KONTROLA KVALITETA
PREFABRIKOVANIH BETONSKIH FASADNIH ELEMENATA NAKON
VISEGODISNJE EKSPLOATACIJE
Mirjana LABAN
1. UVOD
Primenom savremenih tehnotosklh postupaka u
oblasti graditeljstva, u domenu industrijske izgradnje
zgrada, postignut je znacajan tehnicki napredak, ali se
sustina funkcionalnih zahteva po pitanju fasada nije
bitno izmenila od prvobitne kolibe do danas: samo je
definicija funkcije fasade diferencirana, u zavisnosti od
vremena turnacenla, na razne nacine. Jedna od ovih
1
podela , U naso] dornaco] arhitektonskoj teoriji, odnosi se
posebno na fasade izvedene na industrijski nacin:
Fizicko - tebnlck funkcije (zastita unutrasnieq
sadrza]a zgrade od nepozellnlh uticaja spoljne sredine i
zastita spoljne sredine, odnosno covekove okoline od
nepozelinih uticaja sadrzaja/funkciie zgrade);
Likovno esteticke funkcije (artikulacija arhitektonske
fiziognomije zgrade, likovno-estetska diferencijacija
zgrade i likovna komponenta covekovs zivotne sredine);
Oblikovno - urbanisticke funkcije (faktor rnasovne
pojave, faktor arnbijentalne identitikaciie i faktor
hurnane rdentiflkaclie).
Nakon dugogodisnjeg perioda eksploatacije, sama
gradevina u vecini slucaieva i dalje zadovoljava svoju
osnovnu programsku namenu, ali njena spoliasniost -
fasada ne ispunjava zahteve kvaliteta, bilo da je to
rezultat ostecenja tokom vremena iii izmenjenih zahteva
u smislu tehnickih karakteristika i izgleda zgrade.
Svako razmatranje u pravcu rnoqucnostl obnove
omotaca zgrade, podrazumeva, kao jedan od polaznih
podataka, utvrdivanje tehnickoq stanja ornotaca zgrade.
Viseporodicne stambene zgrade su, u periodu intenzivne
izgradnje nasih gradova (druga polovina XX veka), naj-
cesce bile gradene primenom visokog stepena industri-
Adrese autora:
Mr Mirjana Laban, dipl. inz.grad., precavae Vise tehnicke
skole u Novom Sadu
Visa tehnicka skola, ul. Skolska 1, 21000 Novi Sad
1 P. Petrovic, Lj. Nedic, Karakteristike tasada, Montazns beton-
ske fasade, Institut IMS, Beograd 1995.g. str.7-19
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
STRUCNIRAD
UDK: 692.23:624.012.35/.36 =861
jalizacije gradenja, sto je obuhvatalo i primenu monta-
znih prefabrikovanih betonskih fasadnih elemenata.
2
Vecina zgrada u Evropi je izgradena nakon 1950.
godine, i to najvecirn delom primenom industrijskih
sistema gradnje koji su ukljucivali primenu
prefabrikovanih betonskih elemenata pri izradi fasade.
Potreba za velikim brojem stambenih jedinica u
gradovima sirom Evrope dovela je do' brze izgradnje
citavih naselja. Podaci pokazuju da kvalitet ornotaca
tada izgradenih zgrada retko zadovoljavaju danasnie
zahteve, narocito u pogledu termoizolacije; a da su
popravke fasada glavni nosilac troskova odrzavanja
zgrade. Na osnovu ovih saznanja organizovana su i
druga istrazivania kroz tematske akcije3 u zemljama
Evropske unije, sa ucescem drugih evropskih zemalja.
U okviru dosad uradenih istrazivanja", utvrdeno je da
u Novom Sadu, u visestarnbenirn zgradama izgradenim
na industrijski nacin, trenutno zivi preko 67.000
stanovnika, sto cini gotovo polovinu gradske populacije.
Ovaj istrazivacki rad je usmeren na dobijanje osnovnih
pocetnih podataka 0 tehnickorn stanju primenjenih
rnontazno betonskih prefabrikovanih elemenata u
izgradnji viseporodicnih stambenih zgrada u Novom
Sadu.
2. NACIN ODABIRA UZORAKA I PRIKUPLJANJA
PODATAKA
Prefabrikovani rnontazni skeletni sistem IMS u
znacajnoj meri preovladuje kada je rec 0 izgradnji
visestarnbenih zgrada na industrijski nacin u Novom
Sadu, a kao jedini je ostao u primeni i u danasnio]
tehnologiji izgradnje objekata (u segmentu nosece
2 COST Action C5 ..Urban heritage and building maintance
3 European comission, Communitty Research, European
Cooperation in the field of Scientific and technical research;
Actions C 12, C 13, C 16, RESTATE project, SUREURO
project i mnogi drugi
4 M. Laban, Industrijska izgradnja visestambenih zgrada u
Novom Sadu, magistarski rad, FTN Novi Sad, 2005.
3
konstrukeije), pa se smatra da ovakvo istrazivan]e rnoze
da predstavlja skroman doprinos u domenu rnoqucih
pravaca rekonstrukcije i revitalizaeije zgrada i obnovu
naselja nastalih primenom sistema IMS, kao i da ukaze
na neke rnoquce aspekte u razmatranju eventualne
ponovne primene integralnog sistema.
Ustanovljeno je da je na gradskom podruciu Umana I
i II najpre i iskljucivo primenjivan IMS sistem, koji je
ujedno i najzastupljeniji na citavo] teritoriji grada, pa je
utvrdivanje tehnickoq stanja konkretnih objekata
izgradenih u IMS sistemu na podrucju Umana I i II
svakako polazna tacka za razmatranje danasnjeq stanja
zgrada izgradenih u ovom sistemu, u Novom Sadu i
uopste,
Na osnovu izvoda iz katastra blokova Novog Sada iz
1994g.5 i izvrsenoj identifikaeiji vrste izgradenih objekata
na terenu zakljuceno je da je od ukupnog broja
izgradenih stanova na Umanu I (1673) 65% izgradeno
primenom IMS sistema (eea1080 stanova) i da u njima
zivi priblizno 2900 stanovnika, odnosno 65% od ukupnog
broja gradana koji stanuju na Umanu I (4492); dok je od
izgradenih 2658 stanova na Umanu II, 2071 stan
izgraden u IMS sistemu, odnosno 78%, i da u ovim
stanovima zivi 5705 stanovnika, odnosno 75% od
ukupnog broja zttelia Umana II ( 7800 ).
Izbor konkretnih objekata je izvrsen tako sto je
odreden priblizan period izgradnje (1962.g. -1970.g.),
starost objekata preko 30 godina (garantni rok od 20
godina za konstrukeiju i montazne elemente je uveliko
istekao), a dodatni znaca] je pripisan i cinjeniei da
odabrani objekti imaju i svo]e visestruke dvoinike u
okviru istog iii drugog gradskog podruc]a.
Nacin prikupljanja podataka, koji su posluzili kao
baza za analiziranje i izvodenje zakliucaka, je
observacija, odnosno posmatranje, uocevenie i
beleienje zapazenih defekata prefabrikovanih
rnontaznih elemenata na fasadama odabranih objekata.
Iz tih razloga, kao i da bi uoceni defekti bili sto preeiznije
opisani i razvrstani, posmatrana je prva stambenu etaza,
kao najbliza oku posrnatraca.
3. DEFINISANJE METODOLOGIJE, KRITERIJUMA I
CILJA ISTRAZIVANJA
Fasadni elementi u sistemu IMS, u odnosu na svoju
formu, mogu da se podele na horizontalne fasadne
elemente - parapete i vertikalne fasadne elemente -
panele. Dalja podela razlikuje parapetne elemente u
prostorijama (termoizolovane) i parapetne ograde na
balkonima i lodama; dok u okviru panela rnozerno da
ustanovimo podelu na pune, bez otvora, ko] zatvaraju
bilo kompletnu sirinu modularne ravni, bilo samo njen
deo, i panele sa otvorima za fasadnu stolariju, koji mogu
biti formirani isecanjem u okviru panela iii potpunim
iseeanjem dela panela.
Za svaki posmatrani objekat [e, u okviru posma-
tranog uzorka fasadne povrsine, izvrsena identifikaeija
vrste fasadnih elemenata, kao i prebrojavanje zastu-
pljenih tipova elemenata.
5 Oat je kao prilog u seminarskom radu M. Laban
"Viseporodicne stambene zgrade izgradene u prefabriko-
vanom montaznom sisternu IMS na gradskom podruciu
Liman u Novom Sadu", 2002.g.
4 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
Usvojena je klasifikaeija defekata na osnovu
iiterature'' i prilagodena - dopunjena sa ostecenjrna
prirnecenlrn tokom observaeije konkretnih primera; pa
klasifikaeija defekata, koja se primenjuje u ovom
istrazivanju izgleda ovako:
Prsline - pukotine
Okrunjene iviee i uglovi
Mrezaste prsline od skupljanja
Skup nekoliko bliskih prslina - pukotina
l.justenle zavrsnoq sloja
Probijanje korozije na povrsinsku spoljnu ravan
elementa
Ostecenia zastitnoq sloja betona
Segragacija betona
Pojava mahovine i gljiviea u ostecenirn povrsi-
nskim zonama.
Kvantifikaeija - prebrojavanje ovako opisanih -
klasifikovanih defekata vrsi se za svaki objekat -
uzorak, posrnatrajuci fasadnu povrsinu velicine punog
modularnog rastera kao primerak, odnosno 17 takvih
primeraka po uzorku, nurnerisuci rastere sa leva na
desno, od ulaznog polja, sto se vidi iz konkretnih tabela,
serna i fotografija za svaki objekat (uzorak) posebno.
S obzirom da postoje razlike u konfiguraeiji
fasada posmatranih objekata, a da su defekti odlike
pojedinacnih elemenata, svaki posmatrani primerak
konvertuje se u stvarne elemente zastupljene na
posmatranoj fasadi i evidentira se vrsta i nivo ostecenia
konkretnog elementa.
Nivo ostecenja pojedlnacnoq elementa je u
odnosu na povrsinu elementa klasifikovan kao:
manji (ostecena povrsina iznosi manje od 30%
ukupne povrsine elementa),
srednji (ostecena povrsina iznosi 30 do 60%
ukupne povrsine elementa),
znacajan (ostecena povrsina iznosi preko 60%
ukupne povrsine elementa).
Sabiranjem ukupnog broja defekata na svim
primereima (u okviru jednog uzorka), dobija se ukupan
broj ostecenja fasadnih elemenata po uzorku, a deleci
dobijeni broj sa brojem posmatranim primeraka, dobija
se broj ostecenja fasadnih elemenata po jednom
modularnom rasteru fasadne povrsine, tj. po primerku.
Kako se zeli utvrditi broj defekata prvenstveno radi
njihovog eventualnog otklanjanja (sanaeije fasade),
primenjen je metod kontrolnih karti za atribute ( u i c
kontrolne karte).
U primeni ove metode treba voditi racuna da
odredeni red grupisanja podataka mora da ima smisao u
tehnickorn iii proizvodnom pogledu. Iz tih razloga,
podaei su grupisani po pojedinim objektima, pa broj
uzoraka odgovara odabranorn broju posmatranih
objekata - deset. Iz razloga rnoqucnosti observacije i
validnosti naknadne komparativne analize, posmatraju
se u okviru jednog uzorka 17 modularnih rastera
fasadne povrsine u okviru prve stambene etaze svake
zgrade (visoko prizemlje iii prvi sprat), sto predstavlja
broj primeraka u okviru jednog uzorka - 17.
6 Muravljov M., Zivkovic S., Kovacevic T., Jevtic D., i Krasulja
M: Sistematizacija i postupci sanacije nekih defekata u
elementima rnontaznih panel nih zgrada, 6. naucni skup
INDIS-94, knjiga II, str. 185-192. i Deni6 N., Vojinovic B.,
Bogunovi6 S.: Greske i sanacije montazruh betonskih tasada,
Montazne betonske fasade, str167.-176.
Slike 1.-6. Ljustenje zav:.sn.og s/~fa,. o~te6~nje ~a~titnog sloja betona, mreiaste prsline od skupljanja, segregacija
beto~a, korozije I dresticn! pnmen: bujenje flore na betonskoj nsdstresnici, biotoske korozija betona i potpuno
ogoljena armatura parapetnog elementa, korozija armature

Na kontrolnim kartama je neophodno utvrditi 4. PRIKAZ PRIKUPLJENIH PODATAKA

centralnu liniju i kontrolne granice. Centralna Iinija
kontrolne karte definise standard kvaliteta za
posmatrane uzorke - zgrade; u pogledu ostecenia
posmatranih fasadnih elemenata. Kontrolne granice
definisu gran ice tolerancije kvaliteta, a vrednosti koje
prelaze gornju granicu ukazuju na broj ostecenja po
primerku (jednom modularnom fasadnom rasteru),
odnosno po uzorku (objektu), koji nije posledica
normalne standardne eksploatacije zgrade i
uobicajenih spoljasniih uticaja. Razlozi koji su doveli do
takvog stanja zahtevaju posebne postupke ispitivanja i
analize.
Stabilnost kvaliteta izvedenih radova (pretabriko-
vane rnontazne betonske fasade izvedene IMS tehnolo-
gijom gradnje), nakon isteka odredenog vremenskog
perioda, ocenjuje se pornocu ovako formiranih ken-
trolnih karata, utvrdivanjem broja tacaka koje se nalaze
van kontrolnih granica.
4.1. Tri stambene kule tipa NS 1
Tri cetvorospratne stambene kule se nalaze na
gradskom podrucju Liman I, u .Jiricekovo] ulici broj 1, broj
3 i u ulici Milke Grgurove broj 2. Izgradene su u periodu
1962. - 1965. godine.
Posmatrana prva stambena etaza u slucaju ove
grupe zgrada je visoko prizemlje. Posmatrani broj
fasadnih modularnih rastera na nivou visokog prizemlja
je 17, jer se u okviru jednog modularnog rastera nalazi
ulazni portal, te kao takav ne sadrf prefabrikovane
montazne betonske elemente. Usvojena distribucija
fasadnih modularnih rastera je prikazana na slid broj 10.
Zavrsna obrada parapetnih panela sa termoizolacijom,
punih panela i punih panela sa otvorom je tarolit u svetlo
sivoj boji, povrsine su ravne, dok je zavrsna obrada
polupanela i meduprozorskih stubica crni tarolit i
povrsine su takode ravne, a paneli koji zatvaraju dec
modularne ravni su izliveni sa kanelurama i njihov
zavrsni sloj je takode crni tarolit.

Slike 7.,8.i 9. Izgledi kula tipa NS-1

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 5

 /I
I

rTI
f I

f'.:,j jp 17 Ili.!~Z

Slika 10. Prikaz posmatranih polja - modularnih rastera na fasadama tri kule tipa NS-1

Slike 11. - 14. Ksrekietisticn! fasadni modularni rasteri za kule tipa NS 1

Na jednom od objekata je izvrsena nadogradnja, sto stubica zbog prslina Ijustenja zavrsnoq sloja
nije bitno uticalo na stanje fasade u smislu popravki, dok (evidentirano).
su na svim objektima izvrsene sanacije meduprozorskih

TIP FASADNOG OPIS OtiTEvENJA "lIVO OsTE ENJ".

ELEMEN'TA MALO SREDNJE ZNA AJNO
prshfl& - puk{)finE> 3,10.16 2 '2 <:>

PARAPEn..;! PANEL
okrnnfene ivice ; i;f:jcvi 3 16
--
SA TERMO:ZOLACfJOM
1,2.12

17

9 1.2,8
--
MEDUPROZCRSKi
srueu iiustomen?vrSIlOG sJoia 1.2.10
urcaor korr;mie n<1 spoljnu povrSinu a/omenta
._________ . o:~tnton~ z.asJil11OfJ Sloj<! betona 1

_ .._--
----cora--.b-iora-~"-,~:::~,,,i~-;;;;eeCe;:';""'C'-'n~~m:-:-, po-::=,vtsm"'''C:-s'''m'''a-------''''''-'' ---------__--------_+_---------------1---------
"-1' .- ..-.. ;X"Ii"" - pukotine
okflJn'8"neivc i uak;",i
..- _ __._-
14
4
13 --
mfolaste prsline oa skupljafl a 13
PUN ZIONI PANEL ! skup fieicoiiko bllskih prslinn- pukotina 15
ZATVARA CE1.U 6 13 ~4. 15
MODULARNU RA VAN L PTrx)o:::.:orozije na spo/inlJ oovdinll element;}
-- 14,15
i oS!(J(..'9rJie l8stitr109 sJo/a betona 'S 13.14
! SeQr&qoc~8 bet0ll8

.:.=

PUN ZIONI PANEL

ZA rVARA OED SI'I.INE
!~---~;!i~~~4~;~;.~---~~~~~=i~--_----~:_-- ~-~ -.=-------t---.--.-------.---..
_-. '_-.
fustenfe ZSVf"$.'Y.:.IG S!oia
- ---.+-.---------\ _ - ---f----.:.::...-----+-----"'-------I
5.14
5

Drodo~-":U.:::;>'po\vr::..;s~in"'u8lO;..,;~1:...me-._nl_s
MGOULARNE RA VNI
I +- -+ -"--"-
14 t- -'-'-
14 .__

::::=========~I= ~'.!b:c."8_~n!'.)ni8 IJaostecen:mpovrs:n.1ma .-.-::.-

..::
.. ~===::;====*=======~========= . -===1
ZiDN! PANEL SA OTVORIMA ~;~ji.~~ ~:~ -: -=-~- - : -_._- - -~'-_. _--+------------j'----.------ j;'----~ ----t------------f----''-----

-------_._-+------"------- ---_._------\
orooor 1..t::."'OzifiJ no SDOiimJ po~nu eJe.rnerna
CSl9c9r.iezas!itnoa slois beton
s~~rogvci o b%na
(K;fa;:a !:J~(;mlarn:l)ti fU) otfecefim! DiJY~!fmma

T.1bc/a 1: eviitentirenje derekat.1 nn fas.1di kllie tipa NS-1, Jiricekova 3

6 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

 ';i < ....... < < ....... i iC . .. . CC.. . .ii .... .. . i .; .' . ..i.; CC <i
:
f:lEi:iENT';: ..... ........ -- _..._. i MALO Z:NACA.JN(
..__. prsfj~,,?-& ~ :Ju~""Otin& 1.8.' 1.17 1( ~

(>kr:.mf6~9 iv1CEti !JO/OVf i 1,2,2, a.10. 17

~*~
PARAPETNI PANi..
~__.~k;/;f;r~~;h~~~ih*~f~~;~::;,1ina---
I
SA TERMOjZOLACiJOM i ~
~'enje zavtSo('lg slcpJ ,7- ?
roao KOi'OZ!j~ n3 speijnu pcvrsin 6!-3ment,) ,
o.<;ti7,;en,-e zasfHfloq s10j8 b~tor:,'i - i
s$orecacfa betDt)8
...
,
L. __.. fX)I8'ifJ t)lorezemmn na ot8Cenim pov.--in8ma -_ .._--. .___.L .......... --- ..... -_.-_.._.... ...-._. ......_-_ ..- ----- -'-- --- --
,
~. __ __ -
.. .. prsiir:e DukafifUj
OKn:niene ivtcc i U!110vi
,
_..--........-1-------- ----------------- ~O, ~ 1
;
.1_ 2, 9

MEDUPROZORSK:
! 1Y1rnias,e f}rsJil19 od sJ(u;}jiafu8
SK:JJ:; nek.O:ikOb 1isJ<it1fJ!sJin8 -. DUJ(otino
...... _--: ------ -_... ..__._-_._...- __ -------_.~_.----_._._--_ ..
STUBIC.I j liustenjg Z8VrSrnx:sJO/a 1.29.11
prodcr korolijc nC} spaJ liiJ MVfJmJ otomont
->-----
osl86tm;e Z8stftnt'"Jl!l sk>ia be;onu 1
se-ol'caaci.'abetona ;
00 "aVcf 1!icrazflnJfl"a nu ~!eceHim oovrSinami3

prsJine . pukotine --y- 6,13

akron 'ens i\ice i uc/o""; 7 6_ 13- 16 4

PUN ZIONI PANEL

r.lffl'laste J)lS/j~rye ad skuJ;fan:a
S/<U(I nekoli1<o bllski.'l Dr.sJina ~ (JtJkotma
h,t;tonlP.-za"r!~)O sloia
----+-- ~3.16
-:5
16
4
Z.-ITVARACELU .. _----~ 4
MOOULARNU RAVAN oroao koroziie na spcJinu po\-rSinu elumenta
, oS;eceniez8s!itnoo slc's botona i 4,13
r searooecFa 08'ona
,- _M _ _
_..i... F!!!i.avB biorszaranill na osmcenimDOvtSinama
prs1ino:. (Ji:JeotJ~"e 5_14
okmn 'ene Mop.i uafovi ._..__. >---- 5 14
rmeioste arsJine od skuoli8fj ia
PUN ZION; PANEL sJ,tup neJm!i#(o b/iskih prslina - Duitatina
ZAT'IARA OED SIR/filE liuslonie zavrSnoo5/o:a 5,14
,\40DULARIVE RAVNI onxtor ~Of'Ol"e na 's"o,>JinllaovrSmu elemenla
O--,tecenie z~fftnoo sloia be/ana
.8oreoocif6 ~tona
ooilN~ biorozarania na o~tetenim oovrSinama

or.!line - JJ"kO~n9
oktun'(JIlC iviCQj VOJoo,ri 5.15
_.'___"'H_~iasteprsiine od skupljanja .._...
liON; PANEL SA OT\IORiMA s~:;;Ti"lwhko bllskih Df'slina Dukottna
-------------- 5
/ius,eniA za~nnt"J 81o'a 15
prodor komziia no soornu oovrlinu elementa 5 15
o,St~~n'9 ~asti!nCQ slnJ'a b6t0na 5 15
~
--.-.-.. ~acH8 b6tcnl! ._ .._- i
..-.-j---_.
ootsvob;'n!az,'if8f?j2 na ostecfJnt/!'f pownams 5

TabeJa 2: evidentiranje defelcata na fasadi kute tip" NS~1. Jiricekov8 1

.... ............. ............. ....... . . . .... ',

TIP FASAONOG (JPIS OSTECENJA N 05TECENJA

ELEMENTA '-'IA SREDNJE 7.NACAJNO
t.=:.. . _.-
~ p::sjine - pui<otj'!i}
- 7,8.1,2
--."--"
3,17 N

~-------__:~:;,~:E~!::;~?i~;;~~~inP.
1. 7 11, ~5. 17 8.9. -10
PARAPETN: PANfEL '0
SA TERMQfZOLACIJOM -
.._.- ....... ..... _. '0 16 \l 11
j !Iuster:jf} za'-lJ#OQs!?i:J
--- _._ ... 7.9 3.7.12
I ......-... ..-2"!!..~~::!.~9.~i!!. ':It!S;~~i; oovrtinu e!9."n6nt3- i
r ~

(\~te<:en;& zastitnoa siohi bRlona

~. saQlNa<.~ia bctonrJ _. . . . . . . . . . w

PO::;V2! !):Cf8zarsn:a no oStecenim po,,~;namu I

..... -_....._... _._H '-'-"'-
prsJine- pLikOfino 1,2,6,9.10,11,17
--
OAAJflit9ne ivice i uaJovi
mrstaste orsnn ad sl(lJ/Jf:an'(j
MEDUPROZORSKI ssuo neJ<:cliko bJi,skihprsli.r'l8 ~ Duko/ina --_.-.._.. 1.2,8, g. 10 11,17
!iu~'!eme zavrSrmo s10'0
STUBICI ---
orooor korozi1ena 5DOi:nupcm;nu eleme:fta ._..-
1--_______________oUeteme latti/flOC SIC-8~tona
---
seoreoacra beiona
i ooiavo oivraz8tan'8 f?ao!te6enim oovrSinama

prslmfi - DUl<otit1ft 13 4
oMUIJ 'sns iVlce ; uoklvi 15 13 6
--mreiasle prsline cd skupJjanis 15
PUN ZIONi PANEL Si<uD nokoJiko blisJelh nrSlins . oukonna 14 4,6,13,15
Z.-ITVARACEW liustenie z8vr3noc slc'a 15 4,6
MODULARNU RAVAN prador xorczr'o na spoi,'-nu novriinu eJomenla 4
ostecen;ezaSlitnocsJoia Mtone 6,13 4
S80maac#a batona
PC:DVfJ biorazaraf1'S na cSteCenimDOvrSi....,ama
{J,sline Dukolme
oknmiMJe ivice i unJCVI
&
-- 5.14
_......____...H. mreitosta prsline cd sk:Jpljanja
PUN ZION: PANEL s/w't fl9koiiko bliskil) Dl'siina - pukotin8 I
ZATVARA DED StRINE ;'usfenut Z8~n()() sk"is 5_ 14 i
MODULARNE RAVNI Draoor Jevrozj'ena soo/'nu oovrSinu e/lJmenta
drec'eniP za!WL"oo slo 8 b<!tona ---
seamolfciia batona
1?Ei.~y~~_e!.()(~z.Qra,'18 niJ o~oCGnjm DOvrSinama
pr-siino pUko!ine h
, 5
okr.:njene ivice j I.JQlovi 5
... _.. :nr'Oi[ls[O prsline ad si<i~pljanis , ,
_...-
5_14
Z!D:"-li PANEL SA 07VCRiMA !:;I(uc:!Rka!iko bli~*ih prs!int3 - puJfot;t~(j
bu!ton's zavrstY.XJ stoia
----t- 5
.~. _ _ _.I!!"~Jor ;':Oruz;'9 :!8 spoJ,;nupawSinu e;ementa ;
:....... 05!ecen;e zastilnog slota talollt! _._..-
....
5
C.J
i seomoaciia b(J!ona _..._._...-
pofn':H i;iora;:srcJTJja na oteCer:im povr$inam,;1 5 -:4 I

Tob('la 3: evidentiranje defekata na fasadi kufe tipa NS~1. Milke Grgurove 1

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 7

4.2. Cetiri vlsestambene zgrade tipa NS 2
Cetiri cetvorospratne visestarnbene zgrade tipa NS 2
nalaze se na gradskom podrucju Liman I, na aktuelnim
adresama u ulici Jiricekovo] broj 5 i broj 7, ulici Milke
Grgurove broj 4 i u ulici Veljka Petrovica broj 7. Izgra-
dene su u periodu 1966. - 1968. godine,
Posmatrana prva stambena etaza u slucaju ove
grupe zgrada je visoko prizemlje. Usvojena distribucija
fasadnih modularnih rastera je prikazana na slikama broj
20 i 21.
Stika 15. Danasnji izgted zgrade tipa NS-2, Jiricekova
utica broj 7
Stike 16. - 19. Karakteristicni fasadni modutarni rasteri za zgrade tipa NS 2
8 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
Zavrsna obrada parapetnih panela sa termoizo-
lacijom i ogradnih panela je tarolit u svetlo sivoj boji,
povrsine su rayne, dok je zavrsna obrada rnedupro-
zorskih stubica crni tarolit i povrsine su takode rayne a
paneli koji zatvaraju celu modularnu ravan su zavrsno
oblozeni kerarnicklrn plocicarna u zuto] boji.
Prilikom posmatranja ustanovljeno je da je veliki broj
loda zatvoren primenom fasadne stolarije. 8to se
intervencija na samim elementima tice, kao i kod kula
tipa NS 2, primecene su reparacije veceq broja
meduprozorskih stubica, ali ne na jedinstven nacin. Do
reparacija je doslo usled pukotina i Ijustenja zavrsnoq
slo]a, pa su te primedbe evidentirane u tabelama
defekata. Ostecenja ogradnih panela su cesto posledica
i neadekvatnog odrzavanja iii ostecenja Iimarskih
elemenata -Iula za odvod vode sa lode.
Na osnovu detaljne observacije moze se tvrditi da su
puni fasadni paneli, ko]i su zavrsno tabricki obradeni
kerarnickirn plocicarna, bez ostecenja u samom polju
panela, dok su ostecenia ivica nastala usled
neadekvatne funkcije spojnica, pogotovo u donjoj zoni
panela.
S obzirom da su lsti elementi fasade korisceni za
zgrade NS 2 i kule NS 1 prirneceno je da su generalno u
nailosfjern stanju meduprozorski stubici, kao ida su puni
paneli primenjeni na kulama NS 1 (sa tarolitom kao
zavrsnirn slojern) u daleko losiiern stanju nego puni
paneli na zgradi NS 2 koji su oblozeni keramikom.
 PAPAj.",TN; PAt..;Ei..
SA YlERI'.,1ClZOLACiJOM

MEeUF~ZOR.s1<i
STl.JBICi

PUN 110Nl PANEL

ZATVARA CEW
MODUtARNU RAVAN

t--- . ~:~t~jt:~~, 7 ~~._---~

1" - .__ _. _+ -1

~
; . _. ~~.;r~:!:~~~~!..!r;:.;ii~:~~~'"'~~.:;~~~:~plJC'li-~~sn~~:..,--""----- jr~:
-- """"""', -+_..
PARAPETNI
OGr~ADNf PANEL
",,_ "'{~ten,", Z.. vrs '~-L;"'~bt~"'--.=-=-
..... ' "~or~~
..__ -Jf?!Odv' no so:.x.",.(: ';.~mu eieme ..~'a
+ .:.::'~l:
--- -
~'_
.

.P.:!'..~;;.:;;:~"!~::~~' L --,,--~=~I ~". -. ." "_-" ...- ___"-._.-.-.- ----1

1-:::============= N!a'.,71 bio:-s';.fJmn:8 na o-s:ae.ni;r;pc.,rt!namo _..L.... . ========~

> ~. ----+-+"-
. _.:._- .. -
. ~--==~.j---,,
I --------------1===.. .__"._ . -.. . -=t== -----."".. '~"--------1
;------ - - - - f........- ..- - - -..

f,lbe/a 4: evicftmtirdnje defek4ta ne fos.'sadi zgfade tips NS-2. JiriCt"kova 5

Slika 20. i 21. Prikaz posmatranih polja - fasadnih modularnih rastera za zgrad u Jiricekovoj ulici br. 5 i 7,
i ulici M. Grgurove br. 4, V. Petrovic br.7

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 9

 TIP FASADNOG
ELEMENTA
OPIS OSTECENJA

prs/me - pukc!in8
MA!..
7
!
j
NIVO O;sTE'~EN,I"
SREDNJE
1. '1
._-- +___.__.. _ ZN~A!!!9.._._~

o~funiena Nice t ugfov! i 7 '3 1,3

PARAPETNf PANt::L mreiast9 p.rsfine ad skuoijunja .1_
SA TERMOJZOLACfJOM SkUD neJ-:o!j~:() b!iskltJ prstin . iJukatina i 11 ! 3. 13
ljusienje zavrsHog stoja ! j 13 i 2. ~2
prodor }.;o:ozi"e :J(i spo!inu pows:mj elemenfa I ,
ot.t~l~nie :astitnog sioja hettOl18 I 17 I 3 !
ssoreoecii betcce I I
ocjav:l bi..V87aranja
. fla oste6er.fm pO"'rSi~ama I
_.._- ...._- .:1====:-..:__ _.0_-._.---'-
'-'
p'-stirle . pukotir;C- .... ~.- .... _--_......_----
...
--"'--1~3':"7:'9:":;:f 13, ':7
OKf>Jnjene ivk i uq;o'li

MWPi10Z0RSKf
tnreiost orsJinoad skt/o1irm "a
skvOn9.i<.oliko blisKJJ1lJrsJina - pukotina
'--.
-- _.
STUB1C, fusten "az<JvrSrloo sto '0 1 3, 7,9 '1, 13. 1i
otoaor kOJ"oziie !lB $POlinucOilrSinuefeJ?'lenta
csteoom6 zestitnoa sjoia betana !
seqreqacija batons ! i I
pajava biorazara.'1/8 na osleeenimpcminama
___._.___,......__...._..e~':f!jin8 - pukotine._____.___.._.__..__ i
f----_ ........ ...... _... _------ f----.--.-..--.
okrun '&r:e ivice i ugJOvl 2.4
fTJreiasfeorsJin(J od skuofiuf!ia ;
PUN ZIONI PANEL
ZATVARA CEW
skup rmkoJiko bUskih prs:ina - pukotifl8
!iu~!en'8 zavr!)"JOO sloi8
i ._- ---_._--_._----
MOOULARNU RAVAN ortxx kOrozfe 08 spornu povrsinu a/ementa 1
oste68n's zastitnoq s:o'8 bebna !
seqreqaciia tetona
pc 'eve b!CraZaran;a oa osteCentm oovminama
J1 2,4

prslioe - pukatine 5 8,9 \2

okruniene Nice j UQ!OV1 6 8 5
rnrfJzasro prs/illo od skupfjanjn .__.. 14 10

_
PARAPETNi sku" Mkoiiko bliSkih "rsllnB . p(,kolina
OGRAONi PANEL IjlJstenj/12avrSnO!1 sleia 10. 16 12 14
anxx koroziifl nasooJ(1V DOvrS;nlJ e!emsnta 8 -
.._..... _-----_._.
..

-'-"-
._.-- oslscan'g zastitnOQ slo'a beton
seoreasci a tetona
..E?i.a.. ."!.~/9.~2.;;.1!D~!.rj'!.. Tli.!..':?stf!.<}emm oovrS;nama
8 _- --_.... .._._.
....... .. .- __
---------
._...
_.-. -- i
.-----r--.
t-.J
-..)
1------_._--- ----_ __._. .....

Tabe1a 5: evidentiranje detekata na 1asadi kule tipa NS2. Jiritekovil 7

TIP FASAONOG OPIS OSTEcENJA N1VQOSTECENJA

--'-"
ELEMEN'fA .._. ---- ....- +.... Mi..LO SREDNJE ZN.>' :A- NO
15
prs1ina-.E!i.~0.t::.'!E...._.__. 13
e:#otlfi:6n& J-\1"ice i HQ/Olii
-0r-- _.__._._-_:_~-}_?_. 17 f
PARAPFTNI PANEL (nreiaste pf':>"'iine v..? sKuoiiania ..- ....4..-.--.____._._____..__ !
~
5,,; TERMOiZOLAC/..JOM

1
S,kliP f"iekt;Ji.il;o b:iskih prslina ~ pUkctin~
/ius/arose zavrsnog slo;g
proCQfkO:021~..rJ.~..!P!2YElJ pcvr!ir:ti ekJmenta
osteeen-ezc3S!it."JO!. 5.'0-8 betoll8
_..
+ I
~7
3. D ,1
i
!
;
!
9.11
'---
._--- -------_.--

.~.-
segleqaesio botone
_~.P~~ja.'~a O/orozamn{a (Ie oshlcemm povrsinama
L---..----.--.. --- , j

._---
prsiina ~ pukoUn&
okrunfene. ivice i uaJovi
"'1 1::1.3, 11 13 17
..-

MEDUPROZORSKI
STUBICf
f - - - - - _..__ ._!.:?L~!~!~.ro prs!!ne.ca skuplial:ia
skup nekoiJ(o bliskih OrSHt18 - tWKotina
{uSlen;s z8vrSnoo sioia
I ... __ _-
..... _._-
.. ..
............ _..._...
I
.._-_.- ----------r---1, 3, 7: 9.
._-------T----
11, 13 "5,17
croao korozjie na soottna povrSinu etemeot
o.~t"te"}e 2a~liInog slo'o batona
-
..
______ ...3.~f.!JOfrc;;a berot!9
IJO;UVii bicf;3Z0r:m lJ Ila osteCon;mpo'./t't;nama .__._--_._...... - ._._- ..__.-
f-----------...- ....... p''Stine - Dokotins --
okrun'8n6 ivice i uglovi 2
;!1reza.s~ prsJineoa skupJjanja
PUN ZIDNI PANEL
ZATVARA CELU
skutJ nultOf!i<o bJiskihprsiirttJ " m:f<otina
fustonie 18vrinoa s1018 -- i

MODULARNU F?AVAN prodor korozie tla soofmJ tJovrSif'lu e!emento

OSfecUff 'e zest!tncgsio;o botona i _._-_._-
sooreaaCiiaDelona i !
-------po![JII'a b.iorazaran'a na o~teC8njm DOvrlinama I 2 i
_ _ _....._ _..._._._.._._.....P.'.slme-{)lJl<Olina 8. 10 0; 16
.. oKn;ni/Jno ivioo: uatovi 8, 16 5
mmzsste ptsJiJ"te cd skupi'sn's ..-...........- ..... .._...- ...
~
5
PARIlPETNJ skup ."exollko bJiskih OfS!ma - ctd<Otina '14
OGRADNI PANEL f'uslenie z8wsnca sJci,a
prodorkorozije na spbtjf!U ro'nSinueJeme."Jta
10
-- _.._ __ ~.l.:1...__.______.__._

osfeceniezastitnoa s!o B betona ------121:4-

SflQrsQaCIiat>etona
oo.ieva biorazarania 118 ostecenim pominama (

_
.. ....._- ..._. --_.
.- ._--_.- _..
T- -
....... ..- I

-_._ .._..

..-._...-_.
! ---_ - ..- ..
t<l _._---
oc
I
Tabela 6: ev;dentirnnja demkata n"taslldi z.qrade tipa NS2, Milke Grgurove 4

10 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

 OP,5 OST(ClNJA _---;-;=
>

~."-----"-'~=-- ZNA NNO

----0;;-';.,,<0- --1-1------':+.-----+..-.-...-------1
........_-"_."'--. ---+1---"- < - - - + - - - - - - - J
PARAPETNI PANEL
............... "_-.,-,..--:-:-,.,,-_ _-il.........__ .....__._--+---------1
SA TERMOllOv..CIJOM

prs1inf:J - ptJkotine 3 -r 9,11. 13 15 17

'- --.::c~k"~"='ljan? il.dC8 i oglo,,1
~ mreZ(1Sfe ()rS!it'!o oo skupijanja
-....--.--.----t--------I---------J
MEf)UPROZORSKI sxuo nekofiko bi:skih orsiien DUKotina
STUBI!':I tJustenjs zamf'oq SiO-iJ ~ 3. 7 9, 1-; 13. 1."'5.c...:1.7~_+_---------I
orooor KO:DZiifj na sootinu PC"'rS/~'!U a/omenta
(i,~tecenie zastffnOQ sio;a oelona
sonregf1c#a be/~a
F'VjawJ b:GISzar.anja na osf9cIJnirn powSinama
ors!fne - Dukotine
ol<nmjene lvice ; ug;ovi
1 ---,~m~ro~ia:..5...t!!.E.~slir;9 cd SklJDI;w1"a
...._ - - - - - - ! - - - - - - - - - - - + - - - - - - - - - - I
PUN ZfDN! FANEL ~_ skup !tokoti~o bfiskYI p:-slin8 - puke/m8
ZATVARA CELU f- _Jus!onie 20vrsnag slqa .........- - - - - - - + - - - - - - + - - - - - - - 1
MODULAFINU RAVAN
prodc~~~~~1~:J~!s;:,,~:~~ :;i;~;~;:,j:'~~.'-"fa_----'----------T-----------+-----------1
...__....._-
,~=:::..-------.,..--_
i
1-----iX;-7,awl iJj{;/:?T;:;~~~~j~S~::;I~npovrSinama 2 4 i
._... ~
orsiine - pukotine
okmnj$ne iilice j uotov;
:nrei3ste ors!ine oo SKuplj8rij8
PARAPETNI skUD noko;;ko bliskiti prs!ina .:. pukotina 16
OGRADNI PANEL

r--..- --.--------------+--.---- ---f=--------'---------I

~_ ~_.__ ~
_ _-+---------1
;
i ._
. . . _-+-.__._ _ - - I -_ _

_ _---------
r-=---'-------------
..
--======ji-.--------+--------~
\--------_ ._--
1 ..._.__ _: ._

Tabela 7: evident/ranjs defeksM IlJI fnsadi zyrade tips NS2. Veljka Petroll/~. 7

4.3. Tri stambene kule tipa S grupe zgrada je visoko prizemtje, ali je one izgradeno
primenom tradicionalnog nacina izrade fasade, pa je na
Tri cetrnaestospratne stambene kule tipa S nalaze ovim uzorcima - zgradama u istrazivanju posmatran prvi
se na gradskom podruciu Liman II, u ulici Dragise sprat.
Brasovana bro] 18 i na Bulevaru oslobodenja bro] 155 i Usvojena distribucija fasadnih modularnih rastera je
broj 153. Izgradene su u periodu 1968. - 1970. godine. prikazana na slici bro] 23.
Posmatrana prva stambena etaza u slucalu ove

Slika 22. Danasnji izgled kula tipa S

Zavrsna obrada parapetnih panela sa proizvedeni u natur-betonu, ravnih povrsma, ali

termoizolacijom je tarelit u svetlo sivoj boji, povrsine su izlomljene forme, dok su puni paneli koji zatvaraju celu
rayne, zavrsna obrada meduprozorskih stubica crni modularnu ravan takode proizvedeni u natur-betonu, ali
tarolit i povrsine su takode rayne. Ogradni paneli su sa kanelurama.

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 11

 -I f==~=~
, ')
ii ~
"=-~,.'
r',- -. ..
Ii
~L L~-~
Ii
_---lL-
.1")1 j : 'fut=U'
,_' I:! -+---C:---=L _~ uu.u..L.
i:: -0 .J ~I i ;-"

I
~ ~-'.-~--=-;-
U f1 f' : I -=
.---- -'=-lIf"

Slika 23. Prikaz posmatranih poija - fasadnih modularnih rastera za kule tipa S

Slika 24.-27. Karakteristicni fasadni modularni resteri za kule tipa S

":"IP FASADNOG OPIS osTCCCNJA

ELEME~"'A lNA AJNO

6 8.9 ---- ...-.--.-.;-....6-----1

--
e-==~_ . _ ~,._ _.~--------
PAP.,APf!rNf P,Wi..
SA TEHf,..~C:Z();"AC!JO"""~
46
! _ _ _..__,,__ ..._ _-+----- ..

.~~DiJPR()ZORSKj
STUBJC, 6 S.9 14. ;~

P'JN ZION! PANEl

ZA TVARA CELU
MODUtARNU RAvAN Di'OdGr !iO!uriie (;8 SDO/!r':U oovrSinu e!e{~nt3 1C
oof~nie zatt!tnoq sha Mrooa 2 '0
10, '12
2 io. 17. ._'------
11
5 15. 1,5

PARAPETNI
OG.ClADJ'J! PANEl

--- ---

f--------- - -..- -------.-.-----.-----..-.-..

r------------------.-.-.---.-------.. ----..- ..----.-----
-""" _..--_----
__._-_.,._- ..__-_-
-
__
- - -__ +_.--__._
.,-_- - - - - - - l
---t---- ---
I
---------.-- ------........- _-_ _------------+----------j
Ti!b~Ja 8: eyjde!ltinJn}f! dt!fekafa na fasadi }{o/e tip;} S. Dragise Br~sov.tna 18

12 MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

 .CARAPF.TNr F4.NEt
5,,\ rEPMOiZOLAC!.:C:>1

Mf:vPR'.':lOC?S1:!
$7!.!!3iC!

?.. 10 12

PUN ZIONi PANE.!.

?AT\f)V~A CE!.U
MOD!.jl.AR"i{1 RAVAN

P.4R.APT."I;!
OC.PADN1 PI,NEI

'::;~:'~'-:-::'~:~l~{~~!~F-
VEI,IJF'f\cZOFsr,:
STi.sWGi
.... j----' _--_ _.__. +,- - - -

PUN Z!DN! PANEi.

Z/:'.ivARA CEf.U

p.A.~AP:rN:
OORAON;PANf":1.

5. ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA Velicina uzorka predstavlja broj ispitanih primeraka,

Kontrolne karte su grafikoni posebne vrste, koji sluze
za predstavljanje i analizu podataka 0 statistickirn
merama ispitanih uzoraka.
Evidentirani podaci - defekti na fasadama - su
statlsticki podaci dobijeni istrazivanjem. Prikazani su u
tabeli broj 11.
Redni broj uzorka odgovara rednom broju tabele u
kojoj su dati podaci za pojedinacne zgrade i ima ih 10.
n u okviru jednog uzorka, odnosno broj posmatranih
fasadnih modularnih rastera i ima ih 17 u okviru svake
zgrade.
Ukupan broj defekata u uzorku, c dobija se
sabiranjem svih ostecenja u okviru jednog uzorka
zgrade; i dobili smo ga sabiranjem podataka iz
odqovarajucih tabela, za svaku zgradu posebno.
Prosecan broj defekata po primerku dobija se
deljenjem kolone c i n.

13
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
 Tabela broj 11. Broj defekata na fasadama

uzorak veticin uzorka ukupan broj defekata broj defekata

(zgrada i tip) (bro] rastera) u uzorku po primerku
n c u
1 (kula NS 1) 17 71 4.176
2 (kula NS 1) 17 58 3.412
3 (kula NS 1) 17 60 3.529
4 (zarada NS 2) 17 34 2.000
5 (zqrada NS 2) 17 50 2.941
6 (zgrada NS 2) 17 43 2.529
7 (zcrada NS 2) 17 54 3.176
8 (kula S) 17 80 4.706
9 (kula S) 17 104 6.118
10 (kula S) 17 121 7.118
675 39.706

Kako je celokupno lstrazivanie radeno u cilju
doprinosa rnoqucnosf eventualnog otklanjanja ostecenja
nastalih na fasadnim povrsinarna nakon isteka vise od
trideset godina eksploatacije objekata, formirane su c i u
kontrelne karte.
Ove dye kontrelne karte u sustini daju iste
informacije, i u principu je dovoljna jedna od ove dye
solucije za dobijanje validnih podataka, ali su radi
rnoqucnosti provere izradene obe varijante.
Za u kontrelnu kartu velicine se odreduju na sledeei
nacin:
Centralna Iinija predstavlja bro] defekata po jednom
primerku i racuna se na osnovu podataka dobijenih
ispitivanjem svih primeraka u svim uzorcima prema
obrascu:

ukupan broj defekata u svim uzorcima 675

U= ---------------------------------------------------- = ------- = 3,971
ukupan bro] primeraka u svim uzorcima 17

Donja kontrolna granica (DGK) i gornja kontrolna

p,971
granica (GGK) se
obrazaca:
racunaju na osnovu sledecih

P,971
GGK = u + 3
~ -
n
= 3,971 +3 - - = 5,421
17
DGK = u - 3
~ -
n
= 3,971 - 3 - -
17
= 2,521

Kontrolna karta za u

8.000
:::J
~ 7.000-
Q)

.5 6.000
~ 5.000 -

-
Q.
ClS 4.000
~ 3.000
~
~ 2.000 -
g 1.000
0.000
4 5 6 7 8
uzorak

14 MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

 Za c kontrolnu kartu velicine se odreduju na sledeci
nacin:
Centralna linija predstavlja broj defekata po jednom
broj defekata u svim uzorcima
C= ------------------------------------------ =
broj pregledanih uzoraka
Donja kontroine granica (DGK) i gornja kontrolna
granica (GGK) se racunaiu na osnovu sledecih
obrazaca:
DGK = c - 3* = 67,5 - 3~67,5 = 42,852
Kontrolna karta za c
6. DISKUSIJA REZULTATA ISTRAZIVANJA
Stabilnost kvaliteta fasadnih povrsina prefabrikovanih
rnontaznih elemenata ocenjuje se analiziranjem
dobijenih grafikona - kontrolnih karti za atribute.
Kako ne postoji podatak koji bi ukazao na ocekivana
iii uobicajena ostecenia fasadnih povrsina nakon
visegodisnje eksploatacije ovih zgrada, pocetni podatak
predstavljaju centralne linije kontrolnih karata.
Dakle, ako se usvoji da je prosecna mera ostecen]a i
uobicajena iii ocekivana, onda se rnoze zakljuciti da su
fasadne povrsine na sest od prvih sedam posmatranih
uzoraka (kule tipa NS 1 i zgrade tipa NS 2) ostecene
ispod uobicajencq nivoa, dok je jedna vrlo blizu
centralne linije u gornjem delu unutar kontrolne granice.
Daljom sekvencijalnom analizom (posmatranjem
polja gornjeg i donjeg nivoa ostecenia) zakliucuje se da
su fasade sve tri poslednje posmatrane zgrade (kule tipa
S) ostecene preko uobicaienoq nivoa ostecenja, a jedna
od njih prelazi i gornju kontrolnu granicu.
Ovakvo grupisanje podataka ukazuje na postojanje
zapravo dve arltrneticke sredine iii centralne linije za
svaku kontrolnu kartu, sto je posledica neujednacenog
kvaliteta tehnickoq stanja fasadnih elemenata za ove
dve grupe uzoraka.
Za dalju analizu, smatra se da su znacajni i podaci 0
vrsti posmatranih prefabrikovanih montamlh fasadnih
elemenata, kao i 0 njihovoj zavrsno] obradi, pa
zakljucujerno da je devastacija fasadnih elemenata
izrafajnija kada oni nisu izradeni sa zavrsnirn finalnim
slojem, nego su proizvedeni i montirani kao elementi u
natur betonu. Direktna izlozenost zastitnoq sloja betona
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
uzorku i racuna se na osnovu podataka dobijenih
ispitivanjem svih primeraka u svim uzorcima prema
obrascu:
675
------- = 67,5
10
GGK = c + 3* = 67,5 + 3~67,5 = 92,148
atmosferilijama i drugim uticajima tokom eksploatacije
objekta dovela je do masivnih ostecenia elemenata,
krunjenja zavrsnoq sloja, korozije i biokorozije, kao i
znacajnih pukotina, pogotovo onih betonskih elemenata
sa manjom debljinom kao sto su balkonski parapeti.
Ako se uvede jos jedna nova karakteristika - starost
zgrade; rnoze se zakljuciti da se na prefabrikovanim
rnontaznirn betonskim elementima, primenjenim pri
izgradnji kula tipa NS 1 i zgrada tipa NS 2, bez obzira
sto su proizvedeni i ugradeni pet godina pre fasadnih
elemenata na kularna tipa S, prosecno pokazuje za
polovinu manje ostecenja od na njima kompatibilnim
elementima na kulama tipa S.
S obzirom da su ove dve grupe fasadnih elemenata
koje su zastupljene u istrazlvan]u najzastupljenije u
celokupnom realizovanom opusu izgradnje objekata u
sistemu IMS u Novom Sadu, na osnovu posmatranih
uzoraka i dobijenih rezultata, rnoze se zakljuciti da su
generalno potrebne intervencije u vidu popravki i obnove
fasadnih elemenata na zgradama sa prefabrikovanim
betonskim fasadnim elementima. Dosadasn]e mere,
preduzete u tom pravcu, obuhvataju vise funkcionalna
arhitektonska resenia kao sto je dogradnja balkona,
zatvaranje loda i balkona, dok se u mere pobolisania
kvaliteta ornotaca zgrade mogu ubrojati izmene fasadne
stolarije iii ugradnja roletni. Nadogradnjom zgrada
sanirani su problemi ravnih krovova. Najmanje je
prirnecenih intervencija na popravkama samih fasadnih
elemenata i spojnica, a i tada su radovi vrseni kao
interventni, od slucaia do sluca]a i bez sistemskih
resen]a.
15
Slike 28.-32. Intervencije na fasadama kule tipa NS 1 u Strumickoj ulici i u ulic! Milke Grgurove: nadogradnja zgrade i
dogradnja balkona, ali bez sanacije fasadnih povrsine i pojedinecne intervencije na zgradi tipa NS 2 i na
kuli tipa S: saroliko zatvaranje lode i terasa, ugradnja roletni i pregraoivanje
Stoga se smatra da je potrebno izvrsiti pregled stanja
fasada svih objekata i na predlozeni nacin klasifikovati,
obraditi i analizirati dobijene rezultate. Posmatranje
svakog objekta posebno i analizom uqrozenosti funkeija
ornotaca zgrade, doprinelo bi donoseniu odluka 0 vrsti i
obimu potrebnih reparaeija fasade na konkretnom
objektu. Sa druge strane, termoizolaeione karakteristike
visestambenih zgrada izgradenih u posmatranom perio-
du, sigurno ne zadovoljavaju danasnie propise, tako da
bi se ovakve karakteristike mogle usvojiti kao opste, a
interveneije na unapredenju kvaliteta objekta u smislu
termoizolaeije mogu biti polazna osnova za redizajn
grupa zgrada iii kompletnih urbanih blokova.
7. ISKUSTVA NEKIH EVROPSKIH ZEMALJA
Troqodisnja istrazivanja' sprovedena u Finskoj,
Belgiji, Nernacko] i Velikoj Britaniji su sprovedena sa
eiljem da se ustanovi metod za analizu, odabir i
planiranje resenja popravki fasada. Dotadasnia iskustva
su pokazala da su radovi sprovedeni nesisternaficno i od
slucaja do sluca]a, pa su se pokazali kao nezadovoljava-
juci upravo radi nedovoljnih prethodnih saznanja 0
uzroeima i vrsti ostecenja fasada. Takode je ustanovlje-
no da je vazno odrediti meru (granieu) ostecenia, do koje
[e rnoquce izvrsiti popravke, tako da se dobiju optimalni
rezultati po pitanju troskova i trajnosti izvrsenin radova,
jer je prirneceno da su neke interveneije izvrsene
prekasno, sto je nakon kratke stabilizaeije stanja
izazvalo ubrzanu devastaeiju fasada.
Klasifikovani su izgradeni objekti i ustanovljena
tipologija fasadnog zida zasnovana na konstrukeiji i
materijalizaeiji fasade. lstrazeni su uzroei defekata i dati
primeri tipicnih ostecenja na betonskim, zidanim i oblo-
zenirn fasadama, kao i predlozeni metodi popravki.
Posebno je analiziran znacai preduzimanja radova na
popravki fasada i revitalizaeiji zgrada za drustvenu
zajednieu.
7 EU Commision, -Developrnent of a new methodology to
analyse the durability of fasade repair and rettrofitting
systems, Deterioration defects and repair methods of
fasades, Final report, Laboratory of structural engineering
and buildin physics, Helsinki University of Technology,
Finland, 1998.
16
Tipska grupa betonskih fasada podeljena je na
masivne betonske zidove oblozene supljim blokovima i
malterisane, oblozene opekom iii oblozene struktu-
ralnom fasadom od metalnih iii mineralnih ploca, zatim
masivne betonske zidove oblozene prefabrikovanim
betonskim panelima i prefabrikovane betonske pane Ie
oblozene prefabrikovanim sendvic panelima (Slika 33).
Za sve vrste fasadnih zidova (masivne od opeke,
betonske iii oblozene) data je klasifikaeija defekata
(pukotine, pukotine usled skupljanja, krivljenje
elemenata, razdvajanje spoljnih panela, korozija
armature, Ijustenje, prodiranje vlage, pueanje spojniea,
ostecenja termoizolacije, biokorozija) po ustanovljenim
fizickirn, hemijskim, rnehanickirn iii bioloskirn uzroeima
ostecenia, Klasifikaeija je prilozena na sliei 34.
Vecina izgradenih stambenih blokova u Finskoj je
izvedena sa betonskim fasadama, najcesce su
rnontazni prefabrikovani betonski elementi. Prvi
betonske fasade su 1950.tih godina radene na klasican
nacin, livenjem na lieu mesta. Danas se svi betonski
elementi izraduju kao prefabrikovani. Prefabrikovani
betonski sendvic paneli su bili najzastupljeniji sredinom
sezdesetih godina.
Defekti betonskih fasada su podeljena u dye grupe;
ona koja su nastala usled gresaka pri izvodenju i ona
koja su se pojavila kao poslediea nepravilnog iii
prekomernog naprezanja nosece strukture panela.
Uzroei karakteristicnih ostecenja fasadnih sendvic
panela za zgrade izgradene od 1960. -1970. godine u
Finskoj su identifikovani kao sledeci: neadekvatna
termoizolaeija, ostecenja spojniea izmedu elemenata
(voda prodire u izolaeioni sloj), ostecenja betonskog
zastitnoq sloja armature usled nepravilnog postavljanja
sipki tokom proizvodnje elemenata, mrezaste pukotine
usled skupljanja betona, slab kvalitet betona usled
visokog vodoeementnog faktora i neadekvatne nege
betona, intenzivna terrnicka obrada elemenata tokom
prefabrikaeije i slabljenje veza izmedu spoljnog i
unutrasnjeq sloja panela usled neadekvatno zasticene
armature.
Danas su najcesci problemi koji se javljaju prilikom
primene betonskih fasada: slabljenje zastitnoq sloja
armature, greske u izvodenju spojnica izmedu
elemenata i problemi prijanjanja obloge panela.
Karakteristicna ostecenia i njihov udeo u visestarnbenirn
zgradama izgradenim sa fasadama od betonskih
sendvic panela u Helsinkiju, su data na slici 35.
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
 Table 2.2 Typical concrete wall facades /Belgian, Finnish and German draft/.

WaH type ,, Framework i Cross section

!
; construction

Cast-in-situ
, massive
! concrete
!

Concrete wall with Cast-in-siru Brick

cladding of brick, ! massive
board or meta!
sheeting
I concrete

j Cast-in-situ Fibre cement

I massive boards or
, concrete profiled metal
sheet claddin ,
Concrete wall with Prefabricated
cladding of concrete
concrete panels panels

Concrete wall of Prefabricated Prefabricated

prefabricated concrete units sandwich
sandwich panels panels

Slika 33. tipologija betonskih fasadnih zidova (Belgija, Nemacka, Finska)

Table 3.2 Common defects in facades due to the different causes

! Cause" Deterioration causes

Physical ofreezing and thawing - cracking
- moisture changes - shrinkage cracking. delamination
temperature changes and gradients cracking
curving ofelements and plates
. detaching ofouter panels
Chemical carbonation - reuuorcernent corroSIOn
(and spalling of concrete)
- alkali-aggregate reaction - cracking
delamination
salt crystallization - cracking
- spalhng
- ettringate reaction - cracking
I - dec lease of frost resistance

I dissolving
-spall.ng
- decrease ur
frost resistance
I Mechanical deformations ~ cracking
..cracking ofjoints
curving
-penetration uf water to insulation layer
biological growth .~ mou ~\.1 problems

......... _._-_ _ -----

din ...

Slika 34. Klasifikacija osteeenja fasada.

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 17

 Typical defects in Finnish concrete sandwich panel facades
Figure 3,5 Typical defects and their relative
in Helsinki- !PirttiliiL. Vikstrom 1< ,Os;",,: L
sivujen vial ja vauriot..
Slika 35. Karakteristicna oste6enja betonskih fasada
8. ZAKLJUCAK
Na osnovu sprovedenog istrazlvanja ostecenja
rnontaznih betonskih prefabrikovanih fasadnih
elemenata u Novom Sadu i prikazanih istrazivan]a
sprovedenih u Belgiji, Finskoj i Nernacko], rnoze se
zakljuciti da su osnovni razlozi ostecenia veoma slicni,
mada su strukture fasada razllcite. Poseban problem
predstavlja znacajan fond izgradenih visestambenih
zgrada u drugoj polovini XX veka, kod nas poznatom
kao period intenzivne stambene izgradnje. Tada
izgradene fizicke strukture poseduju visoke performanse
u konstruktivnom smislu, ali je usled brzine gradnje malo
paznje posveceno kreiranju ornotaca zgrade. Posledica
slabih karakteristika i loseg odrzavania su
nezadovoliavajuci kvalitet fasada po danasnllrn merilima.
Danasnja naucna saznanja iz oblasti tehnologije
materijala i gradevinske fizike ornoqucuiu merodavne
rezultate lstrazivanja problematike kvaliteta ornotaca
zgrade. Metode analiza i prakticnoq istrazlvanja
potrebno je utemeljiti u razvijanje metodologije planiranja
trajne reparacije fasada. Potrebno je detaljno snimanje
postojecih ostecenla, razmatranje uzroka ostecenla u
cilju njihovog trajnog otklanjanja. Postoje i moqucnostl
za prethodnu proveru i poredenje predlozenih resenja
pornocu savremene racunarske tehnologije.
Kroz razvijanje tehnologije reparacije fasada, koja ce
doneti trajne rezultate, potrebno je razviti modele analiza
koje ce kombinovati uticaje toplote, vlage i druge
merodavne faktore, koje ce ornoqueltl valorizaciju
kvaliteta fasade sa funkcionalnog aspekta, pre i posle
izvrsenlh radova.
18
.-.;h~u\: in sandwich panel buildings
f 19iN) Betonielementu
u Helsinkiju
9. L1TERATURA
[1] Denio, N., Vojinovic B., Boqunovic S.: Greske i
sanacije rnontaznih betonskih fasada, Montazne
betonske fasade, Institut IMS, Beograd, 1995.,
str167.-176.
[2] Flasar, A., Kontrola kvaliteta u gradevinarstvu, FTN
Novi Sad, 1984.g.
[3] Laban, M., Vlseporoolcne stambene zgrade
izgradene u prefabrikovanom montaznorn sistemu
IMS na gradskom podrucju Liman u Novom Sadu,
seminarski rad u okviru poslediplomskih studija,
Savremena arhitektura i urbanizam, FTN, Novi
Sad, 2002.g.
[4] Laban, M., Industrijska izgradnja visestarnbenlh
zgrada u Novom Sadu, magistarski rad, FTN Novi
Sad,2005.
[5] Muravljov, M., Zivkovic S., Kovacevic T., Jevtic D., i
Krasulja M: Sistematizacija i postupci sanacije
nekih defekata u elementima montaznih panelnih
zgrada, 6. naucni skup INDIS-94, knjiga II, str. 185-
192
[6] Petrovic, P., Nedic, Lj., Karakteristike tasada,
Montazne betonske fasade, Institut IMS, Beograd
1995.g. str.7-19
[7] huorinen, S., Bergman, J., Hakkarainen, H.,
Development of a new methodology to analyse
the durability of fasade repair and rettrofitting
systems, Deterioration defects and repair
methods of fasades, Final report, Laboratory of
structural engineering and buildin physics, Helsinki
University of Technology, Finland, 1998.
[8] http://cost.cordis.lu/src/home.cfm
[9] http://www.restate.qeoq.uu.nl/
[10] http://www.sureuro.com/
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
REZIME
KONTROLA KVALITETA PREFABRIKOVANIH
BETONSKIH FASADNIH ELEMENATA NAKON
VISEGODISNJE EKSPLOATACIJE
Mirjana LABAN
Period druge polovine XX veka u nasern
gradevinarstvu, kao i u drugim evropskim zemljama,
obelezen je izgradnjom visestarnbenih zgrada primenom
industrijske tehnologije izgradnje objekata. Ove zgrade
su i danas u funkciji, mada ostecenja ornotaca
uqrozavaju kvalitet stanovanja u njima. Pocetni korak ka
usvajanju metoda tehnologije obnove fasada je
snimanje, sistematizacija i klasifikacija defekata i
utvrdivanje uzroka ostecenia, u cilju iznalazenja trajnih
resenja po pitanju kvaliteta ornotaca zgrade.
lstrazivanie je vrseno na teritoriji grada Novog Sada,
gde je najzastupljenija IMS tehnologija izgradnje, te su
da sagledana i analizirana ostecenja nastala na
prefabrikovanim betonskim elementima fasade zgrada.
U radu je dat i kratak prikaz rezultata srodnih
lstrazlvanja u Finskoj, Belgiji i Nernacko].
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)
SUMMARY
THE QUALITY CONTROL OF PREFABRICATED
CONCRETE FACADE ELEMENTS AFTER LONG
TERM PERIOD OF EXPLOITATION
Mirjana LABAN
In the period of the second half of 20th century, in
domestic building, as well as in the other European
countries, is characteristic of applying hi level of
industrial building technology, special in multi-residential
urban building. Those buildings may still be functionally
satisfactory, though defects of building envelopes
reduce the residential quality. First step to adopt the
technology reconstruction method is to evident, to
systematize and to establish a reason for damages, in
order to achieve and develop durable solutions to
improve the quality of existing building envelopes.
Research took place at the city area of Novi Sad,
where the most of building technology occurred to be the
IMS system technology, so the defects of prefabricated
concrete facade elements were evidenced and
analyzed.
This paper also includes a short review of related
researches taken in Finland, Belgium and Germany.
19