Dečja slika sveta

SAN

- Znaš li šta je san?

„Znaaam!”
- Da li imaš snove kada spavaš?
,,Ja mnooogo sanjam.”
- Odakle dolaze snovi, jesu li oni u tebi ili dolaze odnekud spolja?
,,Pa u nama.”
- Gde u nama?
“Pa tamo gde je u nama.. Hoćemo li prvo da se dobacujemo, pa onda da odgovaram?”
(dečak je bio nesiguran u sebe, jer je mislio da se njegovi odgovori ocenjuju kao tačni ili netačni,
pa smo u toku igre pokušale da mu postavljamo pitanja)
- Hoćeš li da mi ispričas šta si poslednji put sanjao, čega se sećaš?
“Ja se sećam kako sam sanjao kako smo sa Ljubom i Dorom išli u kuću neku, koju ne znamo čija
je, i sanjao sam kost…. od čoveka.”
- Zašto si baš to sanjao?
„Ne znam.“
- Možeš li ti da vidiš mamine snove?
,,Mogu, zato što sanjam isto što i ona sanja.”
- Misliš da sanjate isto zato što spavate zajedno?
“Daa!”
- Jesu li onda snovi u vašoj sobi?
“Da, samo sam zeznuo da su u nama.”
- Kada bih ja ušla u sobu dok ti sanjaš, da li bih mogla da vidim tvoje snove?
“Ne.”
- Kada sanjaš da li su ti oči otvorene ili zatvorene?
“Zatvorene.”
- Da li ti praviš svoje snove?
“Ne pravim ja.”
- A ko pravi?
“Vila.”
- A možemo li snove da dodirnemo rukom?
“Nee!”
- Jesu li oni napravljeni od stvari ili misli?
“Od misli.”
- Čime sanjaš, rukama, glavom, čime?
“Neću da kažem, pošto to ne znam.”
- Da li su snovi stvarni?
“Nisu.”
-Kada noću sanjaš da se igraš, da li se tada stvarno igraš?
“Ne, to je kobajagi, u snu samo.”

Ovde možemo primetiti prisustvo realizma, to jest, dete pojavama, koje su po prirodi
subjektivne, pridaje određenu dozu objektivnosti, (kaže da može videti mamine snove jer
spavaju zajedno). Dakle, ne pravi razliku između onoga što samo ono oseća i doživljava i
onoga što i drugi mogu da vide. Takođe, javlja se i osetljivost na protivrečnost, dete je bilo
svesno rekavši prvenstveno da se snovi nalaze u nama, a nakon pitanja da li su snovi u sobi,
dete odgovara da jesu, ali da se prethodno „zeznuo“ kada je rekao da su snovi u nama.
Promenio je mišljenje nakog drugačijeg pitanja, pa je ispravio i odgovor, što znači da je
primetio protivrečnost. Takodje, detetov odgovor “ne znam” trebalo bi da ukazuje da je
dečak postigao odredjenu misaonu zrelost, obzirom na to da se odgovori “ne znam“, javljaju
uglavnom posle pete godine, ali prema njegovim ostalim odgovorima, pre bismo rekle da
dečak izbegava objašnjavanje odgovora
 ŽIVOT
-Šta je to živo biće?
„Pa to su veliki ljudi.“
- Kako znaš da je nešto živo?
„Pa kreće se.“
- Koja živa bića znaš?
„Mi.“
- Da li je planina živa?
„Nije.“
- A sunce?
„Ne.“
- Mačka?
„Ne...Da.“
- Riba?
„Ne.“
- Avion?
„Ne.“
- Muva?
„Da.“
- Da li je više živo dete ili mačka, ili su podjednako živi?
„Podjednako.“
- A muva ili oblak?
„Muva.“
- Vetar ili bicikl?
„Vetar.“
- Cvet ili avion?
„Avion.“
Ovde se pozivamo na animizam, odnosno na objašnjenje koje govori da su žive stvari one koje
se kreću,što se da primetiti na osnovu pitanja i odgovora: Kako znaš da je nešto živo?
-Pa kreće se.
Zatim, dete govori da su živa bića veliki ljudi, gde možemo videti da su za njega živa bića ona
koja se nalaze u njegovoj blizini i neposrednom iskustvu, kao što se primećuje na nekoliko
njegovih odgovora, a odnosi se na odrasle ljude koji imaju više znanja i iskustva. I u sledećim
pitanjima dete će davati odgovore

Poreklo noći

- Znaš li šta je noć?

„Ja se plašim mraka.“

- Zašto je mrak noću?

„Zato što pada noć.“

- Kako to pada noć?

„Zato što čike pokreću kada će noć da pada.“

- Možemo li mi da napravimo noć?

„Ne, ne možemo mi.“

- A, ako ugasimo svetlo, hoće li onda biti mrak?

„Možemo to. To jedino može svi da urade.“

- Je li tad onda mrak i napolju?

„Nije.“
- Šta se još desi kada padne noć?
„Nema sunca.“
Zalazak sunca je uzrok dolaska noći
- Kuda odlazi sunce noću?
„Na dan.“

- A zašto nebo postane crno noću?

Da bi mogli da spavamo mirno, da ne bi bilo sve ono da malo teže zaspimo.“

- Može li da se spava danju?

„Ne može, tada nešto lupa.“

- Jel spavaš u vrtiću?

„Ja ne mogu da spavam, samo ležim i ćutim i bude mi dosadno.“

- Da li si nekad bio budan po mraku?

„Nisam, jedino kada se probudim rano, pa je još mrak, ali brzo posle postane dan.“
Prisustvo artificijelizma, dečak smatra da čike, odnosno, veliki ljudi određuju kada će biti noć,
a kada dan. Vidi se motivacija kod objašnjavanja uzroka dolaska noći kada dete kaže da noć
dolazi da bi ljudi mogli mirno da spavaju.

Imena

- Kako znaš da se sunce zove sunce?

„Pa zato što roditelji znaju. Zato što smo gledali i sada znamo šta je sunce. Tako što
nas je naučila mama da znamo da je sunce sunce.“
- A ko je dao ime suncu, mama?
„Neki čika koji nije roditelj.“

- Možemo li da promenimo ime suncu, da se zove nekako drugačije?

„Neeeee“

- A da li bismo mogli mačku da nazovemo pas?

„Neee“

- Zašto ne možemo?
„Pa nije baš neko ime“

U ovim odgovorima prisutan je nominalni realizam, dečak smatra da imena određuju svojstva
stvari, pa bi promenom imena ta stvar izgubila svoje karakteristike.