48
7
/
СМ 47 86+660.53
d=2.84
SM 47
- Velika Plana
733.00m
ККК
0.90‰
86+632.27
Mala Krsna - asfaltni put
put ( tucanik )
J-67
86+615.41
km 28+900
ГИШ 88.59 ЗАШТИТА ПРУЖНО

СМ 46 86+608.64 Г КАБЛА
510.00m
d=2.98 КН 87.89
2.70‰
86+618.73
SM 46
ПР ЕЛ АЗ ПР УЖ НО Г КАБЛА СА ДЕСНЕ
НА ЛЕВУ СТРАНУ КО
ЛОСЕКА
6
РКК
86+591.57
86.94
PK
86.64
86+556.66
SM 45
СМ 45
d=2.89
88.21

ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНОКРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
1
РО 1 КРАЈ ДРЕНАЖЕ
РО
86+538.00 86+537.88
86+538.50 кдц 86.94
2.52
/
)
anik
( tuc
a /

put
km 28+800
86+522.00
betonska cev o 0.3m
86+538.50
k)
tucani
put (
86+513.44 - ГИШ 88.31 k)
86+509.50 кдц 87.08
86+502.65 СМ 44
tucani
put (
SM 44
d=2.67
86+506.00
4922098.71
5
- Velika Plana
X
zemqani put
7506472.59
Y
PPK
РРК
86+461.57
1
ОНСКОГ КАНАЛА
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТ
КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО 86+443.72 - излив лево
86+441.77 СМ 43 86+442.00
betonska cev o
SM 43
0.3m
d=2.64
86+445.00
86+439.00
km 28+700
4
86+381.82 СМ 42
SM 42
d=2.64
zemqani put
86+326.74 СМ 41
SM 41
d=2.66
km 28+600
3
86+266.78 СМ 40
SM 40
d=2.68
- Velika Plana
J-66
km 28+500
2 86+196.88 СМ 39
SM 39
d=2.72
BN 2
86+168.70
86+126.83 СМ 38
SM 38
d=2.73
510.00m
km 28+400
2.70‰
86+105.41
ГИШ 87.21 1
КН 86.51
300.00m
0.60‰
86+056.82 СМ 37
SM 37
d=2.72
Plana
Krsna - asfaltni put - Velika
SM 37
Mala
km 28+300
KM 86
85+991.88 СМ 36
SM 36
d=2.73
85+921.86 СМ 35
SM 35
d=2.69
km 28+200
9
85+851.90 СМ 34
SM 34
d=2.72
J-65
km 28+100
300.00m
0.60‰
85+805.41
ГИШ 87.03 8
КН 86.33
m
4.10‰
300.00
85+781.90 СМ 33
SM 33
d=2.77
i=1.2%
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=3m,
85.90
КДЦ 85.94 (РО 3), кота излива
КАНАЛА
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО КРАЈ ДРЕНАЖЕ РО 3
85+749.24 - излив
3
85+745.00 ал лево
85+742.00 - излив у канал
РО
85+742.00 - слив в кан слева

km 28+000
85+711.89 СМ 32
SM 32
d=2.74
i=0.41%, L=84.0m
7
86.62
86.33
85.99
РО 2 85+651.86 СМ 31
2
85+658.00
РО
SM 31
d=2.77
86.32
86.63
85.69
КРК
KPK
87.33
87.10
86.65
85+631.23
km 27+900
i=0.41%, L=70.0m
-1.98
-2.12
-3.00
6
85+588.00
85+658.00
85+742.00
85+591.85 СМ 30
SM 30
d=2.78
РО 1
85+588.00
1РО
4923025.04
4922956.88
4922875.36
X
7506259.66
7506275.59
7506295.87
Y
i=0.41%, L=78.0m
an a
1
2
3
85+536.87
Pl
SM 29
ka
СМ 29
eli
KK
d=2.74
-V
ККК
put
ni
85+531.23
alt
canik
asf
)
k
ni
put ( tu
a-
ca
J-64
n
tu
Krs
t(
pu
la
300.0 ‰
0m Ma

o 0.3m
km 27+800
4.10
ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=5.5m 85+518.00
betonska cev
85+510.00
pragovi
drveni
85+509.00 85+505.41 85+512.75 - ГИШ 88.22

КРАЈ ДРЕНАЖЕ k)
SK
ani
ГИШ 88.26 tuc
put
(
ut
КН 87.56
330.00m
5
ani
0.90‰
zemq
SM 28
85+481.89
РКК
d=2.70 СМ 28
PK
85+478.55
86.67
86.81
i=0.20%, L=70.0m
86.37
86.51
РО 2
zemqani put
85+439.00
2
87.47
87.45
РО
SM 27
85+426.88
d=2.68 СМ 27
km 27+700
-2.52
-2.20
m
i=0.20%, L=71.5
4
85+367.50
85+439.00
ПОЧЕТАК ПО
СТОЈЕЋ
4923242.96
4923171.73
85+368.00 Е Г БЕ ТОН С КОГ КАНАЛА

X
PPK
КРАЈ КАНАЛ РРК

А ЛЕ ВО П О Ч ЕТАК ДРЕНАЖ
85+367.00 Е РО 1 85+378.55
85
1
+367.50 - излив
у канал лево
РО
SM 26
7506230.19
7506235.85
ИЗЛИВНА ЦЕ
85+366.91
Y
ВØ
КДЦ 86.62 (Р
20 0 L= 1.
О 1), кота изли
5m , i=0.2% d=2.67 СМ 26
ва 86.59
1
2
km 27+600
SM 25
3 85+301.90 КРАЈ КАНАЛ

d=2.67 СМ 25 А ДЕСНО
85+304.00
SM 24
85 31.94
+2
d=2.66 СМ 24
zemqani put
km 27+500
J-63
2
330.00m
0.90‰
85+175.41
ГИШ 87.96
400.00m
КН 87.26
1.10‰
SM 23
85+161.95
d=2.68 СМ 23
km 27+400
1
SM 22
85+091.94
d=2.64 СМ 22 ПОЧЕТАК КАН
АЛА ДЕСНО
85+090.00
zemqani put
SM 21
85+022.02
km 27+300
d=2.70 СМ 21
KM 85 SM 20
84+961.92
d=2.70 СМ 20
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
9
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
КНО
Н ОО
ЗИО
ЕВИ
ЕР
ЕЋ
ТОЈ
ПОС
.34
149 КРК
90+
10/1
1.00‰ m
put
SM
1
55.4
0
ni
alt
575.0
90+1 94.499
asf
K
0
KP
1
ГИШКН 93.7 112
.67 СМ
1 90+ =2.73
ПС 67.82 d
1
0.00 0m
90+
‰
0
490.
00
2+4
.59
151
km 3
90+ 76
0 1
SM
=2.
10/1 d
СМ
1
9
SM
0m 7.2
е=17
О
ОК Н
К
ОНО .75 8
4
ИЗИ 100 .69 СМ

. р
90+ 65 057
ЖК в
РЕВ 90+ =2.79

ЕЋ
Е 9 d=6. d
МПТ
ТОЈ СМ
ПОС 15.42
КП
J-76
1
90+
8
SM
О
ОКН
НО
И ЗИО
РЕВ
7
ЕЋЕ
SM
ТО Ј
ПОС 75.47
0
90+
put
2 5 М6
ni
.9
040 02.7 С
alt
90+ 2 90+0 2.95

asf
7 =6.1 d=
СМ d
00
2+3
О
ОКН
km 3
ОНО
6
ИЗИ
0 SM
KM 9
РЕВ
ЕЋЕ
ТОЈ
ПОС 34.81
0
90+ ККК
4
79.3 ЕСНО
89+9 ЛА Д
KK
0
КАНА 89+955.0
КРАЈ
КНО
НО О
ЗИО
Р ЕВИ 50.80 СМ
5
ЕЋЕ 89+9 .87
ТОЈ d=2
ПОС 3.93
9
89+9
5
SM
НО
А ДЕС
/
АНАЛ +926.00
ТАК К
put
ПОЧЕ 89
ni
alt
asf
asf
al
tni
put
o 0.3m
НО
А ДЕС 0
cev
КАНАЛ 0.0
zemqani put
КРАЈ
km 32 betonska
КНО K PBN 7
1 89+91
НО О B
+200
ИЗИО 89+92
5.2 0.79 М 4
89+90 5 С
Е РЕВ
asf
ОЈЕЋ
al
d=2.9
ni t
ПОСТ .32 0m
put
7 .
АЗ B= 9
89+93
1 ПРЕЛ 4
УТНИ 2 - ГИШ 94.
SM 4
П 9
7.6
89+91
ОКНО
ЕВИ ЗИОНО 2
ЈЕЋЕ Р 89+855.9 СМ 3
ПОСТО d=2.95
.30
89+883
А ДЕСНО
SM 3
К КАНАЛ 848.00 ТОЈЕЋИ БУНАРИ

ПОЧЕТА 89+ ПОС
О
АЛА ДЕСН
ИОНО ОК
НО КРАЈ КАН 9+835.00
Ћ Е РЕВИЗ 8
ПОСТОЈЕ
лив 5
АЖЕ - из 89+842.7
ЋЕ ДРЕН АЛА - изл
ив
ПОСТОЈЕ КОГ КАН
ПОЧЕТАК ЈЕЋЕГ БЕТОНС
J-76
СТ О
остојеће
РО КРАЈ ПО
излив у п 89+810.89 СМ 2
НАЖЕ -
km 32+100
КРАЈ ДРЕ Ц 92.85 d=2.95

SM 2
5 КД
89+842.7
zemqani put
8
KK
zatrpan kanal
93.03
i=0.20%, L=92.75m
89+766.02 СМ 1
SM 1
d=2.96
92.73
sk
РО 1
93.95
89+750.00
РО
zatrpan kanal
-2.00
/
km 32+000
89+714.08
SM 96
СМ 96
89+750.00
d=2.97
i=0.20%, L=84.59m
7
4918936.70
X
490.00m
0.00‰
7506134.37
Y
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖ
Е
89+665.41 89+665.41
ГИШ 94.49
300.00m
SM 95
КН 93.79 89 62.11
3.50‰
+6
d=3.01 СМ 95
1
pk
km 31+900
SM 94
89+610.11
89+607.39
d=3.01 СМ 94
6 РКК
ПОЧЕТ
АК ПОС
89+55 ТОЈЕ Ћ
8 .8 7 Е Г БЕТОНС
КОГ К АНАЛ А ЛЕВО
КРАЈ К
АН
89+558 АЛА ЛЕВО
.50
SM 93
89+558
.19
d=2.96 СМ 93
СМ 89+50
00
9 2
km 31+8
1.
d=2.52 13
SM 92
5
89 +
ПОЧ4Е60.00
ТАК КА Н АЛА Л
ЕВО
СМ 9 1 89 3
+4 6
d=2.6 .26
4
89+
SM 91
4 3 7.38
РРК
ppk
00
J-75
km 31+7
4
СМ 9 89+3
300.00m
0 71.
3.50‰
d=2.73 23
89+365
.41
312.50m
ГИ Ш
КН 9923.7.44
6.50‰
4
91.68
91.38
ПУ Т
/
Н И
89+31 ПРЕЛАЗ B
a
9. 6 =5
6 - Г ИШ 93 .5m
.18
92.97
СМ 89 89+3
06.
d=2.79 29
КРАЈ
00
ДРЕН
km 31+6
89+ 3 А
0 кдц ЖЕ
1
2 7. 0
SM 89
РО
РО 1 91.74 ПОЧЕ
3.00
П О ТАК К
Ч ЕТАК АН АЛА Д
89 ДРЕН ЕСН
3 + 31 5 .00 кд АЖЕ 89+32 О
ИЗЛИ
ВН ц 91.6 6.00
А Ц Е В 8 КРАЈ
Ø
КОТА 200 L=2m, i= КАНА
ЛА ДЕ
89+315.00
ИЗЛИ 1
КРАЈ ВА 91 % СН
К А .61 89+31 О
89+26 НАЛА ЛЕВ 3.00
0.00 О
4919349.78
X
СМ 88 89+25
1.
d=2.89 29 К
89+26 РК
5.30
kpk
7506264.35
SM 88
Y
makad
amski
t pu
1
00
km 31+5
СМ 8 7 89+20
1.3
d=3.02 6
SM 87
2
kpk
С М 8 6 89+151
.39
d=3.02
SM 86
ККК
89+155
.30
СМ 85 89+101.50
d=3.02
SM 85
1
6.50‰ m
0
312.5
sk
89+052.91
СМ 84 89+046.47 ГИШ 91.41
423.50m
d=2.94 КН 90.71
3.90‰
SM 84
J-74
km 31+300
KM 89
88+991.42
СМ 83
SM 83
d=2.92
РКК
88+972.59
pk
88+936.46
SM 82
СМ 82
d=2.75
km 31+200
Plana
9
Г КАНАЛА
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКО
88+878.73
88+880.00
SM 81
88+876.51
СМ 81 d=2.67
РРК
88+862.59
88.79
SM 80 km 31+100
88+811.52
СМ 80 d=2.69
88.49
8
90.08
/
-3.00
a
СКОГ КАНАЛА
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОН
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО КРАЈ ДРЕНАЖЕ 88+757.47
mak
dam a
88+763.00
ski
88+760.00 кдц 88.85
put
88+754.41 - ГИШ 90.25
88+749.00
makadamski put
1
88+749.00 кдц 88.79

РО
Г КАНАЛА
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКО
SM 79
88+747.00 88+741.49 КОТА ИЗЛИВА 88.72

СМ 79 d=2.68 88+734.65
4919895.55

zemqani put
X
put - Velika Plana
Mala Krsna - asfaltni
7506399.16
km 31+000
7
1
SM 78
88+671.42
СМ 78 d=2.71
3.90‰ m
0
423.5
88+629.41
ГИШ 89.76
КН 89.06
300.00m
2.50‰
J-73
km 30+900
SM 77
88+601.51 6
СМ 77 d=2.72
put - Velika Plana
zemqani put
BN 4
88+568.20
SM 76
88+531.48
СМ 76 d=2.70
km 30+800
5
SM 75
88+466.46
СМ 75 d=2.75
km 30+700
SM 74
88+401.46 4
СМ 74 d=2.75
ПОСТОЈЕЋИ betonska cev o 0.3m (zatrp
РЕВИЗИОНИ БУНАРИ
ana)
300.00m
2.50‰
SM 73
88+331.46 88+329.41
СМ 73 d=2.77
ГИШ 89.01
put - Velika Plana
КН 88.31
321.00m
3.00‰
km 30+600
zemqani put
3
SM 72
88+261.54
СМ 72 d=2.77
J-72
km 30+500
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО 2

88+201.00
SM 71
88+191.50
Г КАНАЛА
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКО СМ 71 d=2.77
88+189.98 - излив
Ј КАНАЛА ДЕСНО 88+128.17 - канал десно
88+126.60 СМ 70 КРА
88+127.00
SM 70
d=2.61
km 30+400
1
/
88+056.59 СМ 69
SM 69
d=2.60
put - Velika Plana
zemqani put
321.00m
3.00‰
km 30+300
88+008.41
ГИШ 89.97
KM 88
КН 89.27
660.00m
1.10‰
87+986.55 СМ 68
SM 68
d=2.59
ut
ip
an
mq
ze
87+916.58 СМ 67
km 30+200
SM 67
d=2.54
9
put - Velika Plana
zemqani put
87+851.62 СМ 66
SM 66
d=2.54
J-70
km 30+100
8 87+796.67 СМ 65
SM 65
d=2.49
87+741.59 СМ 64
SM 64
d=2.51
КРК
KPK
87+726.21
km 30+000

87+718.40 - канал лево
7
87+686.65 СМ 63
SM 63
d=2.50
put - Velika Plana

ККК
zemqani put
87+655.00
KK
87+646.21
SM 62
87+636.67
СМ 62 d=2.85
SK
km 29+900
2
87+607.6КК
Р
6
SM 61
87+581.66
СМ 61 d=2.81
pragovi
drveni
BN 3
6
87+567.2
2
87+527Р.6РК
PPK
SM 60
3
87+526.7
km 29+800
СМ 60 d=2.75
А ДЕСНО
К КАНАЛ 500.00
ПОЧЕТА 87+
5
put
zemqani
9
87+461.6 СМ 59
d=2.66
SM 59
J-69
km 29+700
5
87+396.6 СМ 58
4 d=2.65
SM 58
660.00m
1.10‰
put
zemqani
87+348.41
ГИШ 8898.2.555 3
87+326.6 СМ 57
КН d=2.64
733.00m
0.90‰
SM 57
km 29+600
3
ЕЋИ
ПОСТОЈ АРИ
ОНИ БУН
РЕВИЗИ
8
87+256.5 СМ 56
ТОЈЕЋЕ
Д РЕНАЖЕ d=2.61
С
КРАЈ ПО
SM 56
6 - излив
87+271.4
put
zemqani
2
4
87+186.5 СМ 55
d=2.69
SM 55
А ЛЕВО
К КАНАЛ
/
ПОЧЕТА
0
87+152.0
9
87+116.5 СМ 54
d=2.70 ТОЈЕЋЕ РЕ
ПОС
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
10
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
ka Plana
altni put - Veli
Mala Krsna - asf
J-84
km 35+300
KM 93 SM 27
92 84.58
+9
d=2.69 СМ 27
РРК
92+935.04
SM 26
92 24.65
+9
J-84
ЛЕВО d=2.75 СМ 26
92+915.00
km 35+200
ПОЧЕТАК КАНА ЛА ДЕСНО

92+915.00
9
SM 25
92+864.56
d=2.71 СМ 25
km 35+100
8
SM 24
92 94.66
+7
d=2.68 СМ 24
SM 23
92+724.62
d=2.71 СМ 23
km 35+000

92+705.00
7 O 300
evi
vrh c
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ
БЕТОНСКОГ КАНАЛА ПОСТОЈЕЋИ
канал десно - 92+696 РЕВИЗИОНИ БУ
.93 - излив НАРИ
92+654.65
SM 22
d=2.69 СМ 22
km 34+900
575.00m
J-83
0.70‰
92+600.41
ГИШ 92.43 6
485.00m
КН 91.73
0.00‰
92+584.65
SM 21
d=2.72 СМ 21
na
i put - Velika Pla
altn
Mala Krsna - asf
BO 1
92+553.16
92+524.65
SM 20
d=2.72 СМ 20
km 33+800
5
92+469.70
SM 19
d=2.72 СМ 19
90.92
90.62
km 34+700
/
SM 18
ПОЧЕТАК КАНАЛА 92+409.67

a
92.26
ЛЕВО
92+400.00 КРАЈ ДРЕНАЖЕ d=2.72 СМ 18
92+398.00 кдц 91.00 4
0
O 30
rma vi
kald
ПУТНИ ПРЕЛ
e
vrh c
-3.00
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО РО 1 ПОЧЕТАК ДРЕН АЗ B= 5.5 m

/
92+381.00 АЖЕ 92+390.34 - ГИШ 92

92+383.00 кдц 90.92 asf
alt
.43
1
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200

L=2
РО
КОТА ИЗЛИВА 90.86 m, i=0.5%

4916431.74 92+383.00
X
SM 17
92+339.74
7506876.63
d=2.74 СМ 17
Y
1
km 34+600
3
ka Plana
altni put - Veli
Mala Krsna - asf
SM 16
92 69.71
+2
d=2.73 СМ 16
J-82
km 34+500
SM 15
92 04.77
+2
2 d=2.77 СМ 15
SM 14
92+134.75
485.00m
/
0.00‰
d=2.75 СМ 14
92+115.41
km 34+400
ГИШ 92.43
300.00m
КН 91.73
1.30‰
1
SM 13
92 64.76
+0
ka Plana
d=2.76 СМ 13
altni put - Veli
Mala Krsna - asf
КРК
km 34+300
92+018.49 КРАЈ ЕНАЖЕ

ДР
KPK
92+018.00
SM 12
92+004.76
KM 92
d=2.76 СМ 12
i=0.13%, L=50m
РО 8
РО 8
91+968.00
СМ 11 91+949.79
SM 11
d=2.80
i=0.13%, L=50m
РО 7
km 34+200
7
91+918.00
РО
9
91+894.82
SM 10
СМ 10
d=2.80
i=0.13%, L=50m
ka Plana
РО 6
91+868.00
altni put - Veli
6РО
Mala Krsna - asf
KK
91+849.81
SM 9
СМ 9 91+848.48
d=2.82
ККК
i=0.13%, L=50m
РО 5
300.00m
1.30‰
J-81
91+818.00
SK
91+815.41
km 34+100
5 РО
ГИШ 92.04
КН 91.34
m
SM 8
328.00
3.00‰
91+804.90 8
СМ 8 d=2.83
m
i=0.30%, L=50
РКК
91+789.08
РО 4
90.13
90.28
90.43
90.58
90.73
90.79
90.86
90.92
91+768.00
РО 4
89.83
89.98
90.13
90.28
90.43
90.49
90.56
90.62
SM 7
6
91+754.8
50m
СМ 7 d=2.81
90.78
90.80
91.00
91.09
91.22
91.30
91.37
91.50
i=0.30%, L=
РО 3
0
91+718.0
00
2.18
2.28
2.27
2.31
2.32
2.30
2.23
2.33
km 34+0
/
РО 3
91+618.00
91+668.00
91+718.00
91+768.00
91+818.00
91+868.00
91+918.00
91+968.00
SM 6
7
.90
91+704
t
50m
mski pu
30%, L=
СМ 6 d=2.82
makada
4917164.32
4918096.82
4917075.03
4917029.48
4916982.94
4916935.36
4916887.04
4916838.22
РО 2
i=0.
.00
91+668
7506672.06
7506694.89
7506716.98
7506737.33
7506755.18
7506770.15
7506782.53
7506792.93
Y
РО 2
SM 5
1
2
3
4
5
6
7
8
.88
91+654
, L=50m
СМ 5 d=2.70 РО 1
i=0.30%
лево
канал
Е злив у
ЕНАЖ ечни и
ЕТ АК ДР 18.00 попр
РРК ПОЧ 91+6
ppk
9.08
91+61
1
РО
+900
km 33
.99 М 4
, i=1.0% 91+594 3 С
L=6.5m 2 d=2.7
В Ø200 излива 90.0
НА ЦЕ а 6
ИЗЛИВ 8 (РО 1), кот
SM 4
.0
КДЦ 90
.02 М 3
91+525 8 С
d=2.7
УСТ
SM 3
ПРОП
Ц ЕВАСТ .00
ПОСТО
ЈЕЋИ 91+501
Ø400 -
+800
km 33
89.87
89.69
РО 2
О
А ЛЕВ
КАНАЛ
0
O 40
К
ОЧЕТА 5 evi
vrh cpropust
П .00 ceva
st
91+505 L=1.7m
, i=1.0%
2
лив В Ø200 излива 89.6
.00 - из РО 2 НА ЦЕ
3.00 0m
а
ИЗЛИВ 4 (РО 2), кот
91+503 ЕНАЖЕ
89.57
89.39
‰
0
Р .6
КРАЈ Д КДЦ 89
328.
1
.00 КАНАЛ
А 91+487.4 5
91+501 ЕТОНСКОГ .0
ГИШ 9910.35
лево - Б
канал СТОЈЕЋЕГ КН
О
КРАЈ П
90.44
90.40
302.00m
.00 М 2
3.30‰
, L=55m
91+455 6 С
d=2.7
i=0.30%
SM 2
-2.34
-2.90
/
Plana
РО 1
ika
t - Vel
, L=58m
i pu
91+448.00
91+503.00
РО 1
faltn
.00
i=0.30%
91+448
- as
Krsna
Mala
J-80
4917317.24
4917268.68
33+700
X
km
4
7506597.72
7506623.57
.12 М 1
91+385 2 С
Y
d=2.8
SM 1
Л ЕВО
НАЛА
НА ЖЕ КРАЈ КА
К ДРЕ .00
1
2
АОЧЕТА 91+388
КАНАЛП 390.00
СКОГ 91+
ЋЕГ БЕТОН
СТОЈЕ 8
АК ПО
ПОЧЕТ во - 91+390.1 КРК
ле
канал 3.46
91+35
t
mski pu
kpk
makada
КАБЛА 46
У ЖНОГ .05
91+325 9 СМ
ТА ПР
ЗАШТИ 6 СА ЛЕ
ВЕ d=2.7
.4 КАБЛА А
91+347З ПРУЖНОГУ КОЛОСЕК
SM 43
ПРЕЛАСНУ СТРАН
НА ДЕ
3 КАНАЛ
А
НСКОГ
Е Г БЕТО +276.12
ТОЈЕЋ 1
АК ПОС есно - 9
ПОЧЕТ канал д
.15 СМ 45
91+275
d=2.79
SM 45
8
91+230.1 СМ 44
d=2.87
SM 44
90.49
3 .0m
ЛИВА 90.4 ЕЛАЗ B=7
+500
0.5%
РО 1
КОТА ИЗ ЕВ Ø200 L=2m, i= ПУТНИ ПР ГИШ 92.00

km 33
Ц
90.19
ИЗЛИВНА ККК -
91+201.65
91+203.46
kk
О
asf
BK PBO 1 АЛА ДЕСН
altn
i put
Ј ДРЕНА
ЖЕ КРАЈ КАН
91+209.15 91+196.00
kaldrma
РО 1 КРА ц 90.49
kaldrma
ВО 2
КА НАЛА ЛЕ 5 кд
ПОЧЕТАК 91+211.1
302.00m
91+185.18 СМ 43
91.83
3.30‰
0
91+212.0 ДРЕНАЖЕ
ПОЧЕТАК d=2.82
кдц 90.55
SM 43
АЛ А ЛЕВО 91+197.00 91+185.41

КРАЈ КАН
sk
91+196.00
ГИШ 921.0.355
КН 9
-2.43
/
455.00m
4.10‰
РКК
91+160.49
/
91+211.15
pk
4917528.74
91+135.27 СМ 42
X
d=2.81
SM 42
7506491.57
Y
km 33+400
makadamski put
1
1
91+085.19 СМ 41
SM 41
d=2.78
91+035.27 СМ 40
SM 40
d=2.71
J-79
km 33+300
ppk
91+010.49
РРК
KM 91
5
ПС 5
sk br 5
90+991.79 90+985.27 СМ 39
SM 39/1
SM 39
90+985.24 d=2.69
СМ 39/1 d=2.98
90+978.29 СМ 38/1
SM 38/1
d=2.76
ПС 4 90+940.28 СМ 38
SM 38
90+941.29 d=2.99
90+932.50 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ
8
SM 37
СМ 37
РО
d=7.26 90+930.00 ЗИДА ДЕСНО

90+928.00 - излив / слив 90+925.26
РО 8 КРАЈ ДРЕНАЖЕ 1
km 33+200
РО 10а 90+918.00 ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=2.5m, i=1.0%

РО 10a
i=0.41%, L=58.00m
90+915.00 КДЦ 91.65 (РО 8), кота излива 91.62

9
90+895.31 СМ 36
90+895.29
SM 36
СМ 35 d=2.47
d=11.92
SM 38/1
90+885.15
СМ 38/1
d=11.94
РО 9a
РО 7
РО
РО 9а 90+870.00
90+870.00
i=0.20%, L=50.00m
90+840.35 СМ 34
90+840.30
SM 34
SM 33
СМ 33 d=2.41
d=11.97
Plana
92.53
92.43
92.32
92.22
92.13
92.02
91.92
91.70
ltni put - Velika
РО 6
РО 8а 90+820.00
6
РО 8a
km 33+100
90+820.00
РО
Mala Krsna - asfa
92.23
92.13
92.02
91.92
91.83
91.72
91.62
91.40
8
i=0.20%, L=55.00m
93.55
93.41
93.35
93.32
93.25
92.99
92.78
92.70
90+770.25 СМ 32
3.00
2.70
2.00
1.96
1.86
2.28
2.29
1.95
90+770.35
SM 32
/
SM 31
СМ 31 РО 5 d=2.49
d=11.91
РО 7а 90+765.00
5
РО 7a
90+765.00
РО
90+563.00
90+615.00
90+670.00
90+720.00
90+765.00
90+820.00
90+870.00
90+928.00
makadamski put
i=0.20%, L=45.00m
m
4.10‰
455.00
4918146.05
4918096.23
4918043.65
4917995.69
4917952.53
4917899.64
4917851.65
4917796.09
X
90+730.41
ГИШ 93.92
КН 93.22
575.00m
РО 4
1.00‰
7506295.67
7506310.58
7506326.74
7506340.85
7506353.61
7506368.68
7506382.74
7506399.39
РО 6а 90+720.00
4
РО 6a
Y
90+720.00
РО
90+700.32 СМ 30
SM 30
90+700.31
SM 29
СМ 29 7 d=2.47
1
2
3
4
5
6
7
8
i=0.20%, L=50.00m
d=11.91
РО 3
РО 5а 90+670.00
3
РО 5a
90+670.00
РО
i=0.20%, L=55.00m
put ( tucanik )
/
/
/
90+630.34 СМ 28
90+630.28
SM 28
SM 27
/
СМ 27 d=2.55
d=11.96
J-78
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ
ЗИДА ДЕСНО
РО 2
km 32+900
РО 4а 90+616.31
90+615.00
РО 4a
90+615.00
РО
( )
6
СКРЕТНИЦE /
49E1-6°R300
49E1-6°R200
49E1-6°R200
49E1-6°R200
49E1-6°R300
ЛЕВА
i=0.20%, L=52.00m
90+565.31 СМ 26
90+565.36 РО 1
SM 26
SM 25
СМ 25 d=2.53
РО 3а d=12.04 90+563.00
РО 3a
1
1
2
3
4
5
90+563.00
РО
i=0.20%, L=43.11m
/
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ 1
90+519.89
km 32+800

/
49 E1
49 E1
49 E1
49 E1
РО 2а
РО 2a
90+513.00
90+500.39 СМ 24
( )/
90+500.29
SM 24
SM 23
5 d=2.50
629.81
668.39
757.50
193.72
СМ 23
d=11.99
put ( tucanik )
( )/
/
613.02
635.10
725.74
177.20

РО 1а 90+464.89
/
РО 1a
90+463.00
ИЗВЛАЧЊАК /
МАГАЦИН
/
КОЛОСЕЦИ /
90+446.12
90+435.39 СМ 22
SM 22
90+435.46
SM 21
СМ 21 d=2.47
/
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ 2 d=12.06

1
4
2
3

90+428.69 ЖЕ
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНА
km 32+700
СТАНИЦА КРЊЕВО - ТРНОВЧЕ км 90+226.84
4
КОЛОСЕК вр. 3 Ке=725.74m
90+370.54 СМ 20
SM 20
90+370.58
SM 19
СМ 19 d=2.49
d=12.05
put ( tucanik )
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО КРАЈ ПЕРОНА

90+348.17 90+348.08
4.75
4.75
km 32+600
90+312.52 СМ 18
SM 18
90+312.47
SM 17
СМ 17 d=2.48
d=12.10
3
L=100m, B=1.55m, h=0.35m
90+294.79
/
asfaltni put
PS 3
ПС 3
90+284.41
90+274.66 СМ 16
SM 16
d=2.46
ЗГРАДА ТК
90+271.28
90+266.44
90+257.57
SM 15
СМ 15
d=12.64
ПОЧЕТАК ПЕРОНА
/
90+248.08
èl. stanica Krwevo - Trnov~e
SM 14/1 90+227.73 СМ 14/1

СТАНИЧНА ЗГРАДА d=2.77
J-77
90+226.84
90+225.83
ПС 2 PS 2
km 32+500
90+212.61 СМ 14
90+218.31
SM 14
90+212.62
SM 13
СМ 13 d=3.01
d=12.54
2
90+182.66 СМ 12/1
SM 12/1
d=2.70
90+167.68 СМ 12
575.00m
SM 12
PS 1
ПС 1
1.00‰
d=2.69
90+167.82 90+165.23
90+155.41
SM 10/1
90+151.59 ГИШ 94.49
СМ 10/1 КН 93.79
490.00m
d=2.76 90+149.34
0.00‰
asfaltni put
КРК
KPK
km 32+400
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО 90+112.67
СМ 10
SM 10
90+115.42 d=2.73
90+100.75

SM 9
СМ 9 1
d=6.65
90+075.47
90+057.69
SM 8
СМ 8
d=2.79
90+040.92
СМ 7
SM 7
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО d=6.12
90+034.81
asfaltni put
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
11
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
КРАЈ САНАЦИЈЕ ДОЊЕГ СТРОЈА

95+820.00
km 38+100
РКК
95+806.11
8 95+798.79
SM 6
СМ 6
d=2.93
310.00m
3.10‰
J-1
J-1
95+760.99
ГИШ 96.62
КН 95.92
250.00m
2.80‰
95+743.86
SM 5
СМ 5
d=2.89
km 38+000
ПЛОЧАСТ ПРОПУСТ L=7.0m

95+704.10
Plo~ast propust L = 7.00m
7
95+689.93
SM 4
СМ 4
d=2.78
БЕТОНСКИ МОСТ L=40m
95+670.10
rek
aJ
ase
nic
a
ЧЕЛИЧНИ МОСТ L=70m
95+608.94
nic
ase
aJ
rek
6
a
zem
ani q
ut p
J-91
ke
betlo~e
be pl
ons
to o~
ns e
p
ke
ККК
95+546.87
95+530.94
SM 3
СМ 3
d=2.71
250.00m
2.80‰
РКК
km 37+800
95+510.99 95+516.50
ГИШ 97.32
КН 96.62
305. 0‰
58m
6.2
5
95+475.95
SM 2
СМ 2
d=2.76
95+416.04
SM 1
СМ 1
km 37+700
d=2.72
zemqani
4
put
be pl be pl
to o~ to o~
ns e ns e
ke ke
95+388.94 Plo~ast propust L = 4.00m
be pl
to o~ be pl
ns e to o~
ke ns e
ke
put (
put ( tucanik )
anik tuc
)
95+355.94
SM 41
СМ 41
d=2.90
5
КРАЈ БЕТОНСКОГ КАНАЛА ЛЕВО РО 5 КРАЈ ДРЕНАЖЕ КРАЈ БЕТОНСКОГ КАНАЛА ДЕСНО
РО
95+345.00 - излив 95+345.00 - излив 95+345.00 - излив

J-90
ПОЧЕТАК САНАЦИЈЕ ДОЊЕГ СТРОЈА

i=0.62%, L=50m
95+320.00
)
nik
tuca
put (
3
4
95+295.98 РО 4
SM 40
РО
СМ 40
d=2.73 95+295.00
97.88
97.71
97.46
97.15
96.84
i=0.62%, L=50m
97.58
97.41
97.16
96.85
96.54
98.55
98.38
98.12
97.82
97.51
3
РО 3
РО
95+241.12 95+245.00
)
SM 39
СМ 39
ik
can
d=2.77
tu
t( pu
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
i=0.62%, L=40m
km 37+500
305. 0‰
58m
95+155.00
95+205.00
95+245.00
95+295.00
95+345.00
6.2
95+205.41 РО 2
РО
ГИШ 99.21 95+205.00

КН 98.51 2
300.00m
4913728.98
4913680.64
4913641.96
4913593.62
4913545.27
3.30‰
95+185.97
SM 38
СМ 38
d=2.81
i=0.33%, L=50m
7506548.32
7506535.56
7506525.36
7506512.60
7506499.85
Y
1
1
2
3
4
5
РО
95+155.00
95+131.05
SM 37
СМ 37
d=2.77
km 37+400

95+105.00
1
put ( tucanik )
95+076.14
SM 36
СМ 36
d=2.80
ПОЧЕТАК БЕТОНСКОГ КАНАЛАБЕТОНСКОГ КАНАЛА
95+060.00 - КАНАЛ ДЕСНО 95+059.95
/
put ( tucanik )
105.56
kota
dna k
onstr
cije uk
95+034.61
95+025.00 - КАНАЛ ЛЕВО
J-89
НАДВОЖЊАК ПОЧЕТАК БЕТОНСКОГ КАНАЛА

95+019.25
NADVO@WAK
105.56
ПС 4
95+011.66
kota
dna k
onstr
cije uk
i=0.20%, L=55m РО 23
KM 95
РО 23
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО 95+000.00
94+995.00
put ( tucanik )
94+956.11 94+956.04
SM 32
SM 33
СМ 33 СМ 32
d=7.56 d=2.98
РО 22
94+948.50 94+948.53 РО 22
94+941.09 94+945.00
SM 31/1
СМ 31/1
d=7.87
i=0.20%, L=45m
300.00m
3.30‰
km 37+200
94+911.08 94+911.10
SM 31
SM 30
СМ 31 СМ 30
d=8.16 d=2.74 94+905.41
ГИШ 100.20 РО 21
КН 99.50 9
525.00m
1.10‰
94+900.00
РО 21
i=0.20%, L=50m
94+854.19 94+854.15
SM 29
SM 28
СМ 29 СМ 28
d=9.04 d=2.72 РО 20
94+850.00
РО 20
put ( tucanik )
i=0.20%, L=50m
РО 19
РО 19
8
94+800.00
99.14
99.26
99.14
99.02
98.90
98.80
98.70
98.60
98.50
98.39
98.30
94+784.14 94+784.12
SM 26
SM 27
СМ 27 СМ 26
d=8.41 d=2.69
i=0.20%, L=50m
98.84
98.96
98.84
98.72
98.60
98.50
98.40
98.30
98.20
98.09
98.00
РО 18
РО 18
100.52
100.46
100.37
100.31
100.26
100.20
100.15
100.09
100.04
99.89
99.05

ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО 94+750.00
94+745.36
-2.875
-2.875
-2.875
-2.375
-2.875
-2.875
-2.875
-2.875
-2.875
-2.875
-2.875
/
i=0.20%, L=50m
СТАНИЦА ВЕЛИКО ОРАШЈЕ км 94+639.04
94+714.18 94+714.15
km 37+000
SM 24
94+460.00
94+520.00
94+580.00
94+640.00
94+700.00
94+750.00
94+800.00
94+850.00
94+900.00
94+945.00
95+000.00
SM 25
СМ 25 СМ 24
d=8.36 d=2.67
РО 17
РО 17
7
4914401.17
4914343.16
4914285.14
4914227.26
4914169.11
4914120.77
4914072.42
4914024.08
4913975.73
4913932.22
4913879.04
94+700.00
X
94+689.50
7506724.92
7506709.62
7506694.31
7506678.52
7506663.69
7506650.94
7506638.18
7506625.43
7506612.67
7506601.19
7506587.16
Y
i=0.20%, L=60m
L=103m, B=1.55m, h=0.35m

ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО trafo
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
94+661.39
94+654.21 94+654.13
SM 22
СМ 23 СМ 22
SM 23
d=8.71 d=2.78
èl. stanica "Veliko Ora{je"
РО 16
96.35
96.69
97.14
97.59
98.04
98.20
98.35
98.50
98.67
98.78
98.90
99.02
СТАНИЧНА ЗГРАДА РО 16
otpravnik
94+639.04 94+640.00
peron
96.05
96.39
96.84
97.29
97.74
97.90
98.05
98.20
98.37
98.48
98.60
98.72
J-88
i=0.20%, L=60m
km 36+900

ПС 3
100.23
100.30
100.48
100.58
97.14
97.50
97.95
98.40
98.78
99.00
99.16
99.31
94+605.12
6
94+594.26 94+594.22
SM 21
SM 20
СМ 21 СМ 20
d=8.66 d=2.75
-2.875
-2.875
-2.875
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
-3.60
/
94+586.50
РО 15
94+580.00
РО 15
93+837.00
93+875.00
93+925.00
93+975.00
94+025.00
94+075.00
94+125.00
94+175.00
94+228.00
94+280.00
94+340.00
94+400.00
4915003.46
4914966.69
4914918.32
4914869.94
4914821.60
4914773.25
4914724.90
4914676.56
4914625.31
4914575.22
4914517.20
4914459.19
i=0.20%, L=60m
X
betonski kanal je zatrpan
94+544.22
SM 19/1
СМ 19/1
d=13.39
7506884.28
7506874.67
7506862.02
7506849.35
7506836.60
7506823.84
7506811.09
7506798.33
7506784.81
7506770.84
7506755.54
7506740.23
94+534.27 94+534.22
SM 18
SM 19
СМ 19 МАГАЦИН СМ 18
Y
d=8.20 d=2.64
94+532.03
94+526.60
РО 14
РО 14
navozna rampa

94+520.00
10
11
12
km 36+800
1
2
3
4
5
6
7
8
9
5
asfaltni put
94+491.28
i=0.20%, L=60m
SM 17/1
СМ 17/1
put ( tucanik )

94+486.20
94+471.30 94+471.29
SM 17
СМ 17 СМ 16
SM 16
d=8.20 d=2.67
РО 13
49 E1
49 E1
49 E1
РО 13
94+460.00
( )/

284.36
657.47
738.62
94+445.62
94+436.25
SM 15/1
СМ 15/1
d=13.58
( )/
652.42*
251.01
706.85
SM 14 i=0.20%, L=60m
km 36+700
94+406.36 94+406.30

SM 15
СМ 15 СМ 14
d=8.19 d=2.70
РО 12
94+405.09 РО 12
4
94+400.00
5.15
5.75
525.00m
1.10‰
КОЛОСЕЦИ
94+381.32 94+380.41
SM 13/1
СМ 13/1
/
d=13.62 ГИШ 100.78

1
2
3
355.00m
КН 100.08
3.10‰
i=0.20%, L=60m

94+364.39
/
94+341.37 94+341.31 РО 11
СМ 13
SM 13
СМ 12
SM 12
d=8.18 d=2.67 94+340.00

РО 11
94+326.34
SM 11/1
СМ 11/1
( )
94+322.24
km 36+600
i=0.20%, L=60m
СКРЕТНИЦE /
49E1-6°R300
49E1-6°R200
49E1-6°R200
49E1-6°R300
ЕЕСНА
ЕЕСНА
ЕЕСНА
ЛЕВА
3
РО 10

РО 10
94+276.31 94+281.85 94+276.33
94+280.00
SM 10
СМ 11 СМ 10
SM 11
1
2
3
4
i=0.20%, L=52m
d=8.33 d=2.68
КРАЈ БЕТОНСКОГ КАНАЛА ЛЕВО ПС 2
94+266.58 94+266.58
РО 9
9
94+228.00
РО
94+222.32
СМ 9
SM 9
d=2.96
J-87
km 36+500
ПС 1
94+206.58
2
i=0.31%, L=53m
94+181.28
СМ 8
SM 8
d=2.69
8
РО 8
РО
94+175.00
ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
94+166.98 - излив
94+165.00
i=0.31%, L=50m
94+141.25
СМ 7
SM 7
d=2.71
7
РО 7
РО
94+125.00
km 36+400
i=0.31%, L=50m
1
94+091.23
СМ 6
SM 6
d=2.63
6
РО 6
РО
94+075.00
i=0.31%, L=50m
94+044.41
СМ 5
SM 5
d=2.74
355.00m
3.10‰
РО 5 94+025.41
РО
94+025.00 ГИШ 99.68

9.0 .00m
КН 98.98
0‰
450
km 36+600
makadamski put
i=0.90%, L=50m
KM 94
93+994.29
СМ 4
SM 4
d=2.65
ККК
93+987.68
4
РО 4
РО
93+975.00
i=0.90%, L=50m
РКК
93+939.28
СМ 3 93+941.33
SM 3
d=2.71
3
РО 3
РО
93+925.00 ЗАШТИТА ПРУЖНОГ КАБЛА

93+921.49
km 36+200
ПРЕЛАЗ ПРУЖНОГ КАБЛА СА ДЕСНЕ

НА ЛЕВУ СТРАНУ КОЛОСЕКА
i=0.90%, L=50m
9
93+889.32
SM 2
СМ 2
d=2.70
2
РО 2
РО
93+875.00
i=0.90%, L=38m
ИЗЛИВНА ЦЕВ Ø200 L=2.5m, i=1.0% ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО

КДЦ 96.30 (РО 1), кота излива 96.27 93+850.00 - излив
ПОЧЕТАК БЕТОНСКОГ КАНАЛА ЛЕВО - излив
1
РО 1 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ - излив

РО
93+834.42
93+837.00
SM 1
СМ 1
d=2.73
J-86
km 36+100
8
93+784.39
SM 41
СМ 41
d=2.82
makadamski put

93+769.29
93+724.40
SM 40
СМ 40
d=2.68
km 36+000
7
93+659.37
SM 39
СМ 39
d=2.83
km 35+900
6
93+594.46
SM 38
СМ 38
d=2.84
9.0 .00m
0‰
450
93+575.41
ГИШ 95.63
7.00 0m
КН 94.93
‰
.0
400
93+529.63
93+529.44 КРК
SM 37
СМ 37
d=2.94
kpk
km 35+800
makadamski put
5
93+469.47
SM 36
СМ 36
d=2.85
J-85
km 35+700
SM 35
93+414.50
СМ 35 d=2.90
4
kk
ККК
93+379.63
SM 34
93+359.52
СМ 34 d=2.95
km 35+600
SM 33
3 3
93+304.5
СМ 33 d=2.92
SM 32
.60
93+249
СМ 32 d=2.83
sk
0
35+50
km
2
SM 31
9. 56
93+19
.89
СМ 31 d=2
7.0 0.00m
0‰
5.41
40
93+17 2.83
ГИШН992.13
К
0.70‰ m
0
575.0
SM 30
49.54
93+1
0 d=2.86
СМ 3
СНО
А ДЕ 0
НАЛ 3+085.0
Ј КА 9
КРА
1
РКК
29
04
SM
085.
93+
6
94.5
93+0 9
pk
О
ЛЕВ 7
НАЛ
А 29 d=2.
Ј КА СМ
КРА 00.00
93+1
28
SM
a
lan
4
P
ika
J-8
Vel
ut -
.57
039
ip
ltn
93+ 8 fa
8 d=2.7
- as
2
na
СМ 2
Krs
.58 СМ
la
300
984
Ma
35+
92+ =2.69
93
km
d
KM
27
SM
РРК
.04
935
92+
6
M2 S
200
3 5+
km
О
ЛЕВ 9
АЛА
КАН
АК
ЧЕТ
ПО 915.00
92+
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
12
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
44
sm
М 43
.92 С
00
+4
092 2
40
98+ d=3.2
km
9
99.5
A
1
43
sm
42
.06 СМ
048
98+ =3.05
sk
d
42
J-97
sm
4 1
.02 СМ
998
00
97+ =3.08
0+3
km 4
d
8
KM 9
1
sm 4
7
J-9
40
48.01 СМ
97+9 3.11
d=
0
sm 4
00
3.08 СМ 39
km 40+2
97+90 .19
d=3
sm 39
9
put
ani q
zem
.00 38
97+853 6 СМ
d=3.0
sm 38
m
Т L=9.0
С КИ МОС 835.95
БЕТОН 97+
ka
al n
6.8 .00m
0‰
300
97+833.99
5
ГИШ 9987.2.55
КН
7.5 .00m
0‰
345
РКК
97+803.09 СМ 37
km 40+100
6
97+807.9 d=3.17
sm 37
8
PK
zemqani put
97+753.07 СМ 36
d=2.98
SM 36
J-96
km 40+000
97+702.86 СМ 35
SM 35
d=2.87
7
97+648.59
SM 34
СМ 34
d=2.87
zemqani put
km 39+900
PPK
РРК
6 97+602.94
97+593.60
SM 33
СМ 33
d=2.95
97+538.89
SM 32
СМ 32
d=2.77
km 39+800
7.50 00m
5
‰
.
345
97+488.99
ГИШ 95.66
КН 94.96
1418.00m
0.00‰
97+473.88
SM 31
СМ 31
J-95
d=2.79
km 39+700
97+403.79
SM 30
СМ 30
d=2.79 4
zemqani put
97+333.90
SM 29
СМ 29
d=2.77
km 39+600
3
zemqani put
ПЛОЧАСТ ПРОПУСТ L=7.0m Plo~ast propust L = 7.00m

97+279.24
97+264.67
SM 28
СМ 28
d=2.93
t
ani pu
zemq
J-94
km 39+500
2
97+194.05
SM 27
СМ 27
d=2.99
zemqani put
97+129.09
SM 26
СМ 26
d=2.77
km 39+400
1
97+063.80
SM 25
СМ 25
d=2.80
zemqani put
km 39+300
KM 97
96+998.79
СМ 24
sm 24
d=2.78
J-93
96+928.96
sm 23
СМ 23
d=2.73
km 39+200
9
l = 1.2
l = 1.0 zasveden 0
ЗАСВЕДЕН ПРОПУСТ L=1.0m
zasveden 0 propust
propust
96+870.52
96+858.79
sm 22
СМ 22
d=2.71
makadamski put
km 39+100
8
sm 21
96+788.95
СМ 21
d=2.62
96+723.43
sm 20
СМ 20
d=2.71
J-92
km 39+000
КРК
kpk
96+706.26
i{
7
-N
-75
tE
opu
aut -
rad g
Beo
96+663.34
sm 19
СМ 19
d=2.74
id
101.21
dno kons
iz
trukcije
(spoj sa stubo
m)
k
ns
to
be
101.31
dno kons
trukcije
(spoj sa stubo
m)
101.25
(podu`ni
nosa~
dno konsizna d kolo
trukcije seka)
101.08
dno kons
trukcije
(spoj sa stubo
m)
temeq
betonski
temeq
betonski
101.18
dno kons
trukcije
(spoj sa stubo
m)
101.09
(podu`ni
nosa~ izna
dno kons d kolo
trukcije seka)
ККК
101.17
trukcije
dno kons
96+623.87
(spoj sa stubo
m)
НАДВОЖЊАК АУТОПУТ Е75 БЕОГРАД НИШ 96+626.26 СМ
96+622.41 101.27
trukcije
dno kons
d=3.39
sa stubom) (spoj
BS 1
96+613.96 m)
101.41
trukcije
(spoj sa stubo
101.30
dno kons
dno kons
trukcije
(popre~ni
nosa~ izna
d koloseka
)
101.19
dno kons
trukcije
(spoj sa stub
om)
id
iz
6
101.32
dno kons
sk
trukcije
(spoj sa stubo
on
101.12 m)
dno kons
t
trukcije
be
(spoj sa stubo
96+593.57
m)
СМ
d=2.82
betonski zid
t u
ni p
alt
makadamski put
asf
i{
-N
-75
ut E
top
- au
96+553.37
d
СМ 18
sm 18
gra
d=2.66
Beo
ut
ip n
alt
asf
5
96+493.46
sm 17
d=2.85 СМ 17
makadamski put
96+438.40
sm 16
d=2.91 СМ 16
J-91a
km 38+700
4
SM 15
96+378.56
d=2.95 СМ 15
РКК
96+322.57
SM 14
96+318.50
d=3.07 СМ 14
3
SM 13
96 258.65
+
d=2.89 СМ 13
РРК
PPK
96+242.57
km 38+500
2
SM 12
96+193.64
d=2.91 СМ 12
J-5
SM 11
96+123.83
d=2.88 СМ 11
km 38+400
1
1418.00m
0.00‰
96+070.99
ГИШ 95.66
310.0 ‰
0m
КН 94.96
J-4
3.10
SM 10
96+053.74
d=2.89 СМ 10
km 38+300
KM 96
SM 9
95 983.87
+
d=2.99 СМ 9
J-3
SM 8
95+918.80
km 38+200
d=2.89 СМ 8
/
9
J-2
SM 7
95+858.65
ККК d=2.97 СМ 7
95+852.51
km 38+100
КРАЈ САН
АЦ ИЈЕ ДОЊЕ
Г СТРОЈА
РКК 95+820.00
95+806.11
8
SM 6
95+798.79
d=2.93 СМ 6
310.0 ‰
0m
3.10
95+760.99
ГИШ 96.6
J-1
КН 95.922
2 5 0 .0 ‰
0m
2.80
SM 5
95+743.86
d=2.89 СМ 5
СТ L=7.0m
km 38+000
= 7.00m
propust L
Plo~ast
7
SM 4
95+689.93
40m d=2.78 СМ 4
reka
Jase
nica
Мастер рад
Размера:
Цртеж:
1:1000
13
99 +717
70 +264 -

-
Кандидат:
Објекат:
Овера:
Фаза:
J-99
СМ 23 99+9
50.
d=9.36 89
23
sm
СМ 2 1 99+89
0.
d=8.30 77
9 00 1
0+ 9
km
21
sm
2 2
sm
СМ 19 99+8
35.
d=13.0 73
1
9 1
sm
0 2
sm
А
ПЛАН
ЛИКА
8
СМ 17 99+7
ЦА ВЕ
75.
d=8.04 79
7 1
sm
И
СТАН
18
sm
КРАЈ 99+77
КА
99+71 НАЛА ЛЕВ
5.78 О
АЦИЈЕ 5.78
ИЛИТ
2.80‰
1 СМ 1 99+73
РЕХАБС 2 км 99+7 5 0.
d=2.69 88
КРАЈ
64 - км ПРУГЕ
7
П
99+71
99+726
ГИШ .99
570.00m
КН 111122.74
7.00‰
Е
sm 15
АНА к ГИСТРАЛН
.04
sm 16
99+73
0.88
d=7.33
м 70+2
+000
km 42
99+69
0.00
ПС
А
99+71 2
- ВЕЛИ ИТАЦИЈА М
7 5.78
+900
СМ 1 99+6
km 89
3 80.
d=2.72 80
КА ПЛ
sm 13
sm 14
Л
АЛА К РЕХАБИ
99+68
0. 8 4
d=7.75 СМ 1
4
РСНА
zatrpa aqe
d
n
ek je
К
99+65 РК
kolos
7.18
kpk
СМ 11 99+63
0.
d=2.69 90
ИЦА М
sm 11
sm 12
99+63
ДЕОН
0.78
d=7.24 СМ 1
+900
2
km 41
kk
СМ 99 6
9 + 5 81
d=2.7 .13
7
KK
00
9+8
99+58 ККК
9
SM
km 8
7.18
10
SM
99+58
ПОЧЕ 0.9 3
99+5
35.00 99+5 ТАК КАНА d=7.3 СМ
6 10
5 0 . 0 0 - из ЛА ЛЕВО
лив КРАЈ
ПОСТ
ОЈЕЋ
ЕГ БЕ
СМ 7 99+ ТОНС
99+
SK
КОГ
5 3 КА АЛА 5 7 3
d=2.7 1.14 .
Н
ДЕСН65
0 О
SK
7
SM
8
SM
99+5
)
ik
31. 1
an
2
c
tu
0
+80
t(
d=7.3 С
pu
1
0 М8
PK km 4
99+5 РКК
12.7
3
СМ 5 99 5
+47
d=2. 6.11
59
00
9+7
km 8
PK
5
SM
6
SM
99+4
ik)
76.3
ucan
d=7. 7 С
put (t
46 М 6
СМ 99
3 +42
PPK
d=2. 6.38
61
PPK
99+4 РРК
42.7
3
3
SM
4
SM
00
1+7
99+4
km 4
26.2
d=7. 8 С
39 М 4
4
СМ 99
1 +37
d=2. 1.37
57
00
9+6
km 8
1
SM
2
SM
99+3
anik)
71.3
uc
d=7. 5 С
put (t
04 М 2
KPK
КРК
KPK
СМ 6 9 99+3
46.9
7 9 31
+ 1
d=2. 6.38
61
67M
00 S
59
1+6
SM
km 4
3
КРАЈ
БЕТОПОСТО
99+2 НСКОГЕЋКЕГ
Ј
00
59.3 АНА
9+5
5 ЛА
km 8
ЛСЕМВО 9
66 9+ 6
2
d=2.7 1.34
3
66
SM
58
SM
КР АЈ Д
РЕН
А
99+2 ЖЕ
65.00
СМ 6 99+
L=55m
5 211
d=2.8 .11
,
i=0.7%
8
0
1+50
km 4 65
SM
7
SM 5
РО 7
2
Р
99+21 О 7
0.00
+400
m
km 89
L=55m
570.00
7.00‰
KK
СМ 9 9 +1 6 5
i=0.7%,
64 .9
d=2.98 5
ККК
SM 64
99+17
99+156.9 1.90
SM 56
ГИШ 1 9
8.30‰ m
0
0
КН 1088.0.75
368.0
5
РО 6
РО 6
99+155
50m
.00
i=0.83%, L=
СМ 63 99+120.72
d=2.98
SM 63
SM 55
km 41+400
5
РО
SK
1
РО 5
99+105.00
km 89+300
i=0.83%, L=50m
СМ 62 99+075.45
SM 62
d=2.97
SM 54
105.26
105.66
106.07
106.49
106.90
107.32
107.70
4
РО
104.96
105.36
105.77
106.19
106.60
107.02
107.40
РО 4
99+055.00
106.58
106.97
107.40
107.78
108.16
108.55
108.97
99+030.14
SM 61
СМ 61
SM 53
d=2.98
SK
i=0.83%, L=50m
2.15
2.24
2.18
2.12
2.11
2.10
2.03
/
РО 3
99+005.00
3
KM 99
РО
98+907.00
98+955.00
99+005.00
99+055.00
99+105.00
99+155.00
99+210.00
SM 52
km 89+200
SM 60
4910232.90
4910193.93
4910151.49
4910107.29
4910061.54
4910014.49
4909961.52
98+982.10
СМ 60 d=3.01
X
i=0.83%, L=50m
РО 2
7506657.54
7506685.29
7506711.40
7506734.42
7506754.19
7506770.63
7506784.94
Y
98+955.00
РО 2
KK = PK
SM 51
ton
staza - be
1
2
3
4
5
6
7
НО
НАЛА ДЕС
НСКОГ КА .72 - излив
ЋЕГ БЕТО
pe{a~ka
ПОСТОЈЕ 98+918
ПОЧЕТАК
SM 59
48m
i=0.83%, L=
98+932.14
СМ 59 d=2.94
РЕНАЖЕ
ЧЕТАК Д т лево
РО 1 ПО у шах
0 - излив
98+907.0
km 41+200
Ћ ЕГ О
К ПОСГТОКАНАЛА ЛЕВ
SM 50
ЈЕ
1
ПОЧЕТА К О
БЕТОНС излив
РО
2- 9
98+908.7
0.2%
7.0m, i=
Ø200 L= лива 105.19
00
НА ЦЕВ
km 89+1
з
ИЗЛИВ 1 (РО 1), кота и РКК
5.2 .99
SM 58
КДЦ 10 98+886 0.0m

СТ L=1 .63
.16 АБ МО
be
to
98+887 98+868
sk n
zi i
d
PK
СМ 58 d=3.06
pe be
pe {a to
ns
~k ki
{ b
a et a be
zi
d
~k onski z st to
ns
ki
a s id az zi
d
as t az a-
f a- be
a lt as to
na fa n
ul lt
АБЛА
ic
a pe
НОГ К 1.55
SM 49
{a to
be
~k sk n
ПРУЖ
z i
as id
4
ta
ИТА 98+С8А ЛЕВЕ
za
ЗАШТ
-a
sf
al
t
ЛА ОСЕКА
Г КАБ Л
УЖНОТРАНУ КО
АЗ ПР С
ПРЕЛ А ДЕСНУ
Н
SM 57
2.33
98+84
10
СМ 57 d=3.
SK
8
SM 4
+100
km 41
8
0
+00 9
sm 56
km 8
m
.00
368 .30‰ 8.99
8 98+78 5.69
0
ГИШН1104.99
92.38 К
98+7
m
7
.00
sm 4
6 2.95 320 .10‰

С М 5 d= 8
sm 55
6
sm 4
37.40
98+7
5 2.76 РРК
+000
СМ 5 d= 11.98
km 41
98+7
k
kk/p
7
0 90
88+
km
5
sm 4
ММ
АЕ
ЕН
sm 54
ПГ
QE
АЦ
GROB
72.51
98+6
t u
ki p
4 d=2. 87
СМ 5
dams
maka
0
0+90
km 4
sm 53
6
07.53
98+6
3 2.83
СМ 5 d=
52
42.50 СМ
98+5 2.68
d=
sm 52
КРК
31.41
98+5
kpk
put i
amsk d
maka
51
5 82.50 СМ
98+4 2.65
d=
sm 51
J-99
.0m
L=29
ОСТ 450.89
АБ М 98+
m
.00 8.99
98+46 03.10
t
i pu
320 .10‰ msk
ada
mak
1
ГИШН 102.40
8
m К
.00
335 .40‰ 50
27.39 СМ
t
98+4 .87
u
ni p
alt
asf
8
d=2
sm 50
ut p
ki
ms
da
ka
ma
put
mski
4
da
2.53 М 49
maka
98+38 91 С
d=2.
sm 49
BS 2 .55 СМ 48
9.33 98+337
98+36
ККК d=2.94
sm 48
kk
.40
98+336
km 40+600
3
i put
98+287.67 СМ 47
zemqan
d=3.16
sm 47
98+237.71 СМ 46
sm 46
d=3.09
J-98
km 40+500
2
98+187.77
СМ 45
d=3.02
sm 45
8.40 00m
‰
.
335
98+133.99 98+137.85
sm 44
ГИШ 100.29 d=3.19 СМ 44

6.80 0m
КН 99.59
‰
0
300.
km 40+400
1
3
sm 4
98+092.92
d=3.22 СМ 43
sk
2
sm 4
98+048.0
6
d=3.05 СМ 42
0
0+30
km 4
K M 98
sm 4
1
97+99
8. 0 2
d=3.08 СМ 4
1
J-97
0
sm 4
97+9
48.0 1
d=3.1 СМ
1 40
0
20
40+
km
39
sm
t
ani pu
9
zemq
97+9
03.0
d=3. 8 С
19 М 3
9
300.00m
6.80‰
97+
345.00m
38
ГИШ 833.99
7.50‰
sm
КН 998.25
7.55
kanal
97+
853
.
d=3 00
.06 СМ
3 8
БЕТ
ОН
СК
km
И МО
40
+1
СТ
00
L
97+ =9.0m
sm
37
9 835
8 7 Р .95
+ 807 КК
PK
.96
97+
803
d=3 .09
.17 С
М3
ze
m
7
qa
ni
pu
t
36
SM
97+
753
d= .07
2 . 98 С
М3
6
00
+0
40
6
km
J-9
7
35
SM
СМ
34 97
d= +648
2.8 .59 97+
7 702
d=2 .86
.87 С
М3
5
34
SM
ze
mq
an
ip
ut
93
.6 0
00
+9
39
km
K
PP
33
SM
6
97
+60 РРК
2.9
4
ТИП ГОРЊЕГ СТРОЈА
СТАЦИОНАЖА
ОЗНАКЕ ЗА КОНТРОЛУ ДТШ-а
НАГИБИ НИВЕЛЕТЕ
( шине, прагови, причврсни прибор )
ПРАВЦИ И КРИВИНЕ
ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИ
БРЗИНЕ И НАДВИШЕЊА
ВИТОПЕРЕЊЕ ПЛАНУМА
СПРАВЕ ПРОТИВ ПОД.ПОМЕР.ШИНА
КОТЕ ПОСТОЈЕЋЕГ ГИШ-а

КОТЕ ПРОЈЕКТОВАНОГ ГИШ-а
СТУБОВИ КОНТАКТНЕ МРЕЖЕ

КОТЕ ПРОЈЕКТОВАНЕ НИВЕЛЕТЕ
2
+5.71
+94.29
49E1-6°R300
1
J-8
5
3
70
180
,
СТАНИЦА МАЛА КРСНА
ПС 28 км 70+264.26 (стационажа - Београд)
49 1,
64 СПРАВЕ НА МЕЂУШИНАМА СРЕДЊЕГ ДЕЛА СКРЕТНИЦЕ

+64.26 ПС 28 70+264.26 км 12+544.91 (стационажа - Смедерево)
64.26 70+264.26
4%
h=0mm
70+274.26
КАНАЛ ДЕСНО
70+278.84
ШИНА 49Е1, ДРВЕНИ ПРАГОВИ,
ЕЛАСТИЧНИ ПРИЧВРСНИ ПРИБОР
3
70+264.26
70+304.20

70+319.97
70+337.81
70+344.26
70+359.15
ПОЧЕТАК РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ МАГИСТРАЛНЕ ПРУГЕ
Lp=295.85
70+392.08
70+390.61
ШИНА 49Е1, БЕТОНСКИ ПРАГОВИ,
4
ДЕОНИЦА МАЛА КРСНА ВЕЛИКА ПЛАНА км 70+264 - км 99+717
85
50
180
75
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА
7
1
5
J-9
70+424.21 70+424.27
3
70+458.39

70+466.30
70+489.10
5
70+522.26

70+536.66
70+554.16
h=0mm
ППК 32
+60.11
70+582.41
ПРОЈЕКТОВАНИ ЗЕМЈАНИ КАНАЛ ДЕСНО

70+607.23
70+614.14
70+640.85
L=170
h=0-100mm
70+669.20

1.50‰
939.70
70+677.90
70+694.95
7
70+724.23
ПКК 32
+30.11
70+746.67
70+748.61
50
180
60
5
2
1
70+774.27
3
J-10 D
70+799.61
8
70+824.29
T32
h=100mm V=120km/h
70+850.19
Dk=184.374 Bs=17.239 Yt=7501401.247 Xt=4936234.883
1=170 L2=170 T g1=264.282 T g2=264.282
70+874.21
70+897.65
ККК 32
+14.49
70+924.19
70+930.00
70+940.29
70+951.76
70+979.20
70
110
180
5
2
1
J-11
L=170
KM 71
h=100-0mm
71+004.15
71+034.20
ЗАСВЕДЕН ПРОПУСТ L=6.0m

71+050.00
71+070.91
КПК 32
+84.49
h=0mm
71+099.07
1
71+134.13
+45.41
+54.59
85.76
86.46
Lp=137.24
71+164.13
71+196.69
2
+11.72
75
200
60
4%
1
2
L=10m
+21.72 ПКК 33
J-12
+21.72
3
4%
71+229.17
h=0mm

71+238.11 - излив
71+245.19 - излив
КАНАЛ ЛЕВО
71+259.33
71+289.10
2.00‰
3
303.00
71+318.93
T33
71+349.17
Dk=205.612 Bs=0.528 Yt=7501713.557 Xt=4935838.891
1=0 L2=0 T g1=102.810 T g2=102.810
71+379.11

71+395.00
4
71+409.17
ККК 33
+27.34
h=0mm
71+439.54
+48.41 ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО

+51.59 71+447.42
87.07
86.37
71+474.12
180
70
85
1
2
5
J-13
3
71+501.35 КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ

71+510.00
71+529.19
71+563.37
71+584.05
6
71+607.96
0.70‰
360.00
71+639.05
71+670.04
71+699.05
7
80
65
180
1
2
5
J-14
71+734.32
71+764.16
71+796.45
8
+8.41
+91.59
86.62
87.32
71+829.07
71+859.66
71+894.13
71+925.99
+30.00
4%
L=10m
+40.00 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ

БЕТОНСКОГ КАНАЛА
4%
71+942.95
ПРЕТПОСТАВЉЕН ПРЕЛАЗ ПРУЖНОГ КАБЛА

71+959.13 СА ЛЕВЕ НА ДЕСНУ СТРАНУ КОЛОСЕКА ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО
71+962.20 71+957.98
50
80
180
ЗАШТИТА ПРУЖНОГ КАБЛА

1
2
71+971.01 ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=5.5m

ПОСТОЈЕЋИ
71+970.72 -ГИШ 87.32

3
J-15 L
71+977.88
71+989.75
БЕТОНСКИ КАНАЛ
71+994.52
KM 72

72+016.00 КРАЈ ПЕРОНА
72+020.32 72+016.18 - излив у канал десно 72+014.88

72+032.22
72+050.44
72+084.15
0.00‰
560.00

72+101.65
72+114.28
72+149.17

72+167.27
72+178.72
2
72+209.23
70
85
180
1
2
5
J-16

72+232.72
72+239.66

72+269.12 72+265.00
КАНАЛ ЛЕВО
72+299.17
3

72+305.00
72+329.14

72+335.00
72+358.80
+68.41
+31.59
86.62
87.32
72+394.11
72+426.24
72+459.13
70
180
115
5
2
1
J-17
72+494.22
5
72+524.02

72+545.00
72+553.21 ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО
72+552.65
72+584.05

72+595.00
6

72+601.05 72+601.07 - ГИШ 87.21
72+606.00
72+618.96
72+622.50
520.00
0.50‰
72+649.09
72+678.95
Lp=2505.58
7
180
72+714.38
90
60
1
2
5
J-18
72+742.10

72+763.39
72+773.99
8
72+802.98
+10.00
4%
L=10m
+20.00 БЕТОНСКОГ КАНАЛА

72+820.04
4%
72+834.08
72+865.13
+88.41
+11.59
72+893.91
86.36
87.06

72+923.46
72+948.99
65
50
180
105
65
50
180
105
7
2
1
7
2
1
5
5
J-19
J-19
3
72+976.80
ПОСТОЈЕЋИ
5
4
2
1
8
7
6
3
БЕТОНСКИ КАНАЛ
KM 73
73+003.96

73+017.00
73+022.90
73+031.97
73+058.95

73+065.00
+80.00
4%
L=10m
+90.00 73+086.16 - излив

73+093.17
4%
Фаза: 1
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
13a
1:1000
Цртеж:
Размера:
Пројекат из предмета
ГРАДСКЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ


73+031.97
73+058.95

73+065.00
+80.00
4%
L=10m
+90.00 73+086.16 - излив
73+093.17
4%
1
73+124.08
73+157.50
73+189.02
2
70
180
120
1
5
2
73+223.17
J-20 L
73+254.07
73+284.04
+88.41
+11.59
3
73+314.04
73+345.99
73+373.99
73+402.05
73+434.09
60
85
140
73+465.37
1
2
5
3
J-20 a
73+494.07
5

73+501.75 - излив
0.00‰
1260.00
73+524.77

73+559.04 73+555.00
73+589.31
6
ПОСТОЈЕЋИ БЕТОНСКИ КАНАЛ
73+619.13
73+648.79
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

73+673.30
73+679.06

7
73+708.98
80
180
105
100
1
2
5
J-21
4
3

73+729.53
73+738.93
73+771.00

8
73+804.06 73+800.05
73+834.32
73+864.03

73+870.53
73+893.91
73+918.97

h=0mm
ППК 34 73+933.03 73+930.92

+32.92
НАДВОЖЊАК
73+942.17
73+955.32
60
75
95
180
73+968.91
J-22
2
1
5
7
3
73+997.44
KM 74
74+023.94
L=180
h=0-100mm

74+035.00
74+050.28
74+078.93
1
74+103.98
ПКК 34
+12.92
74+120.65
74+133.90
+48.41
+51.59
86.36
87.06
Rv=15000 Tg=18.75
Δi=-0.25% ymax=0.01
74+159.26

74+171.94
74+183.99
2
74+208.05
75
180
J-23
105 5
1
T34
95 2 7 3
74+233.90
h=100mm V=120km/h
Dk=210.865 Bs=20.928 Yt=7503553.700 Xt=4933601.859
74+257.33
1=180 L2=180 T g1=288.235 T g2=288.235
74+283.83
74+288.55
3
74+312.01
ККК 34
+23.78
74+338.73
74+366.29
74+393.80
L=180
74+422.10
h=100-0mm
74+448.73
70
85
140
5
7
2
1
J-24
74+480.56
5
+03.79 КПК 34
4%
+3.79 74+508.63
L=10m
+13.79
h=0mm
4%
74+542.02
74+573.65
6
74+603.34
74+633.66
БЕТОНСКОГ КАНАЛА ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО
74+654.12 74+655.00
74+662.99
КАНАЛ ЛЕВО
2.50‰
1060.00
74+693.59
7
Lp=383.90
180
130
60
70
7
2
5
1
74+721.29
J-25 L

74+730.00
74+753.65 74+748.37
74+781.55 КРАЈ ПЕРОНА

74+781.37
8
ПОЧ. КАНАЛА ЛЕВО

74+805.00
74+813.50
КАНАЛ ЛЕВО
74+846.50
74+878.56
h=0mm
ППК 35
+87.68
74+907.39

74+925.89 - излив
74+933.64
74+961.56 БЕТОНСКОГ КАНАЛА ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО
95
180
74+960.40
85
излив у канал десно

74+961.00
1
5
2
J-26
3
L=170
h=0-145mm
74+988.56

74+995.00
KM 75
75+014.44
75+038.51
ПКК 35
+57.69 75+060.68
75+083.57
75+090.00
1
75+106.28

75+120.00
R=700
РО 1
75+128.48 75+125.00
КАНАЛ ЛЕВО
75+148.95
T35
75+168.62
h=145mm V=120km/h
РО 2
75+190.58
75+185.00
Dk=196.474 Bs=26.811 Yt=7504387.660 Xt=4933157.002
1=170 L2=170 Tg1=273.062 Tg2=273.062
2
+8.41
83.71
84.41
75+213.49
+91.59
180
85
110
2
1
Rv=15000 Tg=18.75
5
Δi=0.25% ymax=-0.01
J-27 L
75+235.61
РО 3 - излив
75+248.00
ККК 35
+54.17 75+258.53
75+281.34
ПОЧЕТАК БЕТ.КАНАЛА ЛЕВО
75+286.00
3
75+308.48
75+334.28
L=170
h=145-0mm
75+358.51
75+386.53
75+418.52
КПК 35
+24.18
КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ
h=0mm

75+439.99
75+449.74
180
70
85
5
2
1

J-28
75+471.23
3
75+483.57 КРАЈ БЕТ.КАНАЛА ЛЕВО

75+485.00

5
75+497.78 - ГИШ 87.41

75+505.00
0.00‰
590.00
ПОЧЕТАК БЕТ. КАНАЛА ЛЕВО

КАНАЛ ЛЕВО
75+520.76

75+541.65
75+548.50
Lp=239.78
75+582.88
6
75+613.51
75+612.23
75+639.96
75+64700
h=0mm
ППК 36
+63.95
75+678.45
7
75+710.02
120
180
100
5
6
1
J-29
L=120
h=0-85mm
75+738.40
75+762.42
ПКК 36
+83.95 75+788.33
+98.41
T36
8
+1.59
83.71
84.41
75+809.56
h=85mm V=120km/h
ККК 36
+12.86 КРАЈ БЕТ.КАНАЛА ЛЕВО
Yt=7504727.975 Xt=4932606.243
75+817.00
75+833.28
1,2=120 T g1,2=134.577 Dk=28.909 Bs=2.823
180
105
80
75+858.13
5
4
1
J-30
L=120
h=85-0mm
75+883.20
5
4
2
1
8
7
6
3
75+898.15
9
75+907.48
КПК 36 75+933.30
+32.86
h=0mm
75+958.97
180
105
80
5
4
1
J-30
КОНТРОЛА ДТШ-а
ШИНА
75+983.31
0.90‰
370.00
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
14
1:1000
Цртеж:
Размера:


5
6
1
J-29
L=120
h=0-85mm
75+738.40
75+762.42
ПКК 36
+83.95 75+788.33
+98.41
T36
8
+1.59
83.71
84.41
75+809.56
h=85mm V=120km/h
ККК 36
+12.86 КРАЈ БЕТ.КАНАЛА ЛЕВО
Yt=7504727.975 Xt=4932606.243
75+817.00
75+833.28
1,2=120 T g1,2=134.577 Dk=28.909 Bs=2.823

75+858.13
L=120
h=85-0mm
75+883.20
9 75+898.15
75+907.48
КПК 36 75+933.30
+32.86
h=0mm
75+958.97
180
105
80
5
4
1
J-30
75+983.31
0.90‰
370.00
KM 76
KM 76
76+004.59
1
1
ПС 1 76+012.79 ПС 1
+12.79 76+012.79
49 1,
76+028.44
,
76+045.93
70+046.02
76+055.03
49E1-6°R300
76+073.40
T1

76+093.36
2
ПС 2
1
76+099.76
76+110.32
76+115.00
76+133.80 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ

76+135.00
СТРАЖАРА
T2
76+158.30 76+155.28
+68.41 ПОЧЕТАК ПЕРОНА II

РО
+31.59 76+167.95
1
84.04
84.74
РО 1
ПОЧЕТАК ПЕРОНА I
76+175.00
76+177.95
76+185.49
ПЕРОН II L=62.7m, B=1.55m, h=0.35m
76+201.70
ПЛАНИРАНА ДРЕНАЖА
76+213.40
50
180
ЗГРАДА ТК
5
1
J-31
76+218.38
3
КРАЈ ПЕРОНА I,II

ПЕРОН I L=53.4m, B=1.55m, h=0.35m
РО 2 76+230.95
РО
76+235.00
2
МАГАЦИН
76+245.43
76+244.05
3
2
76+280.04
707.82m
580.81m
580.11m
РО 3
РО
76+285.00
3
3
4.75
4.80
76+310.84
РО 4
РО
76+335.00
4
76+343.43
76+378.97
РО 5
РО
76+385.00
5
76+408.30
РО
6
РО 6
76+437.71 76+435.00
550.00
0.50‰
Lp=1038.58
180
40
80
76+468.27
1
5
6
J-32 L
РО 7
РО
76+485.00
7
76+498.00
5
76+528.30
РО 8
РО
76+535.00
8
76+561.94
РО 9
РО
76+585.00
9
76+593.26
6
76+625.68
РО 10
РО 10
76+635.00
76+658.21
РО 11
76+685.52 РО 11
76+685.00
7
T3
76+713.21
80
180
+18.41
1
5
J-33
+81.59
84.47
83.773
76+736.97
76+735.00

76+750.00
76+758.18
ПС 3
76+768.06
3

49E1-6°R300
76+785.80 76+785.79
49 1,
76+803.24
,
ПС 4 ПС 4
+19.02 76+819.02 76+819.02
4
76+825.27
76+848.06
76+850.00
76+874.95
76+880.00
9
76+903.04
76+930.02
76+958.11
80
130
180
h=0mm
1
4
5
J-34
ППК 37
+71.44
76+988.22
KM 77
77+013.26

77+035.00
77+041.04
КАНАЛ ЛЕВО

L=160
h=0-100mm
77+068.15

77+076.70
77+090.03
77+094.00
1

77+102.20 77+101.43 - ГИШ 84.58
77+113.12
77+111.00
0.30‰
КАНАЛ ЛЕВО
800.00
ПКК 37
+31.44 ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО
77+135.79
77+134.00
T37
h=100mm
V=120km/h
ККК 37
+54.79 77+158.13
Dk=23.352 Bs=5.332 Yt=7505287.665 Xt=4931383.033
77+179.11
1=160 L2=160 T g1=172.021 T g2=172.021

2
77+203.21 77+199.83
75
65
180
5
2
1
J-35
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ

77+233.69
77+232.00
L=160
h=100-0mm
77+258.18
77+287.30
3
77+313.18
+14.80 КПК 37
+14.80
4%

L=10m
+24.80 77+320.00
4%
h=0mm
77+349.29
77+378.15
77+411.29
77+448.12
70
90
120
180
5
4
2
1
J-36

77+484.05 77+480.00
77+518.08 +18.41
+81.59
84.01
84.71
77+553.45
77+576.41
77+588.14
6
77+620.24
77+653.15
77+687.64
7
70
115
50
180
4
5
2
1
77+723.02
J-37 L
77+757.52
77+793.12
8
77+818.19
КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО
77+824.00 77+824.00

77+839.04 - ГИШ 84.71
77+850.00
77+858.00 ПОЧЕТАК ПЕРОНА
КАНАЛ ЛЕВО
77+858.73
0.00‰
700.00
77+873.49
77+886.72
77+896.17
9

77+922.97
77+921.00
77+956.64
180
90
70
125 5
4
2
1
J-38
77+992.99
KM 78
78+029.45
78+062.98
78+098.60
1
78+132.97

78+167.24 78+166.00
78+172.00
2
78+203.02
180
60
50
110
+18.41
5
4
2
1
J-39
+81.59
84.01
84.71
3
78+234.72
78+267.87
3
78+302.21
78+310.00 78+310.00
100
130
180
150
78+337.88
1
9
2
5
J-40
Lp=2074.86
5
4
2
1
8
7
6
3
78+372.70
78+407.88
78+442.53
100
130
180
150
1
9
2
5
J-40
78+477.82

5
78+500.00
78+507.62
КАНАЛ ЛЕВО

78+530.00
78+537.86
78+564.19
78+592.79 78+592.79
6
78+622.66
78+629.34
78+652.78
1.20‰
870.00
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
15
1:1000
Цртеж:
Размера:


6
78+622.66
78+629.34
78+652.78
1.20‰
870.00
78+689.33
7
180
70
90
1
5
2
J-41
78+722.75
3

78+753.00 78+753.00

78+766.93 - ГИШ 85.37
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО
78+777.00 78+777.00
КАНАЛ ЛЕВО
78+792.76
8
78+828.99
78+862.76 78+862.76
78+894.83
78+905.52
78+927.72
78+961.96
70
180
5 85
2
1
J-42 L
78+997.69
KM 79
79+029.64
79+067.74
+88.41
+1.59
85.05
85.75
79+100.47
79+137.64
79+168.86
2
79+202.65
80
60
180
130
5
6
2
1
J-43
79+234.07
79+267.64
3
79+301.60
79+337.61 79+337.61
500.00
0.30‰
79+371.93
+79.66
4%
79+385.81
h=0mm
L=10m
+89.66 ППК 38
+89.66
4%
79+407.60
79+437.57
75
95
180
79+467.67
5
2
1
J-44
L=160
3
h=0-100mm
79+494.21
5
79+522.63
79+546.49
ПКК 38
+49.66
79+577.58 КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО

79+580.00
T38
+88.41 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ

+11.59
84.90
85.60
h=100mm V=120km/h
6
79+604.34
79+608.12
Dk=68.719 Bs=7.705 Yt=7505879.210 Xt=4929013.908
ККК 38
+18.38
1=160 L2=160 T g1=194.975 T g2=194.975
79+632.62
79+659.04

79+668.12
79+682.67
L=160
h=100-0mm
79+706.67
70
180
80

1
5
2
J-45
79+718.43
3
79+737.74
0.50‰
300.00

79+745.00
79+764.35
КПК 38
+78.38
h=0mm
79+792.70
8

79+817.91 79+813.08
79+847.62
79+874.06
канал десно - 79+885.33 - излив

+88.41
+11.59
85.05
85.75


9
79+902.60
канал лево - 79+899.94 - излив
79+933.45
80
180
65
5
2
1
J-46
79+972.56
3
KM 80
80+008.29
ПОСТОЈЕЋИ БЕТОНСКИ КАНАЛ ЛЕВО
ПОСТОЈЕЋИ БЕТОНСКИ КАНАЛ ДЕСНО
80+042.54
80+078.55
0.20‰
416.50
канал десно - 80+112.98

80+112.49 КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
80+115.00
80+148.46
80+182.56
2
60
130
70
180
80+215.89
2
5
1
J-47
6 3
80+247.58
80+285.09
3
+4.91
+95.09
85.14
85.84
80+317.47
80+351.92
80+387.47
80+421.11
80+457.53
80+464.60
170
80
75
Lp=1359.42
5
2
1
J-48 D
80+492.89
80+495.00
5
80+522.52
80+551.85
80+587.46

80+595.00
6

80+603.96 - ГИШ 85.84
80+610.00
ПОСТОЈЕЋА БЕТОНСКA ЦЕВ Ø300
80+622.88
80+657.48
80+692.61
7
180
85
70
5
2
1
J-49
80+727.51
80+759.55
80+792.54
8
80+828.10
80+862.49
80+896.74
80+932.37
80+967.73
KM 81
81+002.40
70
60
180
5
1
2
J-50
81+036.38
81+072.43
1
81+104.32
81+111.86
+27.81
4%
h=0mm
L=10m
+37.81 ППК 39 81+137.45 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ

+37.81 81+137.00
4%
81+146.76
81+164.59
L=100
0.00‰
1762.50
81+192.44
h=0-50mm
2
КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО РО 1

81+215.50
81+220.56
81+215.00
81+221.50
ПКК 39
+37.81
81+247.33
T39
h=50mm V=120km/h
ККК 39
+65.09
81+275.23
Dk=27.286 Bs=1.222 Yt=7505904.035 Xt=4927346.025
1=100 L2=100 T g1=113.670 T g2=113.670
канал лево - 81+295.69

КРАЈ ДРЕНАЖЕ РО 2
81+300.00
3
81+298.00 - излив у канал лево

81+302.49
КАНАЛ ЛЕВО
85
70
180
L=100
5
2
1
J-51
h=50-0mm
3
81+334.28

81+360.00
КПК 39 ОБЈЕКАТ СТАЈАЛИШТА
+65.09 81+367.44
81+367.55
81+367.55
h=0mm

81+386.43
81+385.57 - ГИШ 85.84
+95.00 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО канал лево - 81+391.28
81+395.00
4%
4
L=10m
+05.00
4%
81+410.36
85
70
180
5
2
1
J-51
81+432.28
53
4
2
1
8
7
6
3
81+462.56
81+492.30
5
81+519.61
81+547.33
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
16
1:1000
Цртеж:
Размера:


5
81+519.61
81+547.33
+60.00 ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО

81+560.00
4%
L=10m
+70.00
КАНАЛ ЛЕВО
4%
81+575.16
6
81+602.33
170
90
70
5
2
1
J-52
81+626.89 КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

81+628.00 канал десно - 81+629.27
81+652.29 КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО

81+653.00
81+660.00
81+662.32
КАНАЛ ЛЕВО
Lp=630.87 81+686.86
7
81+712.30
81+740.67
81+767.29
81+778.31
8
81+801.25
81+825.00
81+832.30
81+865.27
81+902.25
85
180
70
1
2
5
J-53

3
81+925.00

81+936.47 - ГИШ 85.84

ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО канал десно - 81+965.84
81+972.20
81+970.00
h=0mm
ПКК 40
+95.96 81+998.90

KM 82
82+005.00
82+032.27

82+063.14 82+060.00
+67.41
КАНАЛ ЛЕВО
+32.59
85.14
85.84

82+080.00
82+087.14
T40
h=0mm
1
82+111.96
Dk=200.039 Bs=0.500 Yt=7505970.315 Xt=4926504.071
1=0 L2=0 T g1=100.023 T g2=100.023
82+137.23
82+162.54
82+192.21
ККК 40
+96.00
2
180
85
120
h=0mm
1
2
5
Lp=36.89
J-53A
82+223.68
3
323.00
1.00‰
ПКК 41
+32.88
82+252.12
82+282.39

3
82+300.00 - излив
82+312.12 82+312.12
T41
h=0mm
82+343.19
82+351.06
Dk=200.240 Bs=0.501 Yt=7505984.186 Xt=4926267.445
1=0 L2=0 T g1=100.123 T g2=100.123
82+372.05
+90.41
+9.59
84.81
85.51
82+398.42 82+399.00
4
ПЛОЧАСТ ПРОПУСТ
82+407.53
82+427.05
ККК 41
+33.12
h=0mm
+50.00 82+444.95 - ГИШ 85.54

4%
82+452.00
L=10m
+60.00
ПРОВЕРКА ДЛИННОЙ РЕЛЬСОВОЙ ПЛЕТИ
ПС 1 82+461.18 82+461.28 ПС 1
КАНАЛ ЛЕВО
4%
+61.28 82+461.28
49 1,
РО
82+477.09
1
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ РО 1
82+480.00 -излив
,
ДРЕНАЖА 1
82+494.51
5
5
49E1-6°R300
ПС 2 82+504.51 82+504.51 ПС 2
+04.51 82+504.51
70
50
100
160
49 1,
5
2
1
J-54
82+522.04
T1
РО
2
РО 2
,
82+530.00
82+537.72
82+537.74
49E1-6°R300
ПС 3
82+555.00
82+572.00
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ РО 1a, РО 3

РО
82+580.00 - излив
РО 1a
ДРЕНАЖА 2
82+591.35
6
6
T2
82+618.99
РО 4, 2a
РО
82+625.00
4
РО 2a
82+648.72
РО 5, 3a
РО
82+670.00
5
РО 3a
82+678.99
4.75
5.00
4.75
7
82+709.91 РО 6, 4a ПОЧЕТАК ПЕРОНА

РО
82+710.00 82+710.36
6
РО 4a
82+744.01
РО 7, 5a
РО
82+750.00 - излив
82+767.04
7
РО 5a
82+777.20
РО 8, 6a 82+800.00
8
82+809.45
ЗГРАДА ТК
РО
8
8
РО 6a
82+802.00
82+813.98
150
70
50
1
5
2
J-55
82+812.36
82+847.99
РО 9, 7a
82+850.00
3
2
РО 4 9
РО 7a
707.71m
664.33m
619.28m
619.75m
0.40‰
82+879.00
970.00
Lp=903.31
РО 10, 8a
9
9
82+900.00
РО 10
РО 8a
82+911.65

82+935.00
82+944.06
РО 11, 9a
82+950.00 - излив
РО 9a
РО 11
82+980.73
РО 12, 10a
KM 83
KM 83
83+000.00
РО 12
РО 10a
83+014.02

83+025.00
РО 13
РО 11a
РО 13, 11a
83+051.55
83+050.00
83+084.07
РО 14, 12a
1
1
83+100.00
РО 14
РО 12a
85
170
70
83+119.71
5
2
1
J-56
РО 15
РО 13a
РО 15, 13a
83+152.18
83+150.00
83+178.19
РО 16
РО 17
РО 14a
РО 16, 14a
83+195.00 - излив у РО 17
2
2
T3
83+207.06
T4

49E1-6°R300
83+234.09 83+234.09

49 1,
83+245.00
83+252.08
РО 18 83+250.00
РО 18
КАНАЛ ЛЕВО
КРАЈ ДРЕНАЖЕ 1 - изкив

у канак кево
ПС 4
,
83+261.94
ПС 5 ПС 5
+67.32 83+267.32 83+267.32
49E1-6°R300
83+279.24 83+279.20
49 1,
83+297.24
3
3
,
ПС 6 83+312.43 ПС 6
+12.43 83+312.43 83+312.43
+20.00
4%
L=10m
+30.00 83+331.22
h=0mm
4%
ПКК 42
+36.43 83+340.00
83+345.00
83+352.06
+60.41
+39.59
85.20
85.90
Rv=15000 Tg=18.75
Δi=0.25% ymax=-0.01
83+379.29
4
83+407.17
83+409.08
75
60
160
2
1
5
J-57
83+440.20 83+440.20
T42
h=0mm
83+462.09
Dk=207.145 Bs=0.536 Yt=7506071.085 Xt=4925163.849
1=0 L2=0 T g1=103.576 T g2=103.576
83+485.71
83+491.49
5
83+517.10
2.90‰
315.00
ККК 42 83+541.94
+43.58
83+567.13
h=0mm
Lp=43.47
ПКК 43
83+589.36
+87.05
6
83+612.73
83+622.11
+55.00 83+653.91 КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО

83+655.86
83+654.00 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ
4%
L=10m
+65.00
4%
+75.41
+24.59
86.12
86.82
83+687.06
T43
h=0mm
Rv=15000 Tg=25.50 Δi=-0.34% ymax=0.02
7
45
150
60
2
83+719.46
5
1
J-58 L
Dk=206.440 Bs=0.533 Yt=7506095.895 Xt=4924914.809

3
1=0 L2=0 T g1=103.224 T g2=103.224

83+728.00
83+737.33 - ГИШ 86.78
83+752.12 83+747.00
83+786.30
ККК 43
+93.49
8
h=0mm
83+822.09
83+856.13
402.22
0.50‰
83+892.10
83+928.40
83+962.06
83+992.86
KM 84
45
65
160
5
2
1
J-59 D
84+027.14
84+061.44
+77.63
+22.37
86.10
86.80
84+097.04
1
84+131.11
84+167.04
84+195.61
2
84+232.09
45
60
150
5
2
1
J-60 D
84+264.80
5
4
2
1
8
7
6
84+297.06
3
45
60
150 5
2
1
J-60 D
84+337.15
84+367.06
84+404.43
84+407.00
84+413.03 - ГИШ 87.05
84+420.00
1.30‰
697.78
84+437.07
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
17
1:1000
Цртеж:
Размера:


( шине, прагови, причврсни прибор ) БЕТОНСКИ ПРАГОВИ,
4
84+404.43
84+407.00
84+413.03 - ГИШ 87.05
84+420.00
1.30‰
697.78
84+437.07
84+471.23
84+487.07
5
84+507.11
84+523.18
84+539.30
84+572.07
Lp=1585.06
6
84+605.38
50
150
40 2
5
1
J-61
84+637.07
САНАЦИЈА ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
84+674.09
7
84+707.01
84+742.59
+70.00 КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО

4%
+75.41 84+770.00 КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

86.82
87.52
+75.00
84+777.02 84+773.51
+24.59
4%
L=5m
8
84+811.83
84+847.05

84+877.98 84+875.00
КАНАЛ ЛЕВО

84+906.89
55
150
45 2
1
5
J-62
84+934.04
84+961.92 84+961.92
1.10‰
400.00
84+992.35
KM 85
85+019.53
85+022.02
85+056.09

85+091.94
85+090.00
1
85+127.17
85+144.80
85+161.95
+75.41
+24.59
87.26
87.96
85+197.58
2
65
150
50
5
2
J-63
1
85+231.94
85+267.41
3

85+304.00
85+335.98
0.90‰
330.00
85+366.91 КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ РО 1 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
85+367.00 85+367.50 - излив у канал лево 85+368.00
h=0mm
ППК 44
+78.55
85+396.68
85+426.88
L=100
h=0-100mm
РО 2
85+439.00
85+454.43
ПКК 44
+78.55 85+481.89
5
+5.41
87.56
T44
+94.59 85+509.00
88.26
85+512.75 ПУТНИ ПРЕЛАЗ B=5.5m 85+510.00

65
80
Rv=8000 Tg=20.00
160
Δi=-0.50% ymax=0.03
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО 85+512.75 - ГИШ 88.22 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ

h=100mm V=120km/h
5
2
1
J-64
85+518.00
3
ККК 44
+31.23 85+536.87
Dk=52.677 Bs=3.348 Yt=7506238.482 Xt=4923105.618
1=100 L2=100 T g1=126.516 T g2=126.516
85+565.62
L=100
РО 1
h=100-0mm
85+591.85 85+588.00
6
85+624.64
КПК 44
+31.23
h=0mm
85+651.86
РО 2
300.00
4.10‰
85+658.00
85+680.53
7
85+711.89
+35.00
85+742.00 - излив у канал лево
4%
L=10m
+45.00
85+746.70
4%
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО 85+749.24 - излив

КАНАЛ ЛЕВО
85+781.90
85+794.84
8
+5.41
+94.59
86.33
87.03
170
65
50
85+816.46
2
1
5
J-65 L
3
Rv=15000 Tg=35.25 Δi=0.47% ymax=-0.04
85+851.90
85+887.46
85+921.86
85+956.12
0.60‰
300.00
85+991.88
KM 86
86+024.64
86+038.74
Lp=830.33
86+056.82
86+090.26
1
+5.41
+94.59
86.51
87.21
Rv=15000 Tg=15.75
Δi=0.21% ymax=-0.01
86+126.83
86+156.18
86+196.88
2
160
60
75
1
5
2
J-66
86+232.17
86+266.78
86+296.51
3
86+326.74
86+354.81
2.70‰
510.00
86+381.82
86+409.04

86+439.00
86+441.77
86+442.00 86+443.72 - излив лево
h=0mm
ППК 45
+61.57
86+470.52
5

86+506.00
86+513.44 - ГИШ 88.31
86+522.00
L=130
КАНАЛ ЛЕВО
h=0-130mm
86+538.06 ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

86+538.00 86+537.88
86+556.66
86+580.61
ПКК 45
+91.57
6
86+608.64
T45
150
+15.41
+84.59
1
5
50 2
60 87.89
88.59
J-67
h=130mm V=120km/h
3
ККК 45
86+634.63
+32.27
Dk=40.708 Bs=5.504 Yt=7506492.711 Xt=4922027.574
1=130 L2=130 T g1=150.766 T g2=150.766
86+660.53
86+685.71
7
L=130
h=130-0mm
86+710.79
86+745.23
+62.28 КПК 45
4%
+62.28
L=10m
+72.28
86+770.00
86+776.54
h=0mm
4%
8
86+812.62 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

86+812.41
86+846.61
86+881.74
86+916.44
86+950.43
0.90‰
733.00
86+986.47
KM 87
80
70
150
110

1
2
87+016.33
7
J-68
87+051.54
+55.00
4%
L=10m
+65.00 КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО

87+065.00
4%
87+073.36
87+083.48
87+093.65
1
87+113.35
87+124.36
+40.00
4%
L=10m
+50.00
Lp=765.34

87+153.73
4%
87+152.00
КАНАЛ ЛЕВО
87+186.54
70
80
150
110
1
2
5
7
J-68
87+220.52
5
4
2
1
8
7
6
3
9
87+256.58

87+271.46 - излив
87+292.90
3
87+326.63
+48.41
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
18
1:1000
Цртеж:
Размера:


87+220.52
87+256.58

87+271.46 - излив
87+292.90
3
87+326.63
+48.41
+51.59
88.55
89.25
87+359.65
87+396.65
4
80
60
160
2
1
5
J-69
87+430.78
87+461.69
87+493.69

5
87+500.00
+17.62
4%
h=0mm
L=10m
+27.62 ППК 46 87+526.73

+27.62
4%
87+553.33
L=80
h=0-80mm
87+581.65
6
ПКК 46 87+608.95
+7.62
T46
87+636.67
h=80mm V=120km/h
ККК 46
+46.21
87+655.00
Dk=38.591 Bs=2.031 Yt=7506510.047 Xt=4921012.232
1=80 L2=80 T g1=99.379 T g2=99.379
87+661.63
1.10‰
660.00
87+686.65
L=80
h=80-0mm
7
87+714.09
87+718.40
КПК 46
+26.21
h=0mm
87+741.59
87+770.38
87+796.67
8
160
75
60
5
2
1
87+821.80
J-70 D
87+851.62
87+884.22
87+916.58
87+952.36
87+986.55
Rv=15000
KM 88
Tg=30.75
+8.41
+91.59
89.27
89.97
88+023.86
Δi=-0.41% ymax=0.03
88+056.59
88+090.79
1
88+126.60 КРАЈ КАНАЛА ДЕСНО ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

88+127.00 88+128.17 - канал десно
88+156.82
321.00
3.00‰

88+191.50
+00.00
2
ПОЧЕТАК КАНАЛ ЛЕВО

4%
88+201.00
L=10m
+10.00
КАНАЛ ЛЕВО
150
50
60
4%
2
5
1
J-72
88+226.19
88+261.54
88+296.49
3
Lp=1136.37
Rv=15000
Tg=41.25
+29.41
88+331.46
+70.59
88.31
89.01
Δi=0.55%
ymax=-0.06
88+366.43
88+401.46
88+434.90
88+466.46
2.50‰
300.00
88+499.40
5
88+531.48
88+574.16
6
88+601.51
160
75
60
5
2
1
J-73
+29.41
89.06
89.76
+70.59
88+637.29
88+671.42
88+705.64

88+741.49
88+747.00 88+754.41 - ГИШ 90.25
ПОЧЕТАК КАНАЛА ЛЕВО 88+757.47

88+763.00
КАНАЛ ЛЕВО
88+777.98
8
88+811.52
3.90‰
423.50
88+845.20
+52.59
4%
h=0mm
L=10m
+62.59 ППК 47
+62.59
4%
88+876.51
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА
88+880.00 88+878.73

88+907.40
L=110
h=0-100mm
88+936.46
88+963.71
ПКК 47
+72.59
88+991.42
KM 89
70
160
90
89+017.44
5
2
1
J-74
89+046.47
+52.91
+47.09
90.71
91.41
Rv=15000 Tg=19.50
Δi=0.26% ymax=-0.01
T47
89+073.84
h=100mm V=120km/h
Dk=182.715 Bs=11.341 Yt=7506364.096 Xt=4919581.419
1
1=110 L2=110 T g1=202.484 T g2=202.484
89+101.50
89+123.67
89+151.39
ККК 47
+55.30
89+176.72
2
89+201.36
6.50‰
312.50
L=110
h=100-0mm
89+228.29
89+251.29

КПК 47 89+260.00
+65.30
89+278.11
h=0mm
3
89+306.29

89+313.00
89+319.66 - ГИШ 93.18
89+326.00
89+339.57
Lp=172.08
+65.41
+34.59
89+371.24
92.74
93.44
Rv=15000 Tg=22.50
Δi=-0.30% ymax=0.02

89+405.79
70
80
160
1
5
2
J-75
+27.38
4%
h=0mm
L=10m
+37.38 ППК 48 89+436.26

+37.38
4%

89+460.00
89+467.94
КАНАЛ ЛЕВО
КАНАЛ СЛЕВА
89+501.13
3.50‰
300.00
L=170
89+528.04
h=0-130mm
89+558.19 КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА ЛЕВО

89+558.50 89+558.87
89+584.09
6
ПКК 48
+7.39 89+610.11
89+636.35
89+662.11
+65.41 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ
+34.59 89+665.41
93.79
94.49
89+688.05
Rv=15000 Tg=26.25 Δi=-0.35% ymax=0.02
89+714.08
89+739.15
РО 1
89+750.00
89+766.02
89+791.69
T48
8
h=130mm V=120km/h
89+810.90
ПОСТОЈЕЋИ БЕТОНСКИ КАНАЛ90
80
170
5
2
1
J-76 L
Dk=371.954 Bs=50.152 Yt=7506078.748 Xt=4918896.451

1=170 L2=170 T g1=367.466 T g2=367.466

89+835.00
КРАЈ ДРЕНАЖЕ-изливПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО

89+842.75 89+842.75
89+848.00
89+878.54
89+883.30
9
89+900.79

0.00‰
490.00
89+910.00
ПОЧЕТАК КАНАЛА ДЕСНО 89+917.62 - ГИШ 94.49
89+926.00
89+931.32
89+950.80
89+955.00
89+977.19
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА ЛЕВО
ККК 48
+79.34

89+993.93
KM 90
90+002.75
90
80
170
5
2
1
J-76 L
90+031.28
90+034.81
5
4
2
1
8
7
6
3
90+057.69
L=170
h=130-0mm

90+075.47
90+086.03
1
90+112.67
90+115.42
90+129.02
+49.34 КПК 48 90+151.59

+49.34
4%
+55.41
L=10m
+59.34 +44.59
93.79
94.49

Фаза:
h=0mm Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
19
1:1000
Цртеж:
Размера:


90+031.28
90+034.81
90+057.69
L=170
h=130-0mm
90+075.47
90+086.03
1
90+112.67
ЕЛАСТИЧНИ ПРИЧВРСНИ ПРИБОР 90+115.42
90+129.02
+49.34 КПК 48 90+151.59

+49.34
4%
+55.41
L=10m
+59.34 +44.59
93.79
94.49
h=0mm
4%
ПС 1 90+167.82 90+167.82 90+165.23
+67.82 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕ
ДРЕНАЖЕ ДЕСНО
49 1,
90+182.66
,
2
90+201.03 90+201.05
СТАНИЧНАЗГРАДА
90+226.84
90+191.05
90+212.61
49E1-6°R300
90+191.05
70
55
40
150
1
5
2
J-77
7 3

90+227.73
90+225.83
90+245.78
ПОЧЕТ
74 СПРАВЕ НА 37 ПРАГОВА
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА ДЕСНО

90+241.05
90+266.44
"К" ПРИЧВРСНИ ПРИБОР
90+274.66
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА / СУЩЕСТВУЮЩИЙ ДРЕНАЖ

ПЕРОН L=100m, B=1.55m, h=0.35m
90+294.79
3
90+312.51
90+340.26
ПОСТОЈЕЋЕ РЕВИЗИОНО ОКНО КРАЈ ПЕР

90+348.17 90+34
4.75
4.75
90+370.54
4
4
90+402.85
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА ДЕСНО
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ ЛЕВО

90+428.69
90+435.39 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ 2
МАГА
575.00
1.00‰
90+44
РО 1a
РО 1а 90+463.00
90+468.11 90+464.89
5
90+500.39
ПЛАНИРАНА ДРЕНАЖА / ЗАПЛАНИРОВАННЫЙ ДРЕНАЖ
РО 2a
РО 2а 90+513.00
90+519.89
КРАЈ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЕНАЖЕ ДЕСНО
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ 1
90+533.62
РО
1
РО 3a
РО 1, РО 3а
90+565.31
90+563.00
Lp=861.23
ПРОЈЕКТОВАНА ДРЕНАЖА
90+599.34
6
6
РО
2
РО 4a
80
170
100
РО 2, РО 4а
90+615.00
1
5
2
J-78
90+630.34
90+663.74
РО
3
ПЛАНИРАНА ДРЕНАЖА / ЗАПЛАНИРОВАННЫЙ ДРЕНАЖ РО 5a
РО 3, РО 5а
90+670.00
7
7
90+700.32
РО
4
РО 6a
РО 4, РО 6а
90+720.00
+30.41
90+734.23 +69.59
93.22
93.92
Rv=15000 Tg=23.25 Δi=-0.31% ymax=0.02

РО
РО 7a
РО 5, РО 7а
90+770.25 90+765.00
8
90+806.47
РО
6
РО 8a
РО 6, РО 8а
90+820.00
90+840.35
90+867.24
РО 7, РО 9а
РО
90+870.00
7
РО 9a
T1
90+895.31
89+998.56
9
РО 10a КРАЈ ДРЕНАЖЕ 2

РО 10a
90+918.37 90+915.00 - излив

90+928.00 - излив
РО 8 КРАЈ ДРЕНАЖЕ 1
КАНАЛ ЛЕВО
РО
8
90+930.00
74 СПРАВЕ НА 37 ПРАГОВА
90+940.28

90+94
90+948.56
49E1-6°R300
90+948.56
90+958.54 90+958.56
455.00
4.10‰
49 1,
90+978.29
90+985.27
,
ПС 5
+91.79 90+991.79 90+99
5
5
+00.58
KM 91
KM 91
4%
h=0mm
L=10m
+10.58 ППК 49 91+010.50

85
+10.58
4%
65
170
2
5
J-79
1

91+035.27
91+059.87
91+085.19
L=150
h=0-100mm
1
91+109.78
91+135.27
91+157.94
ПКК 49
+60.58
T49
91+185.18 +85.41
+14.59
91.35
92.05

h=100mm V=120km/h
КРАЈ КАНАЛА ЛЕВО,ДЕСНО

91+196.00
2

ККК 49 91+201.65 91+201.65 - ГИШ 92.00
+3.76
Dk=43.185 Bs=5.664 Yt=7506472.885 Xt=4917552.376
91+212.00
1=150 L2=150 T g1=171.976 T g2=171.976
КАНАЛ ЛЕВО
91+230.18
91+253.13
91+275.15 ПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСКОГ КАНАЛА

L=150
h=100-0mm
91+299.76
3
91+325.05
302.00
3.30‰
КПК 49 91+355.38
+53.76
h=0mm
91+385.12
ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕПОЧЕТАК ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСК
91+388.00
91+390.00 канал лево
4
85
105
150
91+419.10
5
2
1
J-80
РО 1
91+448.00
91+455.01

Rv=15000
Tg=47.25
+87.41
90.35
91.05
91+490.14 +12.59
Lp=265.32
Δi=0.63%
ПОСТОЈЕЋИ ЦЕВАСТ ПРОПУСТ

5
Ø400 - 91+501.00 91+503.00 - КРАЈ

излив ПОСТОЈЕЋЕГ БЕТОНСК
91+505.00 канал лево
ymax=-0.07
КАНАЛ ЛЕВО
91+525.01
91+561.66
91+594.99
6
+09.08
4%
h=0mm
L=10m
+19.08 ППК 50 ПОЧЕТАК ДРЕНАЖЕ РО 1

91+618.00 РО 1 попречни излив у канал лево
4%
+19.08 91+623.94
3.00‰
91+654.88
328.00
РО 2
91+668.00
91+680.52
91+704.90
L=170
h=0-130mm
РО 3
91+718.00
ПОСТОЈЕЋИ БЕТОНСКИ КАНАЛ ДЕСН
О
91+727.97
91+754.86
РО 4
91+768.00
91+779.11
ПКК 50
+89.08
8
91+804.90
150
50
+15.41
+84.59 РО 5
T50
5
2
1
65 91.34
92.04
91+818.00
J-81
91+828.38
h=130mm V=120km/h
ККК 50 91+849.81
Dk=59.399 Bs=9.947 Yt=7506767.027 Xt=4916986.230
+48.48
1=170 L2=170 T g1=200.704 T g2=200.704
РО 6
91+871.73 91+868.00
91+894.82
9
РО 7
91+922.26 91+918.00
L=170
h=130-0mm
91+949.79
РО 8
1.30‰
300.00
91+968.00
91+977.67
KM 92
92+004.76
+18.49 КПК 50 КРАЈ ДРЕНАЖЕ

+18.49 92+018.00
4%
L=10m
+28.49
4%
h=0mm
92+034.89
92+064.76
92+099.08
1
+15.41
+84.59
91.73
92.43
92+134.75
92+170.23
92+204.77
50
90
1
5
2
J-82
92+237.57
92+269.71
3
92+303.28
92+339.74
0.00‰
485.00
92+374.01

92+381.00
92+390.34 - ГИШ 92.43

4
92+400.00
92+409.67
КАНАЛ ЛЕВО
92+440.51
92+469.70
Lp=916.54
92+496.48
5
92+524.65
92+554.36
92+584.65
+0.41
6
+99.59
91.73
92.43
90
70
170
2
1
5
J-83
92+620.55
3
92+654.65
92+689.82

+00.00
7
канал десно - 92+696.93 - излив

4%
L=10m
+10.00 92+705.00
4%
92+724.62
92+756.57
90
70
170
2
1
5
J-83
92+794.66
8
5
4
2
1
8
7
6
3
92+830.10
92+864.56
0.70‰
575.00
92+895.56
9

92+915.00
92+924.65
КАНАЛ ЛЕВО
h=0mm
ППК 51
+35.03
92+955.79
Фаза:
Овера:
:
Објекат:
Кандидат:
-

70 +264 -
99 +717
20
1:1000
Цртеж:
Размера:
МАГАЦИН
94+532.03
94+586.50
94+605.12
94+639.04
95+000.00 - КАНАЛ ЛЕВО

ПС 3
ПОЧЕТАК БЕТОНСКОГ КАНАЛА

A
94+266.58
94+689.50
95+388.94
ПОЧЕТАК БЕТОНСКОГ КАНАЛА
95+060.00 - КАНАЛ ДЕСНО
ПС 1
95+345.00 - излив
94+206.58
95+019.25

ПС 2
КРАЈ БЕТОНСКОГ КАНАЛА ЛЕВО, ДЕСНО

НАДВОЖЊАК
1
ЧЕЛИЧНИ МОСТ L=70m

95+608.94
95+670.10
95+704.10
93+769.29
ПЛОЧАСТ ПРОПУСТ L=7m

БЕТОНСКИ МОСТ L=40m
Rv=15000 Tg=31.50 Δi=-0.42% ymax=0.03 2
3
Rv=15000 Tg=16.50 Rv=15000 Tg=21.75 Δi=-0.29% ymax=0.02
T1 251.01m T2 Δi=-0.22% ymax=0.01 4
ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА 5.15 2 652.42m ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА ПОСТОЈЕЋА ДРЕНАЖА J-1
Rv=15000 Tg=44.25 Δi=-0.59% ymax=0.07 T3
5.75 Rv=15000 Tg=25.50 Δi=0.34% ymax=-0.02 1
РО 9 РО 10 РО 11 РО 12 3 706.85m РО 13 РО 14 РО 15 РО 16 ПЕРОН L=103m, B=1.55m, h=0.35m РО 17 РО 18 РО 19 РО 20 РО 21 РО 22 РО 23 70 5
2 3

Master - Rad - Nikola Arsenović PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master - Rad - Nikola Arsenović PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Новом Саду

Грађевински факултет Суботица

ТЕХНОЛОГИЈА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА РЕМОНТУ ГОРЊЕГ

Суботица , мај 2019. године

ТЕХНОЛОГИЈА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА РЕМОНТУ ГОРЊЕГ

Суботица , мај 2019. године

6. Опис постојећег стања пруге .......................................................................12

1. Стандардни попречни профили ............................................Цртеж бр. 1

Никола Арсеновић,дипл.грађ.инж. III

Технологија радова на ремонту горњег строја пруге

У зависности од потреба инвеститора, динамичког плана, количине радова и

1.1. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ ВОЗА ЗА БРЗУ ЗАМЕНУ {6}

Немачка компаније “PLASSER & THEURER“ je 1974. Године развила

Слика 1 Воз за брзу замену колосека (SUZ 500 UVR)

Слика 2 Воз SUZ 500 UVR

Слика 3 Шематски приказ замене колосека возом за полагање колосека

1.2. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ КРАНОВА УК 25-28 {5}

Руска технологија за замену колосека помоћу УК 25-28 кранова састоји се из

Слика 4 Кран за полагање колосека УК 25-28

Слика 5 Моторни отворени вагон МПД-2

Слика 6 Отворени вагони УСО

Слика 7 Шематски приказ полагања колосека краном УК25-28

1.3. ЗАМЕНА КОЛОСЕКА ПОМОЋУ „DESEC“ ИЛИ МОТОРНИМ {7,8}

Замена колосека помоћу порталних кранова типа „DONELLI PD350“ i „DESEC“

Након израде кранске стазе, поново се довлачи композиција коришћена за

Слика 8 „DESEC“ кранови за полагање колосека и скретница

Слика 9 Шематски приказ полагања колосека помоћу„DESEC“ кранова

Слика 10 Хидраулични моторни портални кранови „DONELLI PD350“

Слика 11 Шематски приказ полагања колосека хидрауличним моторним порталним крановима

Како бисмо изабрали технологију за практични део рада, упоредићемо

1. Воз за брзу замену је најскупља машина за ову врсту радова у читавом

2. Замена колосека помоћу кранова УК25/28

3. Замена колосека помоћу „ДЕСЕЦ“ или хидрауличних моторних кранова

Из свега горе наведеног приликом израде практичног дела овог рада, а

Технологије извођења радова на ремонту горњег строја

2. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ПРУГЕ

2.2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОЦ ЗОП ПОЖАРЕВАЦ

На мрежи АД „Железнице Србије” у оквиру Сектора за грађевинске послове

Такође, треба истаћи податак да се на пругама ОЦ ЗОП Пожаревац одвија 1/3

Укупна дужина електрифициране пруге износи 120 216 m.

На тероторији ОЦ ЗОП пожаревац налази се и :

Објекати на пругама ОЦ ЗОП Пожаревац су следећи :

У свом саставу ОЦ ЗОП Пожаревац има пет пружних деоница са седиштима у

2.3. ИСТОРИЈА ГРАЂЕЊА ПРУГЕ ЈАЈИНЦИ-МАЛА КРСНА-ВЕЛИКА

Када су почели радови на изградњи пруге Београд-Ниш,француски предузимач

Тако је 1881. године почела да се гради најстарија пруга у СРБИЈИ на потезу

Пруга Смедерево-М.Крсна-Велика Плана (садашња електрифицирана пруга бр.

Пругу је градило акционарско друштво из Француске „Генерал Унија“, а раднa

На прузи се одмах приступило и изградњи станичних објеката. Изграђене су

Године 1907. почело је за рачун Округа пожаревачког трасирање,

Радови на изградњи пруге Пожаревац-Мала Крсна започети су у јуну 1911.

Интересантно је напоменути да је жел. станица Пожаревац која је тада

2.4. ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ПРУГЕ

 део ове пруге од станице Јајинци до укрснице Липе од km 11+743 до km

Пројектована брзина на прузи је променљива, и то :

 од km 11+743 до km 24+743 износи V= 80 km/h,

Стварна брзина на прузи је такође променљива:

На прузи на дан 01.08.2010 године. регистроване су 31 привремене лагане

Горњи строј пруге од излаза из станице Мала Крсна (скретница бр.28) до

Техничко стање горњег строја на прузи је променљивог карактера и у директној

Основна карактеристика горњег строја пруге је нарушена напонска равнотежа

Потребно је нагласити да је при ремонту у току 1982/83 године, нов материјал,

Постојеће шине у колосеку су у значајној мери бочно исхабане и