Merenje visinskih razlika - nivelman

U geodeziji se retko mere nadmorske visine,

naee se mere visinske razlike, a nadmorske
visine se dobijaju raunskim putem.
Visinske razlike se mogu meriti na sledee
naine:
Geometrijskim nivelmanom
Trigonometrijskim nivelmanom
Hidrostatikim nivelmanom
Barometrijskim nivelmanom
Priruno: ravnjaa i podravnjaa
Pomou GPS
1

Merenje visinskih razlika geometrijskim

nivelmanom

Instrument za merenje visinskih razlika se naziva

nivelir.
Nivelman je postupak merenja visinskih razlika!!!
2

Za razliku od teodolita, kod nivelira vizura

uvek u toku merenja stoji horizontalno.
Horizontalnost vizure se postie vezivanjem
libele za durbin (stari instrumenti) ili pomou
automatskog ureaja kompenzatora.

Na take izmeu kojih se meri visinska razlika

se postavljaju nivelmanske letve.
Izmeu ovih taaka se postavlja nivelir na
stativu.
Prema poloaju nivelira u odnosu na take,
razlikujemo:
nivelanje iz sredine
nivelanje s kraja
U zavisnosti od konstrukcije nivelira i letava,
tanost merenja visinske razlike je od nekoliko
mm do nekoliko stotih delova mm.
4

Greka zbog nehorizontalnosti vizure

H l 'a l 'b
l 'a l a a
a

l'a

lb

la

l 'b lb b

l'b
b

a
Ha
Da
NNP

Db

Hb

a Da * tg
b Db * tg

Nivelanje iz sredine

Da Db

tako da je

a b

H l 'a l 'b la a lb b la lb
Nivelanje s kraja

Da Db

tako da je

a b

H l 'a l 'b la a lb b la lb b
Ako se visinska razlika meri nivelanjem iz sredine,
eventualna nehorizontalnost vizure nee se odraziti
na izmerenu visinsku razliku.
Pri nivelanju s kraja, ova greka ostaje u izmerenoj
visinskoj razlici
6

Merenje visinskih razlika kada su take na

veem rastojanju
l R2
l'a
la
lR1

R2

R1
H R1

lb l'b

Hb

HR2

Ha

NNP

H h1 h2 h3
Pomone take nazivamo vezne take. To su
privremene take koje se na terenu definiu
koiima ili nivelmanskom papuom.
7

Trigonometrijski nivelman

so
o
k
D

H'

lr

Dhor

H
i

H ' Dkoso cos Z

H H ' i lr

H Dkoso cos Z i lr
8

Hidrostatiki nivelman
Koristi se gumeno
crevo napunjeno
vodom - vagris. Na
krajevima su
staklene ili plastine
posude. Po zakonu
spojenih sudova,
nivo tenosti u
jednom i drugom
sudu je isti. Osim
vizuelnog oitavanja
mogu se koristiti
posebni ureaji za
precizno oitavanje
nivoa tenosti
9

Barometrijski nivelman
Vazduni pritisak pada sa poveanjem
nadmorske visine.
Za merenje se koristi aneroid sa izbadarenom
skalom u metrima nadmosrke visine.
Merenje poinje i zavrava na taki sa poznatom
nadmorskom visinom, gde se kalibrie skala
aneroida.
Promena pritiska se registruje na poetnoj taki
nakon obavljenog merenja i izvre se eventualne
korekcije visina izmerenih taaka.

10

GPS Global
Positioning System

11

GPS sistem za odreivanje pozicije na Zemlji

i iznad nje na osnovu prijema signala sa
navigacionih satelita. Sastoji se od tri
segmenta:
Kosmiki segment navigacioni sateliti
Kontrolni segment kontrolne stanice
Korisniki segment - prijemnik

12

Kosmiki segment:
24+ navigaciona satelita,
Orbite su na 20200 km
Obiu Zemlju za oko 12 h
Emituju dva kodirana signala
na frekvencijama 1.2 i 1.6 GHz

13

Kontrolni segment:

Colorado
Springs

Hawaii

Kwajalein

Ascension
Islands

Glavna kontrolna stanica

Diego
Garcia

Kontrolana stanica
Zemaljska antena

14

Korisniki segment:
Prijemnik na Zemlji, koji na
osnovu prijema signala sa
najmanje 3 ili 4 satelita
odreuje svoju poziciju.

15

Kako sistem funkcionie:

Sateliti emituju kodiranu informaciju o trenutnom poloaju i
vremenu emitovanja. Pozicija se odreuje na osnovu
merenja na kontrolnim stanicama i prenosi na satelite. Tano
vreme je jako bitan faktor, na svakom satelitu se nalaze 4
atomska asovnika.
Na osnovu vremena primljenog signala na prijemniku
korisnika, odreuje se udaljenost (velika preciznost
asovnika, radio talasi se ire brzinom svetlosti) od
prijemnika do satelita.
Na osnovu rastojanja od satelita i pozicije satelita, odreuje
se pozicija antene prijemnika.

16

Ako se za merenje prima signal samo sa 3 satelita, nije

mogue odrediti nadmorsku visinu.
Za potpuno pozicioniranje potrebno je primati signal sa
najmanje 4 satelita. Nepoznate veliine su X, Y, Z i t
(popravka za asovnik samog GPS prijemnika).
Tanost pozicije zavisi od mogunosti prijemnika da prima
delove koda, poloaja satelita, uslova u atmosferi, okolnih
prepreka itd. Postie se tanost od nekoliko metara do
manje od 1 m.

Povoljan raspored

Nepovoljan raspored
17

Diferencijalni GPS

Mrea permanentnih GPS stanica na teritoriji Vojvodine

19

Svojstva sluajnih greaka (podleu normalnoj raspodeli)

1. Vea verovatnoa pojave manjih
greaka nego veih
2. Ista verovatnoa pojave pozitivnih i
negativnih greaka
3. Verovatnoa pojave velikih greaka
tei nuli
-4

-3

-2

-1

Uzroci:
Nesavrenstvo instrumenata, operator, spoljni uslovi
Otklanjanje:
Viestruka merenja iste veliine i uzimanje aritmetike sredine za
konanu vrednost, izbor uslova pri merenju
20

Sistematske greke
Deluju uvek u istom smeru na rezultat merenja, nekada je
taj smer nepoznat
Primer: dua pantljika od deklarisane, nehorizontalna
vizura kod nivelira ...
Uzroci: Nesavrenstvo pribora i instrumenata za merenje,
operator, spoljni uslovi
Otklanjanje:
Rektifikacija instrumenata
Uvoenje popravke
Izbor metode merenja
Izbor spoljnjih uslova za merenje
21

Grube greke
Uzroci: iskljuivo ljudski faktor (permutacija cifara,
pogreno oitavanje)
Prepoznaju se poto odskau od ostalih rezultata
Otklanjanje: ponovno merenje uz veu
koncentraciju ili bolju obuenost operatora

22

Ocena greaka
Istinita greka

i A - li

Najverovatnija greka

i L - li

Srednja kvadratna
greka

2
(
A

l
)

n
2
(
L

l
)

n 1

23

Prosta aritmetika sredina

l1 l2 ... ln
L
n
Opta aritmetika sredina

p1l1 p2l2 ... pn ln

L
p1 p2 ... pn

24