Opsta teorija pseudocilindricnih projekcija

U ovim projekcijama paralele se preslikavaju u vidu pravih linija, a meridijani kao krive linije simetricne u
odnosu na srednji (osni) meridijan, koji je prava linija upravna na paralele.
Prema tome, razlika izmedju pravih cilindricnih i pseudocilindricnih projekcija je samo u obliku
meridijanskih linija na karti. Ako se uzme da se u preudocilindricnim projekcijama, u specijalnom slucaju,
svi meridijani mogu preslikati kao prave linije upravne na paralele, proizilazi da su cilindricne projekcije
poseba slucaj pseudocilindricnih projekcija.
Opste jednacine
Ako se srednji meridijan na karti usvoji za osu x, a slika ekvatora za osu y, onda se shodno pomenutim
karakteristikama, dobijaju sledece jednacine pseudocilindricnih projekcija:

x f1 ( )
y f 2 ( , )
Polazeci od Gausovih fundamentalnih jednacina:

x 2
y
) ( )2

x x y y
F

x
y
G ( )2 ( )2

x x y y
H

E(

formiraju se opste jednacine pseudocilindricnih projekcija:

x f1 ( )
y f 2 ( , )

tg
x

m
sec
M
y
n sec
N
x y

p
sec
MN

sin

tg

m2 n2 2 p
m2 n2 2 p

1 m2 n2 2 p
2
p

Pseudocilindricne projekcije se, najcesce, primenjuju za sitnorazmerne karte, pa prednje formule treba
transformisati u oblik koji odgovara preslikavanju Zemljine lopte. Ova transformacija se provodi
uobicajenom zamenom M=N=R, tako da bi u konretnom slucaju izvesne promene pretrpeli samo izrazi
za m, n i p. Ako se u jednacinama za loptu geografske koordinate fi i lambda zamene odgovarajucim
azimutnim koordinatama z, odnosno h i a dobijaju se jednacine kosih pseudocilindricnih projekcija.
Po karakteru deformacija pseudocilindricne projekcije mogu biti ekvivalentne ili uslovne (proizvoljne).
Konformne pseudocilindricne projekcije ne postoje, jer bi morale imati ortogonalnu mrezu meridijana i
paralela, sto u slucaju kada su paralele prave linije iziskuje da se i meridijani preslikaju u vidu paralelnih
linija, tako da se dobiju prave konformne cilindricne projekcije (Merkatorova projekcija).
Pseudocilindricna projekcija moze biti predstavljena kao generalizalizovana grupa cilindricnih projekcija.
Prikazano je devet traka sa parcijalnim cilindricnim projekcijama gde se tangenta svake trake poklapa sa

drugacijom standardnom paralelom, odnosno jedna polovina trake je unutar lopte a druga izvan. Duzine
traka variraju ali je vertikalna skala identicna u svim devet projekcija.

Uopstavanjem spljostenosti diskretne projekcije i kontinnuiranim ogranicavanjem slucaja sa beskonacno

traka dobija se pseudocilindricna sinusna projekcija gde trake tacno pokrivaju celu povrsinu
planete i lako se vidi rezultat tj ekvivalentna projekcija.
Uskladjivanje centralnog meridijana svake trake nije obavezno jer postoje i drugaciji nacini
povezevanja traka medjutim nisu tako korisni.

KLASICNE
Sansonova projekcija

Sansonova projekcija je ekvivalentna projekcija i cuva rastojanje duz horizontala, odnosno sve paralele
su standardne linije i samo centralni meridijan. Iako se ekvator reprodukuje sa malo distorzije, polarne
kape pate od lose citljivosti zbog smicanja. Delimicno konstantna skala i jednostavna izgradnja dovoljne
su da se ova projekcija preporucuje za afriku i juznu ameriku.
Molvajdova

Projekcija oblika elipse gde su polovi tacke a ekvator je dva puta duzi od pravog centralnog meridijana.
Svi ostali meridijani su elipticni krugovi a paralele nejednako rasporedjene u cilju odrzavanja povrsina.
Samo ukrstanje centralnog meridijana sa paralelom 40 44 12 je bez izoblicenja. Gubitak jedinstvene
skale duz centralnog meridijana je cena za manju guzvu u polarnim oblastima.

RAVNI POLOVI
6 Ekretovih projekcija
karakterise ih:

centralni meridijan je prav i cini polovinu duzine ekvatora

polovi su ravni i iznose polovinu duzine ekvatora
parno numerisane projekcije su ekvivalentne
neparno numerisane projekcije imaju jednako rasporedjene paralele

Druga projekcija je ekvivalentna i svi meridijani su prave linije koje se lome na ekvatoru. Prva projekcija
je slicna ali ne cuva jednakost povrsina vec su paralele ravnomerno rasporedjene po centralnom
meridijanu.

Treca i cevrta projekcija konstruisane su da spoljni meridijani cine polovinu kruga, dok su svi ostali
meridijani jednako razvojeni elipticni krugovi izuzev centralnog meridijana koji prav i cini polovinu
duzine ekvatora.

Sesta projekcija je najpopularnija i ima granicne meridijane u obliku polovine perioda sinusoide. Peta
projekcija je slicnog dizajna samo sto su paralele ravnomerno rasporedjene.

Rozenova projekcija
Oblik Rozenove projekcije je izveden iz sinusoide sa kompresovanim sirinama, polovi su mapirani na
paralelama od 53 7 48 Severno i juzno sto menja odnos od 2:1 na 3.388:1. Projekcija je uvecana i
paralele su rasporedjene tako da projekcija bude ekvivalentna.

NEKE HIBRIDNE PSEUDOCILINDRICNE PROJEKCIJE