Субструктура гредних

мостова

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Стубови моста
2

Крајњи стубови - опорци Средњи стубови

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Крајњи стуб опорац
3

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Изглед
4

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Пратећи елементи крајњих стубова
5
 УЛОГА:
Помажу при повезивању трупа
пута на насипу и коловоза на
мосту
 Крилни зидови

 Прелазне плоче

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Типови крилних зидова
6

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Редуковани опорац
7

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Пропуштен насип код високих стубова
8

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Високи стуб са контрафорима
9

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Контрафор
10

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Зона лежишта – лежишни квадер
11

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Детаљи опорца и насипа
12

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Стабилност опорца
13
 Провере:

 Сам опорац без реакције

моста
 Опорац без моста али са
насипом и корисним
оптерећењем на насипу
 Стално оптерећење
завршеног моста са
притиском земље и без
притиска земље
 Најнеповољнија
комбинација (уз
хоризонталне силе)

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Прелазне плоче
14

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Детаљи везе прелазне плоче у насипу
15

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Средњи стубови
16

У води На сувом

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

Ослањање подужних носача – димензије стуба
17

Попречно Подужно

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Стубови у води 1
18

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Стубови у води 2
19

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Обликовање масивних речних стубова
20

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Подлокавање
21

Ponte Hintze Ribeiro 2001.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Мере против подлокавања
22

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Широка коловозна конструкција
23

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Средњи стубови вијадуката
Утицаји и силуете
24

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Средњи стубови (платна) вијадукта и
надвожњака
25

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Појединачни и вишеделни стубови
26

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Појединачни стубови са лежишном гредом
27

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Лежишна греда
28

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Портални – вишеделни стубови
29

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Специјална решења
30

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Олакшани стубови за висине 20-50m
31

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Високи стубови затворенеог олакшаног
пресека
POTPORNA за висине 30
KONSTRUKCIJA-STUBOVI – 70 m
MOSTOVA
32

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 V стубови
33

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Удвојена платна
34

Степен укљештења
коловозне конструкције у
овакве стубове се смаљује
што су они међусобно
ближе.
Ако су платна на већем
растојању оба ће бити
притиснута под
саобраћајним оптерећењем.
Дилатирање конструкције
се може остварити и помоћу
лежишта.
Оптимални размак
удвојених платна 1/25-1/13
распона. При мањем
размаку платна се
монолитно везују са
коловозном конструкцијом.
Ако су платна ниска могуће
је направити и већи број
њих.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Естетика
35

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Мост на реци Корани у Слуњу
36

R= 71m

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Стубови 30-70m
37

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Високи стубови (~100-160m)
POTPORNA KONSTRUKCIJA-STUBOVI MOSTOVA
38
Мост на Малој Ријеци (1973. распон
151 m, највиши стуб 120 m)
Чрни Кал – 95 m

Морачица~160m

Лимска Драга ~110m

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Екстремно високи стубови
39

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Веза стубова и коловозне конструкције
40
Лежишта
Једноставна уградња него у случају монолитне везе.
Предности Сеизмички напони у коловозној конструкцији су
смањени, у поређењу са онима у монолитном вези за
подужно сеизмичко дејство готово су елиминисани.
Једноделни стубови имају слично понашање у
подужним и попречним правцима; ако су спектрална
убрзања у ова два правца слична, сеизмички моменати
и трансвезалне силе у стубовима ће бити слични,
омогућавајући оптималан пројекат стуба.
Трајност: прегледи, одржавање и замена.
Мане Стубови вишеделних пресека са лежишном гредом
нису оптимално искоришћени за прихватање
земљотреса:
У подужном правцусе понашају као вертикалне
конзоле
У попречном правцу њихови врхови су
’’укљештени’’ у лежишну греду
Школска 2018/19
Монолитна веза
Повољније је од везе помоћу лежајишта који су
непокретни у оба правца.
Спречавање одизање или спадање са ослонаца као и
значајна заостала померања коловозне конструкције
које се касније тешко враћају у свој првобитни положај.
Дисипација енергије се могу развити не само на дну
стубова, већ и на њиховим врховима (не односи се на
једноделне стубове под попречном сеизмичким
дејство).
Смањују се ефекти другог реда у високим стубовима
(не важи код једноделних стубова у попречном правцу
кад суперструктура није бочно укрућена на опорцима).
За више од два распона, стубови спречавају подужно
померање коловозне конструкције услед температурних
дејстава и скупљања.
Монолитна веза искљућује употребу сеизмичке
изолације и / или допунске дисипације енергије.
У чвору између коловозне конструкције и стуба се
јављају значајни напони смицања под сеизмичким
дејством; комликовано извођење детаља густе арматуре
у чвору
др Снежана Машовић
 Виткост и ефекти другог реда
41

 Виткост > 40
 Обично се налази између 50 и 70
 Прорачун по теорији II реда
 Код извођења привремене виткости могу да буду
и до 220

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Статичке шеме средњих стубова
42

ANSI/AISC 360-10
Школска 2018/19 др Снежана Машовић
 Ефективна дужина стубова моста
43
Монолитна веза са
суперструктуром
 У подужном правцу :
 Чиста висин стуба (врх стуба се помера
транслаторно без ротације)
 У попречном правцу:
 Кад је суперструктура попречно
придржана на опорцима и има велику
крутост у својој равни:
 Половина висине стуба (попречно
померање и ротација спречени у врху
стуба)
 Кад је суперструктура није попречно
укрућена на опорцима или има малу
крутост у својој равни, или је мост
веома дугачак:
 За појединачне пресеке двострука
висина
 За вишеделне пресеке пуна висина
(врх стуба може да се помера попречно
без ротације.
Школска 2018/19
Ослањање суперструктуре
преко лежишта
 У подужном правцу :
 Двострука висина стуба
 У попречном правцу:
 Кад је суперструктура попречно придржана
на опорцима и има велику крутост у својој
равни:
 Уколико се лежишта налазе директно на
стубовима: 70% висине стуба (врх стуба
спречен да се хоризонтално помера али
могућа ротација).
 За вишеделне пресеке са лежишном гредом:
половина висине стуба до лежишне греде
(врху стуба спречена ротација и попречна
транслација)
 Кад је суперструктура није попречно укрућена
на опорцима или има малу крутост у својој
равни, или је мост веома дугачак:
 За појединачне пресеке двострука висина
 За вишеделне пресеке са лежишном гредом:
висина стуба до лежишне греде (врху стуба
спречена ротација али могуће хоризонтално
померање)
др Снежана Машовић
 Косо савијање
44

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Ефекти земљотресног оптерећења на
мостове
45

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Дуктиолно понашање
46
Дуктилност је мера способности конструкције
 Фактор понашања

(или њењог елемента) да апсорбује енергију.
 Избор између фактора дуктилности моста има
пресудни утицај на димензионисање његових
стубова јер су пластични допуштени само у
стубовима.
 Пластични зглобови се димензионишу према
граничном моменту и нормалној сили из
сеизмичке комбинације оптерећења.
 За бетонске стубове мора се обезбиједити утезање
зоне у пластичним зглобовима

 Високи фактор понашања q се постиже:

 избором положаја пластичних зглобова у
зони доступној прегледу
 однос Ls/h, не сме да буде мањи од 3.0,

 однос hk = NEd/(Ac fck), у сеизмичкој

комбинацији оптерећења треба да буде
испод 0.3,.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Начини ослањања за постизање
дуктилности
47
Крута, монолитна, веза стуба са Пожељна крута веза у попречном правцу на
суперструктуром се може ограничити на свим стубовима дуге мостовске
неколико највиших стубова приближно конструкције (скоро уејдначена расподеле
сличне висине. сеизмичког оптерећења).
Код релетивно кратких мостова (нпр. са 3-5
распона) са флексибилним стубовима не
треба суперстуктуру попречно укрутити на
крутим опорцима

Удвојени стубови са два паралелна платна

са евентуално сандучастим пресеком у
доњем делу највиших стубова.

Код дугих мостова, крутих опораца (и њима

блиских стубова) у попречном правцу
долази до неповољне расподеле попречног
смицања. Зато се, на овим местима
постављају попречно флексиблна лежишта.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Избор пресека стуба
48

Пуни кружни пресек:

Пуни кружни пресека (3-4m) се избегавају због велике масе неармираног бетона у језгру.
Шупљи кружни пресеци:
Проблем утезања унутрашњом спиралом, Постављају се радијалне шипке (S)
Алтернативно подебљати зидове како би дилатација одговарала неутегнутом бетону. Доња
граница дебљине (1/8 унутрашњег пречника) према Eurocode има позитиван ефекат.
Пуни правоугаони пресеци:
Могућа спирална арматура око вертикалних шипки смештених по кружницама
Велики број узенгија ради обухватања вертикалних шипки
Платна:
Изразито дуктилан у подужном правцу
Мала дуктилност у попречном правцу (готово сигурно ради у еластичној области)
Највећа мана ових пресека је велико сеизмичко оптерећење које преносе на темеље, скоро
еластично понашање темеља ( q = 1.5).
Шупљи правоугаони пресеци:
Веома ефектни код високих стубова
Eurocode 8 захтева дебљине зидова у области пластичних зглобова од најмање 1/8 чистог
унутрашњег размака у оба правца за спречавање локалног избочавања зидова када раде као
притиснуте фланше

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Граничници
49

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Удар брода и заштита
50

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Удар возила и заштита
51

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Темљи мостовских стубова
52

Плитки Дубоки

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Типови темеља
53

 Плитко фундирање
 Темељне стопе

 Дубоко фундирање
 Шипови
 Бунари
 Кесони

 Извођење на сувом и извођење у воденој препреци

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Плитки темељ
54

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

54
 Врсте шипова
55

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Темељи на бушеним шиповима
56
 Користе се код лошијег
квалитета тла
 Кад је носиво тло дубоко
 Пречник 80 – 300 cm.
 У носиво тло теба ући бар 1.5
пречника ако шип не носи и
на трење
 Не препоручују се коси
шипови, а ако се користе
морају да буду способни да
носе и моменте савијања
услед слегања тла. Поред тога
исказују мање дуктилно
понашање.
 Дорбо се понашају током
земљотреса изузев кад је тло
подложно ликвифакцији.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Утицаји на шипове
57

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Бунарски темељи и њихово извођење
58

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Израда бунара у воденој препреци
59

Спуштање бунара са
Са вештачког острва
пловила

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Кесони
60

Илустрација кесона на Бруклинском мосту

• Отворен је на дну а затворен изнад радне коморе

• Примењују се кад постоји опасност од
хидрауличког слома у тлу
• Дубине воде 12-35m
• Притисак ограничен на 0,35MPa (који радници
могу да поднесу)
Школска 2018/19 др Снежана Машовић
 Јet grouting – млазно инектирање
61

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Извођење стубова
62

Ниски стубови (до око 10m)

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Високи стубови - секторска оплата
63

Школска 2018/19 др Снежана Машовић

 Клизајућа оплата
64

Висина оплате обично 1,00 – 1,50 m.

Брзина померања 3–5m/24h, може и брже.
На Крку 8–10m/24 h. Проблем изглед бетона
и даноноћни рад.

Школска 2018/19 др Снежана Машовић