Tipovi ogledala

Ogledalima nazivamo glatke povri

koje reflektuju skoro svu svetlost koja
na njih padne

Postoje RAVNA I SFERNA ogledala.

 Sferno ogledalo predstavlja deo sfere

koji uglaan bilo sa spoljne ili unutranje
strane;
Ako je uglaana spoljna strana sfere,
radi se o KONVEKSNOM, a ako je
uglaana unutranja strana, radi se o
KONKAVNOM ogledalu.
Zbog vee praktine upotrebe znatno su
rasprostranjenija izdubljena ogledala.

Likovi u ogledalu
Za razliku od ravnih ogledala, sferna
ogledala mogu projektovati i
imaginarne i realne likove;
Konveksna ogledala daju samo
imaginarne likove
Konkavna ogledala mogu dati i realne i
imaginarne likove (u zavisnosti od
udaljenosti predmeta od temena
ogledala)

Ogledalo i njegovi elementi

Elementi ogledala
T teme ogledala
F ia (fokus) taka u kojoj se svetlosni
zraci paralelni optikoj osi seku posle
odbijanja
C centar krivine centar zamiljene sfere
iji je deo dato ogledalo
R=CT poluprenik krivine ogledala. Ima
znak + kod konkavnih a znak - kod
konveksnih
f=FT ina daljina; + za konkavna, - za
konveksna.

Naini odbijanja zraka

 Najvei ugao izmeu dvaju

poluprenika krivine povuenih
prema periferiji ogledala mera je za
otvor ogledala.

Jednaina sfernog ogledala

f = p + q
Gde je
f ina daljina,
p udaljenost predmeta od
temena ogledala,
q udaljenost lika od temena
ogledala

 Prethodna jednaina je izvedena za

konkavno ogledalo;
Ta ista jednaina vai i za konveksna
ogledala samo to sada ina daljina
i udaljenost lika imaju znak -

-f = p + (- q)

Diskusijom jednaine za konkavna ogledala

moemo videti da li je lik koji ogledalo projektuje
realan i imaginaran i gde se nalazi u odnosu na
ogledalo:
Za
p=, q=f;
Za
p> 2f , 2f > q > f;
Za
p = 2f, q=2f ;
Za
2f > p > f , q >2f ;
Za

p=f,

Za
p<f , q<0 ( ovo znai da je lik
imaginaran, njegova duina je negativna)
Izdubljeno sferno ogledalo daje stvarne
likove, u svim osim poslednjeg sluaja.

Linearno uveanje
Linearno uveanje [ U ] jednako je
koliniku veliine lika h` i veliine
predmeta h.

U= h` / h
iliti : U = q/p (ukoliko je lik imaginaran,
uzima se apsolutna vrednost q |q| )
Uveanje moe ima ti vrednost >1 ili <1
( ovaj drugi sluaj oznaava umanjenje)