Zadaci iz Nacrtne (G4) - 2.

deo + rešenja
Srdan Vukmirović
7. ju 2018.

Napomena: Za zadatak 11 i poslednja 4 zadatka nisu date postavke - mozete uzeti proizvoljne
podatke (po osećaju). Korisno je da svaki zadatak uradite još jednom tako što ćete sami zadati postavku.

1. Metodom odstojanja data je ravan τ (t, S 0 , OS0 ) i duži r i h. Konstruisati projekciju pravilne
četvorostrane piramide ABCDV visine h. Kvadrat osnove ABCD ima središte S, pripada ravni
τ ; ivica AB gradi ugao 75o sa tragom t, a poluprečnik opisanog kruga osnove je podudaran datoj
duži r. Vrh V piramide izabrati ispod ravni osnove. Odrediti zatim presek piramide i ravni σ koja
je paralelna ravni τ i sadrži tački S1 ∈ SV takve da je u V S1 : S1 S = 1 : 2.

2. Metodom odstojanja data je ravan τ (t, L0 , OL0 ) i tačka E(E 0 , OE0 ) koja joj ne pripada. Kon-
struisati projekciju pravilnog oktaedra ABCDEF , čije je teme data tačka E, dijagonalni presek
ABCD pripada ravni τ , a ivica AB gradi ugao 20o sa tragom t ravni τ. Odrediti presek oktaedra
sa ravni β koja sadrži pravu t i deli visinu oktaedra EF u odnosu 1 : 3 mereno od tačke E.

3. Metodom odstojanja data je prava s(S, R0 , OR0 ) i tačka A(A0 , OA0 ) koja joj ne pripada. Kon-
struisati projekciju valjka kome je osa prava s, tačka A pripada kružnici jedne osnove, a visina
valjka je jednaka prečniku osnove. Odrediti zatim presek valjka i ravni β koja sadrži tangentu na
osnovu valjka u tački A i središte visine valjka.

4. Metodom odstojanja data je prava p(P, Q0 , OQ0 ) i tačka C(C 0 , OC0 ). Konstruisati projekciju
tetraedra ABCD čije teme C je data tačka, a ivica AB pripada datoj pravoj p. Tačku D izabrati
tako da ona bude iznad ravni τ = ABC. Odrediti zatim prodorne tačke K1 , K2 prave k kroz površ
tetraedra, ako prava k sadrži težište T tetraedra i paralelna je tragu t ravni τ.

5. Metodom odstojanja data je ravan τ (t, M (M 0 , OM0 )) i tačka A1 (A01 , OA10 ). Konstruisati projek-
ciju kocke ABCDA1 B1 C1 D1 čije je teme data tačka A1 , pljosan ABCD pripada ravni τ , a ivica
AB gradi ugao od π3 sa tragom t ravni τ. Odrediti zatim presek kocke i ravni β koja sadrži centar
kocke i paralelna je sa projekcijskom ravni π.

6. Metodom odstojanja data je ravan τ (t, M (M 0 , OM0 )) i tačka V (V 0 , OV0 ) 6∈ τ Odrediti projekciju
kupe kojoj je vrh data tačka V , osnova pripada ravni τ , a visina kupe jejednaka prečniku osnove.
Odrediti zatim presek kupe i ravni β koja sadrži pravu r : M ∈ r, r k t i deli visinu kupe u odnosu
2 : 3 mereno od vrha V.

7. Date su mimoilazne prave p(P, A0 , OA0 ) i q(Q, B 0 , OB0 ). Odrediti zajedničku normalu n i rasto-
janje izmedju pravih p i q.
 8. Data je tačka E(E 0 , OE0 ) i prava p(P, Q0 , OQ0 ) koja ne sadrži tačku E. Konstruisati projekciju
pravilnog oktadera ABCDEF ako je teme E data tačka, a ivica AB pripada pravoj p (ABE je
pljosan oktaedra). Izabrati rešenje u kom se pljosan ABE vidi.

9. Data je ravan τ (t, M 0 , OM0 ) i tačka S(S 0 , OS0 ) van ravni τ . Predstaviti normalnu projekciju
pravog valjka ako je tačka S središte osnove, τ tangentna ravan valjka i izvodnice valjka grade
ugao od π6 sa tragom t ravni τ . Visina valjka je jednaka 3r, gde je r poluprečnik osnove.

10. Metodom odstojanja normalnog projektovanja data je tačka A(A0 , OA0 ) i ravan τ (t, M 0 , OM0 ).
Konstruisati projekciju kocke ABCDA1 B1 C1 D1 ako je teme A data tačka, dijagonalni presek
BDD1 B1 pripada ravni τ , a prava BD sadrži M.

11. Data je tačka A(A0 , OA0 ) i ravan τ (t, M 0 , OM0 ). Konstruisati projekciju tetraedra ABCD kome
je teme A data tačka, pljosan BCD pripada ravni τ , a ivica BC zaklapa ugao od π6 sa tragom t
ravni τ. Odrediti zatim presek tetraedra sa ravni β čiji je trag prava t i koja sadrži središte visine
tetraedra iz temena A.

12. Data je tačka S(S 0 , OS0 ) i prava p(P, A0 , OA0 ). Konstruisati projekciju prave kupe kojoj je središte
osnove tačka S, jedna izvodnica kupe pripada pravoj p, a ugao izmedju visine kupe i izvodnice
jednak π6 . Izabrati rešenje u kom se osnova kupe ne vidi.

13. Date su tačke S i T . Konstruisati projekciju sfere koja ima centar u S i sadrži T . Zatim odrediti
presek sfere i ravni τ koja je normalna na duž ST i deli je u odnosu 1 : 2 posmatrano od S.

14. Metodom odstojanja date su paralelne ravni α(a, A(A0 , OA0 )) i β(b). Odrediti projekciju kvadra
čije osnove pripadaju ravnima α i β ako je odnos dužine, širine i visine kvadra 3 : 2 : 1. Tačka A
je jedno teme kvadra, a ivica AB gradi ugao π8 sa tragom a ravni α.

15. (jul 2017.) Metodom odstojanja normalnog projektovanja data je ravan τ (t, M (M 0 , OM0 )) i tačka
S(S 0 , OS0 ). Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra ABCDEF čiji je centar data tačka S,
pljosan ABE pripada ravni τ , a ivica AB je paralelna projekcijskoj ravni π.

16. (sep2 2017.) Metodom odstojanja normalnog projektovanja date su paralelne ravni α(a, T 0 , OT0 )
i β(b). Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra ABCDEF čije pljosni AF D i CEB pripadaju
redom ravnima α i β, ivica AD je paralelna projekcijskoj ravni π, a središte osnove AF D je data
tačka T.

17. (sep1 2017.) Metodom odstojanja normalnog projektovanja data je ravan α(a, A(A0 , OA0 )) i tačka
S(S 0 ) koja pripada ravni α. Predstaviti projekciju prave kupe čiji krug osnove pripada ravni α,
ima centar S i sadrži tačku A, a vrh V kupe pripada projekcijskoj ravni π.

1 Rešenja
Zadatak 1.
(1) Obaramo nagibnicu m kroz tačku S ravniτ , kako bismo oborili ravanτ i dobili oboreni poloaj
(S) tačke S.
(2) Po uslovu zadatka je ∠((A)(B), t) = 75o . Ekvivalentno, možemo konstruisati pravu (A)(C) kroz
(S) tako da ∠((A)(C), t) = 75o − 45o = 30o . Zatim konstruišemo kvadrat (A)(B)(C)(D) koristeći dati
poluprečnik r.
 (3) Afinom homologijom iz (A)(B)(C)(D) dobijamo paralelogram A0 B 0 C 0 D0 , tj. projekciju osnove.
(4) U oborenom položaju iz koraka (1), dobijamo oboreni položaj normale [n] : [n] 3 [S], [n] ⊥ [m],
tj. visine piramide. Na njemu odredujemo tačku [V ] tako da [S][V ] ∼ = h, vodeći računa da od dve
mogućnosti za [V ] izaberemo onu koja je ispod ravni τ. Zatim odredjujemo projekciju vrha piramide
V 0 ∈ n0 .
(5) Pošto smo izabrali da je V ispod ravni osnove, ravan osnove se vidi, tj. vide se sve ivice osnove
A B , B 0 C 0 , C 0 D0 , D0 A0 , a ostale vidljivosti jednoznačno slede.
0 0

Zadatak 2.
(1) Konstruišemo normalu n na ravan τ i dobijamo podnožje normale S. Tačka S je središte oktaedra,
pa je SA = SB = SC = SD = SD = SE = SF = [E][F ], a tu duž dobijamo ovom konstrukcijom.
(2) U oborenom položaju ravni τ konstruišemo kvadrat (A)(B)(C)(D), sa centrom (S) i polu-
prečnikom [E][F ], tako da ∠((A)(B), t) = 20o (zbog uslova zadatka).
(3) Afinom homologijom dobijamo paralelogram A0 B 0 C 0 D0 , a tačku F 0 kao simetričnu tački E 0 u
odnosu na S 0 .
(4) Pošto imamo projekcije svih temena preostaje crtanje projekcije i odredjivanje vidljivosti u
konkretnom slučaju.

Zadatak 3.
(1) Odredjujemo ravan τ : τ 3 A, τ ⊥ s i prodor S1 prave s kroz τ. Tačka S1 je centar osnove valjka,
a S1 A poluprečnik osnove valjka koji odredjujemo u sledećemo koraku.
(2) Obaramo ravan τ i dobijamo (A), (S1 ) kao i poluprečnik r = (S1 )(A). Konstruišemo oboreni
položaj kruga osnove sa centrom (S1 ) i poluprečnikom r. Odredjujemo glavne ose C 0 D0 i P 0 Q0 elipse
koja je projekcija tog kruga.
(3) U oborenom položaju iz koraka (1) dobijamo tačku [S2 ] (gde je S2 centar druge osnove valjka),
tako da [S2 ] ∈ [s] i da je visina [S1 ][S2 ] = 3r (po uslovu zadatka). Odredjujemo S20 .
−−→
(4) Projekcija druge osnove dobija se translacijom prve za vektor S10 S20 . Vidljivost odredjujemo tako
što gledamo koja je tačka na većoj visini: S1 ili S2 . Odgovarajuća osnova se u potpunosti vidi, a druga
osnova se ne vidi (pola elipse je isprekidano).

Zadatak 4.
(1) Odredjujemo trag ravni τ = Cp koja sadrži osnovu ABC.
(2) Obaramo ravan τ i dobijamo (C) i (p).
(3) Konstruišemo pravilan trougao (A)(B)(C) tako da (A)(B) ⊂ (p) i odredjujemo njegovo težište
(S). Ovim smo dobili i dužinu ivice tetraedra a = (A)(B).
(4) Dobijamo projekcije temena A0 , B 0 ∈ p0 , kao i projekciju težišta S 0 (i S 0 je težište A0 B 0 C 0 ).
(5) Četvrto teme D tetraedra se nalazi na normali n : n ⊥ τ, n 3 S, a visina H = SD je odredjena
stranicom a tetraedra. U ovom koraku konstrušemo duž H = DS iz trougla 4DCC1 (C1 = S(AB)).
Taj trougao je odredjen jer je DC1 = h = CC1 , DC = a, (ivica a i visina pljosni h su poznate iz koraka
(3)). Tačka S je podnožje visine iz temena D, odakle dobijamo H = SD.
(6) Obaramo normalu n i odredjujemo [D] : [D] ∈ [n], [S][D] = H birajući [D] tako da D bude iznad
ravni τ (uslov zadatka). Dobijamo D0 .
(7) Pošto je D iznad τ, pljosan ABC ⊂ τ se ne vidi, što nam odredjuje vidljivost.

Zadatak 5.
(1) Pošto je ivica AA1 normalna na ravan τ, tačku A odredjujemo kao podnožje normale n : n 3
A1 , n ⊥ τ na ravan τ. U oborenom položaju dobijamo ivicu a = [A][A1 ] kocke.
 (2) Obaramo ravan τ i konstrušemo kvadrat (A)(B)(C)(D) ivice a, tako da ∠((A)(B), t) = 60o
(uslov zadatka).
(3) Afinom homologijom dobijamo paralelogram A0 B 0 C 0 D0 .
(4) Kako znamo A01 i A0 , B 0 , C 0 , D0 projekcija kocke je odredjena. Ako je tačka A1 ispod ravni τ
onda se pljosan ABCD vidi, u surotnom se pljosan A1 B1 C1 D1 vidi, što nam odredjuje vidljivost.

Zadatak 6.
(1) Središte S kruga osnove kupe odredjujemo kao podnožje normale n iz vrha V na ravan osnove
τ. U oborenom položaju dobijamo stvarnu veličinu visine H = [S][V ].
(2) Odredjujemo temena elipse koja je projekcije kruga osnove. Poluprečnik osnove r = H/2 (uslov
zadatka). Duža osa elipse A0 B 0 pripada sutražnici ravni τ kroz tačku S i važi A0 S 0 = r = B 0 S 0 . Kraća
osa elipse C 0 D0 se dobija iz oborenog položaja nagibnice m tako da [C][S] = r = [D][S].
(3) Ako je tačka V iznad ravni osnove τ osnova se ne vidi (i obrnuto), što nam odredjuje vidljivost.
Konturne izvodnice su tangente iz tačke V 0 na elipsu.

Zadatak 7.
(1) Odredjujemo trag R prave r : r 3 A, r k q. Trag a ravni α : α k q, p ⊂ α je odredjen sa a = RP.
(2) Neka je B1 podnožje normale n1 iz B na α. Rastojanje pravih p i q dobijamo u oborenom položaju
prave n1 kao d(p, q) = [B][B1 ].
(3) Normalna projekcija q1 prave q na ravan α je odredjena sa q1 k q, q1 3 B1 . Zato je njena projekcija
odredjena sa q10 k q 0 , q10 3 B10 . Pošto su q i q1 paralelne, one pripadaju nekoj ravni τ čiji je trag t odredjen
tragovima Q i Q1 pravih q i q1 . Trag Q1 prave q1 odredjujemo na tragu ravni α kojoj prava q1 pripada.
(4) Zajednička normala n pravih p i q je odredjena sa n : n ⊥ α, n 3 M , gde je {M } = q1 ∩ p
podnožje te normale na pravoj p. Zato je n0 : n0 ⊥ a, n0 3 M 0 . Pošto n ⊂ τ trag N prave n dobijamo na
tragu t ravni τ. Označimo sa L podnožje normale n na pravoj q. Visinu tačke L dobijamo obaranjem
prave q, pa je zajednička normala odredjena sa n(N, L0 , OLo ).

Zadatak 8.
(1) Odredjujemo trag a ravni α = pE kojoj pripada pljosan ABE.
(2) Obaramo ravan α i dobijamo (E), (p). Konstruišemo pravilan trougao (A)(B)(E) tako da
(A)(B) ⊂ (p). Ivica tetraedra je odredjena a = (A)(B). Konstruišemo težište (T ) trougla (A)(B)(E).
(3) Afinom homologijom dobijamo projekciju tačaka A0 , B 0 ∈ p0 i tačku T 0 .
(4) Cilj nam je da odredimo centar S tetraedra. On se nalazi na normali n u tački T na ravan
α ⊇ ABE. Rastojanje d = ST možemo da odredimo iz jednakokrakog trougla 4EE1 E2 gde je E1 =
S(AB), E2 = S(CD). Taj trougao je odredjen jer je E1 E2 = AD = a, EE1 = h = EE2 (h je visina
pljosni tj. trougla (A)(B)(E)). U trouglu 4EE1 E2 tačka S je središte E1 E2 , a T deli EE1 u odnosu
2 : 1 (ili ekvivalentno ST ⊥ EE1 ), pa odredjujemo d = ST.
(5) U oborenom položaju normale n odredjujemo tačku [S] tako da [S][T ] = d. Biramo tačku [S]
tako da S bude ispod ravni α pljosni ABE kako bi se ta pljosan videla (uslov zadatka). Dobijamo
projekciju S 0 centra tetraedra.
(6) Temena oktaedra C 0 , D0 , F 0 dobijamo redom simetrično temenima A0 , B 0 , E 0 u odnosu na S 0 .
Pošto se pljosan ABE vidi, vidljivost je odredjena.

Zadatak 9.
(1) Odredimo podnožje T normale n iz tačke S na ravan τ. U oborenom položaju dobijamo polu-
prečnik r = [S][T ] osnove valjka.
(2) Tačka T pripada izvodnici i po kojoj ravan τ dodiruje valjak. U oborenom položaju ravni τ
dobijamo tačku (T ). Konstruišemo (i) tako da (i) 3 (T ), ∠((i), t) = 60o (uslov zadatka). Konstuišemo
projekciju izvodnice i0 . Pošto su izvodnice paralelne osi n1 valjka, konstruišemo projekciju ose valjka
n1 : n01 k i0 , n01 3 S 0 . Ako je α ravan osnove valjka, tada α ⊥ n1 . Dodatno, α ⊃ n = ST , pa trag ravni α
odredjujemo iz uslova a : a ⊥ n1 , a 3 N , gde je N trag prave n.
(3) Konstruišemo temena elipse koja je projekcija kruga osnove k(S, r).
(4) Obaramo osu n1 valjka i odredjujemo centar S1 druge osnove tako da {S}{S1 } = 3r (uslov
zadatka). Dobijamo S10 i temena projekcije druge osnove.
(5) Postoje dve mogućnosti za izbor tačke {S1 } u koraku (4). Ako je S1 ”niže”od S druga osnova
se ne vidi, a prva vidi (i obrnuto).

Zadatak 10.
(1) Odredjujemo podnožje S normale n iz A na τ. Tačka S je središte dijagonale BD. Polovina
dijagonale ma koje pljosni kocke je odredjena sa d/2 = [A][S].
(2) Konstruišemo ivicu a kocke na osnove polovine dijagonale.
(3) Obaramo ravan τ , dobijamo tačke (M ), (S). U njemu konstruišemo dijagonalni presek (B)(D)(D1 )(B1 )
– pravougaonik ivica a i d, tako da (B)(D) ⊂ (M )(S) (po uslovu zadatka).
(4) Afinom homologijom dobijamo projekciju temena kocke B 0 , D0 , B10 , D10 .
(5) Konstruišemo tačku C 0 kao simetričnu tački A0 u odnosu na S 0 . Dobijenim temenima projekcija
kocke je odredjena. Za vidljivost je zgodno posmatrati da li je tačka A ispod ili iznad ravni τ.

Zadatak 12.
(1) Odredjujemo trag t ravni τ = Sp koja ”polovi”kupu, tj. sadrži visinu o = SV kupe.
(2) Obaramo ravan τ i dobijamo (p) i (S). Konstuišemo oboreni položaj (o) visine, tj. ose o kupe,
tako da (o) 3 (S), ∠((o), (p)) = 30o (uslov zadatka). Tačka {(V )} = (o) ∩ (p) je oboreni položaj vrha
kupe. Imamo dve mogućnosti za pravu (o), biramo onu koja nam daje da je V iznad osnove kupe (uslov
da se osnova ne vidi). Tačka (L) ∈ (p) takva da je ∠(L)(S)(V ) = 90o pripada kružnici osnove, pa je
r = (S)(L) poluprečnik osnove. Dobijamo L0 , V 0 ∈ p0 .
(3) Dobijamo o0 3 S 0 . Osnova kupe nalazi se u ravni koja sadrži S i normalna je na o. Konstruišemo
temena elipse koja je projekcija osnove.
(4) Crtamo projekciju kupe, vodeći računa da L0 pripada elipsi. Osnova kupe se ne vidi jer smo
tako izabrali tačku V (na crtežu treba deo elipse isprekidano - ispraviću, ako nisam!!!)

Zadatak 13.
(1) Obaramo pravu n = ST i odredjujemo R = [S][T ], poluprečnik sfere.
(2) Crtamo projekciju sfere – krug čiji je poluprečnik R jednak poluprečniku sfere, a centar S 0 .
(3) U oborenom položaju ravni νn iz (1) crtamo nagibnicu [m] ravni τ . Važi [m] ⊥ [n], [m] 3 [S1 ].
Projektujuća ravan νn sadrži centar sfere S, pa ”polovišferu po velikom krugu. Konstruišemo oboreni
položaj tog kruga sa centrom (S) i poluprečnikom R. Nagibnica [m] seče taj krug u tačkama [A], [B].
Prečnik presečnog malog kruga je r = [S1 ][A], a centar S1 , pa lako odredjujemo temena A0 , B 0 , C 0 , D0
elipse (S10 D0 = r) u koju se presečni krug projektuje.
Pokušajte da razumete (mada to nije neophodno za crtanje), kako su dobijene dodirne tačke elipse
i kruga T10 , T20 .
(4) Crtamo projekciju presečnog malog kruga.