Ispitivanje i ocenjivanje znanja

* Funkcije ocenjivanja:
1. Na osnovu toga se određuje u koji će razred poći dete
2. Korisno je za profesionalnu orijentaciju učenika
3. Podstiču učenike na uspeh i rad
*Dokimologija – disciplina koja se bavi naučnim proučavanjem ocenjivanja u
njegovim različitim oblicima.
*Vrste ocena:
1. Numeričke – broj grešaka pri ovakvom ocenjivanju je manji, ali može da
razvije učenje za ocenu kod učenika
2. Opisne – daju u uvid i kvalitativni deo ocene
*Objektivnost ocenjivanja – američki istraživači Eliot i Starč (D. Starch i E.C.
Elliot, 1913):
Poslali su fotokopije jednog zadatka iz matematike 142 stručnjaka na ocenu, gde
su ocene bile od 1 do 100. Rezultat je bio da su se ocene kretale od 50 do 98, a
najveći broj ocena je između 75 i 90.
*Ložije i Vajnberg (G. Laugier, D. Weinberg, 1938):
5 nastavnika je dato nekoliko testova iz različitih predmeta na ocenu, gde su se
ocene kretale između 1 i 20. => najveće neslaganj bilo je u ocenama iz maternjeg
jezika i društvenih nauka.
Zaključak: ocenjivanje varira od vrste predmeta koji se ocenjuje, najveće
neslaganje pri davanju srednjih ocena.
*Vud (B.P. Wood, 1921):
Šestorici nastavnika je sukcesivno slao matematičke zadatke da bi video kakvo će
njihovo ocenjivanje tih zadataka biti. Nastavnik koji je prvi dobio zadatke na
ocenjivanje, radi bržeg ocenjivanja, ispisao je rešenje svih zadataka da bi mu ona
služila kao model prilikom ocenjivanja. Kasnije je taj list sa rešenjima zaboravio
među ocenjenim zadacima i tako ga dao sledećem nastavniku. Tako su preostalih 5
ocenjivača ocenjivali ne samo učeničke, već i zadatke prvog nastavnika.
Neslaganja u ocenjivanju učeničkih nisu bila ništa različita od ocenjivanja
nastavnikovih zadataka: ocene su bile od 40 do 90.
*Adela Ostojčić-Bujas (Srbija):
U saradnji sa Z.Bujas i J.Blašković, 1941, pismeni zadaci učenika šestog razreda
gimnazije (sada drugog) iz maternjeg, francuskog, nemačkog i latinskog jezika,
poslati su na ocenu četvorici stručnjaka za svaki od ovih predmeta. Neslaganja su
bila veoma velika: od 44 pismena zadatka iz latinskog jezika slagale su se ocene
dvojice ili trojice ocenjivača.
Zaključak: važnije je ko ocenjuje, a ne šta.
* Kao najobjektivnije sredstvo za merenje znanja predloženi su testovi znanja ili
postignuća, nastavni testovi. - testovi pomoću kojih se određuje koliko je
znanja pojedinac stekao kroz određenu aktivnost ili određeni period učenja.
*Risto Đorđevski – petorica nastavnika, 100 pismenih zadataka iz maternjeg
jezika : ocene su bile od 2 do 5 , od toga izdvojio 15 zadataka koje su svi ocenili
ocenom 3, te ih dao da ih ocenjuju nova 4 ocenjivača : onim zadacima koji su bili
ocenjeni ocenom 2 dodata su tri zadatka koji su bili ocenjeni ocenom 3. Zatim su
isti zadaci dati novoj grupi od 5 ocenjivača, koji su takođe bili osetljiviji, i zadatke
koji su bili ocenjeni ocenom 3 sada ocenjivali i najboljim ocenama, daklem, 4 ili 5.
Nasuprot tome, sledeći ocenjivači su, videvši da ima dosta dobrih ocena, sada bili
strožiji.
Zaključak :
a) nastavnici su osetljiviji kada ocenjuju homogeniju grupu zadataka ili učenika
b) kriterijum ocenjivanja se menja u zavisnosti od kvaliteta zadataka (razreda ili
kandidata) : ukoliko je kvalitet zadataka viši- strožiji, a ukoliko niži – blaži.
Faktori koji utiču na ocenjivanje :
Načini ispitivanja :
1.Usmeno ispitivanje
2.Pismeni zadatak
3.Testovi znanja
*Nastavnici imaju različite kriterijume pri ocenjivanju
* Krajem XIX veka – Englez G. Fišer prvi ispitivao znanje učenika prvim testom
sličnim današnjem testu znanja. – scale books iz 1864.
* U Americi je prvi počeo da govori o objektivnom ocenjivanju znanja Rajs (J.N.
Rice) - izradio skalu za ocenjivanje savlađivanja pravopisa od strane učenika 1894.
godine.
*Torndajk – skala za ocenjivanje dečjih rukopisa.

*Stoun (C.W. Stone) – prvi test znanja, testovi aritmetičkog zaključivanja

*Tu spadaju i psiholozi Bert (C.Burt) i Bine (A.Binet) – izradio test čitanja.

*Vrste testova znanja:

1. Pravi – imaju sve metrijske karakteristike testova, izrađuju ih stručnjaci

2. Baždareni -
3. Nebaždareni/neformalni