GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA
POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA
IX. DEO
MONTANI RADOVI

2008.

MONTANI RADOVI
Primena montanog metoda rada je potpuno opravdana pri izgradnji objekata visokogradnje,
industrijskih objekata i uopte svih objekata pri ijem su projektovanju projektanti koristili
tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i primenom modularne koordinacije projektovali
vei broj elemenata istih geometrijskih karakteristika i iste nosivosti. U takvim sluajevima stiu
se uslovi za industrijalizovanje proizvodnih procesa sa svim pozitivnim karakteristikama
industrijalizacije: velikoseriskom proizvodnjom, uigranou ekipa radnika koje stalno izvravaju
isti skup operacija i postupaka, dobrim kvalitetom proizvoda, punim iskorienjem instaliranih
kapaciteta, minimalnim utrokom materijala (oplate)... Sve to bi, u normalnim okolnostima, trebalo
da rezultira visokom produktivnou i brzim izvoenjem radova na objektu. Na osnovu rezultata
postignutih na naim gradilitima, opravdano je pitanje da li je primena montanog metoda
graenja, naroito u visokogradnji, iskazala sve svoje pozitivne efekte ? Najkrai odgovor je - najee nije. Uzroci su kompleksne prirode i proizilaze, pre svega, iz nedovoljnog poznavanja
sutine i projektnih mogunosti primenjenih sistema, nedovoljne zaokruenosti proizvodnih
programa pojedinih montanih sistema i loeg upravljanja proizvodnim procesima.
Primena montane metode rada zahteva razvijen informacioni sistem sposoban da obezbedi
kvalitetne informacije neophodne za donoenje odluka u svakom segmentu rada: proizvodnji,
transportu, privremenom deponovanju, montai elemenata.
Za uspenost primene metode montae bitno
je reenje koordinacije aktivnosti: proizvodnje
montanih elemenata sa jedne strane i izvoenja montanih radova sa druge. Zbog toga je
prilikom planiranja izgradnje montanih objekata, izuzetno vano strukturom mrenog plana
obuhvati ne samo sve aktivnosti na gradilitu,
nego i logistike aktivnosti pri proizvodnji montanih elemenata i snabdevanju gradilita relevantnim resursima.
Analiza moguih metoda rada i specifinosti
terena na kome se podie objekt treba da pokae da li je opravdano upotrebiti neku varijantu montanog graenja u cilju efikasnijeg
izvoenja radova i bre finalizacije objekta kao
celine.
Pri izboru metode graenja bitno utiu sledei faktori:
geomehanike karakteristike terena,
karakteristike naselja (okruenja) kao urbane celine,
karakteristike raspoloivih kapaciteta za proizvodnju elemenata,
raspoloiva sredstva mehanizacije i opreme za rad,
raspoloiva struna radna snaga.
pa, ukoliko se pokae da je primena montanog sistema racionalna, treba pre masovne primene
proceniti njegovu tehnologinost. Pod ovim pojmom treba podrazumevati stepen usklaenosti
projektovanih reenja sa mogunostima optimalne realizacije proizvodnog procesa pa je logino
da se rast tehnologinosti u prvoj fazi mora traiti u maksimalnom iskorienju kapaciteta
tehnolokog procesa a tek nakon iscrpljenja takvih mogunosti treba inovacijama u proizvodnji
stvarati mogunosti za uveanje slobode projektovanja.
Montani radovi spadaju u grupu glavnih radova i svojom kompleksnou i znaajem za
uspenost zavretka investicionog projekta nameu potrebu celovitog prikaza postupka i
neophodnih mera od ije primene zavisi njihovo bezbedno i efikasno izvoenje. Jedan od
najvanijih uslova za to je kvalitetna prefabrikacija delova objekta. Kada su pre jednog veka

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

francuski inenjeri izvrili prefabrikaciju i montau armirano-betonskih nosaa konstrukcije Kazina

u Bijarcu,
1. otvorili su vrata novoj tehnici graenja, koja je
2. omoguila da se prednosti armiranog betona bolje iskoriste, i
3. doprinela razvoju mnogih konstrukcijskih sistema,
to je uz stalan razvoj pratee mehanizacije imalo uticaj na :
4. ukrupnjavanje montanih elemenata i
5. dalje usavravanje tehnike graenja.
Izgradnja stambenih objekata doputa primenu veine montanih metoda ali, zbog specifinih
zahteva u vezi sa dimenzijama elemenata i nainom njihovog povezivanja u jedinstvenu celinu,
trai i sistemski pristup koji treba da obezbedi doslednu:
modularnu koordinaciju u cilju standardizovanja raspona i rastera; i
tipizaciju elemenata u cilju smanjenja broja razliitih tipova; ali i
otvorenost sistema u smislu stvaranja mogunosti da se elementi mogu spajati, kako
meusobno tako i sa elementima drugih sistema, u brojne funkcionalne celine;

zaokruenost proizvodnje kao uslov da se minimizira improvizovanje reenja fasade,

pregradnih zidova, instalacionih zona i slinog; i

celovitost sistema u smislu obezbeenja zatvorenog lanca, od adekvatne projektne

dokumentacije, preko organizovane proizvodnje sa preciznom dinamikom isporuke do
okupljanja sposobnih izvoaa za brojne zanatske i instalaterske radove ija je vrednost
u stambenoj izgradnji dva puta vea od prefabrikovane i montirane konstrukcije.
Postojea iskustva govore da domai sistemi montane gradnje stambenih i poslovnih objekata
nakon dvadesetak godina primene i razvoja pokazuju nedoreenost u pogledu navedenih kriterijuma. Razlozi su razliite prirode i razliitih uticaja pa zahtevaju ekstenzivno obrazlaganje uslova
pojave i naina eliminisanja i o njima ovde nee biti rei. Za inenjere u praksi je daleko vaniji
praktian pristup realizaciji montanih radova u postojeim uslovima.

7.1. SISTEMI MONTANOG GRAENJA

U savremenoj praksi razlikujemo dva osnovna sistema montane gradnje:
1. skeletni sistem - bazira na stubovima kao vertikalnim kostruktivnim elementima. Raspored
stubova u osnovi objekta daje najee pravougaonu mreu. Stubovi mogu biti povezani
montanim gredama i/ili ploama i formirati prizemne ili viespratne objekte. Ukoliko se nalaze
u viespratnim ramovima ovi moraju biti ukruenim posebnim platnima za prijem vertikalnih
sila. To su lake konstrukcije posebno pogodne za industrijske objekte (dozvoljavaju brzu
promenu instalirane proizvodne tehnologije) ali i poslovne objekte (primena lakih zidova
dozvoljava punu slobodu u organizaciji i oblikovanju unutranjeg prostora). Izrada fasadnih
zidova moe biti organizovana kroz zidarske ili montane radove. Domai predstavnik ovog
sistema je "IMS" sistem.
2. panelni sistem - se zasniva na prefabrikovanim zidovima (panelima) koji istovremeno
pregrauju prostor i nose rezultujue vertikalno i horizontalno optereenje. U zavisnosti od
veliine prefabrikovanih nosaa razlikuju se sitno-panelni i krupno-panelni sistem. Sitnopanelni sistem je izgubio u efikasnosti usled pojave velikog broja veza koje se moraju ostvariti
i tekoa u obezbeivanju nepropustljivosti dugih spojnica izmeu panela pa krupno-panelni
sistem, sa noseim zidovima upravnim na ravan fasade, danas ini najrasprostranjeniju
varijantu panelnog sistema jer daje, uz pomo krutog stepeninog jezgra i liftovskog okna,
stabilne viespratne graevine. Kvalitetno povezivanje panela namee osnovi objekta ortogonalni sistem u kome se irine polja mogu varirati u skladu sa zahtevima projektanata. Meuspratnu konstrukciju panelnog sistema ine montane ploe ().

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

Panelni sistem montane gradnje

a dosta su rei u primeni (gotovo naputeni) sistemi zasnovani na ukrupnjavanju montanih
elemenata:
3. blokovski sistem - koji je prelazni oblik iz prethodnog, panelnog sistema u prostorni, elijski
sistem jer su mu elementi formirani od jednog, dva, tri ili etiri povezana panela. Sanitarne i
kuhinjske kabine ugraene u skeletne sisteme predstavljaju poslednje tragove blokovskog
sistema jer su najbolje rjeenje za industrisko izvoenje instalaterskih radova u stambenim
objektima. Kabine se proizvode fabriki tako to se formiraju od etiri panela kao posebna,
potpuno zatvorena celina u koju se ugrauje kompletno kupatilo i WC ili radni deo kuhinje, sa
svim potrebnim vodovodnim, kanalizacionim, ventilacionim, elektrinim i dimnjakim instalacijama. Takva, finalno izraena kabina postavlja se na tavaninu plou a kasnije se izvri
njeno prikljuenje na ostale razvode instalacija zgrade.

elijski sistem montane gradnje

4. elijski sistem - zasnovan na prefabrikaciji i montai prostornih, kutijastih formi od kojih se,
poput kockica, sastavlja konstrukcija objekta a finalizacija povrina elija je ubrzana ili u
najveoj meri izvrena radionikom obradom. elijski sistem znatno oteava oblikovanje
rasporeda prostorija pa je projektantima ponueno nekoliko podsistema:
a) elijski sistem sa tunelskim elementima - elije objekta su formirane od spoljnih, noseih zidova i ploa (podna i plafonska) tako da se mogu reati strogo
linijski, jedna do druge, ili u slobodnom, smaknutom redosledu,

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

b) elijski sistem sa prstenastim elementima - elije su formirane samo od

prstenova fasadnih i pregradnih zidova, i
c) elijski sistem sa skeletno-panelnim elementima - elije su formirane, slino
tunelskim elementima, od podnih i plafonskih ploa ali su one umesto noseim
zidovima razdvojene stubovima ime se, montaom vie elija, stvara veliki
slobodan prostor koji dozvoljava fleksibilan raspored i veliinu unutranjih
prostorija.
U praksi se mogu nai i objekti na kojima je primenjena kombinacija dva ili vie sistema ali su
takvi objekti retki jer zahtevaju proizvodne kapacitete u svim primenjenim sistemima a ak i kada
je taj uslov zadovoljen teko je ili nemogue uklopiti u projekat njihove mogunosti u pogledu
oblikovanja objekta i razliite naine prijema i prenoenja optereenja.
Koliko su industrijski principi organizacije radova i izvoenja objekata metodima montanog
graenja superiorniji od klasinog pa ak i polumontanog naina graenja pokazuje tabela 7.1 u
kojoj je posebno indikativan odnos prosenog broja godinje izgraenih stanova (Ns) po
zaposlenom radniku (Nrs). Izuzev u oblasti primene elijskog sistema, u kojoj nema znaajnijih
rezultata na domaim gradilitima (izuzev to je u GIP "Vegrad" bio primenjen sistem DOM 101
koji je imao utroak od oko 9 - 12 N/m2) kao i oblasti primene klasinog sistema graenja
opekom, kod kojeg se rezultati naih graditelja (35 - 45 N/m2) nalaze na nivou evropskih, u
primeni svih ostalih, montanih i polumontanih sistema nae firme ostvaruju iste fizike rezultate
kao nemaki, nordijski, francuski graditelji ali sa 25 - 30% veim utrokom vremena (kod nekih
varijanti unapreenog tradicionalnog sistema imamo i do 50% manju produktivnost).
Primenjeni sistem
graenja stambenih objekata
elijski sistem (vedska)
elijski sistem (vajcarska)
Krupnopanelni sistem
Sitnopanelni sistem
Polumontani sistem
Unapreeni tradicionalni sistem
Klasino graenje opekom

Tabela 7.1
N
Stan od 60 m2 Stan od 75 m2
za 1 m2 sati Ns / Nrs sati Ns / Nrs
4
7
16
20
25
30
44

245
415
960
1200
1500
1800
2640

8,20
4,80
2,10
1,67
1,33
1,10
0,75

307
520
1200
1500
1880
2250
3300

6,50
3,85
1,67
1,33
1,06
0,88
0,60

Domai izvoai koji nemaju vlastite pogone za prefabrikaciju pribegavaju primeni

polumontane metode izgradnje kod koje
je karakteristini element polumontana
tavanica (poznata kao Omnia).
Uporedo sa razvojem montanih sistema
za stambenu izgradnju izvrena je i industrijalizacija klasinog naina graenja primenom savremenih oplata i manjeg broja
tipiziranih montanih elemenata.
Na slici levo je paket Omnia tavanica.
Iako su trokovi, vreme izrade i montaa konstrukcije kod montanih sistema u nekim sluajevima dostigli evropski nivo, cene i vreme potrebno za izvrenje zanatskih i zavrnih radova,
posebno instalaterskih, su bili u stalnom porastu, tako da je dolazilo i do kompromitovanja primene montanog metoda graenja stambenih objekata.
Zbog toga to industrijalizacija tehnolokih procesa nije, pored konstruktivnog dela objekta, na
adekvatan nain obuhvatala i zanatsko - zavrne radove, vreme graenja objekata primenom
montanih sistema se produavalo od pet do dvanaest meseci. Istovremeno su bili prisutni
izuzetno visoki trokovi osnovnih sredstava za graevinske maine i opremu u fabrikama za
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

proizvodnju montanih elemenata, kao i za transport i montau na gradilitu. Sve to je rezultovalo

produavanjem vremena angaovanja mehanizacije, gradiline operative i bankarskih sredstava.
Razumljivo je da se u takvoj situaciji jedan deo graevinske industrije orijentisao ka industrijalizaciji klasinog naina graenja sa osnovnim ciljem da se primenom savremenih tipova oplata
obezbedi dovoljno brz ritam izgradnje osnovne konstrukcije objekta koji omoguuje ravnomerno
ukljuivanje narednih aktivnosti.
Ovakva metoda graenja podrazumeva
da se, izuzev pripremnih radova na modeliranju oplate, svi radovi izvode na samom
gradilitu to predstavlja osnovnu prednost s obzirom na visoke trokove osnovnih sredstava za proizvodnju, transport i
graenje montanih sistema. Uvoenjem
odreenog broja montanih elemenata, a
pre svega polumontanih i montanih tavanica, razvijeni su polumontani sistemi
za graenje stambenih objekata.
Osnovni element tih tehnolokih sistema
je izrada armiranobetonskih zidova pomou prenosne oplate, najee kombinovan
sa polumontanim tavanicama a u sluaju
primene tunelske oplate sa izradom
kompletne meuspratne konstrukcije.

Montano graenje skrauje rokove

Ovako formiranu osnovnu konstrukciju mogu da dopune tipizirani montani elementi: stepenini
kraci, parapeti ili fasadni zidovi.
Polumontani sistemi su vrlo fleksibilni i imaju znaajnu prednost u odnosu na montane sisteme
ali samo u sluajevima kada je u pitanju manji obim posla (250 - 300 stanova). I oni, kao i
montani sistemi, zahtevaju potovanje modularne koordinacije tokom izrade projektne
dokumentacije jer samo u tom sluaju moe da se postigne vrlo visoka produktivnost rada i
racionalno korienje oplate. Polumontane metode omoguavaju da se ostvare samo neki, ne
svi, pozitivni elementi primene montanih elemenata.

7.2. PRINCIPI I PREDNOSTI METODA MONTAE

Da bi se montano graenje potvrdilo kao ekonomino, prema Krastaveviu [118], treba teiti
zadovoljenju sledeih osnovnih principa
1. Posao ne treba poinjati pre nego to se saini projektni zadatak sa preciziranim
uslovima i oekivanjima (ta treba postii, sa kakvim kvalitetom, sa kakvom radnom
snagom i mainama, i u kom roku).
2. Pre definitivnog usvajanja montanog konstruktivnog sistema treba razmotriti i
analizirati raspoloive metode montae.
3. Treba teiti ukrupnjavanju montanih elemenata jer se time smanjuje broj aktivnosti na
kompletiranju objekta.
4. Teine montiranih elemenata treba da budu u to veoj meri ujednaene da bi se
pravilno iskoristila nosivost upotrebljene mehanizacije i alata (esto se izrauju i
primenjuju samo na jednom projektu).
5. Treba teiti uproavanju veza elemenata sa preciznim razdvajanjem:
privremenih veza (pomau nam da sredstvo za montau - kran to pre odvojimo
od elementa koji se montira), i
stalnih veza (one konstrukciji daju obavezne elemente kvaliteta: pouzdanost,
vrstou i duktilnost).

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

6. Tok montiranja treba izabrati tako da se omogui sukcesivna predaja montiranih delova
objekta kako bi se to pre prilo izvoenju ostalih graevinskih i zavrnih radova.
7. Montiranje konstrukcije treba da se odvija kontinualno, bez prekida, jer skupi
prefabrikovani nosai zadravaju komparativnu prednost u odnosu na klasino
izvedene samo ako se brzo montiraju.
8. Montiranje konstrukcije moe da pone i izvodi se samo prema planu izrade i montae
elemenata; bilo kakve improvizacije sa nosaima koji imaju malu toleranciju greke
pouzdano vode gradilite u konfuziju i finansiske gubitke.
9. Za rad na montiranju najbolje je da se odaberu kompleksne brigade, formirane od vie
struka - montera, tesara i armiraa sa pomonim radnicima. Normativ rada kompleksne
brigade je jedinstven pa se time izbegava prazan hod i saekivanje zavravanja
prethodnih pozicija u okviru tehnolokog procesa i u sluaju nepredvienih zastoja u radu (npr. tesara) obezbeuje neophodna pomo ostalih radnika (npr. armiraa).
10. U projektu organizacije montanih radova za deo usklaivanja izrade, deponovanja,
prenosa i montae treba obezbediti program (software) za obradu podataka na
raunaru. Ovo se naroito preporuuje:
pri predvianju izrade veeg broja montanih elemenata, raznih tipova i vrsta,
izraenih od razliitih vrsta materijala;
kada se projektom prefabrikacije betonskih elemenata predvia izrada veeg broja
montanih elemenata u jednom kalupu;
kada je deponija elemenata mala po povrini, pa postoji opasnost od zatrpavanja
ili gubljenja nekih od elemenata, ali i da bi se izbeglo dugo traenje potrebnog
elementa po deponiji;
kada se montaa izvodi istovremeno sa vie dizalica, pa treba uskladiti fazu
transporta i redosled utovara elemenata na prevozno sredstvo (koji je obrnut od
redosleda montae).
Zadovoljenjem pomenutih principa moe da se oekuje i postigne ekonominiji rad kao i da se
ostvare ostale prednosti koje prua montano graenje. Osnovne prednosti montanog naina
graenja su [68]:
1. prefabrikovani nosai su proizvedeni u kontrolisanim uslovima, u vrlo kvalitetnoj oplati,
imaju standardne dimenzije i ujednaeno visok kvalitet ugraenog betona;
2. u toku prefabrikacije primenjena oplata se koristi mnogo ee pa time i manje utie na
jedininu cenu proizvoda - montiranog elementa;
3. velike serije pojedinih nosaa dozvoljavaju vea ulaganja u kvalitet oplate - doprinose
boljem arhitektonskom oblikovanju prostora;
4. tenja da prefabrikovani nosai budu laki za montau utie na smanjenje poprenih
preseka, to namee primenu armature i betona viih mehanikih karakteristika i vodi
do porasta kvaliteta objekta u celini;
5. izvoenje montanih radova se u tehnolokom smislu ne nalazi pod uticajem klimatskih
parametara - rad nema sezonski karakter,
6. montanim radovima je omoguena visoka paralelizacija radova, jer je vreme
ostvarenja veze nosaa mnogo krae od faze negovanja pri ovravanju - rokovi
graenja su krai.

7.3. DEKOMPOZICIJA OBJEKTA NA ELEMENTE

Konstrukcije graevinskih objekata projektant oblikuje u skladu sa potrebama i zahtevima kojim
Investitor definie obim posla i kvalitet objekta koji namerava da izgradi. Zahtevi su formulisani
"Projektnim zadatkom" i drugim dokumentima koje ugovorne strane proglase merodavnim za
specificiranje optih i posebnih zahteva ali projektant ima i odreeni (neophodni) stepen slobode
u odnosu na tu "listu elja". Kreativna sloboda nije velika jer je on u strogoj obavezi da na osnovu
zakljuaka tehno-ekonomske analize varijantnih reenja projektnog zadatka izvri izbor i obliDragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

kovanje velikog broja materijala razliitih uloga u funkcionisanju objekta. Pritom, zbog velikog
obima i uea u ukupnoj vrednosti objekta, izbor materijala za izradu njegove konstrukcije ima
odluujuu ulogu za ocenu racionalnosti usvojenih reenja. Konstrukcija objekta moe biti
armirano-betonska, metalna (elina) ili drvena a mogu se nai i savremeni objekti izgraeni od
prirodnog, obraenog kamena i drugih (preteno vetakih) materijala.
Oblikovanje konstrukcije je jedan od
najkreativnijih inenjerskih zadataka
jer zahteva poznavanje odlika materijala, oblasti optimalnih i graninih
mogunosti njihovog iskorienja,
kao i korelaciju napona i deformacija
vitalnih delova konstrukcije i optereenja nanetih na nju.

Montani nosai imaju vrlo redukovane dimenzije

poprenog preseka

Konstrukcije sa elementima pravilnih

geometrijskih oblika su jednostavnije
za analizu od povrinskih formi ali se
svi oni, najee zbog razliitih uloga koje imaju u prijemu eksploatacionih optereenja, u objektu nalaze
jedni pored drugih. Priroda i intenzitet optereenja zatevaju da se konstrukcija podeli na jednostavnije elemente, t.j. da se dekomponuje.

U takvom obliku elementi pokazuju sa kakvim e se konstrukterskim i tehnolokim problemima

projektant i Izvoa susretati na putu od ideje do realizacije objekta; koliko i kakvih materijala
treba upotrebiti, koji su uslovi za njihovo sadejstvo, ...
Priroda betona kao materijala koji prolazi kroz nekoliko agregatnih stanja dozvoljava da se od
njega prave i montane konstrukcije i konstrukcije dobijene ugraivanjem betona u oplatu na
samom gradilitu. eline i drvene konstrukcije postoje samo u montanoj verziji. Oblikovanje
konstrukcija predvienih za montani nain graenja prolazi kroz sve opisane faze i inenjerima
(najee) stvara brojnije dileme u vezi sa tehnologijom radova nego to je to sluaj sa tzv. livenim betonskim konstrukcijama. Montane konstrukcije su karakteristine za objekte visokogradnje ali se mogu primeniti i kod nekih hidrotehnikih objekata i objekata niskogradnje.
Da bi se omoguilo kvalitetno reenje problema jeftine prefabrikacije
treba objekat podeliti na to manje
elemenata. Na slici desno je jedan
primer podele objekta na komponente:
1. T nosa
2. TT nosa
3. Oupljena ploa
4. Krst nosee konstrukcije
5. Viespratni nosei panel
6. Fasadni betonski panel
7. Fasadni panel (ostalo)
8. Betonski stubovi i grede
Objekti se, prema prevladavajuoj dimenziji kao kriteriju, mogu podeliti na linijske, povrinske i
prostorne elemente, odnosno:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

a) linijske sisteme - u kojima je najvei broj elemenata konstrukcije linijskog oblika

(stubovi, grede) pa je montaa laka ali (u odnosu na ostale sisteme) dosta dua jer
konstrukcija ima puno montanih veza,
b) povrinske sisteme - koje karakteriu povrinski elementi (ploe, zidovi) ija teina nije
takve prirode da moe oteati, komplikovati rad i time umanjiti efekte brze realizacije
malog broja montanih veza, i
c) prostorne sisteme - iji su glavni elementi nastali ukrupnjavanjem, povezivanjem
odreenog broja linijskih i povrinskih nosaa, tako da se javlja potreba za malim brojem
veza visoko finaliziranih elemenata.
Preciznija i obuhvatnija je podela objekata na sastavne delove njihove konstrukcije:
1. temelje, kod kojih se uoava nekoliko bitnih tehnolokih faktora:
oblik (samci, trakasti, povrinski) i
podloga (prirodna, vetaka), a zatim
2. zidove,
3. ploe, koje se koriste kao delovi meuspratnih i krovnih konstrukcija ali imaju ulogu i u
oblikovanju funkcionalnih delova objekta kao to su stepenita, balkoni, nadstrenice ...
pa se mogu podeliti na:
ploe punog preseka, koje prema odnosu debljine i raspona oslonaca moemo
podeliti na:
debele ploe,
tanke ploe, i
ljuske
ali se njihova podela moe izvriti i prema obliku preseka, na:
ploe bez rebara,
ploe ojaane rebrima u jednom pravcu, i
ploe ojaane rebrima u dva pravca (kasetiranje ploe moe biti izvreno
rebrima postavljenim ortogonalno jedna u odnosu druga ili pod uglom)
ploe olakanog preseka, koje se najee oblikuju kao ploe bez rebara i kod
kojih razlikujemo:
ploe olakane ostavljanjem upljina u preseku,
ploe olakane zamenom betona lakim materijalima (Stiropor, opekarski
elementi, Ytong, Durisol);
4. stubove, koji se dele na dve osnovne grupe:
puni stubovi, i
reetkasti stubovi,
u okviru kojih postoji i podpodela, na:
stubove konstantnog poprenog preseka, i
stubove promenljivog poprenog preseka;
5. grede, koje su linijski nosai oblikovani kao:
gredni puni nosai, delimo ih prema strukturi preseka na:
gredne nosae punog (poligonalnog) preseka, i
gredne nosae olakanog preseka,
reetkasti gredni nosai,
a u odnosu na oblik sistemne linije moemo razlikovati:
prave grede,
poligonalne grede,
zakrivljene grede (lukovi),
ali se svi oblici javljaju kao grede sa prepustom ili grede bez prepusta;
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

6. ostalo (u ovoj grupi je vie elemenata razliitih oblika i funkcija a najvaniji su sanitarni
blokovi, instalacioni blokovi i liftovska okna).
Navedeni elementi se u konstrukciji nalaze u razliitim poloajima (vertikalnom, horizontalnom ili
kosom) i na razliitim mestima (unutra, spolja) ali je mnogo vanije znati da li su oni nosei ili
nenosei s obzirom na to da njihovo mesto u redosledu montae zavisi od toga da li mogu biti
oslonac za naredni element. Na koliko i kakvih elemenata e se objekat podeliti zavisi u velikoj
meri od tehnolokih mogunosti Izvoaa (proizvodnih kapaciteta, sredstava za transport i
montau, znanja i iskustva ljudi) s obzirom na to da njima treba savladati lokalne topografske,
transportne i druge uslove ogranienja.
Ralanjavanjem objekta se stvaraju uslovi za primenu prefabrikacije elemenata ali njihov broj ne
sme biti veliki jer se time poveavaju trokovi izrade. Ovo je posebno izraeno u stambenoj
izgradnji u kojoj projektanti objekata uveavaju svoju slobodu poveavanjem broja razliitih
elemenata. Pritom ne treba teiti samo unificiranju tipova elemenata i njihovih veza ve i ujednaavanju teina prefabrikovanih nosaa s obzirom na to da e one definisati kljune maine za
manipulaciju i transport. Generalna podela prema teini kao kriterijumu daje tri grupe:
laki elementi

masa do 2,5 t

V 1 m3

srednje teki elementi

masa 5,0 - 7,5 t

V 2 - 3 m3

teki elementi

masa preko 10,0 t

V 4 m3

"Dekompozicija objekta na elemente" nije samo specifini zadatak projektanta montanog

objekta. Pojam dekompozicije se moe dovesti u vezu i sa demontaom objekta s obzirom na
potrebu da se nakon zavretka eksploatacije objekta ili iz nekih drugih razloga montani objekt
mora ukloniti. Demontanost je odlika koja nije nuna posledica montanosti s obzirom na to da
se veliki broj montanih veza ostvaruje na nain koji onemoguava lako i brzo razdvajanje
nosaa i esto podrazumeva delimino ili potpuno razaranje zone oko veze.
Za montane radove postojanje montano-demontanih veza nije izvor tehnolokih potekoa.
Naprotiv, takve veze su obino jednostavnije za pripremu i rad pa mogu ubzati izgradnju objekta i
time ukupne trokove uiniti znaajno manjim. Uticaj ovog parametra zavisi od vrste objekta to
preciznije pokazuje tabela u kojoj su sumirani uporedni rezultati o cenama projekata ostvarenim
na nemakim gradilitima.
Nain izgradnje objekta

Vrsta
izgraenog
objekta

Montani i
demontani objekti

Skeletni

Ostali

Industrijski

100

152

197

Skladini

100

114

192

Administrativni

100

161

137

Stambeni

100

109

102

"Nemontani" objekti

Nain dekompozicije konstrukcijskog sistema je pod uticajem potrebe da se u statikom sistemu

izvri takva distribucija zglobova i prekida koja nee tetno delovati na momente savijanja i
izazvati poveanje dimenzija poprenih preseka i koliine ugraene armature. Projektant stoga
tei uproavanju, linearizaciji oblika konstrukcije i njenih sastavnih delova ime stvara uslove za
njihovo povezivanje u sloenije prostorne sisteme dok, sa druge strane, Izvoaeve potrebe za
racionalizacijom prefabrikacije i montae nameu forme koje sve vie izlaze iz klasinih linearnih
formi pa sukob ovih interesa mora biti razreen u korist Investitora.
U pripremi varijantnih reenja dekompozicije se mora voditi rauna o svim aspektima problema
koji su bitni za tehno-ekonomsku analizu. Jedan od nezaobilaznih je proizvodnja elemenata. Napori tehnologa za prefabrikaciju, koji sarauje u dekompoziciji, moraju biti usmereni na:
1. svoenje dimenzija elemenata na one veliine koje se, uz minimalne izmene, mogu
uklopiti u gabarite postojeih kalupa za prefabrikaciju,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

2. izbor oblika i veliine elementa (njegovih poprenih preseka) koji omoguavaju izradu u
jednom taktu (bez posebne dorade, naknadnog betoniranja kratkih elemenata ...),
3. oblikovanje elementa, poprenih preseka i konturnih ivica na nain koji e omoguiti
lako vaenje iz kalupa,
4. ograniavanje maksimalne dimenzije i teine elementa (usvajanjem sanduastih ili olakanih preseka, redukovanjem preseka na raun primene betona vee marke) na one
koje postojea sredstva u toku proizvodnje, manipulacije i transporta ve postoji podobna mehanizacija i pomona oprema (mostni kran, uad, hvataljke, traverze, trejleri,
auto-dizalice ...),
5. izbor oblika elemenata koji nee imati masu koncentrisanu u vie zona, nee imati
vitkost veu od one koju raspoloiva sredstva mogu podrati ili na drugi nain zahtevati
posebnu panju u toku podizanja i transporta,
6. oblikovanje dekompozicije koja e u fazi montae moi bezbedno i lako apsorbovati i
odstupanja od veliine greaka doputenih u proizvodnji,
7. usvajanje takvog tipa i rasporeda montanih veza koji e omoguiti lako dovoenje delova u zonu kontakta povrina i postizanje neophodne stabilnosti montiranog elementa
do trenutka kada takva veza dobija neophodnu nosivost.
Prilikom dekomponovanja konstrukcije posebnu panju treba obratiti na precizno projektovanje
detalja veza koje e uz obezbeenje neometanog pristupa vezama tokom svih vitalnih delova
procesa omoguiti ostvarivanje pouzdanog spoja. Da bi se mogla usvojiti odgovarajua veza
treba voditi rauna o veliini dozvoljenih tolerancija dimenzija nosaa jer je zadatak montane
veze da ih premosti. Sve ove aktivnosti moraju biti usmerene na realizaciju tehnolokih procesa
iji su proizvodi objedinjeni pod pojmom tehnolokog niza elemenata, pod kojim podrazumevamo
"grupu elemenata istih ili slinih geometrijskih karakteristika, istog ili slinog stepena tanosti i iste
ili sline obrade povrina, koja se moe proizvesti pod bitno istim uslovima".

7.4. METODI IZVOENJA MONTANIH RADOVA

U zavisnosti od vrste montanih elemenata i konstruktivnih celina ali i redosleda i naina
montiranja, primenjuju se sledei metodi montae:
a) Metod montae kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od graevinske celine na
kojoj se montaa izvodi:
po konstruktivnim elementima - prema ovom metodu montiraju se prvo temeljne
stope, zatim zidovi, stubovi, lukovi ... pa je pogodan za graenje svih vrsta industrijskih
objekata ujednaene spratne visine (industriske hale, skladita),
po kompletnim celinama objekta - ovaj metod je pogodan za graenje (prefabrikaciju)
kompletnih modularnih jedinica stambenih objekata (soba, stambenih jedinica) koji se u
jednom komadu dopremaju na gradilite i monim sredstvima za montau podiu u
projektovani poloaj,
po delovima konstrukcije - montirati ceo sanitarni vor u vidu kabine, kabine kuhinjskih delova, sklop krovnih vezaa ... nije komplikovano ali se tako ne moe izgraditi ceo
objekat ve samo delovi,
b) Metod montae kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od redosleda montae
delova objekta:
diferencijalni metod montae - predvia montiranje konstrukcije po pojedinim vrstama
nosaa (svi stubovi, zatim sve grede...) pa ga karakteriu racionalna upotreba mehanizacije (sredstava za transport, sredstava za montau) i prostora za prefabrikaciju
(moemo na istom mestu smenjivati razliite kalupe - jedan za drugim) ali i odsustvo paralelizacije radova pa samim tim dosta dug rok izgradnje objekta,

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

10

Primer za metod montae po kompletnim celinama objekta

kompleksni metod montae - metod obezbeuje montau svih nosaa date konstrukcijske celine (polje, hale, sprat) pa je pogodan za izgradnju velikih industrijskih objekata
koji se vrlo esto predaju korisniku deo-po-deo; zahteva veliki broj uvebanih radnika
opremljenih brojnom mehanizacijom ime garantuje izvrenje poveanog obima posla u
kratkom roku,
kombinovani metod - objedinjuje karakteristike prethodna dva metoda pa odluka hoe
li biti primenjen zavisi samo od zahteva Investitora i mogunosti izvoaa (ljudstvo,
oprema, mehanizacija).
c) Metod montiranja kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od pravca izrade
objekta i obuhvata varijante:
metod montae narastanjem odozdo-navie - predstavlja sutinu gotovo svih metoda
montae pa samim tim obuhvata ogromnu veinu objekata jer podrazumeva slaganje
elemenata jedan-na-drugi,
metod montae podraivanjem - vrlo retko je u primeni; izgradnja poinje na tlu proizvodnjom paketa meuspratnih konstrukcija i paralelnim klizanjem betonskog jezgra,
nastavlja podizanjem celog paketa na sam vrh objekta, pojedinanim sputanjem meuspratnih konstrukcija u projektovani poloaj i izradom ostalih delova objekta; varijant-no
reenje je izgradnja krutog jezgra objekta a zatim podizanje i kaenje o jezgro itavih
spratova izgraenih na tlu. Najpoznatiji objekt izgraen ovom metodom u naoj zemlji su
Genex apartmani u Beogradu koje je KMG Trudbenik izveo klizanjem liftovskog jezgra i
montaom stubova po perimetru objekta uz podizanje paketa od 8 ploa i nji-hovo
sukcesivno razdvajanje i oslanjanje na montane stolice na stubovima.
d) Metod montiranja kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od naina postavljanja
elemenata u konstrukciju. Primenu ovog metoda karakterie podloga za kretanje i pravac
kretanja dizalica a varijante su:
metod montae sa terena - po njemu dizalica treba da se kree po terenu ili pored
objekta (sa strane) ili kroz objekat,
metod poluslobodne montaa - u primeni je u mostogradnji, gde se dizalica kree po
ve sastavljenom delu konstrukcije,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

11

 metod slobodne montaa - u primeni je u mostogradnji na objektima kod kojih montirani deo konstrukcije moe, bez pomonih ojaanja, da primi optereenje kretanja
dizalice zajedno sa slobodnim elementom,
metod navlaenja elemenata - takoe se primenjuje u mostogradnji ali za nosae velikih raspona ija teina onemoguava primenu predhodna dva metoda pa se uz primenu
specijalnih konstrukcija (lansirne reetke) gredni nosa navlai preko stubova do svojih
oslonaca; preduslov za primenu ovog metoda je da je most projektovan "u pravcu" i da
postoji mogunost za organizaciju prefabrikacije i prednaprezanja velikih nosaa na
poligonu u blizini obalnih stubova,

Shema metode montae navlaenjem dela konstrukcije mosta

metod navoenja elemenata - pogodan za montau mostova preko irokih reka mirnog toka; pojedini nosai velikih raspona ili itava polja mosta se izgrade na ploveim
platformama uzvodno od ose mosta a zatim se platforme uz pomo brodova navode u
poloaj izmeu stubova mosta dok ne zauzmu poloaj za sputanje dopremljenog
segmenta na leita,
metod uspravljanja elemenata - karakteristian je za objekte ije masivne stubove ili
ramove treba izraditi na-licu-mesta i postaviti u aicu uspravljanjem, t.j. rotacijom oko
noice stuba, i
metod odizanja kompletnih konstrukcija (ovaj metod se moe primeniti samo ukoliko
izvoau na raspolaganju stoje mona hidraulika sredstva za dizanje (prese), u tom
sluaju on moe na tlu izvriti izradu (montau) cele krovne konstrukcije ili veeg dela
objekta a zatim tu celinu podii (izvui) do projektovanog poloaja i tek tamo, na-licumesta, izraditi oslonce; metod je usvojilo i unapredilo par naih velikih firmi postigavi u
svetskim razmerama znaajne rezultate, kako u pogledu ukupne teine podignutog
tereta tako i u pogledu brzine montae).

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

12

Primer za montau mosta metodom navoenja elemenata sa plovnih objekata

7.5. PREFABRIKACIJA BETONSKIH ELEMENATA

"Prefabrikovani betonski elementi su takvi graevinski elementi (komponente) od betona,
armiranog i prednapregnutog betona koji se proizvode van mesta na kome e se nalaziti u toku
eksploatacije a ugrauju se (montiraju) nakon zavrenog ovravanja i postizanja zahtevane
vrstoe betona". Merodavan za veinu tehnikih pitanja u vezi sa prefabrikovanim betonskim
elementima je domai standard JUS U.E3.050 iz koga potie i citirana definicija.
Prefabrikovani elementi se koriste masovno u oblasti visokogradnje, u kojoj nema vrste objekata
koja nije podlona dekompoziciji, ali je i primena kod hidrotehnikih objekata (delovi cevovoda i
kanala) i objekata niskogradnje (elezniki pragovi, ipovi, elementi za stabilizovanje kosina,
delovi obloge tunela, ivinjaci) vrlo rasprostranjena. Svaka vrsta nosaa namee svoje proizvodne uslove pa se njihova izrada obino koncentrie na povrinama ili u objektima u kojima se tehnoloki zahtevi mogu realizovati. Tako je i uspostavljena podela na:
1. proizvodnju na gradilitu - koja obuhvata procese na izradi nosaa na samom gradilitu, u blizini mesta montae, a primenjuje se za male serije masivnih ili krunogabaritnih elemenata (stubovi, viespratni ramovi) iji bi transport sigurno doneo vee
probleme od organizacije prefabrikacije na-licu-mesta,
2. proizvodnju na poligonima za prefabrikaciju - koja se za potrebe manjeg broja
gradilita (objekata) organizuje na jednom od gradilita ili van njega, na specijalno
opremljenim povrinama, tako da je moe opsluivati manja fabrika betona, toranjski
kran i slina oprema a odvija se odreeno vreme, nakon ega se oprema demontira i
prenosi na drugu lokaciju, i
3. proizvodnju u fabrikama za proizvodnju montanih elemenata - ija velikoserijska
proizvodnja traje u objektima trajnog karaktera, odvija se sa podrkom brojnih i
specijalizovanih sredstava iji su kapaciteti usklaeni tako da su efekti rada najvei i
podrazumeva organizaciju utovara i transporta proizvoda do gradilita, bez obzira da li
e proizvedeni delovi tamo biti privremeno deponovani ili e, sukcesivno transportovani,
biti montirani "sa vozila".

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

13

Prefabrikacija delova mosta na poligonu (levo) i linija za ekstrudiranje u fabrici (desno)

7.5.1. PREDUSLOVI ZA PREFABRIKACIJU

Osnovna karakteristika prefabrikacije betonskih elemenata, bez obzira gde se ona obavlja, treba
da bude organizacija rada koja omoguava da ona ima to vie industrijski a manje zanatski
karakter proizvodnje. Prefabrikacija u stalnim fabrikama-pogonima je u tom pogledu najbolji
primer jer se obavlja u industrijskim uslovima, uz pomo specijalizovane mehanizacije i opreme a
sve vie ih karakteriu proizvodne linije na kojima se mogu menjati kalupi pa samim tim i
asortiman proizvodnje.

Prefabrikacija na gradilitu (baterija kalupa za gredne nosae je izmeu auto-dizalice i objekta

a uti prekriva eka da nakon ugraivanja betona zatiti beton)
Kada se organizuje prefabrikacija najee se radi o serijskoj proizvodnji pa industriski pristup
prefabrikaciji postaje jo izraeniji jer industrijsku proizvodnju karakterie precizna organizacija
tehnolokih procesa iji su parametri:
1. dosledna podela rada i veliko iskorienje efekta uigranosti,
2. rad na velikim serijama proizvoda,
3. primena odgovarajue mehanizacije i opreme,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

14

4. kontinualan rad nezavisan od spoljnih uslova,

5. usklaenost brzina rada (ritminost proizvodnje),
6. stalna kontrola kvaliteta rada.
Graenje uz primenu prefabrikovanih elemenata nije uvek organizovano na nain koji predstavlja
nastavak industrijalizovane prefabrikacije pa dolazi do nesklada brzine proizvodnje elemenata i
brzine zavretka objekta. Uzroci lee i u injenici da se objekti ne projektuju kompletno u odreenom sistemu ve se prefabrikovani elementi primenjuju samo na nekim pozicijama a jo vie u
zanatskom karakteru velikog broja zavrnih radova koji se ne izvode u halama, prilikom prefabrikacije, ve na samom gradilitu. Stoga e morati biti uinjeno jo mnogo poboljanja u organizaciji i realizaciji izgradnje objekata kako bi se izmeu "industrijalizovanog" i "prefabrikovanog"
graenja mogao staviti znak jednakosti. Najkrai put do tog cilja imaju industrijski objekti kod kojih
je uee zanatskih radova najmanje.
Prefabrikovano graenje predstavlja poseban sistem koji karakterie neraskidiv spoj prefabrikacije i montae pa se u praksi ravnopravno koriste termini "prefabrikovano graenje" i "montano
graenje". Da bi taj sistem mogao funkcionisati potrebna su mnogo vea ulaganja u proizvodna
sredstva nego kod klasinog i unapreenog-klasinog sistema a veliki je porast i trokova
transporta i manipulacije materijalima. Pored toga projektantima problem stvaraju ogranienja
dimenzija elemenata proistekla iz ograniene fleksibilnosti proizvodnih kapaciteta. Stoga primena
prefabrikacije zahteva sistemski pristup poslu.

Fabrike montanih elemenata su opremljene savremenom opremom

za transport i distribuciju svee betonske mase u kalupe na pisti
Ako do detalja razraenu i precizno izvedenu prefabrikaciju shvatimo kao preduslov za efikasnu
montau tada je modularna koordinacija conditio sine qua non industrijske prefabrikacije. Danas
nema stambenih blokova iji se projekti ne zasnivaju na doslednoj primeni nekog od modula (M =
10 cm) a i industrijski objekti u sve veoj meri koriste pozitivne efekte unifikacije dimenzija
nosaa. Modularna koordinacija, prema ISO standardu 2848/1993:
1. olakava saradnja izmeu projektanata, proizvoaa, isporuilaca, investitora i
izvoaa,
2. omoguava da se zgrade tako projektuju da mogu da budu izgraene od standardnih
graevinskih komponenata a da se time ne ograniava sloboda projektovanja,
3. dozvoljava standardizovanje fleksibilnog tipa proizvoda kojim se podstie upotreba
ogranienog broja standardnih graevinskih komponenata u izvoenju razliitih tipova
zgrada,
4. uprouju operacije na gradilitu racionalizacijom iskolavanja (obeleavanja objekta),
postavljanja i sklapanja graevinskih komponenata,
5. optimizira broj standardnih veliina graevinskih komponenata,

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

15

6. obezbeuje dimenzionalna koordinacija izmeu raziitih vrsta instalacija (za osnovnu

opremu, jedinice za skladitenje, drugu montanu opremu, itd.) i ostalog dela zgrade.
Na alost, u praksi se mnogo ee javljaju objekti u ijem projektovanju modularna koordinacija
nije dosledno sprovedena ali Izvoa raspolae kapacitetima neophodnim za primenu nekog od
poznatih metoda montanog graenja pa ih eli i iskoristiti. U tom sluaju moemo razlikovati
jednu od ove dve varijante:
1. objekat "nije modularan" ali je u potpunosti projektovan za sistem montanog graenja,
2. objekat nije projektovan kao montani, ali njegov konstrukcijski sistem dozvoljava
loginu dekompoziciju na delove i sklopove.
Jasno je da industrijski prefabrikovani nosai imaju manju dozvoljenu toleranciju mera pa se zato
mora voditi rauna o problemu superpozicije greaka karakteristinom za vei broj istih elemenata u nizu. Veze nosaa moraju biti sigurne i adaptabilne da bi mogle absorbovati uobiajene imperfekcije u oblikovanju i izradi konstrukcijskog reenja. Izbor reenja je od presudne vanosti za prefabrikaciju objekta. Pod pojmom konstrukcijsko reenje treba podrazumevati kompleksan skup meusobno povezanih delova konstrukcije koji ispunjavaju zahteve proizvodnog
procesa i obezbeuju pouzdanost i dugovenost objekta definisanog prostornim rasporedom
njegovih delova i sadraja kao i tipovima konstrukcije i njenih elemenata.
Prefabrikacija omoguava optimizaciju konstrukcionog sistema graevine jer direktno utie na
brzinu graenja, kvalitet radova i utroak resursa. Dostizanje ekstremalnih vrednosti pomenutih
ciljnih funkcija je najee nemogue zbog diskretnosti promene preseka armature, zahteva
graevinske fizike, veliine pokretnih i stalnih optereenja i slinih ogranienja pa pribliavanje
idealnom reenju zahteva mnoge iteracije. Pored toga, nekim delovima proizvodnog procesa treba prii sa vie panje jer (npr. priprema armaturnih sklopova) mogu da angauju veliki deo
ukupnog utroka radne snage.
Na alost, jednostavno jednodimenzionalno poboljavanje konstrukcionog sistema (samo po
jednom kriterijumu) moe dovesti do pogoravanja stanja po nekom ili svim ostalim kriterijima pa
optimizaciju sistema treba shvatiti kao sloen zadatak koji ini sr tehno-ekonomske analize
svakog dugotrajnijeg procesa prefabrikacije.

7.5.2. ORGANIZACIJA PREFABRIKACIJE

Kao i izrada nosaa na-licu-mesta tako i prefabrikacija betonskih elemenata predstavlja ciklini
proces jer se proizvodnja obavlja sukcesivnim ili istovremenim izvrenjem radnih operacija i
itavih faza rada. Industrijski karakter proizvodnje donosi sutinske tehnoloke razlike.
Prefabrikacija poinje spravljanjem betona a paralelno se odvijaju operacije:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)

priprema kalupa,
postavljanje i vezivanje armature,
punjenje kalupa betonom,
zbijanje betona i obrada finalnih povrina,
ubrzano ovravanje betona putem zaparivanja,
odleavanje elemenata, vaenje iz kalupa, uz
eventualne popravke povrina i
deponovanje elemenata na skladite, a zatim
vraanje praznih kalupa na poetak procesa.

Proizvodnja prefabrikovanih betonskih elemenata veoma utie na racionalizaciju oblika i veza

nosaa pa proizvodnji nosaa treba posvetiti veliku panju. U prefabrikaciji se, pored standardne
graevinske mehanizacije, koriste i specijalna oprema i maine pa to ima za posledicu potrebu
usvajanja odreenih prostornih struktura u kojima e se prefabrikacija odvijati. Osnovni princip pri
oblikovanju prostornih struktura proizvodnog i tehnolokog sistema je minimalizacija transportnih
trokova jer su oni dominantni meu neposrednim trokovima proizvodnje.
U prefabrikaciji postoje tri faze tehnolokog procesa:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

16

1. spravljanje svee betonske meavine,

2. izrada (prefabrikacija) betonskih elemenata, i
3. skladitenje gotovih proizvoda.
Svaka od faza zahteva posebne prostore koji mogu biti u razliitim meusobnim odnosima i
formirati razliite prostorne strukture proizvodnog procesa. Za uspenu primenu principa
efikasnog organizovanja proizvodnog sistema treba analizirati varijantna reenja i ustanoviti koje
je, sa stanovita trokova po jedinici proizvoda, optimalno. Fabrika betona, na primer, moe biti
na elu prostora za proizvodnju elemenata. Beton i elementi se tada kreu pravolinijski, bez promene pravca, a tehnoloke linije su meusobno paralelne pa armatura i pomoni materijal na njih
dolaze sa bone strane.
Prefabrikovani betonski elementi se formiraju u kalupima a poloaj kalupa u procesu proizvodnje
odreuje poloaj i sadraj radnih mesta. U osnovi svih metoda prefabrikacije moemo prepoznati
jedan od sledeih sluajeva:
1. kalupi su nepokretni, fiksni pa tehnoloki tok karakteriu fiksne pozicijom radnih
mesta na kojima se obavljaju sve radne operacije, i
2. kalupi se kreu a radnici ostaju na svojim radnim mestima.
Koji e sluaj biti primenjen najvie zavisi od dimenzija nosaa koji se prefabrikuju jer je velike
nosae racionalnije proizvoditi na jednom mestu, smenjujui ekipe specijalizovane za pojedine
operacije, a male nosae moemo transportovati primenjujui klasine postavke linijske
proizvodnje. Atributi pokretni i nepokretni odnose se na pomeranje itavog kalupa a ne na krutost
njegovog elinog sklopa koji je, zbog olakavanja pristupa svim delovima kalupa i ubrzavanja
vaenja gotovog elementa, izraen od nedeformabilnih ali pomerljivih delova (osnova kalupa je,
najee, fiksna a stranice kalupa se otvaraju) a zahvaljujui hidraulikim ureajima moe zauzeti
i gotovo vertikalni poloaj.
Izrada tehnoloke opreme za prefabrikaciju proizvoda predstavlja sloen zadatak ali su ga,
zahvaljujui primeni proverenih tehnikih reenja, savladali i domai proizvoai opreme. Danas
se uspeno primenjuju i kompleksne konstrukcije vertikalnih kalupa za povrinske elemente
(baterije) u kojima se istovremeno moe proizvoditi 8 - 10 elemenata (zidova) debljine 7 - 20 cm.
U fazi pripreme baterija se slino harmonici otvara klizanjem listova po voicama noseih
ramova, u prostore izmeu njih ulaze radnici koji iste i tite metalnu povrinu listova, fiksiraju
oplatu otvora, montiraju cevni razvod vodovodnih instalacija, ugrauju armaturu i za nju privruju juvidur cevi za razvoenje elektro-instalacija. Zatim se baterija zatvara i hidrauliki pritee da bi
se smanjili gubici zasiene pare koja se uduvava u prostor izmeu listova baterije radi primarnog
zagrevanja do temperature od oko 30 oC. Beton, ve zagrejan do 30 oC, se unosi u elije uz pomo korpe sa raspodeljivaem i ugrauje oplatnim vibratorima privrenim za zidove elija.
Zahvaljujui termikoj obradi, kojom se u toku 1,5 sati temperaturu betona podie do 65 oC (brzinom od najvie 25 oC/h) a zatim odrava jo toliko dugo, za samo 5 sati moe biti proizvedeno
preko 150 m2 betonskih panela (u okvir jednog ciklusa prirodno hlaenje do spoljne temperature
od oko 20 oC traje neto vie od 1,5 sati). Zidovi elija mogu biti ravni ili, kada su u pitanju fasadni
elementi, mogu biti profilisani na nain koji povrini daje efekat struktur betona.
Veina fasadnih elemenata je vieslojna (sendvi) pa se proizvodi u horizontalnim kalupima ali
ako se radi o objektima kod kojih se ugraivanje termoizolacije vri naknadno, na samom gradilitu, vertikalne baterije ostaju najefikasnije sredstvo za brzu proizvodnju panela.
Kao i u mnogim drugim oblastima tehnike i u prefabrikaciji dolazi do kombinovanja (blendiranja)
tehnologija, odnosno kombinovanja najpovoljnijih osobina vie tehnolokih linija. Tako danas u
fabrikama nalaze primenu razliite kombinacije lanano-agregatne proizvodnje obogaene
sredstvima za bri transport kalupa ime se zadrava fleksibilnost jedne tehnologije ali namee
ritam i produktivnost druge.
Najefikasnija novina u radu sa nepomerljivim kalupima je da se koristi samo jedan ureaj za vibriranje i okretanje (tiltovanje) svih kalupova; vei broj kalupova lei u nizu a ispod njih se, du
inskih voica, kreu kolica sa vibratorima i hidraulikim ureajem za okretanje kalupa.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

17

Ureaj za okretanje kalupa za zidne panele u skoro vertikalni poloaj

Vibro-sto za obradu betona u kalupima

7.5.3. METODI PREFABRIKACIJE

Velika investiciona ulaganja u izgradnju stalnih objekata zahtevaju precizan izbor tehnologije koji
e omoguiti da se eksploatacione mogunosti maksimalno iskoriste u cilju minimizacije
proizvodnih trokova. Zato je osnovni zadatak tehnologa koji projektuje fabriku za prefabrikaciju
elemenata da odredi koji e tip tehnoloke eme biti primenjen u organizaciji proizvodnje:
1. lanano-agregatna prefabrikacija - u kojoj su svi kalupi pomerljivi i kreu se du
proizvodne linije bez prinudnog ritma (trajanje operacije nije limitirano); nakon zavretka
jedne ili vie operacija nastavlja se sukcesivno pomeranje kalupa koje du linije vuku
lananici a sa kraja linije na poetak vraa ih mostni kran; proces poinje pripremom kalupa u koji se polae armatura i unosi beton a zatim se kalup postavlja na vibro-sto kako
bi se beton kvalitetno ugradio; ubrzano ovravanje se vri u komorama za zaparivanje
u koje moe biti smeteno 6 - 10 elemenata; ema je pogodna za proizvoae koji rade
male serije elemenata i ele brzu izmenu proizvodnog programa, izmenu asortimana ili
naina obrade pa relativno mala specijalizacija opreme i maina zahteva minimalne
intervencije i dozvoljava brzo prilagoavanje promenama.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

18

2. konvejerska prefabrikacija - u kojoj su kalupi takoe pomerljivi (ili imaju ugraene

tokove ili se kotrljaju preko leajeva na podu proizvodne linije) ali se od jednog do
drugog proizvodnog mesta ralanjenog tehnolokog procesa kreu po linijskoj trajektoriji (u dva nivoa) ili krunoj trajektoriji; promena pravca, u vertikalnoj i horizontalnoj ravni,
je pod pravim uglom a izvodi se uz pomo hidraulikih ureaja (bina) koje prihvataju,
okreu kalup i prenose ga do sledee grane proizvodne linije. Kod konvejerskog sistema ubrzano ovravanje vri se u toku prolaska kalupa sa elementom kroz tunel za
zaparivanje; proizvodnja ima prinudni ritam (trajanje operacije je limitirano); kao i agregatna proizvodnja zahteva precizan i pouzdan dotur potrebnih materijala - u suprotnom
se remeti ritam i pada produktivnost; ogranieno vreme obrade u svakom taktu zahteva
visoku specijalizovanost maina to izmenu proizvodnog programa oteava ili ini
nemoguom ali zato stvara uslove za jeftinu izradu velikih serija tipskih elemenata.
3. stendovska (tandova) prefabrikacija - u kojoj su kalupi nepomini, postavljeni
horizontalno (piste) ili vertikalno (baterije) a faze procesa definiu redosled i vreme
pristupa ljudi, maina i pomone opreme; armatura se u vidu armaturnih sklopova unosi
u kalupe kranom a beton se doprema pumpom za beton ili korpom zakaenom za
monorej; primenjuje se za izradu malih serija velikih i tekih elemenata koji zato ostaju u
vezi sa kalupom sve do dostizanja neophodne vrstoe; umesto tekih kalupa mostni
kran transportuje gotove, ovrsle elemente; za razliku od pista koje angauju veliki
prostor i decentralizuju proizvodnju baterije dozvoljavaju bolje iskorienje korisne
povrine fabrike, omoguavaju bru, dvostranu termiku obradu preko parom zagrejanih
listova (kalupa) i imaju veu produktivnost; piste se zato koriste za proizvodnju
atheziono prednapregnutih nosaa a baterije za proizvodnju povrinskih elemenata za
krupno-panelni sistem.
Pored pomenute tri tehnoloke eme, zasnovane na neizbenoj primeni kalupa, u sve veoj
primeni je i proizvodnja betonskih elemenata ekstrudiranjem u kojoj se primenjuje suvlja
meavina (w/c = 0,28 - 0,30) ijim ekstrudiranjem nastaju linijski ili ploasti elementi punog ili
oupljenog preseka, irine do 0,3 - 2,4 m, visine 0,1 - 0,5 m i duine do 10 m. Zbijenost materijala
se postie spiralnim potiskivaima, puevima (3 - 12 kom.) koji zahvataju sveu masu iz korpe i
potiskuju je preko svog cilindrinog kraja kroz otvor krutog, elinog kalupa. Elementi se izrauju
na specijalnim pistama u dugakim trakama maksimalnom brzinom oko 0,3 m/s (1 km/h), gotovi
proizvodi se pokrivaju i tite a ovravanje se ubrzava lokalnim zagrevanjem odreene deonica
piste.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

19