Spojeno i odvojeno pisanje reči na internetu

Kao što i svaki savremenik 21. veka može primetiti, svedoci smo takvog vremena gde je
skoro nemoguće normalno funkcionisati ukoliko niste baš najveštiji u korišćenju elektronskih
naprava koje su danas aktuelne, pogotovo ako niste skloni tome da koristite internet u različite
svrhe, među kojima je i svrha lakše i brže međusobne komunikacije. Može se uočiti da se danas
mnoge stvari završavaju upravo pomoću društvenih mreža, kako dogovori vezani za poslovne
sfere, izlasci sa prijateljima i poznanicima, tako i zakazivanje sastanaka. S jedne strane, to
umnogome pomaže da više ljudi dođe do jednog veoma povoljnog i racionalnog sporazuma bez
uključivanja afekata, dok, opet, sa druge strane, to može da dovede do toga da ljudi počnu da
izbegavaju razgovor ,,oči u oči” i izgube osećaj za stvarnost u kojoj žive. No, kako god, to je
samo jedan od problema koji se javlja kod ljudi koji su veoma aktivni korisnici internet usluga.
Naime, pored ovog problema, javlja se jedan veoma važan problem koji zaokuplja pažnju svih
koji se podrobno bave problematikom pravopisa, a to je jedna opšta pojava na društvenim
mrežama današnjice – ustanovljena pravopisna pravila se u slučaju komunikacije preko
društvenih mreža ne uzimaju toliko u obzir, u nekim slučajevima se čak uopšte i ne primenjuju.

Ko god da je aktivan korisnik društvenih mreža isto toliko koliko je i dobar poznavalac
gramatike može da uoči da se na internet mrežama, pogotovo na onim na koje je prijavljen veliki
broj svetske populacije, često mogu uočiti gramatičke i pravopisne greške, nepravilni prevodi
stranih reči i neispravne konstrukcije rečenica. Ono što je vrlo neobično i začuđujuće je ta
činjenica da su i mnogi koji bi trebalo da podržavaju pravilno korišćenje pravopisa bespogovorno
prihvatili ovu široko rasprostranjenu pojavu na internetu toliko da je i sami vrlo rado ispoljavaju,
pritom ne predstavljajući odgovarajući primer mladima koji spadaju u namnogobrojnije korisnike
društvenih mreža, a koji su u godinama kada treba da nauče iskonsku važnost pravilnog pisanog
izražavanja i koji su, samim tim što su mladi, izuzetno sposobni da svaku opšteprihvaćenu
informaciju pokupe i prihvate kao važeću i ispravnu. Naravno, greške u pravopisu se nekada
javljaju, i apsolutno se sme progledati kroz prste ukoliko je uočljivo da je određena pravopisna
greška slučajna, ali ukoliko se ista pravopisna greška ponavlja bezbroj puta, naročito ako ta
greška predstavlja osnovu poznavanja gramatike, onda je situacija veoma alarmantna i
zabrinjavajuća, te se nešto hitno mora preduzeti. Nažalost, osnivači društvenih mreža i tim koji
radi za njih, uključujući samim tim i lektore, imaju pravo da uređuju samo osnovne postavke
sajtova kojima korisnici nemaju pristup, samim tim i moraju lektorisati šta će, primera radi, pisati
pored dugmeta za proveravanje informacije o tome ko je trenutno ,,na mreži”, ali nemaju pravo
da vode računa o tome da li je ono što korisnici pišu ispravno jer je upravo to nešto što se tiče
prava koje korisnici imaju, a to je da niko nema prava da upravlja njihovim profilom sem njih
samih.

Sada se, naime, moraju postaviti sledeća pitanja i dati odgovori na ista: Zašto se uopšte
pojavila potreba za time da se pri pisanom komuniciranju na društvenim mrežama jave te
opšteprihvaćene pravopisne greške? Koja vrsta pravopisne greške je najrasprostranjenija na istim
i zašto baš ta? Postoji li neki način rešavanja ovog problema koji bi se mogao primeniti tako da
ga opšte narodne mase prihvate?

Na prvo pitanje postoji odgovor koji bi mogao da bude odgovarajući za ovakvu jednu
situaciju. Razvoj ljudske civilizacije dovodi do toga da se obaveze koje jedan prosečan čovek
mora izvršiti neprestano gomilaju i stoga se nameće potreba da se sve one završavaju relativno
brzo kako bi se ostavilo nešto vremena za odmor, što znači da je došlo do pojave takozvanog
,,brzog života”. Uzevši sve prethodno navedeno u obzir, može se zaključiti da je upravo internet
taj koji omogućava mnogo brže ispunjavanje obaveza, pa se javila potreba da se i pravopis
,,ubrza”, te se zato javio i veliki broj pravopisnih grešaka.

Ukoliko se razmatra pitanje o tome koja bi pravopisna greška mogla biti proglašena za
onu koja je najzastupljenija na internetu, vidi se da tek sada možemo krenuti sa obradom teme čiji
je cilj i bila cela ova priča – najčešće se na društvenim mrežama može videti greška pri tome šta
treba pisati spojeno, a šta odvojeno.

Pritom ne treba razmotriti samo greške koje su opšteprihvaćene, već i greške koje se
prave zbog neznanja pravopisa. Ono što sigurno možete naći na internetu o tome koje su najčešće
pravopisne greške kada treba da se vodi računa o spojenom i odvojenom pisanju su, verovali ili
ne, određene fraze koje predstavljaju osnove našeg jezika. Dobar primer za to bi mogla
predstavljati sledeća rečenica:
“Jer ni ste znali danam u zadnje vreme hvale dobri čitaoci i da
bi smo mi bili ne zadovoljan, pa ipak naj inteligentiji narod”?
Nažalost, ovakve i njima slične rečenice zaista se prečesto mogu naći na internetu. Pri
samom čitanju ove rečenice, Vi jasno uviđate da Vam nešto ,,štrči van koloseka”. Ovde su,
naime, podvučene sve pravopisne greške koje su u ovoj rečenici prisutne, ali su i podvučene i
podebljane upravo one greške koje se tiču spojenog i odvojenog pisanja reči, a ukoliko ih
prebrojite, možete se uveriti i u to da one zaista jesu najčešće.

Posmatrajući ovu rečenicu, ove greške se mogu podeliti u nekoliko grupa i može se dati
obrazloženje o tome kako ih treba ispraviti:

1. ,,Ni ste” i ,,ne zadovoljan” se ustvari piše ,,niste” i ,,nezadovoljan” i ovo su greške koje
se tiču pravilnog korišćenja negacije. Da, zaista jeste tačno da se negacija uz glagole
obično piše odvojeno, kao u primerima ,,ne znam”, ,,ne umem”, ,,ne smem”, ,,ne
mogu”, ,,ne želim” (gde je, opet, česta greška zapisivanje istoga kao ,,neznam” ,
,,neumem”, ,,nesmem”, ,,nemogu”, ,,neželim” upravo iz navedenog razloga), no
negacije ,,nisam”, ,,neću”, ,,nemoj” i ,,nemam” su izuzeci od ovog pravila, i to ne samo
u prvom licu jednine prezenta aktiva.
2. Ukoliko se ,,da” koristi kao veznik u zavisnoj rečenici, ni slučajno se ne sme napisati
spojeno sa rečju koja joj sledi. Takođe, ako se ,,da” spaja sa ,,li” i pritom postaje upitna
rečca, ona se ne sme napisati spojeno, već se piše ,,da li”, gde se problem neshvatanja ove
greške rešava tako što se, kada se napiše ,,dali”, osoba lako asocira na nešto što je dato.
Sličan je primer i upitna rečca ,,je li”, u čijem slučaju se problem takođe lako rešava tako
što, ukoliko napišete ,,jeli”, to treba da Vas asocira na to da je neko nešto jeo, te samim
tim nema dodirnih tačaka sa datom rečcom.
3. Veoma je raširena pojava da se glagol ,,biti” u prvom licu množine prezenta aktiva piše
odvojeno, kao u primeru ,,bi smo” datom u rečenici. Međutim, to je pogrešna upotreba
ovog glagola jer je to ispravno napisati spojeno, to jest, ,,bismo”. Isto tako važi pravilo i
za drugo lice množine prezenta aktiva – nije ispravno napisati ,,bi ste”, već ,,biste”.
4. Jeste istina da se negacija uz glagole uglavnom piše odvojeno (sem u četiri izuzetaka data
u prvoj podeli), ali, ukoliko se negacija piše uz imenice ili prideve, u tom slučaju je
 situacija drugačija, to jest, negacija se uz imenice i prideve piše spojeno. Uzevši to u
obzir, zaključuje se da se ,,ne zadovoljan” zapravo piše ,,nezadovoljan”. Isto to važi i za
sledeće primere: nesreća, nezainteresovanost.
5. Moglo bi se razumeti da postoje oni kojima ovako nešto deluje nepojmljivo, ali
superlativi prideva kao što su ,,dobar”, ,,jak”, ,,jednostavan” se ustvari pišu spojeno, što
znači da se pravilno piše ,,najbolji”, ,,najjači”, ,,najjednostavniji”. To je pogotovo
čudno kod poslednja dva primera, gde pridevi počinju slovom ,,j”, a, ipak, i pored toga ne
dolazi do izjednačavanja suglasnika, te se korisnici mogu lako navesti na pogrešnu
upotrebu pravopisa. Na osnovu svega gore navedenog, može se zaključiti da nije ispravno
napisati ,,naj inteligentniji”, već ,,najinteligentniji”.

Pošto su već razmotrene, mada ne sve greške koje se prave usled neznanja pravopisa, red
je da se osvrnemo i na greške koje su opšteprihvaćene. Društvene mreže za koje se slobodno i
bez ustručavanja može reći da su mreže koje imaju ubedljivo najviše korisnika širom sveta su
,,Facebook”, ,,Instagram” i ,,Twitter”.

,,Facebook” je američka korporacija i internet društvena mreža koja služi kako za

medijski poznate, tako i nepoznate korisnike i njoj se može pristupiti sa različitih elektronskih
uređaja, uključujući i desktop računare, laptopove, tablet računare i smartfone širom sveta.
Preko ,,Facebook” društvene mreže se možete lako povezati sa ljudima koje ne možete da viđate
uživo ili da se sa njima čujete preko telefona. Zahvaljujući ovoj mreži, Vama dragi ljudi sa Vama
mogu da podele ogroman varijetet stvari, od toga šta su prvo pomislili kada su ujutru ustali iz
kreveta do mesta gde najčešće izlaze. Takođe možete podeliti različite stvari preko ove mreže,
kao i Vaše misli, fotografije i muziku koju slušate.

,,Instagram” je, pak, drugačiji. U pitanju je besplatna aplikacija koja svojim korisnicima
omogućava omogućava obradu i deljenje fotografija na društvenim mrežama kao što su
,,Facebook”, ,,Twitter”, ,,Thumblr”, ,,Flickr” putem Android platforme. Kao što je već
napomenuto, za razliku od ,,Facebook” društvene mreže, preko ,,Instagrama” možete postavljati
samo fotografije.

Da bi se počelo sa objašnjavanjem grešaka na ovim društvenim mrežama, treba

naposletku definisati još i ,,Twitter”. ,,Twitter” je društvena mreža koja služi za objavljivanje
novosti gde korisnici postavljaju i međusobno komuniciraju pomoću poruka, takozvanih
,,tvitova”, koji ne smeju sadržati više od 140 karaktera. Oni koji nisu korisnici ove mreže imaju
pravo samo da čitaju tvitove. Moguće je ,,Twitter” koristiti preko zvanične internet stranice, SMS
poruka ili aplikacije koja se može besplatno preuzeti preko mobilnog telefona.

Sada je red da se vratimo na konkretno navođenje i objašnjenje jedne od opšteprihvaćenih

grešaka koja se najčešće koristi upravo na ovim društvenim mrežama. Jedna od takvih ,,grešaka”
je ustvari nešto što korisnici istih jako vole da koriste, a to je, zapravo, hašteg.

Hašteg (engl. hash – taraba i tag- označavanje) je vrsta naslova ili oznake metapodataka
koja se koristi, kao što se može videti iz prethodno navedenog, na društvenim mrežama i pri
mikroblogingu – korišćenju takozvanog mikrobloga koji se od bloga razlikuje po tome što je
njegov sadržaj manji u smislu veličine fajla i prostora koji on zauzima – što korisnicima olakšava
da pronađu poruke sa određenom temom i sadržajem. Korisnici kreiraju i koriste haštegove tako
što postavljaju tarabu ispred reči ili fraze bez odvajanja reči u njoj u glavnom tekstu, poruci ili na
kraju. Kada se traži određeni hašteg, može se naći svaka poruka koja je označena njime.

Mreža na kojoj se ovako nešto najčešće može videti je upravo ,,Instagram”. Bilo da jeste
ili niste korisnik ove mreže, ukoliko uđete na nečiji profil koji je napravljen na ovoj mreži,
možete videti da se hašteg koristi pored svake slike koja je postavljena na profilu. Stoga ću
priložiti nekoliko primera :

#zurkadozore, #premiumtrenutak, #tavajestrava, #dugiizlazakusetnju, #srecnanovagodina

Postoji određeno ograničenje haštegova koje je ,,Instagram” postavio, što znači da ne

možete koristiti haštegove unedgoled. Ograničenje koje je postavljeno na ovoj mreži je da
određeni korisnik može postaviti pored fotografije na svom profilu maksimalno trideset
haštegova. Ono što je vrlo kontradiktorno je ta činjenica da fotografije koje imaju više haštegova
dobijaju više reacha, što znači da su mnogo primećenije u odnosu na one koje su postavljene bez
haštegova. Isti slučaj je i sa mrežom ,,Twitter”, s tim što na ovoj mreži ne morate postavljati
haštegove uz fotografiju, već je dovoljno da postavite neku novost pomoću njih. Primera radi:

#bezstraha #imanas #sabac

 Postoji razlika ukoliko je u pitanju društvena mreža ,,Facebook”. Ova mreža postoji dugi
niz godina i razlog što hašteg nije zaživeo u tolikoj meri je to što je uveden tek 2013. godine, a
korisnici nisu uvideli potrebu da ga tako često koriste, kao i to što je ovo pretežno mreža za
druženje, dok su ostale dve nastale u svrhu postavljanja određenog sadržaja.

Sada se, nakon svih informacija koje su bile potrebne da bi se stvorio uvid u ove vrste
,,grešaka”, neminovno postavljaju veoma važna pitanja: da li postoji mogućnost da su programeri
ovih mreža i stvoritelji haštega mogli da ga načine drukčije? Da li je zaista sigurno da bi, ukoliko
bi se hašteg pisao odvojeno, to u nekoj meri moglo da ugrozi njegovu funkciju?

S jedne strane, jedan od razloga koji bi u nekoj meri mogao da odbrani upotrebu haštega
na ovaj način kako se upotrebljava u današnjici je to što bi isto umnogome olakšalo korisnicima
društvenih mreža da čak i u žurbi mogu da postave ono što žele bez posebnog osvrta na to da li je
to pravopisno u redu. To naročito olakšava upotrebu društvenih mreža onima koji se ne snalaze
baš najbolje s kucanjem na tastaturi jer bi, naravno, bili pomalo loše procenjeni od strane onih
koji mogu pregledati njihov profil. Veoma je poznato da profile na društvenim mrežama često
pregledavaju poslodavci da bi imali uvid u to kakva je osoba sa kojom bi mogli da sarađuju u
narednom periodu, te je ovo zaista veliko olakšanje za one koji nisu ,,vešti sa kompjuterom”.

S druge strane, to ima i svoje mane. Veliki broj maloletnika počinje da koristi društvene
mreže u najranijim godinama svog života, te se može desiti da docnije ne mogu tek tako lako da
se priviknu na ispravno korišćenje pravopisa, jer su odmalena naviknuti da na to ne obraćaju
posebnu pažnju. I za ,,nevešte sa kompjuterom” ovo može predstavljati veliku manu, jer na ovaj
način ne mogu steći naviku da pravilno koriste razmak na tastaturi, kao ni ostale njene funkcije.

Ukoliko se uzme u obzir sve prethodno navedeno, zaista jeste tačno da je svet u kome
živimo veoma užurban i da je mnogo teže njemu se prilagoditi, ali ipak stoji pravilo: pravopis ne
služi samo da biste bili cenjeni u društvu i van tog kruga zbog toga što obraćate pažnju na to kako
pišete, već i da bismo se bolje međusobno razumeli. Zamislite svet u kome se ne bi samo hašteg
pisao spojeno, već i sve rečenice: dalivamjelakšedapročitateovoštosamsadanapisala ili, pak, sve
što sledi iza toga? Valjda će vreme pokazati.
Literatura
https://en.wikipedia.org/wiki/Twitter

https://en.wikipedia.org/wiki/Hashtag

https://en.wikipedia.org/wiki/Instagram

https://en.wikipedia.org/wiki/Facebook

http://planb.hr/pravopis-i-gramatika-na-drustvenim-mrezama/