KOMPLET VEŽBI IZ NACRTNE GEOMETRIJE

ŠKOLSKA 2018/19

Vežba br. 1

Sa centrima u koordinatnim počecima O1, O2 i O3 nacrtati kvadrate dimenzija 10/10

cm, koji predstavljaju projekcijske ravni: H, F i P (ili 1,2,3 ) u odgovarajućim
projekcijama i to, u :

(35; 23) O1 Prva ortogonalna projekcija

(35; 10) O2 Druga ortogonalna projekcija
(22; 10) O3 Treća ortogonalna projekcija

U svakoj projekciji obeležiti i druge dve projekcijske ravni koje se vide “zračno”.
Zatim u svakom kvadratnom polju ucrtati samo po jednu (naznačenu) projekciju svake
od datih tačaka:

A ( 2; 2; 4)
B ( 3; -4.5; 1)
C (-3; 3; 2.5)
D ( -3; -2; 4.5)
E ( 4; 2.5; -2)

(10;21) O4 U kosoj projekciji –xy= 30o, yk=1:1 nacrtati zadate tačke, i njihove
projekcije na projekcijskim ravnima, u prostornom trodimenzionalnom modelu, sa
prikazanim ravnima H, F i P (ili 1,2,3 ). Odrediti vidljivost spona x,y,z svih tačaka sa
njihovim projekcijama. Ravni i tačke obeležiti odgovarajućim oznakama, sa indeksima
projekcija.

(8;8) O5 U jednom koordinatnom sistemu prikazati (objedinjeno) sve tri projekcije

zadatih tačaka A,B,C, D i E i obeležiti projekcijske ravni H, F i P (1,2,3).
Vežba br. 2

(9; 20) O1 U kosoj projekciji –xy= 30o, yk=3:4 nacrtati pravu ak : A (4; 4; 4,5) B
(8; 6; 2) i njene projekcije (a’k, a”k, a”’k) na projekcijskim ravnima H, F i P (ili 1,2,3 ).
Odrediti prodore prave kroz projekcijske ravni u svim projekcijama (kosim). Pravu i
njene projekcije obeležiti odgovarajućim oznakama, sa indeksima projekcija. Odrediti i
vidljivost kose prave i njenih projekcija, smatrajući projekcijske ravni neprovidnim. Na
kosoj pravoj, za njene odgovarajuće delove, upisati kom oktantu pripadaju.

(29.5; 21) O2 U kosoj projekciji –xy= 45o, yk=1:1 nacrtati vertikalnu zarubljenu
prizmu, čiji je bazis u horizontalnoj ravni trougao A'k B'k C'k. Ivice gornjeg (zarubljenog)
trougla prizme su duži: AB - frontala, BC- horizontala i AC-profila. A (2; 1.5; 4.5), B
(7; ?; 1.5) i C (?; 5; ?). Ucrtati kosu projekciju prizme i odrediti vidljivost njenih ivica.
Potom odrediti i glavne prodore pravih h (BC), f (AB) i p (AC) kroz projekcijske ravni H,
F i P. Za efikasno rešavanje zadatka je dovoljno koristiti samo prvu kosu i kosu
projekciju zadatih pravih (bez ortogonalnih projekcija).

(22; 5) O3 Nacrtati u sve tri ortogonalne projekcije pravu a: A (8; -3; 3) B (3; 2; -4) i
odrediti njene prodore kroz projekcijske ravni H, F i P (ili 1,2,3 ). Na kraju prikazati
njihovu vidljivost i oktante kroz koje prava prolazi.
Vežba br. 3

Napomena:
Zadatke ovog vežbanja rešavati samo u prve dve Monžove projekcije, osim ako tekstom
nije naglašeno da se zadatak rešava u sve tri projekcije

(2; 9) O1 Nacrtati tragove ravni T koja je zadata paralelnim pravama a i b. a:/ A (2;
6; 1) B (4.5; 2.5; 3.5)/, b:/ C (6.5; 3.5; 1)/. Zatim ucrtati drugi nagibni triedar
tačke B.

(31,5; 12) O2 U ravni koja je zadata sa dve prave a i b

a : /A (2.5; 3; 2.5) B (5; 0; 6)/, b : /A, C (6; 4.5; 4)/,
u sve tri projekcije nacrtati još tri prave ove ravni:

• horizontalu na visini 4.5 cm iznad horizontalnice

• profilu 1.5 cm desno od profilnice
• frontalu 3 cm ispred frontalnice

Zadatak rešiti bez korišćenja tragova ravni.

(13.5; 22.5) O3 Zadata je ravan T prvom nagibnicom g1 / A (3; 2; 2.5) B (5; 6; -

6)/. Odrediti tragove ravni T. Zadatak rešiti u sve tri ortogonalne projekcije.

(27; 23.5) O4 Odrediti prodor prave a: /A(1.5;1;1) B(4;3.5;5.5)/ kroz ravan T(7;
4.5; 5). Prikazati vidljivost prave posle prodora kroz ravan. Zadatak je dovoljno uraditi
na jedan način.
Vežba br. 4

(1.5;8 ) O1 U paru ortogonalnih projekcija nacrtati presek trougla MPN i

paralelograma ABCD. Potom odrediti vidljivost.
M (2; 6.5; 6.5) P(3.5; 0; 0.5) N(9; 3.5; 4) - trougao
A (1.5; 2; 4.5) B (5.5; 0.5; 6.5) D(5; 6.5; 0) -paralelogram.

(12;19) O2 U paru ortogonalnih projekcija, kroz tačku Q (3; 1; 3) postaviti ravan T

upravnu na ravan trougla CDE: C (6; 5; 5), D (10; 0; 8), E (5; 2; 1) i paralelnu
pravoj a: A ( 0; 0; 3) B (2; 6; 0).

(28;11) O3 Kroz tačku A (10;1.5;2) postaviti ravan R paralelno sa ravni T, koja je

zadata pravama a i b. Za ravan T ne određivati tragove ravni. U rešenju koristiti
horizontalu i frontalu ravni R.
a /M (-3;2.5;0), N(0;0;5)/
b/N, Q(2;4;1).

(39.5;21.5) O4 U paru ortogonalnih projekcija nacrtati ravan T (-9 ;?;5) koja sa

frontalnicom (2) gradi ugao od 45o. (Odrediti njen prvi trag.)
Vežba br.5

(26.5;8.5) O1 Postupkom transformacije odrediti pravu veličinu duži AB i na njoj

odrediti tačku M koja je od tačke B udaljena 3 cm. A (-6; 1.5; 0.5) B(-1; 4 ; 3.5).
Ravan transformacije 2x4 upravnu na frontalnicu (2) postaviti kroz tačku S (0; 0; 5),
a ravan transformacije 1x3 upravnu na horizontalnicu postaviti kroz tačku R (0; 5; 0).
Prikazati uglove koje prava zaklapa sa ravnima H i F. U jednoj projekciji prikazati
rešenje i postupkom skraćene transformacije.

(1;13) O2 Postupkom transformacije odrediti pravu veličinu trougla ABC (koristeći

frontalu tačke A). A (0; 2.5; 4) B (4; 0.5; 6.5) C (6.5; 6.5; 1.5) Prvu ravan
transformacije 2x3, upravnu na frontalnicu (2) postaviti kroz tačku Q(7.5;0;0), a drugu
ravan transformacije 3x4 postaviti paralelno sa ravni trougla u trećoj projekciji, na
udaljenju od 1cm. Prikazati i pravu veličinu ugla koji ravan trougla zaklapa sa
frontalnicom.

(13;22) O3 Postupkom rotacije odrediti pravu veličinu duži AB: A(1.5; 7; 4) B(6; 1.5;
1). Rotiraciju izvršiti oko osovine o koja je upravna na frontalnicu i sadrži tačku B.
Rotaciju izvršiti za veći ugao. Označiti ugao duži prema frontalnici. Na duži AB odrediti
tačku M koja je od tačke B udaljena 3.5 cm. Nacrtati duž ED, koja sa horizontalnicom
gradi ugao od 30o. E(0;6;4.5) D(-5;?;1).

(28.5;19) O4 U ravni T(12; 6; 8) u dve ortogonalne projekcije nacrtati trougao

GRK.Tačka G je udaljena 1.5 cm desno od P i 1.5cm ispred F. Tačka R (4;?;1).
Tačka K je u F, tako da je KR= 5 cm. Naći orto-centar trougla GRK u svim
projekcijama. Zadatak rešiti rotacijom ravni oko drugog traga (obaranjem ravni u
frontalnicu), koristeći horizontalu, frontalu i relacije pravih i zadatih tragova ravni.

Vežba br. 6

(14; 14) O1 U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravilan tetraedar ABCD

čija se strana ABC nalazi u ravni Q (-11; 9; 8) . Težište bazisnog trougla je tačka
T(-3; ?; 3). Ivica BC je paralelna sa frontalnicom. Dužina ivice tetraedra je 6cm.
Odrediti vidljivost tela.

(38; 18)O3 Nacrtati projekcije kocke ABCDEGKL čiji se bazis-kvadrat ABCD nalazi u
ravni T (-15;9;7). Teme A je 1.5 cm iznad od H, a 2.5 cm ispred F. Teme B se nalazi u
F, 5 cm iznad H. Teme C je bliže P. Kocka je iznad ravni T.
Vežba br. 7

Napomena: za ovo vežbanje svaki student će od nastavnika na samoj vežbi dobiti

grafičku podlogu sa postavljenim zadacima.

O1 (10;13) U kosoj projekciji (ugao –xyk = 30o, skraćenje u pravcu y-ose 3:4)
konstruisati presečnu krivu obrtnog konusa i ravni R(12.5; ∞; 7). Bazis konusa je
kružnica u horizontalnici –H, sa centrom C(6; 6; 0) poluprečnika r=5cm. Vrh konusa
je tačka V(6; 6;10). Odrediti konturne tačke, konstruisati presečne krive i definisati
vidljivost (konus posmatrati kao puno telo).

O2 Na grafičkoj podlozi zadati su (postavljeni) neki parametri konika: elipse, parabole i

hiperbole. Konstruisati sve tri krive sa njihovim karakterističnim elementima – tačkama i
tangentama, na osnovu zadatih elemenata:

Elipsa - Zadata su dva spregnuta prečnika AB i CD. Metodom 8 tačaka i 8 tangenti

u njima konstruisati krivu.

Parabola - Zadate su dve karakteristične tačke parabole, M i N sa njihovim

tangentama. Metodom polovljenja tangenti konstruisati ostale tačke krive i teme
parabole.

Hiperbola – Zadate su dve asimptote hiperbole as1 i as2 (sa osama krive), kao i tačka
R hiperbole. Metodom sečica konstruisati ostale tačke krive. Konstruisati i temena
hiperbole. U dve proizvoljno izabrane tačke hiperbole prikazati konstrukciju njihovih
tangenti.

Vežba br. 8
O1 (10.5; 14) U kosoj projekciji (ugao –xyk = 30o, skraćenje u pravcu y-ose 3:4)
konstruisati presek konusa i ravni T. Konus je sa bazisom – kružnicom u profilnici (P),
centra C(0; 4.5; 5.5), poluprečnika 4.5cm i vrha V(10; 4.5; 5.5). Ravan T je
vertikalna i prolazi kroz tačku Ty (0; 2.5; 0), a paralelna je sa zadnjom izvodnicom
konusa u horizontalnoj ravni na visini 5.5 cm. Odrediti sve karakteristične tačke krive,
konstruisati krivu i odrediti vidljivost (konus posmatrati kao puno telo).

O2 (27; 16) Konstruisati presek ravni R(Rx=0) i obrtnog konusa, čiji je bazis kružnica
u horizontalnici – H, centra C(3.5; 3.5; 0), poluprečnika r=3,5 cm, sa vrhom V (3.5;
3.5; 7). Ravan R je paralelna sa ravni T(-2.5; 2.5; 7). Ravan transformacije postaviti
upravno na horizontalnicu kroz tačku N(13.5; 0; 0). Odrediti konturne tačke,
konstruisati presečnu krivu i definisati vidljivost (konus posmatrati kao puno telo).
Vežba br. 9

O1(17;21.5) U kosoj projekciji (ugao –xyk=45o, skraćenje u pravcu y ose 1:1)

odrediti međusobni prodor piramida ABCV i EFGS. Odrediti vidljivost posmatrajući
piramide kao puna tela.
A(0; 9; 7) B(0; 1.5; 3) C(0; 5.5; 0) V(8; 5; 3)
E(0; 4; 0) F(5.5; 7.5; 0) G(6; 2.5; 0) S(3; 3.5; 6)

O2 (27;9) U kosoj projekciji (ugao –xyk=45o, skraćenje u pravcu y ose 1:1) odrediti
međusobni prodor trostrane piramide ABCV i trostrane prizme EFGE1F1G1. Odrediti
vidljivost posmatrajući prizmu i piramidu kao puna tela.
A(0; 4; 1.5) B(0; 9; 3) C(0; 2; 7) V(9; 3.5; 3)
E(1.5; 4.5; 0) F(4.5; 1; 0) G(5; 5; 0) F1(4.5; 3; 10)

O3 (10;8.5) U kosoj projekciji (ugao –xyk=30o, skraćenje u pravcu y ose 3:4) odrediti
međusobni prodor prizme ABCA1B1C1 i prizme MNPM1N1P1. Odrediti vidljivost
posmatarajući prizme kao puna tela.
A(0; 0; 4.5) B(2; 0; 1) C(4; 0; 3.5) A1(0; 12; 4.5)
M(1; 3; 0) N(5; 2,5; 0) P(3; 8; 0) N1(5; 2,5; 8,5)

Napomena: Studenti mogu kod kuće postaviti (samo) tačke-temena tela, kako bi
efikasnije ostalo uradili na vežbanju.
Vežba br. 10

O1 (8;17) U kosoj projekciji (ugao –xyk=45o, skraćenje u pravcu y-ose 1:2)

konstruisati hiperbolički paraboloid koji je zadat vodiljama AB i CD, odnosno AD i BC i
direktrisnim vertikalnim ravnima kroz vodilje AB i AD. Konstruisati konturnu parabolu.
Odrediti vidljivost vodilja.
A(0; 8; 6.5), B(8; 8; 0), C(8; 0; 6.5), D(0; 0; 0).

O2 (29;21) U kosoj (ugao –xyk=30o, skraćenje u pravcu y-ose 3:4) konstruisati

pravoizvodnu površ koja je zadata sa dve vodilje: d1- deo cilindrične zavojnice od tačke
A(3.5;0 ;0) do tačke B(3.5; 7; 6) visine ½ hoda, u pozitivnom smeru kretanja; osa
cilindra (nosača zavojnice) je vertikalna prava x=3.5, y=3.5, d2 – duž ED: E(5.25;
3.5; -4), D(5.25; 3.5; 4). Površ izvodi prava krećući se ravnomerno po vodiljama iz
položaja AD do položaja BE. Odrediti vidljivost površi (izvodnica) i konturu.

O3 (27;10) U kosoj projekciji (ugao –xyk=30o, skraćenje u pravcu y-ose 3:4) konstrui-
sati pravoizvodnu površ konoid, čije su vodilje: d1 –prednja profilna 1/4 kružnice iznad
horizontalnice, središta C(0; 0; 0), poluprečnika r=4cm, d2 – vertikalna duž EG: E(7;
0; 4), G(7,0,0). Direktrisna ravan je horizontalnica – H.
Vežba br. 11

U razmeri 1:200, za zadati plato i prilazni put rešiti presečne linije nasipa i useka sa
terenom. Plato je na koti +42.00, a pad prilaznog puta je 1:7. Pad nasipa je 1:1.5, a
pad useka 1:1. Zadatak rešiti metodom izohipsi. Na desnoj strani lista nacrtati presek-
profil A-A kroz teren i plato u istoj razmeri.

* Ova vežba će imati štampanu podlogu, koju će studenti od nastavnika dobiti na času.
Vežba br. 12
O1(12; 20.5)=K U razmeri 1:200, za dati put ABC (prema skici) koji je u nagibu
14,3% od tačke A prema tački C, konstruisati presečne linije površi nasipa i useka sa
terenom, metodom poprečnih profila. Tačka B na putu je na koti +34,4m. Teren je
ravan u nagibu 1:6. Pad nasipa je 1:1,5 a pad useka 1:1. Širina puta je 4m, a širina
kanala je 1,5m. Ispod osnove nacrtati podužni presek kroz osovinu puta ABC, počevši
od tačke A*(19.5;27).
Vežba br. 13

O1 (6;7) Rešiti u osnovi dati krov, pod pretpostavkom da su olučnice u istoj

horizontalnoj ravni. Sve krovne ravni imaju isti nagib od 30o. Odrediti pravu veličinu
krovne ravni nad olučnicom AB. Osnovu krova nacrtati u razmeri 1:100.

O2 (3;18) Rešiti u osnovi dati krov, pod pretpostavkom da su olučnice u istoj

horizontalnoj ravni. Sve krovne ravni imaju isti nagib od 45o. Odrediti pravu veličinu
krovne ravni nad olučnicom AB. Osnovu krova nacrtati u razmeri 1:100.
O3 (24;11) Rešiti u osnovi dati krov, pod pretpostavkom da su olučnice u istoj
horizontalnoj ravni. Sve krovne ravni imaju isti nagib od 60o. Osnovu krova nacrtati u
razmeri 1:100.

Napomena: U rešenjima svih zadataka obeležiti krovne ravni i njihove međusobne

presečnice.
Studenti mogu postaviti skice – konture krova kod kuće, kako bi rad na vežbama bio
što efikasniji.

Iz kabineta za Nacrtnu geometriju

školska 2016/17